Dobar dan svima 🙂

S obzirom da imam nameru da ponovo pišem na ovom blogu u bližoj budućnosti, rekoh da prvo pojasnim ukratko priču o tome gde sam se izgubio, šta je sa tim najboljim knjigovodstvenim programom koji se pravi 100 godina itd 🙂

Au Nikolas

Zadnjih 5 godina ja radim kao menadžer u Microsoftu na proizvodu koji se zove Skajp i gde se za to vreme broj ljudi u mom timu kretao od 7-18 ljudi. Ako nikad niste bili menadžer to je prilično veliki broj ljudi koji vam oduzmu svo vreme i  energiju koju imate – mnogo više nego kad ste „samo“ programer.

Rad u Microsoftu je nešto o čemu sam ja sanjao celog života, finansijski više nego zadovoljavajući, sa prilikom da putujete po svetu (San Francisco, Paolo Alto, Mountain Veiw, Redmond, Stockholm, London…). Radite sa super pametnim ljudima na proizvodima koje koriste milioni i milioni ljudi tako da je izuzetno lako da vas taj rad potpuno obuzme i da 4 godine bukvalno prolete tako.

Ipak, ako me poznajete znate da sam prosto rečeno opsednut Papirima tako da negde pre godinu i po sam ponovo počeo da razmišljam o njima na bazi svih novih stvari koje sam naučio i video u ovom svetu koji se menja brzinom munje te krenuo opet da sljakam i da pišem blogove zasnovane na tim  novim (mobile first)  shvatanjima.

A onda sam u MS-u na jednom internom hackatonu odradio prototip za novi Skajp proizvod koji se dopao svima, pa sam odlučio da ga stvarno odradim sa delom svog tima čisto kao hobi projekt povrh mog redovnog posla i tako smo mi to za par nedelja odradili računajući da će to biti mali hobi tima i tako su nastali Skype Inteviews.

Tu stvari počinju da budu totalno blesave jer jedan od najvećih sajtova na netu u IT svetu je napisao članak o nama koji je CEO Microsofta video i poslao email „određenim ljudima iz firme“ i to je onda odjednom postao potpuno neočekivano stvarni proizvod.

Ne mogu da pričam ovde o detaljima, a nisu ni bitni za kontekst tako da ću reći da su intervjui veoma voljeni i traženi u celom svetu te smo morali da radimo na njima tako da je hobi postao dodatni posao i odoše još godinu-dve.

I pored svega što je stvarno strava kad smo stabilizovali stvari i organizovali rad pre par meseci, prešli smo u normalan režim rada, a moje misli i energija se ponovo vraćaju Papirima.

Ja stvarno ne znam što je to tako, definitivno nije zbog novca jer sumnjam da ikad mogu da mi pruže sličan kvalitet života. Nije ni zbog slave – realno knjigovodstveni progrma u Srbiji nije nešto o čemu ćete čitati u nekim novinama – to je više alat kao digitron koji ljudi koriste jer moraju. Nije ni o tome da imam neku podršku okoline, potpuno mi je jasno da velika većina ljudi oko mene misle da sam budala koja se zanosi nečim i troši vreme uludo umesto da uživam u životu.

Odgovor na ovo pitanje je vezan za to šta su Papiri za mene.

Pisaću o tome dosta u narednim postovima tako da ću ovde samo reći da nisu „knjigovodstveni program“ nego revolucija u poslovanju preduzeća koja će da suštinski poboljša živote hiljade i hiljade ljudi.

Znam da zvuči megalomanski i znam da je realno nemoguće da to jedan hobista programer ostvari – samo kažem ono u šta ja verujem celim svojim bićem i zašto me sve ove godine proganjaju Papiri. 

A Papiri?

Papire sam krenuo da pišem ponovo od nule po 4ti put pre 2 meseca. Radim na njima svaki slobodan moment koji imam. Odustao sam od traženja programera da rade sa mnom/za mene – žalosna istina je da niko ne želi da radi na „dosadnim knjigovodtvenim programima“ tako da guram sam kao kornjača Rade. Pošto sam ovaj put odlučio da odradim posao do kraja bez ikakvih izgovora, srezao sam ambicije i planove za prvi MVP da bude samo SPA web klijent – jedan klijent je više nego dovoljan izazov za mene samog, a kasnije u etapama planiram da dodam ostale klijente.

