Metode obračuna zarada u Papirima
Juče sam na putu kući prolazio jednim parkom i video sam nešto što me podstaklo na razmišljanje o mom programu za obračun zarada. Naime, park je prostran, sa propisno obeleženim asfaltiranim stazama za kretanje, koje se seku pod pravim uglom precizno odslikavajući namere arhitekte enterijeriste. Ipak, ono što je meni privuklo pažnju i podstaklo da napišem ovaj post nije bio taj prelepi park, već to što je park išaran dijagonalnim uzanim putanjama nastalim time kako ljudi u stvarnosti prolaze tim parkom svakodnevno. Njima je očigledno potpuno nebitno kako je arhitekta zamislio da se oni kreću, oni biraju putanju koja je najpraktičnija jer žure negde, a park im je prepreka na to putu.
(Naravno da ne smatram ovo prihvatljivim, naravno da park ne treba tako da se uništava itd.. – nema potrebe da to prolazimo)
U Srbiji je zakonom propisan bruto obračun zarada gde se zarada zaposlenih izražava u bruto iznosu koji u sebi uključuje zaradu koju “zaposleni nosi kući” (tj. neto zaradu), poreze i doprinose na teret radnika. Svaki radnik ima određenu bruto cenu radnog sata i na bazi količine i strukture ostvarenih radnih sati njegova osnovna zarada se računa, a na bazi nje se određuju i ostali delovi zarade zaposlenog.
Sve je to lepo, sem jedne stvari: ne koristi se toliko u praksi.
Suština ove pojave se sastoji u sledećim stvarima:
- Zaposleni su tradicionalno zainteresovani samo za svoju neto zaradu
- U Srbiji je dugo godina u upotrebi bio metod neto obračuna zarada
- Matematički govoreći kao što se sa bruta može odrediti neto, tako se i za zadati neto bruto može odrediti.
- Državu prvenstveno interesuje da je preduzeće *ne zakine na reketu* tj na porezu i doprinosima, tako da ne ulazi u to kako se dolazi do zarade radnika već samo da su porezi i doprinosi srazmerni izraženoj bruto zaradi.
Jednom rečju, sve dok su cifre tačno iskazane na propisanim obrascima, državu ne zanima kako ste ih tačno obračunali
Ja sam pre jedno godinu dana pisao o tome da je moj pristup modeliranju poslovne stvarnosti fokusiran na realne radne procese koje moji korisnici svakodnevno obavljaju, pa iz toga izvodim najprostiji mogući programsko okruženje koje zadovoljava te procese, a ne obrnuto da softver nastaje prvi kao što je slučaj verujem kod dosta postojećih programa na tržištu.
Na primeru programa za obračun plata i u kontekstu metoda obračuna zarada to bi značilo da se ne držim rigidno zakonom propisanog “bruto satnica…” iz prostog razloga što “normalni ljudi” nemaju pojma kako da odrede kolika je bruto satnica radnika u magacinu. Normalan poslodavac kada zapošljava radnika razmišlja o cifri “koliko će mene ukupno ovaj radnik da košta”, a radnik “koliko meni ide na ruke” – nijednom od njih dvoje bruto iznos zarade ne znači ništa.
Da se poslužim primerom parka sa početka ode i da kažem da ja na svoj program za plate gledam kao da sam napravio park bez staza, posadio kentaki plavu travu svud, i na dan otvaranja pustio ljude da hodaju po njoj. Gde na kraju dana se ukažu utabane staze – to betoniram.
Pa da vidimo šta su to korisnici ugazili u mom parku tokom rada na Papiri obračunu zarada.
Vrste obračuna zarada
U mom parku postoje četiri osnovne staze – četiri osnovne metode obračuna zarada – poređane tako da one koje se najčešće koriste u stvarnosti idu prve.
Minimalac
Žalosna je istina (barem u kraju odakle sam ja) da je privredno stanje u našoj zemlji teško, da je velika nezaposlenost i da su nameti i dažbine na zaradu zaposlenih jako velike. Te tri stvari primoravaju veliki broj poslodavaca da radnicima isplaćuje zakonski propisanu minimalnu zaradu – “minimalac”.
Do marta 2013. minimalna cena radnog sata je tako propisana (potpuno nelogično u neto iznosu) na 115 dinara. Da bi stvari uprostio sa stanovišta obračuna ja taj iznos prevodim na bruto cenu na sledeći jednostavan način:
- Najveći broj radnih sati u mesecu je 184 pa uzimam tu vrednost
- Minimalna neto zarada za taj mesec je 184 sati * 115 din neto = 21160 din neto mesečno
- 7822 * 12% = 938.64 din poreske olakšice za mesec rada
- Minimalna bruto zarada je po ovoj logici jednaka
(21160 – 938,64) / 0,701 = 28846,45 din
Minimalna bruto cena rada u papirima se računa na bazi svega navedenog ovako
28846,45 / 184 = 156,77 din ~= 157 din bruto/h.
