Dobar dan svima 🙂

S obzirom da imam nameru da ponovo pišem na ovom blogu u bližoj budućnosti, rekoh da prvo pojasnim ukratko priču o tome gde sam se izgubio, šta je sa tim najboljim knjigovodstvenim programom koji se pravi 100 godina itd 🙂

Au Nikolas

Zadnjih 5 godina ja radim kao menadžer u Microsoftu na proizvodu koji se zove Skajp i gde se za to vreme broj ljudi u mom timu kretao od 7-18 ljudi. Ako nikad niste bili menadžer to je prilično veliki broj ljudi koji vam oduzmu svo vreme i  energiju koju imate – mnogo više nego kad ste „samo“ programer.

Rad u Microsoftu je nešto o čemu sam ja sanjao celog života, finansijski više nego zadovoljavajući, sa prilikom da putujete po svetu (San Francisco, Paolo Alto, Mountain Veiw, Redmond, Stockholm, London…). Radite sa super pametnim ljudima na proizvodima koje koriste milioni i milioni ljudi tako da je izuzetno lako da vas taj rad potpuno obuzme i da 4 godine bukvalno prolete tako.

Ipak, ako me poznajete znate da sam prosto rečeno opsednut Papirima tako da negde pre godinu i po sam ponovo počeo da razmišljam o njima na bazi svih novih stvari koje sam naučio i video u ovom svetu koji se menja brzinom munje te krenuo opet da sljakam i da pišem blogove zasnovane na tim  novim (mobile first)  shvatanjima.

A onda sam u MS-u na jednom internom hackatonu odradio prototip za novi Skajp proizvod koji se dopao svima, pa sam odlučio da ga stvarno odradim sa delom svog tima čisto kao hobi projekt povrh mog redovnog posla i tako smo mi to za par nedelja odradili računajući da će to biti mali hobi tima i tako su nastali Skype Inteviews.

Tu stvari počinju da budu totalno blesave jer jedan od najvećih sajtova na netu u IT svetu je napisao članak o nama koji je CEO Microsofta video i poslao email „određenim ljudima iz firme“ i to je onda odjednom postao potpuno neočekivano stvarni proizvod.

Ne mogu da pričam ovde o detaljima, a nisu ni bitni za kontekst tako da ću reći da su intervjui veoma voljeni i traženi u celom svetu te smo morali da radimo na njima tako da je hobi postao dodatni posao i odoše još godinu-dve.

I pored svega što je stvarno strava kad smo stabilizovali stvari i organizovali rad pre par meseci, prešli smo u normalan režim rada, a moje misli i energija se ponovo vraćaju Papirima.

Ja stvarno ne znam što je to tako, definitivno nije zbog novca jer sumnjam da ikad mogu da mi pruže sličan kvalitet života. Nije ni zbog slave – realno knjigovodstveni progrma u Srbiji nije nešto o čemu ćete čitati u nekim novinama – to je više alat kao digitron koji ljudi koriste jer moraju. Nije ni o tome da imam neku podršku okoline, potpuno mi je jasno da velika većina ljudi oko mene misle da sam budala koja se zanosi nečim i troši vreme uludo umesto da uživam u životu.

Odgovor na ovo pitanje je vezan za to šta su Papiri za mene.

Pisaću o tome dosta u narednim postovima tako da ću ovde samo reći da nisu „knjigovodstveni program“ nego revolucija u poslovanju preduzeća koja će da suštinski poboljša živote hiljade i hiljade ljudi.

Znam da zvuči megalomanski i znam da je realno nemoguće da to jedan hobista programer ostvari – samo kažem ono u šta ja verujem celim svojim bićem i zašto me sve ove godine proganjaju Papiri. 

A Papiri?