Ko u onom vicu o Eri i Klaudiji Sifer na pustom ostrvu, problem kad radite sami je što nemate sa kim da pričate o tom što radite tako da sam pokrenuo tehnički blog na https://building.papiri.rs  gde pišem povremeno o zanimljivim tehničkim izazovima sa kojima se srećem – više kao online notepad za sebe.

O rokovima ne bi ovaj put da ne izmalerišem, ako sve nastavi da ide kako treba neće biti u dalekoj budućnosti – videćemo.

A blog?

Imam stotine novih ideja i originalnih inovacija na polju cenovne politike, marketinga, programa itd. ali sam ovaj put odlučio da ne pišem o njima dok nemam program dostupan koji odslikava te principe. Lako je pričati o bilo čemu, ovaj put želim da stvari koje pišem budu pokrepljene delima.

To znači da na blogu do tog momenta planiram da pišem o uopštenim stvarima koje su meni izuzetno bitne jer se nalazim u sred tehnološke revolucije koju nisam siguran da svi vide na isti način kao i ja pa hoću da podelim svoja razmišljanja. Trudiću se da ne smaram (previše) – videćemo. 

I tako – eto mene, eto vas…

Prolog

U poslednjih par godina bilo je puno razgovora na temu koji tip knjigovodstvenih programa je najbolji: desktop LAN, web (aka cloud), desktop cloud itd sa validnim argumentima za i protiv bilo kog od ponuđenih rešenja.

Čak i na ovom blogu možete videti kako su se moji pogledi na ovu tematiku menjali sa vremenom od desktop (Knjigovodstveni programi – web vs desktop (2/2))  ka web (Web program za obračun zarada)

Ono što je pomalo smešno je da smatram da sam u oba slučaja bio u pravu 🙂 samo se kontekst okruženja i vremena u kome živimo menjao značajno tokom vremena i sa njim se menjao karakter optimalnih poslovnih aplikacija po meri korisnika.

S obzirom da se (na bazi mojih razgovora u poslednjih par meseci sa knjigovođama u Srbiji) izgleda oformio konsenzus oko toga da je web/cloud verovatno „ono pravo“ postavlja se pitanje da li je rat završen i web pobedio?

Evolucija i revolucija

Način na koji ja gledam na ovu problematiku je da se radi o konstantnoj evoluciji poslovnih platforma obeleženoj do sad sa tri glavne revolucije koje su propratile tri generacije poslovnog softvera.

Prva generacija je desktop softver gde se korisnici umrežavanju u lokalnu mrežu i gde se kolaboracija održava na nivou te mreže.
Primarni kriterijum je pokrivanje poslovnih procesa unutar organizacija. Revolucija je otpočeta 90-tih Novel mrežama i kliper programima i kasnije je propraćena (~ 2004.-e) evolucijom tih programa u Windows okruženje sa manjim ili većim uspehom. Većina poslovnog softvera u Srbiji pripada ovoj prvoj generaciji, ali je u konstantnom odumiranju.

Druga generacija počinje negde oko 2008-e kada počinje era web poslovnih rešenja gde su primarne odlike:

• virtualizaciji infrastrukture korišćenjem servisa cloud provajdera (niko više ne podešava mrežu, administrira kompjutere, instalira program, radi backup)
• dostupnost sa bilo kog uređaja bilo gde gde ima interneta
• korišćenje interneta kao mreže svih mreža za povezivanje korisnika organizaciono smeštenih van okvira poslovnih prostorija preduzeća

Dok je kod desktop poslovni softvera  prve generacije LAN umrežavanje zadovoljavalo potrebe, kod programa druge generacije internet umrežavanje je primarni kriterijum produktivnosti.
Dok su prve web aplikacije bile primitivnije (sa serverskom implementacijom) čije je korišćenje upadljivo teže od aplikacija prve generacije, u svetu se početkom 2012-e pojavljuje novi tip javascript klijentskih SPA aplikacija gde je nivo korisničke produktivnosti jako poboljšan i uporediv sa desktop aplikacija prve generacije. Primere SPA aplikacije možete videti ako pogledate Papiri – SPA app  ili GMail.

