Obračun zarada – subvencije

Podsticanje zapošljavanja – poreske i doprinosne olakšice u Srbiji

Zadnjih par dana sam nešto bolestan i ne mogu da sedim dugo ispred računara i radim na najprostijem programu za obračun zarada – kadceplata.com pa sam odlučio da malo proučim zakonsku legislativu kako se radi jedan od poslednjih delova koji mi fale u programu – subvencije.

Ono što sam našao i pročitao me je dobrano zbunilo i trebalo mi je par dana da izbistrim u glavi kako se te subvencije rade i čemu (ne)služe, pa pošto verujem da ima dosta ljudi koji su laici kao i ja (nisu pravnici i računovođe) i koje zanima kako/šta/koliko dobijaju subvencijama odlučio sam da pribeležim javno rezultate svog istraživanja pa možda to i nekom uštedi par dana života koje sam ja bacio na ovo.

Kao i obično: ja nisam ni knjigovođa ni pravnik.

Sve dole navedeno je moje shvatanje problematike subvencija  koje potpuno iskreno i transparentno delim sa vama i koje verujem da je tačno, ali preporučujem da ipak o svemu rečenom vi razmislite svojom glavom i donesete sami svoj sud.

Puji, pike…

S obzirom da ja verujem da su programi za obračun zarada glorifikovani digitroni za obračunavanje veličina kojim se popunjavaju obrasci koje je država propisala kako bi bila sigurna da njoj niko ne zakida na njenom reketu – svoju potragu sam krenuo od obrazaca.

Odmah sam našao dva osnovna obrasca na kojima se subvencije spominju:

Opj obrazac – umanjenje obračunatog poreza

OD obrazac – umanjenje doprinosa

Otvorim moju fasciklu plate/zakoni i između 120 dokumenata nađem ta dva zakona i njihove zakone o izmenama zakona koji se spominju u obrascima i naučim sledeće (sumirano i suženo na suštinu)

Zakon o porezu na dohodak građana

definiše poreske olakšice/oslobođenja u sledećim slučajevima

čl.21 Invalid zaposlen u preduzeću registrovaneom za zapošljavanje lica sa invaliditetom 100% oslobođenje od poreza
trajno
čl.21a Zaposleni plaća privatno penziono osiguranje do 4647 din mesečno
čl.21b Neka dubiozna od slučaja zapošljavanja u 2005-oj godini
čl.21v st1 Nezaposleno lice – pripravnik – mlađe od 30 godina
bez obzira koliko dugo je nezaposleno
100% oslobođenje od poreza
na 3 godine
čl.21v st2 Nezaposleno lice – mlađe od 30 godina
bar 3 meseca nezaposleno
100% oslobođenje od poreza
na 2 godine
čl.21g Invalid zaposlen u *normalnom* preduzeću 100% oslobođenje od poreza
na 3 godine
čl.21d Nezaposleno lice – starije od 45 godina
bar 6 meseci nezaposleno
100% oslobođenje od poreza
na 2 godine

OK, ovo mi deluje sve malo tupavo (kakve veze ima koliko ko ima godina i da li je na birou 5 ili 6 meseci – čista diskriminacija), ali štikliram kao “poreske olakšice – skapirane”

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

definiše *doprinosne* olakšice za zapošljavanje sličnih kategorija kao i zakon o porezu na dohodak

čl.45 st.1 Lica starija od 50 godina
nezaposleni bar 6 meseci
100% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 2 godine
čl.45 st.2 Lica starija od 45 godine
nezaposleni bar 6 meseci
80% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 2 godine
čl.45a st.1 Nezaposleno lice – pripravnik – mlađe od 30 godina
bez obzira koliko dugo je nezaposleno
80% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 2 godine
čl.45a st.2 Nezaposleno lice – mlađe od 30 godina
bar 3 meseca nezaposleno
80% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 2 godine
čl.45b Invalid 100% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 3 godine

Šta ovo znači na konkretnim primerima?

Recimo da imate radnika Miku koji je 29 godina star pripravnik, Žiku koji je 51 godinu star radnik i Simu koji ima 35 godina.

Recimo da i Miki i Žiki ugovorite po 100.000 din bruto platu – super bruto (koliko poslodavac plaća- grubo zaokružena cifra da uprosti primer): 118.000. Bez subvencija Mika i Žika primaju na ruke (opet grubo rečeno) oko 70000 din.

U Mikinom slučaju olakšice su:

  • 100% poreza na period od 3 godine –  oko 11000 mesečno
  • 100% doprinosa na teret poslodavca na period od 3 godine – oko 18000 mesečno

.
U Žikinom slučaju:

  • 100% poreza na period od 2 godine –  oko 11000 mesečno
  • 80% doprinosa na teret poslodavca na period od 3 godine – oko 14000 mesečno

.
U Siminom slučaju nema nikakvih olakšica jer ga broj njegovih godina diskvalifikuje za subvencionisanje

U Srbiji je zakonom propisan bruto obračun zarada, što znači da se plate ugovaraju u bruto iznosu tako da se do neto iznosa koji zaposleni prima na ruke dolazi oduzimanjem od bruto iznosa poreza i doprinosa na teret radnika. Drugim rečima, bruto je ugovorom fiksirana veličina u obračunu zarada.

S obzirom da je NETO = BRUTO – DOP.ZAP – POREZ, ove olakšice će rezultirati time da:

  • Mika i Žika prime po 11.000 din više (porez je 0 u ovoj formuli te se preliva u neto i ide njima u džep),
  • poslodavac će platiti oko 32.000 din mesečno manje za njihove plate (ne plaća doprinose na teret poslodavca)

.

…Ne važi

Po mom ličnom i skromnom mišljenju neko iz vlasti je prošle godine skontao da ovako odlazi previše para iz budžeta pa pošto nisu hteli da ukidaju subvencije, rešili su da ovo gore opisano izmene na način koji stavlja pod veliki znak pitanja smislenost subvencija za poslodavce i na taj način su ih de facto ukinuli.

Da pojasnim ovo malo…

Uredba o podsticanju zapošljavanja

je doneta prošle godine i njome se sve ovo gore navedeno ništi – obrasci OPJ i OD se uvek popunjavaju nulama (sem broja zaposlenih br.3 u OPJ i br.2 u OD), a zakone jednostavno treba ignorisati.

Uredba definiše sledeće uslove za ostvarivanje prava na subvencije:

  • poslodavac mora imati bar 50% učešća privatnog kapitala u preduzeću
  • broj zaposlenih tokom korišćenja subvencije ne sme biti manji od broja zaposlenih na dan 31.3.2011

Po uredbi,efekti subvencije su sledeći:

Tip zaposlenog Poreska subvencija Doprinosna subvencija
Zaposleni mlađi od 30 godina ili stariji od 45 godina
nezaposlen bar 6 meseci
100% poreza
na period od 12 meseci
100% doprinosa za PIO
na teret poslodavca i
na teret zaposlenog
na period od 12 meseci
Zaposleni starosti od 30-45 godina
nezaposlen bar 6 meseci
30% poreza
na period od 12 meseci
100% doprinosa za PIO
na teret poslodavca i
na teret zaposlenog
na period od 12 meseci

.
Subvencionisani iznosi se iskazuju na ZSP i ZSD obrascima koji se prilažu uz OPJ i OD obrasce.

Primer efekta uredbe o stimulisanju zapošljavanja

Kao što rekoh već, neću da ulazim u to koliko je glupavo i diskriminatorski subvencionisati po godinama, već ću ovde samo da uporedim efekte ove uredbe  na gore navedenom primeru obračuna Mike, Žike i Sime “po starom”.

Da se podsetimo primera sa grubo uprošćenim ciframa po starom

Bruto: 100.000, Super bruto: 118.000, Neto: 70.000. U Srbiji zakonom propisan bruto obračun zarada.

Nakon stupanja uredbe na snagu ovako izgleda efekat subvencija:

U Mikinom slučaju olakšice su:

  • 100% poreza na period od 12 meseci –  oko 10000 mesečno
  • 100% PIO doprinosa na teret poslodavca na period od 12 meseci – 11.000 mesečno
  • 100% PIO doprinosa na teret zaposlenog od 3 godine – oko 11.000 mesečno

.
U Žikinom slučaju:

    • 100% poreza na period od 12 meseci –  oko 10000 mesečno
    • 100% PIO doprinosa na teret poslodavca na period od 12 meseci – 11.000 mesečno
    • 100% PIO doprinosa na teret zaposlenog od 3 godine – oko 11.000 mesečno

.
U Siminom slučaju:

    • 30% poreza na period od 12 meseci –  oko 3000 mesečno
    • 30% PIO doprinosa na teret poslodavca na period od 12 meseci – 3300 mesečno
    • 30% PIO doprinosa na teret zaposlenog od 3 godine – oko 3300 mesečno

S obzirom da je NETO = BRUTO – DOP.ZAP – POREZ, ove olakšice će rezultirati time da:

  • Mika i Žika prime po 21.000 din više (porez + doprinos za pio na teret zaposlenog su nula te se to preliva u neto i ide njima u džep). Sima prima 6600 dinara veću platu.
  • poslodavac će platiti oko 25.000 din mesečno manje za njihove plate (oslobođen samo doprinosa za PIO na teret poslodavca)

Sumirano: nakon uredbe celokupni efekt subvencija po poslodavca je da na period od 12 meseci uplaćuju super bruto iznos zarade umanjen za 11% (ili 3%) bruto zarade na račun oslobođenja od PIO doprinosa.

(Ne)podsticanje zapošljavanja

Populistički gledano ovako koncipirane subvencije su bolje nego one definisane zakonom jer kao što vidite radnik dobija znatno veću udeo subvencije  i znatno je veći neto. Takođe, čak i zaposleni koji nisu imali pravo na subvencije po osnovu prethodno navedenih zakona (“Sima”) dobijaju određene subvencije.

