Papiri– najprostiji program za plate

10. фебруар 2014. by nimalin Funkcionalne karakteristike, oblak, Plate875 коментара

S obzirom da smo potpuno iscrpljeni pisanjem programa za plate po treći put od nule da ispratim ove nove promene u ovom tekstu ću preskočiti moja razmišljanja na temu “plata po novom”, PU i sl. i evo samo kratkog pregleda kako Papiri mogu da se isprobaju danas. Papiri su besplatni za neograničeno korišćenje do 1. aprila tako da slobodno možete na miru i bez ikakvih obaveza isprobati da li odgovaraju vašim potrebama.

Korak 1. Otvaranje papiri programa

Otvorite u vašem internet browserz https://oblak.papiri.rs/?src=blg i kliknite na link za kreiranje probnog naloga

Korak 2. Kreiranje probnog naloga

Unesite vašu email adresu i odaberite koji ste tip korisnika kako bi se Papiri prilagodili vašim potrebama

Papiri će Vam kreirati probno preduzeće u kome možete da unosite bilo kakve podatke da se upoznate sa radom papira. Jednom kada ste isprobali Papire i videli da vam odgovaraju, sami u sekundi možete da dodate svoje preduzeće i krenuti da unosite svoje stvarne zaposlene i obračunavate im platu.

Na email adresu koju unesete poslaćemo vam vaše pristupne podatke za naknadno pristupanje papirima.

Korak 3. Početni ekran papira

Sada kada vam je probno preduzeće kreirano nalazite se na početnoj stranici gde vam Papiri pokazuju uvek koji je sledeći korak koji treba da učlinite.

S obzirom da smo tek kreirali nalog, zadatak pred nama je opisan u prvom koraku i sastoji se u kliktanju na opciju menija u gornjem desnom uglu sa vašim emailom unetim u koraku broj 2 i odabirom podmenija Opcije.

Korak 4. Definisanje opcija

U opcijama podešavate tip obračuna koji će se koristiti, iznos regresa, toplog obroka itd.

Ako ste preduzeće koje isplaćuje minimalnu zaradu, samo kliknite na Snimi Podešavanja dugme, a ako niste onda odaberite odgovrajuće opcije.

Korak 5. Toster obaveštenja

Odmah nakon vašeg snimanja vratili ste se na početni ekran na kome vidite da je prvi zadatak završen i u dnu se pojavljuje obaveštenje da su opcije vašeg preduzeća uspešno snimljene. Ta obaveštenja se nazivaju tost baveštenja i putem njih Papiri vas obaveštavaju o bitnim momentima, greškama itd.

Sledeći zadatak je korak broj 2 – unošenje podatka bar jednog zaposlenog i da bi njega ispunili potrebno je da kliknemo na meni Partneri/Ljudi.

Korak 6. Unos podatka zasposlenog

Na ekranu za unos novog zapošljenog unosimo podatke koji opisuju zapošljenog u probnoj firmi kome obračunavamo zaradu.

Da bi vam omogućili punu anonimnost u testiranju programa, omogućili smo vam da u polja za unos JMBG i broja tekućeg računa možete da unesete posebne vrednosti koje program neće proveravati i sa kojima će cam dozvoliti dalji rad.

Korak 7. Unos podataka zapošljenog – uspešno završen

Ponovo ista priča – zadatak dva je precrtan kao završen i u dnu ekrana vidite tost obaveštenje o tome da su podaci zaposlenog uspešno snimljeni.

Sledeći korak (nakon definisanja opcija obračuna i unosa zaposlenog) je sam obračun zarade u koji se ulazi kroz meni Dokumenta/Lični prihodi.

Korak 8. Obračun zarade

Na ekranu obračun zarade su svi podaci već obračunati, te u slučaju da obračunavate minimalnu zaradu sve što vam preostaje je da samo kliknete Snimi obračun i tako obračunate zaradu BEZ IJEDNE UNEŠENE CIFRE.

Korak 9. Generisanje dokumentacije obračuna zarade

Nakon snimanja obračuna program nas vraća na stranicu sa spiskom obračuna i sa desne strane tek unešenog obračuna vide se dve ikone koje su u početku crvene što označava da izveštaji nisu spremni još uvek za korišćenje.