Druga generacija u Srbiji je u usponu trenutno sa sve većim i većim brojem preduzeća koji migriraju sa rešenja prve generaciji, s tim da vodeći proizvođači softvera ove generacije na žalost još uvek nisu prošli kroz SPA evoluciju tako da aplikacije nisu veoma udobne i produktivne za rad zahtevnijih korisnika.

Treća generacija

S obzirom na izneti stav o tome da SPA aplikacije druge generacije imaju sve prednosti internet web aplikacija i produktivnost na nivou aplikacija prve generacije, postavlja se pitanje šta više tu može da se poboljša?

Odgovor na to pitanje je krajnje jednostavan jer se manifestuje revolucijom koja menja naše celokupno društvo u svim segmentima – radi se naravno o aplikacijama za mobilne uređaje.

Naime, treća generacija uzima sve najbolje iz prethodne dve: klijent implementiran u mašinskom „native“ kodu i cloud infrastrukturu, ali podiže to sve na jedan potpuno viši nivo korišćenjem uređaja opšte potrebe koji je uvek sa nama  – mobilnog telefona. Dok se u slučajevima prve i druge generacije poslovanje obavlja kući ili u kancelariji ispred računara u slučaju aplikacija treće generacije kancelarija je u džepu, uvek dostupna korisniku gde god se nalazio.
To je odraz nove realnosti u kojoj smo uvek povezani sa svojim okruženjem gde god se nalazili pa tako i naše potrebe i očekivanja u našem poslovanju su time podignuta na viši nivo.

Primer mobilne poslovne aplikacije – naravno moja omiljena kompanija Xero

A Papiri?

S obzirom na upravo izneti stav a možda i na bazi mog manifesta verovatno ste došli do zaključka da su novi papiri na kojima radim mobilna aplikacija i naravno u pravu ste ali samo delimično.

Ja suštinski verujem da moderne aplikacije moraju da budu dostupne u svim platformama koje korisnici preferiraju na bazi svojih iskustava i potreba.

To što većini nano preduzetnika verovatno mobilna aplikacija je savršeno dovoljna i odgovara jer su stalno u pokretu, ne znači previše komercijalisti preduzeća od 15 zaposlenih niti knjigovođi koji radi sa podacima 15 različitih firmi. Različiti tipovi korisnika imaju različite poglede na to šta je savršena knjigovodstvena aplikacija za njih.

Tako su i novi Papiri organizovani da u načelu imaju tri klijenata trenutno gde svi klijenti dele istu cloud infrastrukturu.

Evo da pokažem kako to izgleda na primeru podešavanja obračuna zarada.

Web klijent

Web kiljent je moderna SPA aplikacija koja ima standardni bootstrap meni na vrhu i nudi korisniku izbor opcija od kojih je jedna posvećena obračun zarada

Kada korisnik odabere Plate otvara mu se u browser prikaz opcija za podešavanje

Mobilni klijenti

Ono što je normalno na web sajtu nije normalno na mobilnom telefonu jer je ekran manji a i mobilne aplikacije su uglavnom napravljene sledeći određena pravila pa tako opcije obračuna zarada na Androidu prate materijalni dizajni i izgleda ovako

Isti ekran opcija na iPhone-u izgleda drugačije i od androida i od web-a jer prati iOS dizajn

Desktop klijent

Za potrebe korisnika kojima je produktivnost mnogo bitnija od mobilnosti, Papiri postoje kao Windows 10 aplikacija.

Kao i kod web I mobilnih aplikacija, windows 10 aplikacija je prilagođena dizajnu Windows 10 aplikacija na način koji optimalno koristi činjenicu da korisnik sedi ispred velikog ekrana svog računara

Zaključak?