Papire sam krenuo da pišem ponovo od nule po 4ti put pre 2 meseca. Radim na njima svaki slobodan moment koji imam. Odustao sam od traženja programera da rade sa mnom/za mene – žalosna istina je da niko ne želi da radi na „dosadnim knjigovodtvenim programima“ tako da guram sam kao kornjača Rade. Pošto sam ovaj put odlučio da odradim posao do kraja bez ikakvih izgovora, srezao sam ambicije i planove za prvi MVP da bude samo SPA web klijent – jedan klijent je više nego dovoljan izazov za mene samog, a kasnije u etapama planiram da dodam ostale klijente.

Ko u onom vicu o Eri i Klaudiji Sifer na pustom ostrvu, problem kad radite sami je što nemate sa kim da pričate o tom što radite tako da sam pokrenuo tehnički blog na https://building.papiri.rs  gde pišem povremeno o zanimljivim tehničkim izazovima sa kojima se srećem – više kao online notepad za sebe.

O rokovima ne bi ovaj put da ne izmalerišem, ako sve nastavi da ide kako treba neće biti u dalekoj budućnosti – videćemo.

A blog?

Imam stotine novih ideja i originalnih inovacija na polju cenovne politike, marketinga, programa itd. ali sam ovaj put odlučio da ne pišem o njima dok nemam program dostupan koji odslikava te principe. Lako je pričati o bilo čemu, ovaj put želim da stvari koje pišem budu pokrepljene delima.

To znači da na blogu do tog momenta planiram da pišem o uopštenim stvarima koje su meni izuzetno bitne jer se nalazim u sred tehnološke revolucije koju nisam siguran da svi vide na isti način kao i ja pa hoću da podelim svoja razmišljanja. Trudiću se da ne smaram (previše) – videćemo. 

I tako – eto mene, eto vas…

Prolog

U poslednjih par godina bilo je puno razgovora na temu koji tip knjigovodstvenih programa je najbolji: desktop LAN, web (aka cloud), desktop cloud itd sa validnim argumentima za i protiv bilo kog od ponuđenih rešenja.

Čak i na ovom blogu možete videti kako su se moji pogledi na ovu tematiku menjali sa vremenom od desktop (Knjigovodstveni programi – web vs desktop (2/2))  ka web (Web program za obračun zarada)

Ono što je pomalo smešno je da smatram da sam u oba slučaja bio u pravu 🙂 samo se kontekst okruženja i vremena u kome živimo menjao značajno tokom vremena i sa njim se menjao karakter optimalnih poslovnih aplikacija po meri korisnika.

S obzirom da se (na bazi mojih razgovora u poslednjih par meseci sa knjigovođama u Srbiji) izgleda oformio konsenzus oko toga da je web/cloud verovatno „ono pravo“ postavlja se pitanje da li je rat završen i web pobedio?

Evolucija i revolucija

Način na koji ja gledam na ovu problematiku je da se radi o konstantnoj evoluciji poslovnih platforma obeleženoj do sad sa tri glavne revolucije koje su propratile tri generacije poslovnog softvera.

Prva generacija je desktop softver gde se korisnici umrežavanju u lokalnu mrežu i gde se kolaboracija održava na nivou te mreže.
Primarni kriterijum je pokrivanje poslovnih procesa unutar organizacija. Revolucija je otpočeta 90-tih Novel mrežama i kliper programima i kasnije je propraćena (~ 2004.-e) evolucijom tih programa u Windows okruženje sa manjim ili većim uspehom. Većina poslovnog softvera u Srbiji pripada ovoj prvoj generaciji, ali je u konstantnom odumiranju.