Onoga momenta kada papiri završe kreiranje dokumenta u oblaku korisniku se pokazuje odgovarajuće tost obaveštenje i ikonica postaje plava te se od tog momenta može na nju kliknuti.

Hajde da kliknemo na ikonu štampača koja je upravo poplavela…

Korak 10. Štampa obrazaca

Klikom na ikonu štampča se otvara PDF dokument koji u sebi sadrži sve neophodne obrasce (PPP PD, OPJ, OD, OZ, naloge za uplatu i sl. ) i koji možete odmah odštampati

Kompletan dokument prikazan na ovoj slici možete videti ako kliknete na ovaj link

Korak 11. Preuzimanje dokumentacije

Sada kada smo obrasce odštampali, da pogledamo čemu slući druga ikona – preuzimanje podataka koja je poplavela takođe pa je možemo kliknuti u ovom momentu.

Korak 12 – Dijalog za otvaranje preuzetog fajla

Na Internet exploreru izgleda ovako – kliknite na dugme Open

Na Chrome browseru izgleda ovako – kliknite na strelicom označen fajl

Na Mozila firefox browseru izgleda ovako – kliknite na OK

Korak 13 – Sadržaj arhive sa podacima obračuna

U zip arhivi se nalaze dva dokumenta: pdf dokument sa obrascima i XML fajl koji se šalje od 1.1.2014-e poreskoj upravi

Korak 14 PPP PD obrazac u XML fajlu za slanje Poreskoj upravi

Kada otvorite XML fajl vidite u njemu strukturu fajla, snimite ga na vaš računar i pošaljete poreskoj upravi.

Korak 15 Dodavanje stvarne firme

Nakon što ste se igrači sa probnim preduzećem i ustanovili da su Papiri pravi izbor za vas, vreme je da predjete sa izmišljene probne firme na vaše preduzeće.

Da bi ste to ostvarili kliknite na ikonu sa oblaku u levom gorenjem uglu da bi ste došli na stranu za izbor klijenata na kojoj vidite vaše klijente (u slučaju da ste knjigovodja taj spisak će biti poduži)

U dnu ove stranice se nalazi polje gde treba da unesete PIB svoje firme i kliknete na dodaj

Korak 16 Rad sa vašim preduzećem

Ja sam probe radi uneo PIB 101822617 i papiri su mi automatski kreirali moju firmu sa podacima i vode me ponovo kroz proces unosa podataka korka po korak

I to je to za sada.

Za sva pitanja, komentare, sugestije, žalbe, kritike itd itd, molimo ne ustručavajte se i kontaktirajte nas.

Nivatech doo, Ćuprija
email:office@nivatech.rs

Obračun zarada baziran na realnosti

4. децембар 2012. by nimalin Implementacija, oblak, Plate974 коментара

Metode obračuna zarada u Papirima

Juče sam na putu kući prolazio jednim parkom i video sam nešto što me podstaklo na razmišljanje o mom programu za obračun zarada. Naime, park je prostran, sa propisno obeleženim asfaltiranim stazama za kretanje, koje se seku pod pravim uglom precizno odslikavajući namere arhitekte enterijeriste. Ipak, ono što je meni privuklo pažnju i podstaklo da napišem ovaj post nije bio taj prelepi park, već to što je park išaran dijagonalnim uzanim putanjama nastalim time kako ljudi u stvarnosti prolaze tim parkom svakodnevno. Njima je očigledno potpuno nebitno kako je arhitekta zamislio da se oni kreću, oni biraju putanju koja je najpraktičnija jer žure negde, a park im je prepreka na to putu.

(Naravno da ne smatram ovo prihvatljivim, naravno da park ne treba tako da se uništava itd.. – nema potrebe da to prolazimo)

U Srbiji je zakonom propisan bruto obračun zarada gde se zarada zaposlenih izražava u bruto iznosu koji u sebi uključuje zaradu koju “zaposleni nosi kući” (tj. neto zaradu), poreze i doprinose na teret radnika. Svaki radnik ima određenu bruto cenu radnog sata i na bazi količine i strukture ostvarenih radnih sati njegova osnovna zarada se računa, a na bazi nje se određuju i ostali delovi zarade zaposlenog.

Sve je to lepo, sem jedne stvari: ne koristi se toliko u praksi.