Jako prosto – moderne aplikacije moraju da budu dostupne korisnicima u svim oblicima i verzijama prilagođene njihovim različitim potrebama.

(Opet) SAOP

Pre nekoliko dana pročitao sam članak na SAOP-ovom blogu „Pekar, lekar apotekar“ i već danima razmišljam o njemu.

Članak opisuje radni dan knjigovođe u prvom licu gde knjigovođa klijentu kuva kafu, sluša njegove probleme itd. i načelno je dobro targetovan kontent koji pokazuje knjigovođama da ih SAOP razume i pravi softver po njihovoj meri. Tehnički i marketinški još jedna lepo odrađena inicijativa SAOP-ovca koji su na žalost jedini koji se nešto trude u Srbiji oko takvih stvari.

Apsolutna je činjenica da članak opisuje realnost u životu 99% knjigovođa koju sam i sam viđao puno puta sedeći u knjigovodstvenim agencijama gde je knjigovođa i prijatelj i auto mehaničar i zabavljač i neko kod koga odete da popijete kafu na putu do banke itd itd. To je toliko raširena pojava da se knjigovođa ocenjuje po tim meta kriterijumima možda i više nego po kvalitetu priženih usluga pa tako klijenti ne menjaju knjigovođu „na kog su svikli“ čak i kad nisu zadovoljni kvalitetom knjigovodstvenih usluga.

Priče iz radionice

Ceo taj dvostrani stokholmski sindrom klijenata i knjigovođe je po meno fantastično opisan u seriji „Priče iz radionice“ gde Zoran Radmilović maestralno dočarava lik Živote automehaničara koji ima identičnu radnju gde se skupljaju njegovi klijenti po ceo dan, gde on ima lični odnos sa njima, sluša njihove probleme i ostale stvari potpuno identične slici iz SAOP-ovog bloga. Života učestvuje tako u njihovim životima, oni opravljaju svoje automobile, dangube i ne plaćaju ništa te tako Života skromno živi i radi celog života u malenoj radionici „sa dušom i pocepanim krovom“.

Preko puta njegove radionice nalazi se servis gde se naplaćuje po radnom satu, radnici nose uniforme, sa klijentima se ne šegači, postoji automatska perionica i mašine itd.

Tokom cele serije akcenat je na tome da je taj moderni server „bez duše“, Života je laf itd. ali prava realnost se otkriva na kraju tek kad Mira Banjac kaže:“Nije on lafčina, on je budalčina“ – pogledajte youtube snimak na kraju posta.

Kakve to veze ima sa knjigovođama?

Po mom skromnom mišljenju ima i te kakve veze – vreme je da i knjigovođe i klijenti shvate da personalizacija odnosa zamagljuje fokus na kvalitetu pruženih usluga koju klijent dobija, a koje su jedino stvarno bitno u tom odnosu.

Znači nema više kafenisanja, zujanja o tome šta se juče desilo u opštini, epizodi serije od juče, čekanja na Peru da časkom stavi kafu itd.
Sve su to stvari koje oduzimaju dragoceno vreme i koncentraciju knjigovođi – 50 klijenata 50 kafa, 50 epizoda serija – bolje knjigovođi da otvori kafić onda.

Nema takođe više ni „ajde javiću ti kasnije da li imaš lagera na stanju u gužvi sam“, „nismo stigli danas radimo plate ceo dan“, „nismo stigli – pao sistem u PU“ i slični odgovori kada klijent zatraži informaciju.

Kada se odnos knjigovođe i klijenta svede na profesionalni nivo iz toga profitiraju i jedan i drugi jer postaje potpuno jasna dinamika saradnje u tom sistemu.

Ovo je Srbija – to mora tako.

Pretpostavljam ovo je momentalna replika na gore izneti stav sa kojim se ja ne slažem 100%.

Šta to znači?