Ipak, ako se efekt uredbe razmotri racionalno sa stanovišta njene namene – podsticanja zapošljavanja – može se vrlo lako videti koliko je ona negativna u poređenju sa prethodnim Zakonom definisanim subvencijama:

  • Prethodne subvencije je poslodavac ostvarivao na period od 2 i 3 godine, sada je to skraćeno na 12 meseci
  • Onaj koga treba stimulisati je poslodavac, a ne radnik. Efektivno povećano prelivanje subvencije u ruke zaposlenog ima smisla po meni kada je na tržištu manjak radne snage pa se poslodavcu želi pomoći u privlačenju deficitarnih talenata. U slučaju ogromne nezaposlenosti, poslodavac je taj koji se treba ubeđivati da primi “neiskusnog” radnika u situaciji kada ima ogromni fond “iskusne rezervne radne snage” – nezaposlenih. Žalosna situacija, ali ignorisati je ništi smisao subvencija.
  • Ako se na gornjim primerima vidi da Mika i Žika u prvih 12 meseci primaju po 20.000 dinara više (90.000 din neto) šta će se desiti nakon isteka tog perioda – 13.-og meseca? Kako poslodavac da objasni Miki I Žiki da im je plata sad “ista, ali 20.000 manja?” Da li poslodavac treba da diže bruto da bi održao neto i time održi 90.000 iznos? Da li će zaposleni da skonta da mu je 13-og meseca najbolje da da otkaz, radi na crno 6 meseci i opet se zaposli sa subvencijom?
  • Ako radnik po sopstvenoj volji da otkaz poslodavcu u tih 12 subvenciomih meseci, poslodavac je i u tom slučaju dužan da refundira revalorizovani iznos ostvarenih subvencija. Verujem da niej preterivanje reći da ovako definisan uslov refundiranja bukvalno stavlja poslodavce na milost i nemilost zaposlenih.
  • Da stvar bude najgora, ako Mika da otkaz 11-og meseca, poslodavac mora da refundira i 200.000 dinara koje je Mika odneo kući u svojoj neto zaradi. Ne radi se o refundiranju, već o plaćanju poslodavca iz svog džepa iznosa povećanog neta koji je radnik odneo na ruke. Ako već država hoće pošteno da postavi situaciju, neka propiše da u slučaju gubitka prava na subvencije obe strane participiraju u skladu sa tim koliku je korist ko ostvario od propale subvencije – znači poslodavac nek refundira svoj PIO doprinos,a Mika nek refundira svoj deo subvencija.

Zaključak

Što se mene (kao nekog ko uskoro registruje preduzeće u Srbiji) lično tiče – subvencije usled gore navedenih razloga nemaju nekog posebnog smisla, predstavljaju poslovni rizik uz minimalnu korist po mene kao preduzetnika.

Ako grešim, voleo bi da čujem to u komentarima pa da ja i ostali znamo u čemu grešim u ovom postu Smile

Takođe, voleo bih da čujem odgovor na dva pitanja na koja još uvek ne znam odgovor:

  • Šta je sa preskom olakšicom usled dobrovoljnog osiguranja? Da li je još uvek važeća?
  • Šta je sa invalidima? Više nemaju poseban tretman u olakšicama u plaćanju doprinosa i poreza?
    Invalid od 29 godina i zaposleni bez invaliditeta se sad tretiraju isto?

Web program za obračun zarada

Web program za plate – slušati zahteve korisnika ili ne?

Prošle nedelje sam nekolicini registrovanih omogućio pristup radnoj verziji najjednostavnijeg programa za obračun plata i od nekoliko ljudi sam dobio istu primedbu i sugestiju, koju sam odradio u zadnja 2 dana, ali i večeras ipak odlučio da odstranim taj već odrađeni kod.

Razlog  zašto sam to odlučio je po meni veoma zanimljiv i izlazi van suvoparnog konteksta programa za plate pa rekoh da podelim sa vama svoje rezonovanje na tu temu koristeći program za plate čisto kao pokazni primer.

Opis problema i sugestije

Opis problema je za mene bio prilično šokantan: “Kako da odštampam obračun zarade? Kako da ga snimim kao pdf fajl koji onda mogu da pošaljem svom klijentu? Kako da odštampam m4 obrazac?”

Evo stranice koja pokazuje spisak obračunatih zarada u stanju kakav je bio prošle nedelje na kome sam ja osmislio da se štampanje ostvari.

 

Složićete se verujem da kada vam više korisnika postave ovako bitno pitanje uvidite jako brzo da imate kritični problem u svom pristupu dizajna ekrana.

Analiza problema

Osnovni problem je očigledno to što na samom ekranu nije jasno uočljivo gde korisnik treba da klikne da bi odštampao obračun. To što u koloni izveštaji stoji link dokumentacija koji je po meni očigledno namenjen za to sudeći po povratnim informacijama ne znači apsolutno ništa.

Pošto je štampač opšte prihvaćen grafički simbol koji asocira na štampu, odmah menjam njime ovaj glupi link

Kao što vidite na ovom ekranu, ikona štampača je uočljiva u zadnjoj koloni – problem otkrivanja je rešen, a ista metafora se koristi i za sekciju zbirnih izveštaja.

Hm, testirajući rešenje sa par mojih testera dolazim do novog feedbacka – “zašto klik na štampač ne štampa nego mi pokaže moje dokumente na ekranu?”

 

Ok, validan feedback – tehnički precizno govoreći zaista se ne štampa ništa nego se pokazuje PDF dokument u Adobe Reader-u – menjam…

Feedback? “A šta je ovo crveno? Kako da odštampam obračun? Kako da ga snimim” – menjam….

Nekoliko revizija i iteracija sa mojim testerima i dolazim do rešenja koje obuhvata sve sugestije

 

Feedback na vizuelnu skicu – jednoglasan :

“Odlično. Sad imam dugme za štampu, za snimanje, za brisanje i za pregled. Kako to da ovo nisi odmah ovako odradio kad je ovako prosto i očigledno?”

Ništa, kad je tako – kodiram rešenje i testiram ga prošlu noć – problem rešen.

Međutim…

Iz nekog razloga meni nepoznatog, meni se rešenje nije dopadalo te sam danas vozeći se metroom na posao razmišljao o tome šta je ispravno ovde učiniti. Na ovom blogu sam više puta već pisao o tome kako mi je interes korisnika uvek na prvom planu pa čak i kad ide meni na štetu i ovo mi je izgledalo kao savršen primer gde moram da prihvatim da odradim nešto u šta ne verujem jer korisnici to traže.

Truckam se ja tako u metrou pospano sve do momenta dok se nisam setio one čuvene izjave Henrija Forda “Da sam pitao korisnike šta žele, tražili bi mi brže konje.” i to me nagnalo da krenem da razmišljam o tome zašto mi to oni traže.

Odgovor do koga sam ja došao razmišljajući na ovu temu se svodi na to da oni verovatno u svom obračunavanju plata koriste programe za obračun plata (dos, Windows – nebitno) i da im je u glavi mentalni model oko toga kako rade obračun zarada satkan oko toga kako aplikacije funkcionišu, a ne oko toga kako Web prirodno funkcioniše.

Ono što mi oni traže su dugmad koja iniciraju određene operacije što ima smisla u desktop svetu, ali nema u Web svetu koji je satkan od sadržaja prikazanog na ekranu povezanog sa drugim sadržajima hiper vezama itd.

Taj zaključak do koga sam došao me je naterao da preispitam danas šta je najbolje za moje korisnike i odgovor do koga sam ovo puta došao je potpuno drugačiji, a to je da je ispravna stvar da implementiram svoj sajt na najjednostavniji mogući način koji je najviše moguće usklađen sa “duhom Web-a” i da trebam da se fokusiram na propagiranje i edukaciju takvog pristupa jer je prihvatanje toga zaista u najboljem interesu mog korisnika iako znam da će naići na bitan inicijalni otpor.

Rešenje

 

Kao što vidite, ovo je jednostavno rešenje koje je funkcionalno povratak na početak gde je jedino odstupanje od Web duha grafički prikazani hiper link – tekstualni link na žalost niko ne vidi.

Poenta ovog ekrana je da pokaže spisak obračuna i omogući korisniku da pronađe onaj koji mu treba – ništa više od toga.

Kada korisnik želi da snimi/odštampa/pošalje on klikne na lupu (koja je najobičniji a href element) i onda mu se u novom tabu/prozoru otvara pdf dokument.

S obzirom da sam odlučio da nemam zasebno dugme za štampu, a imajući u vidu da je verovatno u 90% slučajeva željena štampa dokumenta automatski podrazumevano pokazujem momentalno dijalog za štampu korisniku istog momenta kada se učita izveštaj

U 90% slučajeva korisnik samo klikne Print (ili lupi Enter) i dokument se štampa – koristi se standardna funkcionalnost PDF readera.

Ok, štampa je pokrivena time na efikasan i elegantan način – šta je sa ostalim zahtevima? Kako da se snimi dokument i pošalje klijentu?

Po meni je najbolji odgovor na to – nemojte ni da snimate jer onda mu šaljete dokument emajlom, on nema vremena danas da pogleda, otvara to sutra, a vi u međuvremenu ispravili neku grešku u obračunu itd… Ja razumem da je sve to standardna procedura u tome kako većina ljudi radi danas, ali nam Web daje mnogo jednostavnije rešenje – Web adresu dokumenta.

Evo recimo na primeru gore, ako ja kopiram adresu iz mog browsera i pošaljem vam emajl-om vi ćete moći da je otvorite čak i da nemate nikakav nalog na papirima. Evo, probajte sami…

https://arhiva.papiri.rs/1034075907901927/2013/Plate/TEST_9792_Plata_2013_3.pdf

Osnovna prednost ovog pristupa je da se izbegava pojava više verzija dokumenata gde više ni vi ni klijent ne znate koja je poslednja – kad god klijent ili vi kliknete na gornji link videćete ažurnu verziju obračuna plate za jun 2012-e.

Ipak, recimo da se ne slažete sa mnom ili da iz nekog razloga da vi ipak želite da snimite dokument – šta onda?