Suština ove pojave se sastoji u sledećim stvarima:

Zaposleni su tradicionalno zainteresovani samo za svoju neto zaradu
U Srbiji je dugo godina u upotrebi bio metod neto obračuna zarada
Matematički govoreći kao što se sa bruta može odrediti neto, tako se i za zadati neto bruto može odrediti.
Državu prvenstveno interesuje da je preduzeće *ne zakine na reketu* tj na porezu i doprinosima, tako da ne ulazi u to kako se dolazi do zarade radnika već samo da su porezi i doprinosi srazmerni izraženoj bruto zaradi.

Jednom rečju, sve dok su cifre tačno iskazane na propisanim obrascima, državu ne zanima kako ste ih tačno obračunali

Ja sam pre jedno godinu dana pisao o tome da je moj pristup modeliranju poslovne stvarnosti fokusiran na realne radne procese koje moji korisnici svakodnevno obavljaju, pa iz toga izvodim najprostiji mogući programsko okruženje koje zadovoljava te procese, a ne obrnuto da softver nastaje prvi kao što je slučaj verujem kod dosta postojećih programa na tržištu.

Na primeru programa za obračun plata i u kontekstu metoda obračuna zarada to bi značilo da se ne držim rigidno zakonom propisanog “bruto satnica…” iz prostog razloga što “normalni ljudi” nemaju pojma kako da odrede kolika je bruto satnica radnika u magacinu. Normalan poslodavac kada zapošljava radnika razmišlja o cifri “koliko će mene ukupno ovaj radnik da košta”, a radnik “koliko meni ide na ruke” – nijednom od njih dvoje bruto iznos zarade ne znači ništa.

Da se poslužim primerom parka sa početka ode i da kažem da ja na svoj program za plate gledam kao da sam napravio park bez staza, posadio kentaki plavu travu svud, i na dan otvaranja pustio ljude da hodaju po njoj. Gde na kraju dana se ukažu utabane staze – to betoniram.

Pa da vidimo šta su to korisnici ugazili u mom parku tokom rada na Papiri obračunu zarada.

Vrste obračuna zarada

U mom parku postoje četiri osnovne staze – četiri osnovne metode obračuna zarada – poređane tako da one koje se najčešće koriste u stvarnosti idu prve.

Minimalac

Žalosna je istina (barem u kraju odakle sam ja) da je privredno stanje u našoj zemlji teško, da je velika nezaposlenost i da su nameti i dažbine na zaradu zaposlenih jako velike. Te tri stvari primoravaju veliki broj poslodavaca da radnicima isplaćuje zakonski propisanu minimalnu zaradu – “minimalac”.

Do marta 2013. minimalna cena radnog sata je tako propisana (potpuno nelogično u neto iznosu) na 115 dinara. Da bi stvari uprostio sa stanovišta obračuna ja taj iznos prevodim na bruto cenu na sledeći jednostavan način:

Najveći broj radnih sati u mesecu je 184 pa uzimam tu vrednost
Minimalna neto zarada za taj mesec je 184 sati * 115 din neto = 21160 din neto mesečno
7822 * 12% = 938.64 din poreske olakšice za mesec rada
Minimalna bruto zarada je po ovoj logici jednaka
(21160 – 938,64) / 0,701 = 28846,45 din

Minimalna bruto cena rada u papirima se računa na bazi svega navedenog ovako

28846,45 / 184 = 156,77 din ~= 157 din bruto/h.

Ovakva bruto cena rada naravno da nije savršeno precizna jer se zasniva na pretpostavci o mesecu sa 184 radna sata, ali tu uskače u igru zaokruživanje na gore na 157 dinara što u praksi znači da će poslodavac u proseku da plati možda samo par stotina dinara više iznad teoretskog minimuma, a ja imam trivijalno prost obračun minimalne zarade.

Nadalje za sve radnike se koristi cena od 157 din koja se množi sa brojem sati i onda je to osnovica za računanje dodataka.

Moje dalje rezonovanje u pravcu uprošćavanja obračuna minimalne zarade ide ka tome da ko isplaćuje minimalac, njega topli obrok i regres i ne zanimaju tako da ja implicitno koristim u ovom obračunu razumne minimume tih dodataka: mesečni iznos od 100 din regresa i 10 din na dan dodatka za topli obrok.