Da li smo mi neka grupa retardiranih i nepismenih ljudi koji jedini ne razumeju stvari koje ceo svet radi i koje su bazirane na osnovnoj logici da meni moj knjigovođa pruži pravovremeno podatke i savete koji mi trebaju za poslovanje mog preduzeća i da ga ne ometam u tome kao što ne ometam ni advokata, lekara i ostale kod kojih ne kafenišem itd. Sve dok klijent knjigovođi ne pruži normalne uslove za rad, sam klijent je krivac što „nema lager listu evo već treći dan jer čeka da mi knjigovodja odradi“.

Problem nije u Srbiji, problem je u nama i u alatima sa kojim radimo.

Ne postoji ni jedan jedini razlog u 2016-oj da firme ne koriste računare nego da  ručno „vode evidenciju“.
Posao knjigovođe je da objasni to klijentima.

Ne postoji ni jedan jedini razlog u 2016-oj da klijent zove knjigovođu svaka dva dana telefonom da pita koliko ima na računu, ko mu šta pustio i šta ima na lageru. To je posao klijenta ne knjigovođe i kad klijent koristi aplikaciju prilagođenu njegovim potrebama (a ne knjigovodstveni program koji mu je prekompleksan i koji mu knjigovođa na silu gura) onda može u toku dana 27x da sam vidi svoje informacije. Ne postoji taj knjigovođa koga zanima više od klijenta informacije u vezi poslovanja preduzeća.

Ne postoji nijedan razlog u 2016-oj što bi vaš knjigovođa morao da bude glorifikovani daktilograf i da vam unosi kalkulacije, nivelacije, ukucava račune za gorivo, pušta virmane za platu i sl. Sama činjenica da imate preduzeće Vas definiše kao inteligentnu osobu koja je sposobna da odradi te najobičnije stvari. Posao Vašeg knjigovođe u 21-veku je da da vam prvenstveno bude poslovni savetnik koji će da vam omogući da zaradite više i potrošite manje, a ne da vam glumi vašu sekretaricu jer ste vi lenji i nikad se niste potrudili da naučite te stvari koje su kritično bitne za vaše poslovanje.

Et toi?

Kad već ovako kritikujem knjigovođe i klijente u Srbiji danas, postavlja se pitanje sa kojim pravom ja to radim i šta ču ja da uradim povodom toga?

Ukratko rečeno – dve stvari:

• Zadnjih par meseci radimo na novim Papirima koji su usmereni ka potrebama prvenstveno nano preduzeća i koji se nadamo da završimo u sledeća 3 meseca – više detalja o ovome u narednim postovima.
• Pružanje profesionalnih knjigovodstvenih usluga u sprezi sa Papirima koje će da pokažu kako knjigovodstvene agencije u 21-om veku treba da posluju (kao onaj moderni servis preko puta Životine radionice s početka priče) – već smo sklopili partnerske ugovore sa par partnerskih knjigovodstvenih agencija koje su voljne da pruže taj nivo profesionalnih usluga.

Sprega moderne poslovne aplikacije i knjigovodstvenih usluga je način na kojim ćemo u 2017-oj da pokažemo šta mi mislimo da je budućnost knjigovodstvene struke – čak i u Srbiji 🙂

Uskoro detaljnije o svemu ovome… 🙂

Današnji svet u kome živimo je po mom skromnom mišljenju nesumnjivo svet mobilnih aplikacija.

To možda iz Srbije i nije toliko očigledno u ovom momentu, ali po meni je ta činjenica više odraz nekog kaskanja za ostalim svetom nego dokaz koji negira novu mobilnu realnost gde smo povezani sa internetom gde god se nalazili.

Kao što smo prihvatili mobilne telefone koji su nas oslobodili kabla slušalice fiksnog telefona i dozvolili nam da budemo u kontaktu sa poslovnim okruženjem non stop tako je i prodor mobilnih aplikacija nešto što će nam omogućiti da svoju kancelariju strpamo u džep i nosimo sa sobom gde god se nalazili.

Prednost je očigledna, pametni mobilni telefoni koštaju jedan dinar, internet prepaid paketi su dostupni po pristupačnim cenama – apsolutno je pristupačno rešenje dostupno čak i najmanjim nano preduzećima.