Rešenje je prosto – koristite Web kako je standardno osmišljen na jedan od sledeća dva načina

Način 1 – povlačenje miša do dna stranice da se pojavi alatna traka sa operacijama reader-a

 

Način 2 – korišćenje menija samog browsera.

Zaključak

Ovo je po meni dobra ilustracija principa u koji ja verujem a sastoji se u tome da treba odabrati uvek pravi put koji je u najboljem interesu korisnika pa čak ako se to i kosi sa njegovim trenutnim zahtevima.

U ovom primeru ja sam umesto dodavanja dugmadi i pravljenja aplikacije od sajta, odabrao rešenje koje je jednostavno i elegantno i koje sa zasniva na standardnim principima kako Web funkcioniše.

To što moji korisnici možda nisu naviknuti na Web nije razlog da promenim svoju implementaciju već je to dobar pokazatelj da trebam da radim više na edukaciji i evanđelizmu po meni suštinski ispravnih rešenja.

A sad, nazad na programiranje – kraj meseca se bliži – treba sve utegnuti i završiti do tada 

Obračun zarada baziran na realnosti

Metode obračuna zarada u Papirima

Juče sam na putu kući prolazio jednim parkom i video sam nešto što me podstaklo na razmišljanje o mom programu za obračun zarada. Naime, park je prostran, sa propisno obeleženim asfaltiranim stazama za kretanje, koje se seku pod pravim uglom precizno odslikavajući namere arhitekte enterijeriste. Ipak, ono što je meni privuklo pažnju  i podstaklo da napišem ovaj post nije bio taj prelepi park, već to što je park išaran dijagonalnim uzanim putanjama nastalim time kako ljudi u stvarnosti prolaze tim parkom svakodnevno. Njima je očigledno potpuno nebitno  kako je arhitekta zamislio da se oni kreću, oni biraju putanju koja je najpraktičnija jer žure negde, a park im je prepreka na to putu.

(Naravno da ne smatram ovo prihvatljivim, naravno da park ne treba tako da se uništava itd.. – nema potrebe da to prolazimo)

U Srbiji je zakonom propisan bruto obračun zarada gde se zarada zaposlenih izražava u bruto iznosu koji u sebi uključuje zaradu koju “zaposleni nosi kući” (tj. neto zaradu), poreze i doprinose na teret radnika. Svaki radnik ima određenu bruto cenu radnog sata i na bazi količine i strukture ostvarenih radnih sati njegova osnovna zarada se računa, a na  bazi nje se određuju i ostali delovi zarade zaposlenog.

Sve je to lepo, sem jedne stvari: ne koristi se toliko u praksi.

Suština ove pojave se sastoji u sledećim stvarima:

  • Zaposleni su tradicionalno zainteresovani samo za svoju neto zaradu
  • U Srbiji je dugo godina u upotrebi bio metod neto obračuna zarada
  • Matematički govoreći kao što se sa bruta može odrediti neto, tako se i za zadati neto bruto može odrediti.
  • Državu prvenstveno interesuje da je preduzeće *ne zakine na reketu* tj na porezu i doprinosima, tako da ne ulazi u to kako se dolazi do zarade radnika već samo da su porezi i doprinosi srazmerni izraženoj bruto zaradi.

Jednom rečju, sve dok su cifre tačno iskazane na propisanim obrascima, državu ne zanima kako ste ih tačno obračunali

Ja sam pre jedno godinu dana pisao o tome da je moj pristup modeliranju poslovne stvarnosti fokusiran na realne radne procese koje moji korisnici svakodnevno obavljaju, pa iz toga izvodim najprostiji mogući programsko okruženje koje zadovoljava te procese, a ne obrnuto da softver nastaje prvi kao što je slučaj verujem kod dosta postojećih programa na tržištu.

Na primeru programa za obračun plata i u kontekstu metoda obračuna zarada to bi značilo da se ne držim rigidno zakonom propisanog “bruto satnica…” iz prostog razloga što “normalni ljudi” nemaju pojma kako da odrede kolika je bruto satnica radnika u magacinu. Normalan poslodavac kada zapošljava radnika razmišlja o cifri “koliko će mene ukupno ovaj radnik da košta”, a radnik “koliko meni ide na ruke” – nijednom od njih dvoje bruto iznos zarade ne znači ništa.

Da se poslužim primerom parka sa početka ode i da kažem da ja na svoj program za plate gledam kao da sam napravio park bez staza, posadio kentaki plavu travu svud, i na dan otvaranja pustio ljude da hodaju po njoj. Gde na kraju dana se ukažu utabane staze – to betoniram.

Pa da vidimo šta su to korisnici ugazili u mom parku tokom rada na Papiri obračunu zarada.

Vrste obračuna zarada

U mom parku postoje četiri osnovne staze – četiri osnovne metode obračuna zarada – poređane tako da one koje se najčešće koriste u stvarnosti idu prve.

Minimalac

Žalosna je istina (barem u kraju odakle sam ja) da je privredno stanje u našoj zemlji teško, da je velika nezaposlenost i da su nameti i dažbine na zaradu zaposlenih jako velike. Te tri stvari primoravaju veliki broj poslodavaca da radnicima isplaćuje zakonski propisanu minimalnu zaradu – “minimalac”.

Do marta 2013. minimalna cena radnog sata je tako propisana (potpuno nelogično u neto iznosu) na 115 dinara. Da bi stvari uprostio sa stanovišta obračuna ja taj iznos prevodim na bruto cenu na sledeći jednostavan način:

  • Najveći broj radnih sati u mesecu je 184 pa uzimam tu vrednost
  • Minimalna neto zarada za taj mesec je 184 sati  * 115 din neto =  21160 din neto mesečno
  • 7822 * 12% = 938.64 din poreske olakšice za mesec rada
  • Minimalna bruto zarada je po ovoj logici jednaka
    (21160 – 938,64) / 0,701 = 28846,45 din

Minimalna bruto cena rada u papirima se računa na bazi svega navedenog ovako

28846,45 / 184 = 156,77  din ~= 157 din bruto/h.

Ovakva bruto cena rada naravno da nije savršeno precizna jer se zasniva na pretpostavci o mesecu sa 184 radna sata, ali tu uskače u igru zaokruživanje na gore na 157 dinara što u praksi znači da će poslodavac u proseku da plati možda samo par stotina dinara više iznad teoretskog minimuma, a ja imam trivijalno prost obračun minimalne zarade.

Nadalje za sve radnike se koristi cena od 157 din koja se množi sa brojem sati i onda je to osnovica za računanje dodataka.

Moje dalje rezonovanje u pravcu uprošćavanja obračuna minimalne zarade ide ka tome da ko isplaćuje minimalac, njega topli obrok i regres i ne zanimaju tako da ja implicitno koristim u ovom obračunu razumne minimume tih dodataka: mesečni iznos od 100 din regresa i 10 din na dan dodatka za topli obrok.

Kako gazda kaže

Ovo je drugi čest primer o tome kako se plate definišu u praksi. Plate definisane na ovaj način se definišu između poslodavca i zaposlenog u ukupnom fiksnom mesečnom iznosu koji radnik prima bez obzira na broj radnih sati efektivno time rezultujući promenljivom cenom rada koja se prilagođava zadatom ukupnom iznosu.

Tip definisanog iznosa je različito u zavisnosti od toga iz kog se ugla formira zarada zaposlenog

Ugao radnika Pere:

  • Plata mi je 30000 din mesečno.
  • Plata mi je 300 evra mesečno.

Ugao poslodavca:

  • Želim da me Pera mesečno ukupno košta 30000 din.
  • Želim da me Pera mesečno ukupno košta 300 evra.

Kao što se vidi iz ova dva primera iako su cifre identične nominalno, tip iznosa definisan u ova dva slučaja je različit: u prva dva slučaja se radi o neto iznosu, dok se u zadnja dva radi o super bruto iznosu (bruto zarada + doprinosi na teret poslodavca).

Drugim rečima, bruto fiksni iznos plate u stvarnosti ne znači ništa ni zaposlenom (koga zanima neto) ni poslodavcu (koga zanima stvarna ukupna cifra) te utabane staze mog parka obračuna zarada izgleda ovako

Kao što vidite u opcijama sam definisao slučaj kada se kaže da će se mesečne zarade zaposlenih unositi u neto dinarskim iznosima. S obzirom da se ovde ne radi više o minimalcu, smatram da korisniku ima smisla ponuditi da promeni “razumno minimalne” iznose regresa  i toplog obroka, kao i da definiše da li dodeljuje stimulacije radnicima povrh dogovorene fiksne neto zarade.

Ovo je naravno samo primer kako neto dinarska mesečna zarada se definiše, program omogućava i ostale načine unosa  i definisanja zarada zaposlenih.

Evo podržanih tipova iznosa

A evo i podržanih valuta

Odabirom željene kombinacije ta dva izbora moguće je objasniti programu da će se zarade zaposlenih unositi npr kao: neto iznos u evrima, super bruto iznos u dinarima, super bruto iznos u evrima, bruto iznos u dinarima itd.

Bukvalno je na korisniku da saopšti Papirima na koji način u stvarnom svetu on razmišlja i definiše plate zaposlenih, a Papirima ostavlja da nekako šta god on odabrao u obračunu magično svedu na zakonski propisanu bruto cenu rada,satnice itd.

Nastaviće se…

Per aspera ad astra

U mom poslednjem člnaku gde sam piskarao o dodacima na osnovnu zaradu sam spomenuo da ću 1. novembra poslati link osobama registrovanim za probu, a pošto je taj datum dobrano prošao rekoh da opišem šta se dešava i da istovremeno odgovorim na nekoliko pitanja koja sam čuo više puta u zadnjih par nedelja.

Kada će taj trial da počne?

Link šaljem 1. decembra svima koji su se registrovali na kadceplata.com. Ovaj datum mi izgleda realno ostvariv tako da ne planiram da ga odlažem dalje u budućnost. Dajem sve od sebe, ali to ne menja činjenicu da sam promašio rok. Iskreno izvinjenje svakom od vas koji ste se registrovali i čekate link za privatnu probu.

Koja je svrha te zatvorene probne verzije?