Kako gazda kaže

Ovo je drugi čest primer o tome kako se plate definišu u praksi. Plate definisane na ovaj način se definišu između poslodavca i zaposlenog u ukupnom fiksnom mesečnom iznosu koji radnik prima bez obzira na broj radnih sati efektivno time rezultujući promenljivom cenom rada koja se prilagođava zadatom ukupnom iznosu.

Tip definisanog iznosa je različito u zavisnosti od toga iz kog se ugla formira zarada zaposlenog

Ugao radnika Pere:

Plata mi je 30000 din mesečno.
Plata mi je 300 evra mesečno.

Ugao poslodavca:

Želim da me Pera mesečno ukupno košta 30000 din.
Želim da me Pera mesečno ukupno košta 300 evra.

Kao što se vidi iz ova dva primera iako su cifre identične nominalno, tip iznosa definisan u ova dva slučaja je različit: u prva dva slučaja se radi o neto iznosu, dok se u zadnja dva radi o super bruto iznosu (bruto zarada + doprinosi na teret poslodavca).

Drugim rečima, bruto fiksni iznos plate u stvarnosti ne znači ništa ni zaposlenom (koga zanima neto) ni poslodavcu (koga zanima stvarna ukupna cifra) te utabane staze mog parka obračuna zarada izgleda ovako

Kao što vidite u opcijama sam definisao slučaj kada se kaže da će se mesečne zarade zaposlenih unositi u neto dinarskim iznosima. S obzirom da se ovde ne radi više o minimalcu, smatram da korisniku ima smisla ponuditi da promeni “razumno minimalne” iznose regresa i toplog obroka, kao i da definiše da li dodeljuje stimulacije radnicima povrh dogovorene fiksne neto zarade.

Ovo je naravno samo primer kako neto dinarska mesečna zarada se definiše, program omogućava i ostale načine unosa i definisanja zarada zaposlenih.

Evo podržanih tipova iznosa

A evo i podržanih valuta

Odabirom željene kombinacije ta dva izbora moguće je objasniti programu da će se zarade zaposlenih unositi npr kao: neto iznos u evrima, super bruto iznos u dinarima, super bruto iznos u evrima, bruto iznos u dinarima itd.

Bukvalno je na korisniku da saopšti Papirima na koji način u stvarnom svetu on razmišlja i definiše plate zaposlenih, a Papirima ostavlja da nekako šta god on odabrao u obračunu magično svedu na zakonski propisanu bruto cenu rada,satnice itd.

Nastaviće se…

Knjigovodstveni programi u oblaku

19. новембар 2011. by nimalin Funkcionalne karakteristike, Implementacija, oblak1.033 коментара

Prednosti i izazovi programa za knjigovodstvo u oblaku

S obzirom da je tematika poslovnih aplikacija i “cloud computing-a”” u poslednje vreme jako aktuelna, odlučio sam da i ja iznesem svoja razmišljanja na temu uloge oblaka i knjigovodstvenih programa.

Šta je to “oblak” i što se toliko priča o njemu u poslednje vreme?

Velika većina programa za knjigovodstvo danas su tradicionalne desktop aplikacije čiji se domen integracije u većini slučajeva ostvaruje u okviru lokalne mreže kompanije uz povremene izlete širenjem te lokalne mreže između podružnica putem VPN povezivanja. Osnovni problem (u kontekstu ovog posta) sa ovim tipom programa je u tome što ne postoji jednostavan način povezivanja korisnika koji su van lokalne mreže i u tome da je set podataka centralizovan na jednom mestu, a znate i sami onaj štos u vezi važnosti backup-a podataka

Korisnici se dele na dva tipa: oni koji su izgubili podatke
i oni koji će tek izgubiti podatke.

Prvenstveno kao reakcija proizvođača programa na teškoće u instaliranju i ažuriranju desktop programa klijenata, ali delimično i u želji da se ova dva navedena problema otklone nastali su web programi za knjigovodstvo kod kojih je su program za knjigovodstvo i baza podataka na udaljenom serveru proizvođača knjigovodstvenog programa kojima se pristupa putem internet pretraživača kao što je na primer Firefox ili putem internet prebacivanja na kompjuter proizvođača knjigovodstvenih programa na kome se onda izvršava program. Kao jedna od osnovnih prednosti ovog rešenja po korisnike često se navodi to da o aplikaciji i podacima brinu profesionalci koji vrše redovno održavanje rezervnih kopija podataka, staraju se o problemima itd.