„Da, ali kako ću ja da unesem moju kalkulaciju putem mobilnog kad mi stigne kamion pun robe za prodavnicu?“

Steve Jobs je pre par godina u svom D8 intervu na slično pitanje o tome kako vidi reazliku između PC računara i tableta izneo u svom odgovoru jedno poređenje koje je mislim direktno primenjivo i na ovo pitanje.

Naime, u eri kada se većina ljudi u SAD bavila poljoprivredom i živelo van gradova, svima je bio potreban kamion jer su ga koristili za radove oko farme, transport proizvoda itd.
Kada je, usled porasta produktivnosti u poljoprivredi,  većina stanovništva migrirala u gradove, onda je taj kamion postao neoptimalan jer je previše trošio, bio težak za parkiranje i upravljanje, a nije se više ni koristio ni za prevoz robe.
Rezultat toga je da su ljudi počeli da voze automobile prilagođene novoj urbanoj stvarnosti, a kamione su i dalje vozili manji broj ljudi kojima su oni zaista trebali – farmerima.

Knjigovodstveni svet u kome živimo danas mi u Srbiji je nalik toj agrarnoj Americi sa početka 20-veka, gde svi mi moramo da teramo kamione jer koristimo iste programe koje koristi naš knjigovođa i koji imaju 823 različite opcije i 224 dugamdi  – kompleksni za korišćenje, teški za učenje i generalno ih doživljavamo kao nužno zlo koje nam oduzima vreme uludo, ali „mora se“.

U mobilnom svetu koji je današnjica u svetu, a sutrašnjica u Srbiji – knjigovođa je farmer koji vozi kamion jer mu je potreban za „radove u polju“ dok mi njihovi klijenti vozimo automobile do supermarketa i preuzmemo te iste produkte sa polica.

Knjigovođe su te koje imaju velike kompjutere sa velikim monitorima u koje gledaju 8 sati dnevno jer im je to posao. Mi smo ti koji idemo na teren, pričamo sa kupcima, pružamo usluge, prodajemo proizvode – sve stvari koje radimo van svojih kancelarija.

U modernom svetu mi koristimo naše pametne mobilne telefone sa poslovnim aplikacijama koje zadovoljavaju potrebe nano preduzeća i koje su sa nama 24 sata gde god se nalazili i šta god radili.

U modernom svetu mi se bavimo svojim poslom, a  knjigovođa svojim poslom.

Vetrenjače?

Kao što sam naveo u članku Nano preduzeća, potrebe preduzeća sa nula ili jednim zaposlenim („nano preduzeća“) su bitno drugačije u poređenju sa „normalnim preduzećima sa više zaposlenih“ i po mom mišljenju se te potrebe mogu opisati kao težnja ka dolaženju do odgovora na sledeća pitanja:

1. Šta da radim sa izvodima banke koje dobijam svakog dana?
2. Koliko imam novca sad na računu? Koliko ću imati tog i tog dana?
3. Kome, koliko i kad treba da platim račune?
4. Ko, koliko i kad treba da meni plate po računu?
   1. Ko je pri kraju valute?
   2. Ko je preko valute?
5. Šta da radim sa ovim računima za gorivo, struju, papir za štampač, zakup koji plaćam itd?
6. Kako i kad da obračunam i pustim platu?
7. Kako da uradim kalkulaciju za robu koju prodajem?
   1. Da li može to moj knjigovođa?
   2. Da li može to moj knjigovođa istog dana?
8. Kako da napunim kasu sa novim artiklima i cenama?
9. Kako da izdam račun za usluge koje pružam i/ili proizvode koje prodajem?
10. Šta da radim sa novcem koji mi plate na ruke za moje usluge?
11. Šta da radim sa tim knjigama (KEPU, TK itd)?
    1. Da li može to moj knjigovođa?
12. Šta da radim sa tim PDV-om što se plaća povremeno?
13. Kako da pitam knjigovođu u vezi stvari koje nisam siguran?
    1. Koliko dugo moram da čekam na odgovor?
14. Da li može neko da me podseti kad šta treba da radim u toku meseca jer uvek zaboravim stvari..
15. Šta ako pogrešim i napravim glupost?
    1. Da li mogu da ispravim kasnije?
    2. Da li može moj knjigovođa da to ispravi?
16. Da li može knjigovođa da radi u mom programu isto i ispravlja dodaje stvari tamo?
17. Da li mogu da koristim e-banking jer nemam vremena da čekam po redovima banaka?