Ono što će biti dostupno za testiranje 1. decembra je sajt koji u potpunosti predstavlja moje poglede na to kako najprostiji obračun plata treba da izgleda, ali i sajt koji na taj dan neće biti kompletan i koji neće biti testiran u dovoljnoj meri da može da se koristi “za stvarno”.

Svrha te probne verzije je da vidite program za obračun plata kakav garantovano niste videli do sada, radikalno pragmatičan i jednostavan za korišćenje. Svrha te probne verzije je da Vama omogući da mi kažete šta vam se ne sviđa, šta nedostaje i sl. kako bih ja to dodao do momenta kada zvanično program kreće da živi.

Drugim rečima, osnovna svrha je da potpuno besplatno i bez ikakvih obaveza imate priliku da utičete na izradu programa za plate po svojoj meri.

Što kasniš?

Dva su osnovna razloga:

  • 3x sam u zadnjih mesec dana bitno menjao način na koji program radi da bi ga dodatno uprostio i prilagodio stvarnosti na bazi povratnih informacija ljudi koji su ga isprobavali. Program danas je 75% prostiji nego što je bio pre mesec dana.
    .
    Ne verujete? Evo jednog od ekrana sa sajta kakav je na današnji dan
  • Zavisnost od knjigovođa za testiranje proračuna
    Sarađujem sa troje različitih knjigovođa koji su se složili da mi pomognu oko testiranja, ali su zadnjih mesec dana sva trojica bili prezauzeti.
    Ako ste knjigovođa voljan da sarađuje sa mnom na tome, molim vas javite mi se da se dogovorimo oko saradnje.

Kada će to moći da se koristi za stvarno?

Od 1. januara 2013. program će biti u stanju za koji mogu da garantujem da to što radi radi tačno, da su cifre na proračunu ispravne i obrazci pravilno ispunjeni. U decembru mesecu planiram da obuhvatim povratne informacije koje dobijem iz zatvorenog privatnog testiranja, da dodatno testiram kod i proračune sa knjigovođama.

Koliko će to da košta?

Program za obračun zarada će svako moći da koristi besplatno tri meseca  da vidi na primeru tri obračuna da li mu odgovara ili ne.

Nakon tog perioda, u slučaju da korisnik želi da koristi program moraće da plati koriščenje:

  • firme koje obračunavaju sebi zarade – 5 evra po obračunu.
  • knjigovodstvene agencije – 1 evro po obračunu.

Ako se poslužim primerima iz svoje analize cena programa za plate, cena mog programa:

  • Segment malih preduzeća ( 1 preduzeće/ 10 zaposlenih/ 1 operater)
    Za period od 36 meseci, cena obračuna zarada bi bila 180 evra (5 x 36)  / mesečno 5 evra.
  • Segment knjigovodstvenih agencija (25 klijenata/150 zaposlenih/2 operatera)
    Za period od 36 meseci, cena obračuna zarada bi bila 900 evra (25 x 36) / mesečno 25 evra.

Lično smatram da je cena usluge veoma fer i povoljna po korisnika, ali u slučaju da ne mislite tako vrlo rado bi saslušao vašu argumentaciju. Definitivno ništa oko toga nije uklesano u kamenu do 1.1.2013-e.

Da li može bez interneta i tog sajta?

Iako sam duboko uveren da kada probate sajt nećete naći posebnih razloga za nezadovoljstvo web tehnologijom, klaično programsko rešenje (windows program) će biti dostupno, tako da možete sami da koristitie koji god nain želite. Svaki podatak koji ukucate na webu biće dostupan i u windows programu i obrnuto. Program je kao i sajt potpuno besplatan za korisnike, plaćate samo gore neavedenu cenu po obračunu.

Bitna naponena: Windows program neće raditi na Windows-u XP, tako da ako imate Windows XP i želite da koristite papire, moraćete da se zadovoljite korišćenjem web sajta koji ponavljam bi trebao da vas učini veoma zadovoljnim korisnikom takođe.

Zaključak

Praviti programe je teško. Praviti programe sam je još teže. Praviti programe sam samo u slobodno vreme je još teže. Praviti jednostavne programe sam u slobodno vreme je ultra teško.

Znam da se sve rasteže i traje, ali nadam se da će se sav moj radi i vaše čekanje isplatiti programom za obračun zarada koji će biti u skadu sa mojom definicijom savršenog poslovnog programa

“Savršena poslovna aplikacija je aplikacija koja radi 101% stvari koje korisnik treba, a koja tera korisnika da pomisli:

”Zašta ja dadoh one pare – ovo sam i ja mogao da napravim ”

Cena programa za plate

Cena programa za plate

Kako se radovi na mom najjednostavnijem programu za plate privode kraju, logično je da sam došao do pitanja:”A koliko će to da košta?”

S obzirom da ne znam još taj odgovor, odlučio sam da pogledam koliko druge firme naplaćuju i potrošio par sati na pretragu interneta i sad želim sa vama da podelim te prikupljene podatke – možda nekom u budućnosti uštedi tih par sati vremena.

Šta sam gledao?

Gledao sam koliko košta program za plate za dva specifična slučaja:

  • Mikropreduzeće
    Zamišljena firma koja traži program za plate u ovoj grupi ima do 10 zaposlenih, jedan operater radi na poslovnom programu, žele sami sebi da rade plate.
  • Knjigovodstvena agencija
    Zamišljena knjigovodstvena agencija koja traži program za plate ima dvoje zaposlenih operatera koji obračunavaju plate za 25 klijenata koji ukupno imaju 150 zaposlenih.

Za oba tipa korisnika sam gledao koliko bi ih koštao program za plate nakon 3 godine korišćenja. 3 godine sam odabrao kao po meni korekciju uobačijanog amortizacijonog perioda od 5 godina primerenijem eksploataciji softvera. Cene su u evrima date bez PDV-a.

Do podatka sam došao prostim korišećenjem https://google.rs i poručavajuči cenovnike na sajtovima koje sam našao. Ako je firma imala više varijanti istog proizvoda trudio sam se da minimalno neophodnu za dati tip korisnika.

Ne garantujem da nema grešaka i naravno da ovo nije pun spisak – nisam želeo da potrošim više od par sati na ovu aktivnost. Veoma sam voljan da podatke korigujem i dodam ako je potrebno dodatna preduzeća. Svi podatke koji vas zanimaju dakle proverite ličnom posetom sajtu proizvođača.

Da skratim priču i pokažem vam brojke…

Obračun zarade  za mala preduzeća

Zamišljena firma koja traži program za plate u ovoj grupi ima do 10 zaposlenih, jedan operater radi na poslovnom programu, žele sami sebi da rade plate.

Evo prvo grafikona rezultata pa onda objašnjenje kratko kako sam došao do cifara

Horizont.co.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Program košta 1200 evra i 40 evra mesečno održavanje što na period od 36 meseci sve ukupno izađe 2640 evra

billans.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Paket ProPlate za do 50 radnika je 40 evra mesečno što ukupono nakon perioda od 36 meseci je: 1440 evra.

Code systems

Cenovnik se nalazi ovde. Jedna licenca se inicijalno plaća 500 evra i mesečno održavanje je 22 evra što nakon 36 meseci izađe: 1292 evra.

bluesoft.rs

Cenovnik se nalazi ovde. 600 evra je inicijalno ulaganje za 3 radna mesta, 15 evra mesečno održavanje. Ukupno za 36 meseci: 1140 evra.

datalab.rs

Cenovnici se nalaze ovde i ovde. 699 evra je inicijalno ulaganje za 1 licencu Pantehon SE verzije, 119 evra godišnje je održavanje. Ukupno nakon 36 meseci: 1057 evra.

wings.rs

Cenovnik se nalazi ovde. 1 modul instalacija je 200 evra + 10 sati podrške x 25 evra. Ukupna suma nakon 36 meseci: 450 evraoko 900 evra (korekcija na bazi komentara dole)

calculus.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Sybase instalacija po računaru je 150 evra, osnovni paket je 20 evra mesečno, ukupno za 36 meseci: 870 evra.

e-racuni.com

Cenovnik se nalazi ovde. 1 Advanced licenca za jedno preduzeće je 15 evra mesečno, ukupna suma nakon 36 meseci: 540 evra

saop.rs

Cenovnik se nalazi ovde. 1 licenca paketa po meri za 1 preduzeće je 10 evra mesečno što za period od 36 meseci ukupno iznosi: 360 evra (za plaćanje unapred se odobrava dodatni popust). U cenu licence je uključen i modul platnih naloga koji automatski kreira sve platne naloge za poreze i doprinose koji se mogu štampati ili koristiti za elektronska plaćanja putem eBankinga.

biznisoft.com

Cenovnik se nalazi ovde. 1 licenca za hostovani proizvod je 10 evra mesečno. Ukupna suma nakon 36 meseci korišćenja: 360 evra.

softek.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Preduzetničke radnje za obračun plate plaćaju 10 evra mesečno. Ukupna suma nakon 36 meseci korišćenja: 360 evra.

Privredni savetnik – PS IT

Cenovnik se nalazi ovde. Prve godine korišćewa Total S10 paket košta oko 75 evra, narednih godina 60 evra godišnje. Ukupna suma nakon 36 meseci korišćenja: 195 evra.

Program za plate za knjigovodstvene agencije

Zamišljena knjigovodstvena agencija koja traži program za plate ima dvoje zaposlenih operatera koji obračunavaju plate za 25 klijenata koji ukupno imaju 150 zaposlenih.

Ponovo krećem sa konačnim grafikonom, pa onda ukratko kako sam došao do tih cifara

e-racuni.com

Cenovnik se nalazi ovde. Premium paket do 25 preduzeća je  107 evra mesečno.Ukupna suma nakon 36 meseci: 3852 evra

billans.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Paket ProPlate za do 250 radnika je 100 evra mesečno. Ukupna suma nakon 36 meseci: 3600 evra

Horizont.co.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Program košta 1200 evra i 40 evra mesečno održavanje što na period od 36 meseci sve ukupno izađe 2640 evra

datalab.rs

Cenovnici se nalaze ovde i ovde. 1398 evra je inicijalno ulaganje za 2 licence Pantehon SE verzije, 238 evra godišnje je održavanje. Ukupno nakon 36 meseci: 2111 evra.