Ovakva bruto cena rada naravno da nije savršeno precizna jer se zasniva na pretpostavci o mesecu sa 184 radna sata, ali tu uskače u igru zaokruživanje na gore na 157 dinara što u praksi znači da će poslodavac u proseku da plati možda samo par stotina dinara više iznad teoretskog minimuma, a ja imam trivijalno prost obračun minimalne zarade.
Nadalje za sve radnike se koristi cena od 157 din koja se množi sa brojem sati i onda je to osnovica za računanje dodataka.
Moje dalje rezonovanje u pravcu uprošćavanja obračuna minimalne zarade ide ka tome da ko isplaćuje minimalac, njega topli obrok i regres i ne zanimaju tako da ja implicitno koristim u ovom obračunu razumne minimume tih dodataka: mesečni iznos od 100 din regresa i 10 din na dan dodatka za topli obrok.
Kako gazda kaže
Ovo je drugi čest primer o tome kako se plate definišu u praksi. Plate definisane na ovaj način se definišu između poslodavca i zaposlenog u ukupnom fiksnom mesečnom iznosu koji radnik prima bez obzira na broj radnih sati efektivno time rezultujući promenljivom cenom rada koja se prilagođava zadatom ukupnom iznosu.
Tip definisanog iznosa je različito u zavisnosti od toga iz kog se ugla formira zarada zaposlenog
Ugao radnika Pere:
- Plata mi je 30000 din mesečno.
- Plata mi je 300 evra mesečno.
Ugao poslodavca:
- Želim da me Pera mesečno ukupno košta 30000 din.
- Želim da me Pera mesečno ukupno košta 300 evra.
Kao što se vidi iz ova dva primera iako su cifre identične nominalno, tip iznosa definisan u ova dva slučaja je različit: u prva dva slučaja se radi o neto iznosu, dok se u zadnja dva radi o super bruto iznosu (bruto zarada + doprinosi na teret poslodavca).
Drugim rečima, bruto fiksni iznos plate u stvarnosti ne znači ništa ni zaposlenom (koga zanima neto) ni poslodavcu (koga zanima stvarna ukupna cifra) te utabane staze mog parka obračuna zarada izgleda ovako
Kao što vidite u opcijama sam definisao slučaj kada se kaže da će se mesečne zarade zaposlenih unositi u neto dinarskim iznosima. S obzirom da se ovde ne radi više o minimalcu, smatram da korisniku ima smisla ponuditi da promeni “razumno minimalne” iznose regresa i toplog obroka, kao i da definiše da li dodeljuje stimulacije radnicima povrh dogovorene fiksne neto zarade.
Ovo je naravno samo primer kako neto dinarska mesečna zarada se definiše, program omogućava i ostale načine unosa i definisanja zarada zaposlenih.
Evo podržanih tipova iznosa
A evo i podržanih valuta
Odabirom željene kombinacije ta dva izbora moguće je objasniti programu da će se zarade zaposlenih unositi npr kao: neto iznos u evrima, super bruto iznos u dinarima, super bruto iznos u evrima, bruto iznos u dinarima itd.
Bukvalno je na korisniku da saopšti Papirima na koji način u stvarnom svetu on razmišlja i definiše plate zaposlenih, a Papirima ostavlja da nekako šta god on odabrao u obračunu magično svedu na zakonski propisanu bruto cenu rada,satnice itd.
Nastaviće se…
Samo mali komentar na dizajn. Jako lepa ideja da Opcije bude boldirano a da ostatak bude u istom redu. Sve u svemu forma izgleda kao nesto sto bi barem ja voleo da popunjavam. Sad bi hteo da vidim sve! :). A kad ce nesto sto moze da se pokrene ili sam nesto propustio?
Što se dizajna tiče, na ivici mog ekrana na kome radim kući stoji velika nalepnica sa natpisom:“Nađi dizajnera!“ tako da doći će i to na red, a dotle su svi osuđeni na vanila dizajn kakav sam ja sposoban jedino da ostvarim. 🙂
Što se probe tiče, sajt nije spreman za stvarno korišćenje , ali pošto znam da tebe to zanima onako kolegijalno možeš slobodno da probaš. Idi na i klikni na pa da probam. Trebalo bi u roku od 5 minuta bez ikakve obuke i predznanja da imaš pred sobom pdf sa obračunatom platom za sebe.