Iako većina ovih pitanja su važeća i za preduzeća sa većim brojem zaposlenih, ipak u kontekstu nano preduzeća imaju specifičnu dimenziju jer nano preduzetnik u proseku nije spreman da utroši vreme i energiju na dolaženje do tih odgovora jer je prezauzet i/ili ne zanima ga „papirologija“ pa je usled toga način dolaženja do ovih odgovora u slučaju nano preduzeća dovoljno specifičan da se može izdvojiti.

Lista ovih pitanja naravno da se može sagledati i kao funkcionalna specifikacija osobina programa za nano preduzeća i u narednim postovima proći ćemo kroz njih i pogledati kako koji knjigovodstveni program na tržištu omogućava dolaženje do ovih odgovora nano preduzećima.

Za sad, samo par pitanja za Vas:

• Mislite da nešto nedostaje na ovoj listi?
• Milite da nešto ne pripada ovde?

Vaše nano piskaralo,
Nikola

Automatska integracija Papira sa PU portalom

U 2016-oj, poslovni procesi sa kojim se knjigovođa susreće svakog dana izlaze van okvira poslovne aplikacije, jer se od knjigovođe očekuje da odrađuje deo svog polsa na raznoraznim portalima poput portala Poreske Uprave što oduzima dosta vremena.

Program Papiri uvažava tu realnost i ostvaraju integraciju sa portalom Poreske uprave putem proširenja browsera koji dosadan posao preuzimanja fajlova, snimanja u folder, prekucavanja BOP-a i ostalih podataka uplatnice svodi na jedan jedini klik.

Evo kako to izgleda u Papirima:

• Knjigovođa na portalu PU jednostavno stisne desni taster i odabere opciju „Pošalji u arhivu papira“
• Dokument se onda sa portala Poreske Uprave automatski šalje cloud serveru Papira koji prihvati dokument, pročita BOP i podatke sa njega i kreira sve uplatnice

Jedan klik i gotovo 🙂

Pogledajte sami demo sa dva browsera na istom ekranu – jedan PU portal drugi Papiri kako bi ste mogli da vidite kojom brzina integracije sa PU portalom radi  i recite nam šta mislite 🙂

Zvanična podela preduzeća u Srbiji poznaje četiri tipa preduzeća koja imaju sledeći broj zaposlenih :

• mikro  do 10 zaposlenih,
• mala  do 50 zaposlenih,
• srednja do 250 zaposlenih,
• velika preko 250 zaposlenih.

Ova podela  je po meni potpuno besmislena u Srbiji 2016.-e jer uopšte ne reflektuje stvarnost i kao takvu je ignorišem u potpunosti radeći na novim pivotiranim Papirima na kojima radimo (čućete kasnije detalje o tome šta i kako).

Besmislena je jer (poput slike u naslovu ovog članka) ignoriše „slona u sobi“, a to je da od 92000 preduzeća u Srbiji koja su predala završni račun, 24000  njih je sa NULA ZAPOSLENIH a 25000 njih je sa JEDNIM zaposlenim.

Drugim rečima, kao što je Miodrag opisao u svom nedavnom članku

„43% firmi u Srbiji kojima poslovne knjige vode računovodstvene agencije su firme sa 0 ili 1 zaposlenim!“

U timu sa kojim radim na Papirima mi ovaj 0/1 segment nazivamo „NANO PREDUZEĆA“ što je termin koji bi preporučio i uvaženim zakonodavcima da koriste za taj segment. 🙂

Nano preduzeća i knjigovodstveni programi

O specifičnim aspektima poslovanja nano preduzećima ću pisati u seriji članaka, ali za potrebe ovog mislim da se svi možemo složiti da su njihove potrebe minimalne – par dokumenata jednog tipa mesečno, kvartalno donesu „kutiju od cipela ispunjenu računima“ itd.