Code systems

Cenovnik se nalazi ovde. Dve licence se inicijalno plaćaju 650 evra i njihovo mesečno održavanje je 31 evro što nakon 36 meseci izađe: 1766 evra.

saop.rs

Cenovnik se nalazi ovde. 2 Maksi računovodstvo licence su 45 evra mesečno što za period od 36 meseci ukupno iznosi: 1620 evra

Privredni savetnik – PS IT

Cenovnik se nalazi ovde. Prve godine korišćenja Total S400 paket košta oko 600 evra, narednih godina 500 evra godišnje. Ukupna suma nakon 36 meseci korišćenja: 1600 evra.

calculus.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Sybase instalacija za dve stanice je 300 evra, standardni paket je 30 evra mesečno, ukupno za 36 meseci: 1380 evra.

bluesoft.rs

Cenovnik se nalazi ovde. 600 evra je inicijalno ulaganje za 3 radna mesta, 15 evra mesečno održavanje. Ukupno za 36 meseci: 1140 evra.

softek.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Knjigovodstvene agencije za obračun plate 10 preduzeća plaćaju 25 evra mesečno + 20 dodatnih preduzeća je još 10 evra mesečno. Ukupna suma nakon 36 meseci korišćenja: 900 evra.

wings.rs

Cenovnik se nalazi ovde. 2 x 200 evra za modul plata + 10 sati podrške x 25 evra. Ukupna suma nakon 36 meseci: 650 evra. oko 900 evra (korekcija na bazi komentara dole)

adacco.com

Cenovnik se nalazi ovde. Standard edicija za obračun zarada je 780 evra.
Ukupna suma nakon 36 meseci korišćenja: 780 evra.

biznisoft.com

Cenovnik se nalazi ovde. 2 licence za hostovani proizvod je 20 evra mesečno. Ukupna suma nakon 36 meseci korišćenja: 720 evra.

Besplatni programi za obračun plata

Lidder.nd.rs

Lidder program u Educa verziji je besplatan i omogućava obračun zarada do 10 preduzeća.
Informacije o Educa verziji možete naći ovde

Zaključak

Kao što vidite raznolikost u ponudi, načinima plaćanjima i ukupnoj ceni je velika što je svakako dobro jer kupci svih proheva i platnih razreda mogu da nađu odgovarajuči proizvod.

Obračun plate – osnovna zarada

Obračun plate – osnovna zarada

U jednom od prethodnih postova, dao sam opšti pregled kako se zarada obračunava gde namerno nisam hteo da zalazim dublje elemente obračuna zarade pa sam tako za osnovni element obračuna – cenu rada – uzeo samo minimalnu cenu rada od 115 dinara i pretpostavku da je korisnik radio pun fond radnih sati bez bolovanja, izostanaka itd. pa sam došao do

“OSNOVNA ZARADA = CENA RADA x RADNI SATI”

U ovom postu “bum malo razložit” pojam osnovne zarade i želim da sa vama podelim nešto od svjih razmišljanja vezanih za obračun zarade do kojih sam došao u zadnjih nekoliko nedelja radeći na svom programu za plate, gde su sva moja razmišljenja na tematiku plata preslikana u konkretan proizvod koji je garantovano najjednostavniji program za plate. 

Cena rada

Cena rada je ono po definiciji iznos koji zaposleni primi za sat svog rada.

U praksi se ta cena rada definiše na nekoliko načina :

  • Minimalac
  • Kako gazda kaže sa varijantama poput
    • 120 dinara ti je satnica
    • 50.000 dinara mesečno primaš
    • "200 evra mesečno ti je plata”
    • 20 evra ti je dnevnica
  • Paleolit tehnika A.K.A. “Da nam živi živi rad”
    • Svaki zaposleni na bazi svoje stručne spreme i koeficijenta složenosti radnog mesta po sistematizaciji i specifikaciji normativa g6 dobije određeni koeficijent koji se množi sa cenom prostog rada

Prvi put kada sam video ova tri readikalno drugačija načina definisanja cene rada, pomislio sam da su svi potpuno zasebne priče koje nemaju nikakve veze sa knjiškom definicijom cene rada i da ću morati i ja kao i ostali programi za plate da ih zasebno tretiram.Ipak, sada nakon nekoliko nedelja utrošenih na lupanje glavom u zid mislim da sam skontao da se svi ti različiti načini definisanja cene rada svode na jedno te isto.

Evo, da objasnim na primeru nekoliko gore navedenih ekstrema kako se to “sve svodi na isto”…

50,000 dinara mesečno primaš

U mesecu X: 22 radnih dana x 8 sati = 176 sati. Cena rada u mesecu X je 50.000 : 176 = 284 din. radni sat
U mesecu Y: 20 radnih dana x 8 sati = 160 sati. Cena rada u mesecu Y je 50.000 : 160 = 312 din. radni sat

200 evra mesečno ti je plata

Na dan obračuna plate kurs evra je 120 din. 200 evra x 120 din = 24.000 din
U mesecu X: 22 radnih dana x 8 sati = 176 sati. Cena rada u mesecu X je 24.000 : 176 = 136 din.radni sat.

20 evra ti je dnevnica
Na dan obračuna plate kurs evra je 120 din. 200 evra x 120 din  / 8 sati = 3000 din radni sat

Koeficijent radnog mesta

Recimo da imamo tri srećno-u–državnoj-firmi-zaposlena-radnika: Miku sa koeficijentom 20, Žiku sa koeficijentom 12 i Peru sa koeficijentom 8.

Kada država prebaci sredstva za plate firmi u kojoj rade naša tri junaka, ona prebacuje iznos “bruto fond zarada” što je iznos jednak sumi njihovih bruto zarada. 

Kad tako “legnu sredstva” onda  ih treba podeliti po nekom ključu i tu onda stupaju na scenu koeficijenti čija je namena baš ta – da definišu “udeo u gomili novca na računu” koji određeni zaposleni ima. Evo kako…

Ako umemo i saberemo sve koeficijente zaposlenih dolazimo do kumulativa koeficijenta sa kojim kada podelimo iznos BFZ dobijamo jediničnu bruto vrednost koeficijenta rada. Množenjem koeficijenta radnika sa jediničnom vrednošću koeficijenta dolazimo do bruto plate zaposlenog.

Da pređemo sa španskog na srpski…

20 (Mika) + 12 (Žika)  + 8 (Pera) = 40 (uk koef)

Ako je recimo leglo 100.000 dinara u BFZ onda je jedinična bruto vrednost koeficijenta 100.000 / 40 = 2500 din.

Mika dakle dobija 20 x 2500 dinara, Žika 12 x 2500 din, a Pera 8 x 2500 din.

Mikinih 50.000 dinara bruto zarade neka bude (mrzi me da računam tačno) 36.000 din neto.

U mesecu X: 22 radnih dana x 8 sati = 176 sati. Mikina cena rada u mesecu X je 35.000 : 176 = 199 din.

Radni sati

Eto kad smo “razložili na deliće” cenu rada i došli do zaključka da je sve to “isto samo drugačije” da pogledamo drugi element osnovne zarade – broj radnih sati, a gde je bolje krenuti ako ne sa kalendarom..

Kalendar

Svaki kalendarski mesec ima određeni broj dana: 28/29, 30 i 31.
Svaki mesec ima određeni broj vikend dana kada se ne radi
U toku meseca se takođe mogu dešavati državni i verski praznici kada se takođe ne radi.
Ako se praznik padne u nedelju, onda je sledeći radni dan takođe neradni (moja omiljena nebuloza koju svaki put kad prepričam ljudima iz EU razrogače oči u neverici – misle da ih zafrkavam tom pričom)

U startu dakle komplikovano …

Ostvareni rad

Radnik u toku meseca većinu svog radnog vremena provede obavljajući u normalno radno vreme normalnu radnu aktivnost – normalni radni sat.

Ako radnik radi za vreme praznika (kada po zakonu ne treba da radi), takav radni sat se obično više vrednuje nego normalni radni sat pa se obično definiše da praznični radni sat vredi 50% više od normalnog sata.

Ako radnik radi više od normalnih 8 sati, sat rada nakon tih 8 sati zahteva veće naprezanje pa se i očekuje da bude više plaćen te se tako npr. prekovremeni rad može vrednovati 150% više od cene normalnog rada.

Isto tako sat vremena koje radnik radi noću podrazumeva veće naprezanje od normalnog radnog sata, pa recimo je moguće definisati da noćni rad se vrednuje 10% više od cene normalnog rada.

Ako pogledamo ova 4 tipa radnih sati i zamislimo da je cena rada 100 dinara, da je korisnik radio 100 sati normalno, 10 sati za novu godinu, 4 sati popis posle radnog vremena i 2 sata pre otvaranja prodavnice čekao da stigne kamion sa namirnicama onda je njegova osnovna zarada za nominalnih 116 radnih sati:

(100 sati x 100 din)+(10 sati x 100 din x 1.5) + (4 sata x 100 din x 2.5) + (2 sata x 100 din x 1.1) =  12.720 din.

Naravno da je na vlasniku preduzeća da definiše ove koeficijente i naravno da ima još puno dodatnih dodataka za neki drugi specifični tip ostvarenog rada – bitno je da ste poentu shvatili.

Izostanci

U toku jednog meseca radnik može odsustvovati sa posla i to se o obračunu zarade tretira različito u zavisnosti od prirode izostanka.

Dani vikenda se naravno ne računaju.

Ako je radnik izostao sa posla na “praznični radni sat” to se tretira kao da je radio – cena normalnog rada .

Ako je radnik izostao usled bolesti onda se radni sat bolovanja  plaća obično u nižem iznosu npr. 60% od cene normalnog rada. (Preskačem ovde deo o bolovanju do 30 i preko 30 dana, ko to plaća)

Ako je radnik na porodiljskom odsustvu, porodiljski radni sat se (bar ovde u Češkoj) plaća u nižem iznosu npr. 80% od cene normalnog rada.