Sve sugestije/kritike/komentari su više nego dobrodošle – raspali slobodno preko bloga ili privatno – kako god ti želiš.
Pozdrav Nikola.
Drago mi je sto vidim da si priveo kraju svoj projekat.
Za sada izgleda fino.
Par komentara koji ce ti mozda pomoci a mozda i nece neke stvari koje sam primjetio sa screenshotova :
1)
Stimulacije
Treba da postoji unos stimulacija po radniku (Peri ovaj mjesec 100Evra vise)
I na nivou cijelog preduzeca(svim radnicima 100 evra vise)
Treba da postoje odbici/destimulacije
po radniku/preduzecu
2) Treba da postoji obracun minulog rada (staza po radniku)
3) Treba da postoji obracun kredita mjesecno se svakom radniku odbija odredjeni kredit
4) Kod nas u BIH ima i obracun poreske kartice gdje se ostvaruju odredjene poreske olaksice u slucaju recimo da imate velik kredit i sl…
5) Kad se unosi sihta radniku koliko je sati mjesecno radio npr. 160 sati treba postojati mogucnost da se definise da je od tih 160 sati 10 bilo nocnog rada, 5 bilo rad na drzavne praznike i sl. posto se u nekim drzavnim firmama a i privatnim nocni rad placa vise.
Ne znam jesi li sve ove mogucnosti predvidio i da li ce ti moj komentar pomoci…
Pozdrav Radenko,
nije još gotov (trenutno je u beti zatvorenog tipa), ali do kraja decembra biće done-done.
Što se tiče sugestija, uvek su dobrodošle 🙂
Da ukratko pojasnim nešto što sam do bola detaljisao u postu pre par meseci.
Po mom skromnom mišljenju, postoje četiri nivoa podešavanja :
Kriterijum što sam ih tako klasifikovao/normalizovao se satoji u tome koliko često se po defaultu podatak menja: prva kategorija skoro nikad, druga jednom kada se nalog preduzeća kreira, treća kada se zaposleni unese prvi put, četvrta sa svakim obračunom. Ova normalizacija mi omogućava da smanjim maksimalno broj podataka koje pokazujem korisniku i držim stvari prosto da prostije ne može da bude.
Ekran opcija pokriva 2 grupu – podešavanja na nivou preduzeća i tu se definiše samo da li preduzeće dodeljuje ili ne stimulacije. U samom obračunu se definiše ko od radnika dobija koji procenat. Isto ide i za radne sate itd.
Ako mađ vremena i volje da baciš pogled na privatnu betu, idi na i klikni na pa da probam. Pošto znam da nemaš svoju firmu u Srbiji, možeš za testiranje da koristiš moj način za testiranje: u google samo ukucam „PIB MBR“ i slučajnim uzorkom odaberem neku od firmi.
Ako ne, biće sve to iseckano na blogu, a spremam i kratke fokusrane (do 2 minuta dužine) video prezentacije.
Hvala na komentarima i slobodno ih šalji jos 🙂
Drago mi je što je konačno (mogu slobodno to reći? 🙂 ) izašla aplikacija. Za početak izgleda odlično, i dosta je jednostavan obračun plata 🙂
Probao sam na brzinu, i evo par savjeta kako da ljudima bude jednostavnije da odrade one korake.
Umjesto što opisivaš (kliknite na Opcije, gore desno) napravi link u sklopu koraka, koji te vodi na to „Opcije“.
Mislim da je važno da se funkcionalnost razvija na osnovu stvarnih potreba korisnika, a ne na osnovu toga – što bi sve trebalo biti. Mislim da tih program sa „svim“ opcijama ima i previše.
Odličan početak!
Pozdrav,
Haris
Razmišljao sam o tome što govoriš na nekoliko načina:
– da se tokom „setup sekvence“ korisnik priupita za te podatke jednom i da nemam opcije – tako mi je bilo u V1, sali sam onda saznao na moje čuđenje da neki vlasnici firma žele da menjaju metodu obračuna od meseca do meseca – meseca kad im ide dobro idu na satnice, kad ide prosečno idu na fiksne plate, a kad loše onda prelaze na minimalce. Radnici to trpe valjda da ne bi posao izgubili, ali koji god da je razlog rečeno mi je da nije dovoljno smao jednom kod setupa to podesiti nego je potrebno ostaviti način za prekonfigurisanje. Na moje čuđenje u 100% slučajeva kako da nazovem to svi su mi odgovorili „opcije“. Ako lutka hoće zeca,…. 🙂
– u v2 sam reko, ok ako mora da bude tu neka bude, defaultovaću je na minimalac, tako da u velkom broju slučajeva korisnik nikad i ne mora ići tamo. Feedback od strane knjigovodje: ne valaj ti to implicitno setovanje metode jer ću ja zaboraviti kome sam setovao a kome nisam od mojih 30 klijenata, tako da mi je sugestirano da ga učinim eksplicitnim i neminovnim (dok se ne unesu opcije, nema yaposlenih, dok nema zaposlenih nema obracuna itd)
– u v3 sam razmišljao da u samu gejmifikovanu instrukciju o sledećem koraku ugradim direktan link ka „opcijama“, ali sam onda skontao da je poneta gejmifikacije koraka u tome da ih nauči gde se u UI meniju nalazi ulazna tačka gde se opcije podešavaju i da bi to bilo kontra produktivno.