Programi u oblaku su dalji korak u “profesionalizaciji” web knjigovodstvenih programa. Logika ovde je da proizvođači knjigovodstvenih programa su eksperti u svom domenu knjigovodstvenih programa, ali nisu eksperti u domenu održavanja optimalnog stanja web resursa, mrežnoj infrastrukturi, nemaju dovoljno resursa da održe optimalno i efikasno funkcionisanje sistema kada veći broj korisnika u isto vreme kreće da koristi program itd. Iz tog razloga proizvođači knjigovodstvenih programa odustaju od imanja sopstvenih internet servera, sopstvenih baza podataka itd u korist iznajmljivanja internet mrežnih resursa firmi specijalizovanih za to.

Ti internet mrežni resursi koji se rentiraju po potrebi se popularno nazivaju oblakom.

Prednost knjigovodstvenih programa koji se koriste oblakom je dakle da se:

o mrežnoj internet infrastrukturi brinu firme specijalizovane za to (Microsoft, Amazon, Google itd)

o knjigovodstvenom programu na toj infrastrukturi se brinu firme koje ih prave

korisnika zanima samo kako da koristi program bez ikakvih instalacija itd.

Oblak i knjigovodstveni programi

Na žalost, po mom ličnom mišljenju, ova idilična slika nije sasvim primenjiva u oblasti poslovnih programa, prvenstveno usled problema koje web knjigovodstveni programi imaju, a koji se ukratko svode na to da web knjigovodstveni programi ne iskorišćavaju maksimalno potencijale korisničkog kompjutera i limitiraju time korisničku produktivnost kao i na to da je meni postojanja internet veze kao preduslova za funkcionisanje poslovne aplikacije neprihvatljiv uslov za knjigovodstvene programe.

Kao rešenje tih nedostataka ja sam odabrao arhitekturu “S+S” knjigovodstvenih programa u kome se klasičan knjigovodstveni program povezuje se bazom podataka i setom internet servisa. Suština distribuiranog knjigovodstvenog programa je u tome da se u radu korisnik uvek koristi lokalno prisutnom bazom dok program preuzima na sebe slanje i preuzimanje novih podataka sa servera u oblaku. Pored baze u oblaku, koriste se i procesorski resursi u oblaku za stvari poput integracije sa B2B portalima dobavljača itd.

Ovakav koncept je na tržištu knjigovodstvenih proizvoda relativno jedinstven tako da svaki put kad ga prezentujem nekom dobijem more pitanja od kojih se neki ponavljaju, a s obzirom da njihovi odgovori određuju moje poglede na temu ovog članka knjigovodstveni programi u oblaku rekoh da ih pribeležim