Ako je radnik na plaćenom odsustvu, takav radni sat se (koliko ja znam) plaća  takođe u nižem iznosu, npr. 80% od cene normalnog rada.

Ako je radnik na neplaćenom odsustvu, takav radni sat ima cenu od 0 dinara. Ako je radnik neopravdano odsutan (i ne dobije otkaz zbog toga) takav sat ima takođe cenu od 0 dinara.

Zaključak

Osnovna zarada suštinski dakle nije prost proizvod dve cifre: cene rada i broja sati nego je složenija pojava i uključuje u sebi i dodatne dimenzije strukture tipova ostvarenih radnih sati kao i specifične cene radnih sati koje mogu biti definisane na razne načine i određene tipom ostvarenih radnih sati.

U sledećem postu, nastavljam priču sa detaljnijim osvrtom na proces transformisanja osnovne zarade u bruto osnovicu…

Kad će plata?

U zadnjih nekoliko postova pisao sam o tome kako su postojeći programi za obračun zarada prekompleksni jer pokrivaju uniju svih eventualnosti, o tome kako se korisnici bespotrebno opterećuju nepotrebnim podacima i o tome kako je realnost obračuna zarada i kako se računa plata u običnom slučaju.

Poslednjih par nedelja, intenzivno (čitaj: svaku noć i vikende) radim na programskom rešenju koje je bazirano na realnosti i maksimalno fokusirano ka jednostavnosti i produktivnosti korišćenja.

Radovi na web sajtu idu OK (trenutno testiramo štampanje obrazaca) tako da očekujem da ću moći početkom oktobra da ponudim javnu betu za korišćenje i testiranje određenom malom broju zainteresovanih koji nisu trenutno uključeni u testiranje.

S obzirom da će taj broj biti namerno veoma mali (~10 korisnika), a da me je već određeni broj ljudi pitao za testiranje, da ne bi ja birao sam ko može da testira kreirao sam sajt https://kadceplata.com/ na kome je moguće registrovati se za testiranje i informisati se detaljnije o tome kako i šta aplikacija radi, koliko košta itd.

Dakle, ako vas zanima da probate garantovano najprostiji obračun zarada na Balkanu – pravac https://kadceplata.com i registrujte se – prvih 10 registrovanih dobijaju poziv za betu u oktobru, ostali čekaju sledeću turu.Smile

Naravno u oktobru sledi serija članaka na temu plata – da podelim to sa vama što sam naučio u zadnjih par nedelja o obraćunu zarada.

Malčice je drugčije u…

Obračun zarada – teorija i praksa

U prethodna dva posta, izneo sam svoj stav o tome da su postojeći programi za obračun zarada previše složeni jer su fokusirani na pokrivanje “unije svih eventualnosti” što ih čini neodgovarajućim za prosečnog malog korisnika. Tu sam pojavu objasnio u prethodnom postu sa stanovišta nepotrebnog prikaza i unošenja brojnih programskih podešavanja obračuna zarada, dok se ovde osvrćem na ono što ja doživljavam kao pojavnu odvojenost stvarnosti i računovodstvene prakse kao drugi uzrok kompleksnosti postojećih programa za plate.

(Ako vas zanima najednostavniji program za plate baziran na stvarnosti i za nas ostalekadceplata.com je pravi sajt za vas)

Šta je problem?

Kada pogledate neki od postojećih programa za knjigovodstvo i/ili popričate sa profesionalcem – knjigovođom čujete more izraza poput bruto osnovica, doprinosi na teret zaposlenog i poslodavca, stimulacije, beneficije, subvencije, minuli rad, organizacione jedinice, kadrovsku evidenciju itd. itd. Čujete takođe da iako se plata već godinama računa “na bruto”, usled navike korisnika „svaki program mora da podrži i “sa neto” i dalje. Imate opcije da unesete koeficijente radnog mesta, stručnu spremu svakog zaposlenog itd itd.

Ništa od ovog nije sporno – sve su to zakonom zahtevane stvari koje svaki program koji pretenduje da bude korišćen od strane bilo koje firme mora da podržava.

Ono što je sporno u ovome je to što su svi ti stručni termini pojavno bitno drugačiji od termina korišćenih u stvarnosti gde vlasnici preduzeća kojima se zarada obračunava svoj način obračuna zarada opisuju na sledeće načine:

  • Svim radnicima dajem istu platu bez obzira koliko i šta rade – iznos minimalaca + par stotina dinara da ne privlačim previše pažnju inspekcije.
  • Pera ima 200 evra mesečno, Mika ima 300 evra mesečno
  • Žiku plaćam 20 evra svaki dan kada ima posla i kada ide sa mnom  na teren
  • Na računu imam 500.000 din trenutno. Meni plata od 80.000 dinara da bude, a ostatak podeli radnicima po koeficijentima koje imaju.
  • Peri podigni osnovnu zaradu na 120 dinara/sat za ovaj mesec, ostalima isto ko prošlog meseca.
  • itd, itd

 

Problem je dakle u tome što u praksi postoji more različitih pojavnih oblika metoda obračuna zarade definisanih na način koji ne izgleda povezan sa zakonodavnom legislativom  što rezultuje time da postojeći “ozbiljni” programi po mom mišljenju prate previše kruto zakonodavstvo, sa nedovoljno kreativnosti usmerene na to kako te krute zakonske okvire saviti i preoblikovati te ih time približiti korisniku na jednostavan i razumljiv način.

PO mom skromnom mišljenju većina velikih proizvođača programa za plate se  ne trudi previše da ima i vuka sitog i ovce na broju, da pomiri teoriju i realnost, a posto to nije toliko komplikovano ostvariti eto mene na tom zadatku.:)

Objašnjenje koje sledi malo duže jer iako je tematika prosta ima mnogo začkoljica tako da ću deo svojih shvatanja podeliti sa vama čitaocima u ovom postu, a deo u narednom postu.

Osnovni obračuna zarada

Glavni razlog postojanja obračuna zarada je u tome da se država obezbedi da uvek dobije svoj deo kolača. Figurativno govoreći država se ponaša tu kao mafija: pruža “zaštitu” preduzeću u zamenu za “reket” koji ubire periodično od vlasnika preduzeća koje štiti.

Tako, ako pogledamo iz tog ugla strukturu obračunate zarade vidimo da se ona sastoji od dela koji radni dobija (koji je funkcija broja radnih sati) i dela koji država uzima (iz ko zna kog razloga besmisleno podeljeno u porez na  lična primanja, set doprinosa na teret radnika i set doprinosa na teret poslodavca).

Zarada koju zaposleni prima se sastoji od:

  • neto osnovne zarade
  • dodatka za minuli rad
  • dodatka za topli obrok
  • dodatka za godišnji odmor (“regres”)

 

Neto osnovna zarada

Neto osnovna zarada je novčani ekvivalent vrednosti ostvarenog rada zaposlenog koji se meri ostvarenim radnim satima i/ili koeficijentom složenosti rada.

Zakonom je propisano da je minimalna cena rada po ostvarenom času rada 115 dinara. Ako znamo da je u mesecu junu bilo 22 radnih dana sa po  8 sati  rada dolazimo do mesečnog fonda radnih sati od 176 sati.

Ako sad pomnožimo cenu rada sa fondom radnih sati dobijemo: 115 din x 176 = 20.240 din.

Poslodavac naravno može da isplati veću zaradu ako želi; ovaj iznos je samo minimalni iznos koji se koristi kao osnovica za računanje dodataka uključenih u neto zaradu koja se isplaćuje zaposlenom na ruke.

Minuli rad

Ovo je po meni jedan od relikta socijalističke prošlosti sadržanih u obračunu zarada čija je logika da zaposleni za svaku godinu radnog staža dobije određeni procentualni dodatak na zaradu jer je valjda iskusniji i samim tim produktivniji. Radnim stažom se smatra ukupan radni staž tako da na primer ako je neko radio 35 godina kao čistač pa je recimo godinu dana radio kao direktor javnog preduzeća, dodatak za minuli rad na zaradu direktora preduzeća će uključivati i 35 godina radnog iskustva ostvarenog kao čistač. Da ne dužim, tako je kako je.,,,

Obično se u obračunu uzima vrednost od 0.4% po navršenoj godini ukupnog radnog staža tako da u mom hipotetičkom primeru direktora njegoc dodatak bi bio 36 x 0.4% =  14,4% dodatka na neto zaradu.

Topli obrok

Sledeći besmisleni relikt je tzv “topli obrok” koji se sastoji u tome da za svaki radni dan radnik koji provede na poslu dodaje mu se na neto zaradu određeni iznos. Besmislenim ga nazivam jer je iznos za topli obrok je sastavni deo zarade koji ulazi u osnovicu za oporezivanje te da nema zakona o radu koji ga propisuje niko se ne bi time opterećivao nego bi samo dodao neki iznos na neto i to je to. Da ne dužim, tako je kako je…

Obično se u obračunima koje sam ja video taj  iznos definiše u neto iznosu otprilike dovoljnom za “burek+jogurt” i isplaćuje se za dane koje je radnik proveo na random mestu.

AKo je recimo od tih 22 dana u junu radnik došao na posao 15 dana recimo  i ako je recimo dodatak za topli obrok 100 dinara/dan, radnik će u svojoj zaradi koju primi imati i 15 x 100 din = 1500 dinara.

Regres

Relikt broj 3 – dodatak za godišnji odmor koji se nekad isplaćivao radnicima pre odlaska na godišnji odmor, a danas se taj iznos podeli na 12 dela i isplaćuje mesečno kao dodatak zaradi. Iznos je definisan na nivou  preduzeća i jednak je za sve zaposlene (noćni čuvar i direktor primaju isti regres)

Ako je regres definisan kao iznos od 12.000 dinara godišnje, svaki radnik će primati 1000 dina mesečno dodatka.