Hvala na čestitkama na aplikaciji, ko što rekoh ni obračun zarada nije još gotov, a i kad bude gotov (u sledećih par nedelja) to je za mene lično (što bi Jobs rekao) „more of a feature and not a product“ – biće puno stvari tu dodato u sledećem periodu dok ne dođem do Papira kakvim ih ja planiram.
Korak po korak 🙂
Nikola
Ima smisla, ali.. .:)
Ja sam se registrovao na tvoj i još x proizvoda koje testiram prije kupovine. Ne želim u njemu provesti X minuta želim samo da vidim kako radi. Registraciaj preko PIB-a mi je odlična, ali isto tako je neznam ID od svoje firme. Bilo bi dobro da ima opcija (ili unesite ručno)
U POS Sectoru smo imali sličan problem, kako da korisnika uvedemo u program, kako da mu na najjednostavniji način pokažemo sve prednosti programa. Prvo smo imali praznu bazu (kao što je u tebe sada slučaj) gdje si mogao da dodaš sam jednostavno artikle, klijente, normative, porezne stope i šta sve ne. Generalno, ljudi bi ubacivali bilo šta (asdadadad, test test test) samo da mogu da vide kako izgleda aplikacija i kako da izdaju račun (što je svrha programa). Sa tim neimenovanim podacima bi izgledala dosta glupo, i onda smo odlučili da im dodamo mi meni, jedan prosječan meni restorana. To nam je onda ostavilo prostor da ih naučimo glavnu stvar u kojoj provode 95% svog vremena – izdavanje računa.
Evo kako izgleda to u programu –
https://vimeo.com/32906231
Inače bilo bi dobro da postoji neka stranica gdje možemo podijeliti iskustva 🙂 Ovako u komentarima odošmo u offtopic 🙂 Siguran sam da i Danijel ima iskustva koja bi rado podijelio sa nama o „onboardingom“ procesom u njegovoj aplikaciji 🙂
Biće svega do kraja meseca – ovo je samo privatna beta od noćas za grubi feedback nekolicine registrovanih korisnika koja se nekako izmigoljola iz ruku 🙂
U mom slučaju definisanje opcija i podataka zaposlenih je (sa stanovišta obračuna zarada) podjednako bitno kao i sam obračun zarada i u programima koje sam ja viđao definisati te stvari je netrivijalan zadatak koji odvraća normalne ljude od obračuna zarada. Zato i prazna baza – da svako vidi da je od nule do obračuna jednostavan proces koji „svako“ može da isprati. Slažem se da ima smisla imati i pokaznu bazu hipotetičkog preduzeća, ali ja radim sam noću i vikendima tako da je ta Trello kartica pri dnu mog TODO spiska trenutno
Slažem se sa naravno sa tobom (a i današnja analitika to potvrdjuje) i u tome da je traženje PIB-a za trial isuviše lični korak )nalik traženju kreditne kartice), ali mi je to na žalost neophodno da znam kako ljudima koji su stvarno yainteresovani da isprobaju na primeru svojeg preduzeća popunim podatke firme, skinuem bankovne račune, prilagodim im UI na osnovu šifre delatnosti (knjigovodstvene agencije trebaju druge stvari u odnosu na vlasnike sopstvenih firmica ) itd…
Ono što sam ja planirao večeras da odradim je sledeće: snimiću 3 kratka video snimka (svaki od par minuta samo dućine) koji če pokazati obračun od početka do štampe obračuna , tako da ljudi koje zanima, ali nemaju vremena ili ne žele to lično probati to može da zadovolji da steknu predstavu o čemu se to radi i da li ima smisla isprobati trial ili ne..
Kao što rekoh, puno stvari da dodam u sledećih par nedelja, a svaka od tvojih sugestija je validna i parkirana je na trello listi i biće odrađena do kraja meseca 🙂
Hvala puno na veoma korisnim savetima!