Piši Milijana ‘vako…

Najčešće postavljena pitanja u vezi programa z knjigovodstvo u oblaku

Šta kad nema interneta?
Program funkcioniše normalno u meri koja garantuje nesmetan rad do uspostavljanja internet veze. Onog momenta kada internet veza se uspostavi program sam pokupi sve promene kreirane lokalno i pošalje ih serveru u oblaku bez ikakve potrebe za korisničkom intervencijom – potpuno automatizovano.
Šta ako instaliram program na novom računaru (kući, druga prodavnica itd)?
Program automatski-bez intervencije korisnika nakon instalacije pošalje na taj novi kompjuter ažurnu kopiju podataka tako da ste u roku od par minuta od instalacije programa potpuno spremni za rad.
Da li to znači da sa podacima moje firme mogu da pristupim od kuće, sa laptopa i da vidim u realnom vremenu promene kako se dešavaju u preduzeću?
Apsolutno.
Šta ako unosim podatke na više različitih mesta (kući, prodavnica1, prodavnica2)?
Program automatski-bez intervencije korisnika sve podatke šalje na server gde se oni slažu u bazi u oblaku. Kompletiran set podataka se zatim šalje svim stanicama tako da svi imaju sve podatke.
Da li to znači da sa podacima mojih nekoliko maloprodajnih objekata mogu da radim od kuće? Npr. ako unesem kući kalkulaciju, odradim nivelaciju i slično za prodavnicu 1, to će se automatski pojaviti u kompjuteru prodavnice 1?
Upravo tako.
Da li moj knjigovođa može da radi sa mojim podacima iz svoje kancelarije?
Da li moj knjigovođa može da radi sa mojim podacima bez pristupa mojoj lokalnoj mreži (VPN itd)?
Naravno da može. Knjigovođa se poveže sa centralnom bazom na internetu, odradi svoj posao i onda taj set novih podataka se sa internet servera pošalje na bazu koja se nalazi na računaru korisnika (isto kao br. 3)
Da li moj knjigovođa može da radi sa mojim podacima istovremeno dok ja radim svoj posao?
Da li moj knjigovođa može da radi sa mojim podacima dok je meni ugašen računar?
Naravno da može. Knjigovođa radi sa njegovom lokalnom bazom, korisnik sa njegovom lokalnom bazom potpuno nezavisno, a sinhronizacioni kod njihove promene šalje i prima sa internet servera.
Šta ako se baza na mom lokalnom kompjuteru obriše (disk se pokvari, obrišem je greškom itd)?
Apsolutno ništa. Program će prepoznati da nema podataka i sa internet servera će skinuti ažurni set podataka tako da za par minuta baza je ponovo tu – potpuno automatski bez intervencije korisnika.
Šta je sa backupom podataka baze na internetu?
Program koristi SQL Azure internet bazu podataka koja se sama po sebi kopira u dva geografski odvojena centra: jedan je u Irskoj drugi je u Holandiji. Sem toga, oblak svakog dana radi odvojenu backup baze u Table storage skladište na oblaku koji se takođe replicira lokalno na server moje firme..
Šta ako se baza u oblaku ipak obriše/uništi/pokvari, a nema ni rezervnih kopija?
To je potpuno nemoguće, ali čisto priče radi – neka bude. Ako bi se to desilo, nema problema opet jer svako od korisnika ima jednu ili više lokalnih baza sa kojima radi. Prazna baza na oblaku bi pozvala stanice da pošalju podatke sa lokalnih stanica i na taj način bi sama sebe regenerisala za manje od sat vremena.
Da li neko može da prisluškuje i krade moje podatke dok ih šaljem na server u oblaku?
Prisluškivač je onemogućen time što se sva komunikacija sa serverom u oblaku obavlja preko sigurnosnog šifrovanog SSL kanala (istu zaštitu koriste naprimer eBanking portali itd)
Da li neko može da skine sa internet servera moje podatke?
Da li neko može na server da pošalje pod mojim imenom lažne/pogrešne podatke?
Ukratko – ne. Svaki rad na sistemu zahteva da se korisnik prijavi i time dobija sigurnosni kod – token koji zatim šalje sa svakim paketom kao sredstvo identifikacije pošiljaoca. Dodatne provere poput IP adrese pošiljaoca itd su takođe uključene. Ovo su samo provere o kojima mogu javno da pišem – ima ih još par dodatnih koji garantuju poverljivost podataka.
A šta ako ipak neko nekako uspe da skine podatke sa internet oblaka?
To je potpuno nemoguće, ali čisto priče radi – neka bude.
Svi podaci tipa partnera, artikala, brojeva računa itd u bazi se nalaze šifrovani tako da i kad bi neko teorijski došao do podataka ništa u njima ne bi bilo čitljivo sem gomile brojki bez ikakvih ličnih podataka u njima.
Slična vrsta zaštite je implementirana i u lokalnoj bazi.
Da li neki drugi korisnik može da dešifruje moje podatke?