Šta im se nudi na tržištu poslovnih programa ako rešenje tih njihovih potreba?

Nude im se u većini slučajeva programska rešenja koja su kreirana dekadama dodavanjem dodatnih opcija koje su zahtevali korisnici i koji radi sve (uključujući i kuvanje kafe) i koja samim tim odbijaju te korisnike i onda dolayimo u situaciju koji je Miodrag opisao gde je značajan broj tih nano preduzeća bez poslovnog softvera.

Evo jednog primera koji ilustruje ovaj moj stav jako dobro – program Biznisoft koji apsolutno svaki knjigovođa koji ga je video obožava

„Svaki izveštaj se prvo prikazuje na ekranu u posebnoj formi za izveštavanje. Kao što možete videti na ekranskim primerima, ova forma ima puno funkcija koje su korisniku na raspolaganju: navigacija po stranicama, zumiranje, pretraga teksta, štampa izveštaja, slanje izveštaja email-om kao „attachment“ (zahteva instaliran  Microsoft Outlook ili Outlook Express),  prikaz izveštaja u Adobe Acrobat Reader-u (PDF), Microsoft Excel-u (XLS) ili OpenOffice Calc-u (ODT) kao i snimanje (eksport) izveštaja u raznim formatima (PDF, XML, XLS, TXT, RTF,  HTML, BMP, JPG …). Vrlo zgodna opcija je i tzv.“prikaz izveštaja u tabeli“ gde se svi podaci sa izveštaja prikazuju u posebnim gridovima u kom slučaju su nam i opcije vezane za ove komponente a koje su prezentovane u prvom delu ovog teksta.“

Da li je program loš? Naravno da nije za knjigovođe koje se upiške od sreće kad otkriju ovaj program jer „ima sve po maloj ceni“. Naravno da nije loš ni za mala, srednja i velika preduzeća – naprotiv uvek čujem pozitivne ocene i u tim segmentima.

Ipak, mi verujemo da su rešenja ovog tipa loša za slonove iz ove priče – nano preduzeća – jer 99% stvari koje ima oni ne trebaju.

Novi Papiri na kojima radimo su laserski fokusirani na potrebe nano preduzeća 

Nano preduzeća i knjigovodstvene agencije

Kao što se ne može očekivati da jedan program podjednako dobro služi potrebama preduzeća od nula i 50 zaposlenih tako je isti problem vidljiv i u organizaciji poslovanja knjigovodstvenih agencija u Srbiji.

Kod njih se problematika nano preduzeća manifestuje na taj način da su obe strane duboko nezadovoljne jer:

• „Šta on misli da može da nas zove svaki dan po 5 x za tih 30 evra mesečno što plaća?“ – Knjiogovođa
• „Evo treći dan čekam da mi javite kome treba da pustim šta i da mi pošaljete lager listu – znači nema smisla“ – nano preduzetnik

Otkud toliko nezadovoljstvo?

Po našem mišljenu (ko o čemu baba o pečenju) to je rezultat neadekvatnog softvera koji ne pokriva jednostavne potrebe nano preduzeća pa iziskuje prekomereni utrošak vremena i energije knjigovođe koji nije usaglašen sa iznosem koji se dobija za tu uslugu pa je knjigovođa primoran da uslužuje zahteve nano preduzeća „kad se ima vremena“.

Novi Papiri na kojima radimo rešavaju pitanje efikasnosti i rentabilnosti računovostvenih  agencija u podržavanju poslovanja nano preduzeća 

Zaključak

Eto, čuli ste nagoveštaj čime se to mi bavimo u 2016-oj pa recite slobodno dole u komentarima da li mislite da (opet) traćimo vreme ili ne. 🙂

Da li se slažete uopšte sa našom ocenom posebnosti u zahtevima koje nad poslovnim softverom ima segment nano preduzeća? Da li im je potreban poseban softver ili ne?