Druga generacija počinje negde oko 2008-e kada počinje era web poslovnih rešenja gde su primarne odlike:

• virtualizaciji infrastrukture korišćenjem servisa cloud provajdera (niko više ne podešava mrežu, administrira kompjutere, instalira program, radi backup)
• dostupnost sa bilo kog uređaja bilo gde gde ima interneta
• korišćenje interneta kao mreže svih mreža za povezivanje korisnika organizaciono smeštenih van okvira poslovnih prostorija preduzeća

Dok je kod desktop poslovni softvera  prve generacije LAN umrežavanje zadovoljavalo potrebe, kod programa druge generacije internet umrežavanje je primarni kriterijum produktivnosti.
Dok su prve web aplikacije bile primitivnije (sa serverskom implementacijom) čije je korišćenje upadljivo teže od aplikacija prve generacije, u svetu se početkom 2012-e pojavljuje novi tip javascript klijentskih SPA aplikacija gde je nivo korisničke produktivnosti jako poboljšan i uporediv sa desktop aplikacija prve generacije. Primere SPA aplikacije možete videti ako pogledate Papiri – SPA app  ili GMail.

Druga generacija u Srbiji je u usponu trenutno sa sve većim i većim brojem preduzeća koji migriraju sa rešenja prve generaciji, s tim da vodeći proizvođači softvera ove generacije na žalost još uvek nisu prošli kroz SPA evoluciju tako da aplikacije nisu veoma udobne i produktivne za rad zahtevnijih korisnika.

Treća generacija

S obzirom na izneti stav o tome da SPA aplikacije druge generacije imaju sve prednosti internet web aplikacija i produktivnost na nivou aplikacija prve generacije, postavlja se pitanje šta više tu može da se poboljša?

Odgovor na to pitanje je krajnje jednostavan jer se manifestuje revolucijom koja menja naše celokupno društvo u svim segmentima – radi se naravno o aplikacijama za mobilne uređaje.

Naime, treća generacija uzima sve najbolje iz prethodne dve: klijent implementiran u mašinskom „native“ kodu i cloud infrastrukturu, ali podiže to sve na jedan potpuno viši nivo korišćenjem uređaja opšte potrebe koji je uvek sa nama  – mobilnog telefona. Dok se u slučajevima prve i druge generacije poslovanje obavlja kući ili u kancelariji ispred računara u slučaju aplikacija treće generacije kancelarija je u džepu, uvek dostupna korisniku gde god se nalazio.
To je odraz nove realnosti u kojoj smo uvek povezani sa svojim okruženjem gde god se nalazili pa tako i naše potrebe i očekivanja u našem poslovanju su time podignuta na viši nivo.

Primer mobilne poslovne aplikacije – naravno moja omiljena kompanija Xero

A Papiri?

S obzirom na upravo izneti stav a možda i na bazi mog manifesta verovatno ste došli do zaključka da su novi papiri na kojima radim mobilna aplikacija i naravno u pravu ste ali samo delimično.

Ja suštinski verujem da moderne aplikacije moraju da budu dostupne u svim platformama koje korisnici preferiraju na bazi svojih iskustava i potreba.

To što većini nano preduzetnika verovatno mobilna aplikacija je savršeno dovoljna i odgovara jer su stalno u pokretu, ne znači previše komercijalisti preduzeća od 15 zaposlenih niti knjigovođi koji radi sa podacima 15 različitih firmi. Različiti tipovi korisnika imaju različite poglede na to šta je savršena knjigovodstvena aplikacija za njih.

Tako su i novi Papiri organizovani da u načelu imaju tri klijenata trenutno gde svi klijenti dele istu cloud infrastrukturu.

Evo da pokažem kako to izgleda na primeru podešavanja obračuna zarada.

Web klijent

Web kiljent je moderna SPA aplikacija koja ima standardni bootstrap meni na vrhu i nudi korisniku izbor opcija od kojih je jedna posvećena obračun zarada

Kada korisnik odabere Plate otvara mu se u browser prikaz opcija za podešavanje

Mobilni klijenti

Ono što je normalno na web sajtu nije normalno na mobilnom telefonu jer je ekran manji a i mobilne aplikacije su uglavnom napravljene sledeći određena pravila pa tako opcije obračuna zarada na Androidu prate materijalni dizajni i izgleda ovako

Isti ekran opcija na iPhone-u izgleda drugačije i od androida i od web-a jer prati iOS dizajn

Desktop klijent

Za potrebe korisnika kojima je produktivnost mnogo bitnija od mobilnosti, Papiri postoje kao Windows 10 aplikacija.