Ne. Svaki korisnik programa ima posebnu šifru koja se koristi za šifrovanje njegovih podataka.
Šta ako korisnik izgubi/zaboravi šifru?
Tokom instalacije programa korisnik se pita da li želi da se kopija njegove šifre sačuva bezbedno na oblaku (dodatno šifrirana i zaštićena). U slučaju da se korisnik složi sa tim, kopija šifre postoji i njemu se šalje nakon striktne provere identiteta. U slučaju da se korisnik ne složi sa tim da moja firma u oblaku čuva kopiju šifrantskog ključa, on je jedini koji ga ima te u slučaju da ga izgubi nema mu pomoći – čak ni ja ne mogu da mu dekodiram podatke. Sam program će kao preporučen način će biti da se kopija ključa čuva u oblaku.
Šta je sa mojim podacima ako odlučim da ne budem više korisnik programa?
Prvo, korisnik u svakom momentu ima potpuni set podataka na svom lokalnom kompjuteru tako da mu podaci u oblaku uopšte nisu potrebni. I pored toga, korisniku se svi podaci čuvaju besplatno na serveru neograničeno vreme tako da uvek može da ih skine u stanju u kome su zamrznuti kad god poželi bez zahteva da bude aktivan korisnik. Naravno, ako korisnik eksplicitno zahteva da se njegovi podaci obrišu iz oblaka, to je takođe moguće.
Da li je moguće ne koristiti sinhronizaciju sa oblakom?
U cilju pojednostavljenja korisničkog iskustva i poslovanja moje firme – ne. Ono što je bitno naglasiti ovde da iako je sinhronizacija sa oblakom neophodan uslov, ona se obavlja potpuno nevidljivo za korisnika, može se obavljati povremeno (jednom dnevno, nedeljno itd) na bilo kojoj internet vezi (dial up, wifi, adsl) tako da obavezujući atribut ovog zahteva ne bi trebao da ima bilo kakve negativne posledice po korisničko iskustvo.
Da li se moji podaci svih poslovnih godina nalaze u jednoj bazi na oblaku?
Korisnici sa osnovnom korisničkom licencom sve podatke jedne godine fizički drže u istoj bazi.
Razlog za to je da je najmanja baza na SQL Azure oblaku veličine 1 Gb i košta 10 evra mesečno njen zakup, što uz trenutno percipiranu mesečnu cenu zakupa programa od 25 evra je očigledno preveliko opterećenje imati zasebne baze po godini. Ako bi korisnik insistirao na zasebnoj bazi po godini, to bi dodalo po 10 evra na cenu mesečnog zakupa za svaku poslovnu godinu. Po meni je to čisto bacanje para, ali je moguće. Sve ovo se naravno odnosi na to kako su podaci fizički uskladišteni u oblaku. To apsolutno nema nikakvog uticaja na rad programa gde su podaci različitih godina pojavno potpuno razdvojeni. Drugim rečima korisnik ima utisak u radu kao da su zasebne baze.
Takođe je u planu je da korisnik, nezavisno od toga kako su podaci u oblaku uskladišteni, sam odabere kako želi da ih ima podešene u lokalu – zasebna baza po godini ili ne.
Da li se samo moji podaci nalaze u bazi na oblaku?
Koliko god ja voleo Microsoft, ne volim ih toliko da im poklonim polovinu mesečne pretplate mojih korisnika tako da su podaci više korisnika sa osnovnom licencom uskladišteni fizički u istoj bazi podataka. Logika ovde je da prosečan set podataka po poslovnoj godini je reda veličine 50 Mb, te je korišćenje baze od 1 Gb za skladištenje samo tih podataka bacanje 950 Mb prostora. Tehnika pakovanja podataka više firmi u istu bazu podataka se zove sharding ili horizontalno particionisanje , a u slučaju SQL Azure database se implementira putem korišćenja SQL federacija. Tehnikalije na stranu, ono što je suštinski bitno naglasiti ovde je da iako su podaci više firmi uskladišteni fizički u jednoj bazi u oblaku to nema apsolutno nikakvog uticaja na performanse, sigurnost i pojavne aspekte funkcionisanja programa korisnika. Naravno da i ovde postoji opcija “+10 evra mesečno” ako korisnik želi da ima svoju sopstvenu bazu.
Da li mi je potreban administrator mreža da podesim i/ili održavam oblak rešenje?
Ne. Samo običan kompjuter sa internet vezom preko koga se skine instalacija programa,a program posle sve sam podesi i održava.
Da li i korisnici unutar lokalne mreže (npr. komercijala i magacin) razmenjuju podatke putem oblaka?
Ne. Program podržava da se korisnici unutar lokalne mreže razmenjuju podatke putem servera u toj lokalnoj mreži, a taj zajednički server sve te promene zbirno i nezavisno od korisnika sinhronizuje sa serverom na oblaku.

Bilo je tu još pitanja, ali mislim da je i ovo verovatno već previše za članak, tako da ovde prekidam listu, a ako treba nastavićemo kroz komentare ovog članka ili putem maila.

S glavom u oblacima,
Vaš Nikola Malović