Neto zarada

Ako uzmemo i saberemo neto osnovnu zaradu, regres, minuli rad i topli obrok, dobijemo iznos NETO ZARADE koju radnik prima na ruke kao svoju zaradu.

Taj iznos dobije na ruke samo ako nema nikakvih kredita, alimentacija i drugih obustava, koje se naravno isplaćuju iz te neto zarade.

Primer obračuna neto zarade

Npr. radnik Mika je radio 144 radnih sati u mesecu koji ima 176 radnih sati, recimo da je imao 4 dana neplaćenog odsutva da održimo primer najjjednostavnijim mogućim. Takođe da pojednostavimo računanje recimo da je Mikina osnovna cena rada definisana na 200 dinara okruglo po radnom satu i da mika ima 10 godina radnog staža. Reges u preduzeću je definisan odlukom na 12000 dinara godišnje, topli obrok na 100 dinara dnevno.

  1. Neto osnovna zarada: 144 sati  x 200 din/sat =  28800 din
  2. Minuli rad: 10 godina x 0.4% x 28800 = 1152 din.
  3. Topli obrok: 18 dana x 100 din = 1800 din.
  4. Regres: 12000 godišnje / 12 = 1000 din.
  5. Neto zarada: 28800 + 1152 + 1800 +1000 = 32752 din

Poreska olakšica i oslobođenje

Deo neto zarade do 7822 dinara je oslobođen reketa, tako da moramo prvo da odbijemo to od neto zarade.

7822 dinara x 12% porez = 938.64 din

U prevodu država svakom poslodavcu umanjuje poresku osnovicu za 938 dinara za radnika koji je radio svakog dana. Za radnike koji su radili manje. poreska olakšica je proporcionalno smanjena.

Npr. Mikina poreska olakšica za gore navedeni primer je samo ~81% od kupne olakšice jer Mika ima samo 144 sati od 176 sati ukupnog fonda radnih sati

938.64 * (144 / 176) = 767.98 din.

Pored ovog oslobođenja koji smanjujesam bruto Miki će se prilikom obračuna poreza takođe proporcionalno procentu ostvarenih radnih časova umanjiti i sama poreska olakšica te će iznositi

7822 * (144 / 176) = 6399.81 din.

Bruto zarada

Bruto zarada je neto zarada  – poreska olakšica  + porez  + doprinosi na teret radnima.

Država naplaćuje sledeće poreze i doprinose na teret radnika:

  • 12% poreza na LP
  • 11% doprinosa za penzioni fond
  • 6.15% doprinosa za socijalni fond
  • 0.75% doprinosa za slučaj nezaposlenosti

 

Kad saberemo ove procente dobijamo ukupni iznos od: 29.9%.

Ovi se procenti odnose na iznos bruto zarade te se imajući to u vidu jednačina koja opisuje odnos bruto i neto zaradu može napisati kao

BRUTO – 29.9% BRUTO = NETO, tj.   B – 0.299B = N a to se može izraziti konačno ovako

NETO = 0.701 x BRUTO ili

BRUTO = NETO / 0.701

Da nastavimo sa obračunom zarade pomnutog gospodina Mike:

  1. Neto:  32752 din
  2. Poreska olakšica:   767.98 din.
  3. Bruto: (32752 – 767.98) / 0.701 = 45626,28 Din.
  4. Porez: (45626,28 – 6399,81)  x 0.12 = 4707.18 Din.
  5. PIO doprinos: 45626,28 x 0.11 = 5018.89 Din.
  6. Soc.doprinos: 45626,28 x 0.0615 =  2806.02 Din.
  7. Nez.doprinos: 45626,28 x 0.0075 = 342.20 Din.

Iste brojke poređane u niz:

32752 – 767.98 + 4707,18 + 5018.89 + 2806.02+ 342.20 = 45626.28

Super bruto zarada

Ako ste mislili da Mika košta svog poslodavca 44147 dinara, prevarili ste se jer pored bruto iznosa koji sadrži doprinose na terete zaposlenog, u ukupan reket ulaze ti isti doprinosi još jednom samo se ovaj put zovu “na teret poslodavca”. Ja stvarno ne mogu da smislim ni jedan razlog što je to tako, ali “kako je tako je”

Znači da bi se došlo do ukupnog iznosa koji poslodavac isplaćuje  na bruto zaradu se dodaju doprinosi na teret poslodavca pa tako na primeru Mike radnika to izgleda ovako:

  1. Bruto zarada    45626.28 Din.
  2. PIO doprinos: 45626.28 x 0.11 = 5018.89 Din.
  3. Soc.doprinos: 45626.28 x 0.0615 = 2806.02 Din.
  4. Nez.doprinos: 45626.28 x 0.0075 = 342.20 Din.

 

Iznos koji poslodavac isplaćuje za Miku je tako: 

45626.28 + 5018.89 + 2806.02 + 342.20 = 53793,38 Din.

Zaključak

U sledećem delu ove sage nastavljamo sa predstavljanjem kako obračun sa koeficijentima funkcioniše i kako se svi obračuni bez obzira koji tip su i kako su definisani koeficijenti, evri, dnevnice, fiksne palte itd)se računski svode na jedan  te isti obračun

Babe i žabe

Obračun zarada – izvori kompleksnosti postojećih rešenja

U mom prethodnom postu sam spomenuo da je razlog zašto mislim da ima smisla raditi “program za plate” to što su postojeća rešenja fokusirana na uniju svih eventualnosti i samim tim po mom misljenju preterano komplikovana za potrebe malog preduzeća.

Postoje dva osnovna izvora te složenosti:

      • programska podešavanja obračuna zarada
      • ignorisanje stvarnosti

Ovaj post je fokusiran na prvi izvor – podešavanja.

Šta je problem?

Ilustracija problema može se videti u većini domaćih programa kad se otpočne  obračun zarada  gde na prvom koraku korisnika čeka more opcija i podešavanja koje mu omogućuju da prilagodi obračun svojim potrebama.

Ovako to izgleda na primeru bilans web aplikacije

image

Da li su ove opcije neophodne?  Naravno da je odgovor: DA!.

Obračun zarada od preduzeća do preduzeća varira jer je zakonski okvir veoma fleksibilan što se tiče obračuna zarada pa tako je neophodno imati i fleksibilan obračunski proces definisan tako da svako preduzeće može za sebe da prilagodi šta i kako se isplaćuje.

Ipak, te su opcije su neophodne na identičan način kao što je i televizoru sa gornje slike neophodni svaki prikazani deo da bi funkcionisao normalno. Da li to znači da nam televizori u našim domovima izgledaju tako? Ne, imaju par dugmadi i daljinski i sem površine ekrana delovi se uopšte ne vide. To što se delovi ne vide nam pomaže da se fokusiramo na sadržaj prikazan na televizoru bez odvlačenja pažnje i bez bojazni da ćemo doživeti elektro šok usled nepravilnog rukovanja svaki put kad ga uključujemo. Delovi trebaju biti dostupni po potrebi serviseru uređaja koji jednostavno treba da može da im pristupi po potrebi.

Šta je rešenje?

Rešenje je isto kao i u slučaju televizora: sakriti žice.

Ajde da pređemo sa televizora na program za plate i da pokažem na primeru gore datog ekrana obračuna zarada Bilansa gde vire te žice kod programa za plate.

U drugoj sekciji podešavanja se nalaze podaci iznosa bruto osnovice i neoporezivog iznosa zarade.
Da li je to iznos koji ja mogu da promenim ili je zakonski propisan? Da li je to iznos koji je definisan baš za preduzeće kome radim obračun ili je isti za sva preduzeća? Da li se taj iznos menja od obračuna do obračuna ili je isti za sve obračune svih firmi dok se ne promeni zakonom?

U trećoj sekciji se nalaze podaci o parametrima obračuna.
Da li se broj od 8 radnih/sati na dan menja od obračuna do obračuna? Da li svaka firma u mesecu januaru ima različit broj radnih sati ili sve firme jedne zemlje imaju isti broj radnih sati? Da li će se redosled obračuna, osnovica za stimulaciju i minuli rad menjati sa svakim obračunom ili je to nešto što preduzeće jedom odlučuje?

Četvrta sekcija ista priča: da li se % dodatka za noćni rad menja sa svakim obračunom itd itd..

Ako malo uopštim priču koja definitivno po mom mišljenju je ista kao kod Billansa ono što komplikuje obračun plata u sferi podešavanja je da se različiti tipovi podešavanja trpaju u isti koš i uvek prikazuju korisniku – to su njihove “žice televizora”.

U mom “programu za plate”, podešavanja su organizovana u tri grupe podešavanja:

Podešavanja na nivou zemlje unosim “ja” za sve firme i uopšte ne zamaram svoje korisnike time. Trenutno čak nemam nijedan ekran gde se to prikazuje. Pod pretpostavkom da korisnici imaju poverenje u moj program i moju ažurnost oko praćenja zakonskih promena, što bi ih ikad to zanimalo sve dok je obračun zarada tačan?

Podešavanja na nivou preduzeća su ona podešavanja koja tipično korisnik unese jednom  npr. kad kreira firmu u mom programu i vrlo retko ili nikad ih menja. Primer takvih vrednosti su tip obračuna zarade, iznos regresa, koliko procenta se plaća prekovremeni rad i sl. U mom “programu za plate” postoji poseban ekran za unos tih opcija, potpuno odvojen od obračuna tako da kod unosa obračuna moj korisnik nije opterećen time.

Podešavanja na nivou radnika su podešavanja koja definišu aspekte obračuna zarade zaposlenog i koji se takođe definišu povremeno. Tipovi podešavanja su: neto mesečna zarada, koeficijent zaposlenog itd itd. S obzirom da su i podešavanja ovog tipa nešto što se ne menja od obračuna do obračuna, korisniku se ni ova podešavanja ne pokazuju tokom obračuna zarada.

Podešavanja na nivou obračuna zarada sadrže podešavanja koja utiču na obračun zarada i koja se menjaju od obračuna do obračuna. Primer ovih podešavanja su broj i struktura ostvarenih radnih sati, iznos aktivnih obustava, stimulacije, putni troškovi i slično. Samo ovi podaci koji se menjaju od obračuna do obračuna trebaju biti prikazani korisniku tokom svakog obračuna.

Čemu sve to?

Da odgovorim na ovo, poslužiću se ekranom unosa obračuna koji ne da nije gotov nego nije ni polovično odrađen. Ipak, mislim da je i u ovom sirovom stanju dovoljno dobra ilustracija koja je poenta raslojavanja podešavanja jer se dobije obračun zarada poput ovog

Papiri - obračun zarada

(O samom programu biće reći više uskoro, ovde je samo spomenut u kontekstu ilustracije smisla iznetih stavova)

Unos obračuna zarada u ovom primeru postaje bukvalno opciona promena jedne cifre (neto zarade) i ništa više nije pokazano korisniku.

Koga je briga za sve te detalje sve dok papiri izađu iz štampača propisno obračunati i popunjeni?
Iznos koji poslodavac isplaćuje za Miku je tako: 

45626.28 + 5018.89 + 2806.02 + 342.20 = 53793,38 Din.

Zaključak

U sledećem delu ove sage nastavljamo sa predstavljanjem kako obračun sa koeficijentima funkcioniše i kako se svi obračuni bez obzira koji tip su i kako su definisani koeficijenti, evri, dnevnice, fiksne palte itd)se računski svode na jedan  te isti obračun

Sve i ništa

Program za plate – jednostavan i brz

Zadnjih par nedelja radim na “programu za plate” – duga priča o kojoj ćete čuti dosta u seriji postova koji kreću početkom jula – nije bitno za poentu ovog posta pa preskačem to u potpunosti za sad.

Ono što je tema ovog posta je da pokušam da opišem šta je problem sa današnjim knjigovodstvenim programima na primeru programa za plate.

Sve

Korak jedan svakog programiranja za mene je naravno proučiti stanje na tržištu jer je život previše kratak da bi se trošio na izmišljanje tople vode pa treba proveriti uvek da li uopšte ima smisla raditi nešto.

Potpuno očekivano, rezultati google.rs pretrage za “obračun zarada” i “program za plate” izbacuju standardne tržišne lidere: DataLab, Saop/Billans (izuzetno pregledan sajt i dobar SEO) i mnogi drugi.

Brzi pogled na to šta rade njihovi programi za obračun zarada me potpuno obeshrabruje jer pola stvari koje podržavaju iskreno nemam ni predstavu šta je to – toliko su opsežni.

Datalab Pantheon

Ceo spisak funkcija je predug za post i možete ga proučiti ovde, zato ovde samo deo koji ilustruje njegovu sveobuhvatnost:

  • Alat za preračun između neto, bruto i bruto II
  • Različiti tipovi obračuna:  redovna plata, autorski honorar, ugovor o delu, jubilarne nagrade, solidarna pomoć
  • Različiti tipovi obračuna dodatnih isplata: više radnih mesta odjednom, invalidnine, jubilarne nagrad, otpremnine, neplaćena odsutnost
  • Povlačenje podataka iz drugih izvora:
    • putnih naloga (neisplaćeni putni nalozi
    • personalne mape (podaci o zaposlenima)
    • proizvodnje (parametri iz proizvodnje)
    • ostvareno radno vreme (podaci o prisutnosti na rad.mestu)
    • kalendar (podaci o odsutnosti na rad. mestu)

Itd, itd…

Rezultat po mene standardno demorališući kada je u pitanju Pantheon (ko sa ovakvim nešto da se takmiči), ali stavljam demo na download listu da vidim barem kako to profesionalci rade i dok se skida (fajl je malo veći) idem dalje.

Saop/Billans

Ovo su dva različita programa od dve različite firme: Billans international d.o.o. i   Saop d.o.o. ali su funkcionalno i vizuelno veoma slični tako da ih gledam istovremeno na oba monitora (radi se o web aplikacijama). Na moje oduševljenje oba imaju kratke video demonstracije obračuna zarada tako da se upoznam sa njima gledam na youtube-u Minimax – obračun plata i Bilans video uputstva – Zarade.

Efekt isti kao sa DataLab-om. Čak i laik kao što sam uviđa da programi podržavaju more funkcionalnosti i opcija i raznorazne tipove obračuna i podešavanja.

Billans tako omogućava (ceo spisak možete naći ovde)

  • mesečne podatke za obračun(broj radnih dana, praznika, dnevnih obroka, prevoza…)
  • program predlaže sate za svakog zaposlenog(radne sate, bolovanja, odmori…)
  • Obračun za firme, fizička lica i društva
  • Osnova za obračun: bruto mesečna plata, neto mesečna plata, bodova na sat, bodova mesečno
  • Vrste obračuna: plata,regres, DLP
  • Plate se mogu računati za tekući mesec, za prethodni period(zaostale plate), vanredne isplate. U zavisnosti od vrste plate, forma se popunjava po određenom pravilu
  • Dodaci: minuli rad, bonus na radni staž, dodatak za noćni rad, dodatak za odmor, dodatak za uspešnost i drugi
  • Refundiranje: Državni praznik, redovni praznici, drugi praznici, neplaćena odsustva
  • Prekovremeno i iznad maksimuma
  • Priprema temeljnica za glavnu knjigu i za obračun troškova
  • Priprema platnih naloga

Ne mogu naći link ka stranici na SAOP web sajtu, ali po onome što sam video spisak mogućnosti je podjednako impresivan.

Samo ova nekoliko programa (od mora dobrih koja sam pregledao, ali ne navodim ovde) su dovoljna da mi ubiju volju u vezi moje ideje i tako sam odlučio da uopšte ne pokušavam.

Ništa

Igrom slučajeva, nekoliko dana posle tog mog istraživanja na Skype četu sa mojim prijateljom knjigovodjom Milovanom setim se slučajno ovog svog istraživanja i pitam ga kako se on snalazi sa svim svojim klijentima oko tog obračuna zarada kad je problematika tako kompleksna i ima mnogo varijanti, radnih sati, koeficijenata, podešavanja raznih, dodataka itd itd. Odgovor?

Lako. 95% klijenata obračunava platu po metodi “kako gazda kaže”

Platu po obračunu kako gazda ja sam shvatio kao “Mika ima X evra mesečno neto, a žika Z dinara mesečno”, ne vode se satnice, nema dodataka itd. Jedna cifra i to je to – knjigovođa treba da napravi samo zakonske propratne papire za tu ciljanu cifru.

Kao da me polio hladnom vodom i probudio tom rečenicom jer me podsetio na stvar koju sam sasvim zaboravio, a to je kakve ja to programe pokušavam da pravim što sam ja definisao još na početku ovog bloga ovako:

“Savršena poslovna aplikacija je aplikacija koja radi 101% stvari koje korisnik treba, a koja tera korisnika da pomisli:”Zašta ja dadoh one pare – ovo sam i ja mogao da napravim ”

Šta taj principijelni stav znači na ovom konkretnom primeru koji iznosim u ovom blog postu?

Da pogledamo ti programi za obračun zarada koji su moćni kao Optimus Prime iz Transformers-a

DataLab Pantheon (podaci zaposlenog i obračun zarade)

Saop/Billans

Ok, šta je problem sa ovim programima kad izgledaju ovako moćno?

Odlično pitanje! Moj odgovor je sadržan u naziv ovog blog posta: Sve i ništa. Smeško

Ja sam o ovome već detaljno pisao u Od viška glava ne boli? postu tako da ovde ide samo kratki siže koji se svodi na to da su programi prekompleksni za “normalne ljude” jer su fokusirani na uniju svih eventualnosti pokrivaju sve slučajeve na način koji je suboptimalan po korisnika programa jer da bi se to postiglo more opcija, polja za unos i dugmadi je moralo biti dodato koje korisnik nikad ne koristi (npr. koji deo od hiljade funkcija i opcija Microsoft Word-a koristite?).

Na neki način, to vam je kao kad vam muva sleti na zid i vi da bi ste je se rešili umesto “muhotepača” uzimate haubicu od 105mm i uz muvu srušite i ceo zid.

Program za plate (konkretni detalji za dve nedelje o tome) koji ja pravim će tako sa sve četiri stojati na zemlji i biti fokusiran na sledeća dva osnovna cilja:

  • Pokrij stvarno većinske slučajeve obračuna zarada, a ostavi egzotiku velikim firmama.
    Razlog: metode obračuna realno bitne tvojim korisnicima => bitne su i meni. Ne treba praviti fetiš od obračuna zarada, to je samo jedna glorifikovana excel tabela.
  • Smanjiti ceremoniju i omogućiti da obračun zarada u tim podržanim slučajevima bude što kraći i sa što manje unetih podataka.
    Idealni cilj kome težim je “automatski obračun zarada za manje od 5 minuta po firmi”.

 

Elem, “o programu za plate” koji privodim kraju uskoro više, a ono što je bitno za ovaj post je sledeće

Čvrsto verujem da postoji mesto za prosta rešenja koja su krojena po meri većine korisnika i koja su fokusirana ne na to da budu što moćnija, nego da budu što je moguće prostija i efikasnija i da omoguće korisniku da obavi svoj posao uz što manje vremena korišćenja programa.

Dalatab, Softek, Saop, Billans i ostali su van mog dometa – velike firme i veliki programi koje iskreno preporučujem jer su proverene i rade sve. I to je , što se mene tiče, sasvim ok jer se ja u suštini i ne takmičim sa njima – tržišnim liderima – već se fokusiram samo na to kako da poboljšam kvalitet života stvarnim ljudima i firmicama koje se svakog dana bore za opstanak i kojim vođenje papira smeta u tome jer im oduzima dragoceno vreme koje mogu pametnije da utroše.

Eto toliko za sad. Ako vas zanimaju detalji oko plata, ne brinite se – podaviću vas tematikom vrlo brzo pošto mislim da sam našao potpuno nov pristup tematici – moj program će biti potpuno drugačiji od svih koje sam video – nadam se neki pozitivan način. Smeško

Do tad,
Nikola TheNonPasaran Malović