Kao i kod web I mobilnih aplikacija, windows 10 aplikacija je prilagođena dizajnu Windows 10 aplikacija na način koji optimalno koristi činjenicu da korisnik sedi ispred velikog ekrana svog računara

Zaključak?

Jako prosto – moderne aplikacije moraju da budu dostupne korisnicima u svim oblicima i verzijama prilagođene njihovim različitim potrebama.

(Opet) SAOP

Pre nekoliko dana pročitao sam članak na SAOP-ovom blogu „Pekar, lekar apotekar“ i već danima razmišljam o njemu.

Članak opisuje radni dan knjigovođe u prvom licu gde knjigovođa klijentu kuva kafu, sluša njegove probleme itd. i načelno je dobro targetovan kontent koji pokazuje knjigovođama da ih SAOP razume i pravi softver po njihovoj meri. Tehnički i marketinški još jedna lepo odrađena inicijativa SAOP-ovca koji su na žalost jedini koji se nešto trude u Srbiji oko takvih stvari.

Apsolutna je činjenica da članak opisuje realnost u životu 99% knjigovođa koju sam i sam viđao puno puta sedeći u knjigovodstvenim agencijama gde je knjigovođa i prijatelj i auto mehaničar i zabavljač i neko kod koga odete da popijete kafu na putu do banke itd itd. To je toliko raširena pojava da se knjigovođa ocenjuje po tim meta kriterijumima možda i više nego po kvalitetu priženih usluga pa tako klijenti ne menjaju knjigovođu „na kog su svikli“ čak i kad nisu zadovoljni kvalitetom knjigovodstvenih usluga.

Priče iz radionice

Ceo taj dvostrani stokholmski sindrom klijenata i knjigovođe je po meno fantastično opisan u seriji „Priče iz radionice“ gde Zoran Radmilović maestralno dočarava lik Živote automehaničara koji ima identičnu radnju gde se skupljaju njegovi klijenti po ceo dan, gde on ima lični odnos sa njima, sluša njihove probleme i ostale stvari potpuno identične slici iz SAOP-ovog bloga. Života učestvuje tako u njihovim životima, oni opravljaju svoje automobile, dangube i ne plaćaju ništa te tako Života skromno živi i radi celog života u malenoj radionici „sa dušom i pocepanim krovom“.

Preko puta njegove radionice nalazi se servis gde se naplaćuje po radnom satu, radnici nose uniforme, sa klijentima se ne šegači, postoji automatska perionica i mašine itd.

Tokom cele serije akcenat je na tome da je taj moderni server „bez duše“, Života je laf itd. ali prava realnost se otkriva na kraju tek kad Mira Banjac kaže:“Nije on lafčina, on je budalčina“ – pogledajte youtube snimak na kraju posta.

Kakve to veze ima sa knjigovođama?

Po mom skromnom mišljenju ima i te kakve veze – vreme je da i knjigovođe i klijenti shvate da personalizacija odnosa zamagljuje fokus na kvalitetu pruženih usluga koju klijent dobija, a koje su jedino stvarno bitno u tom odnosu.

Znači nema više kafenisanja, zujanja o tome šta se juče desilo u opštini, epizodi serije od juče, čekanja na Peru da časkom stavi kafu itd.
Sve su to stvari koje oduzimaju dragoceno vreme i koncentraciju knjigovođi – 50 klijenata 50 kafa, 50 epizoda serija – bolje knjigovođi da otvori kafić onda.

Nema takođe više ni „ajde javiću ti kasnije da li imaš lagera na stanju u gužvi sam“, „nismo stigli danas radimo plate ceo dan“, „nismo stigli – pao sistem u PU“ i slični odgovori kada klijent zatraži informaciju.

Kada se odnos knjigovođe i klijenta svede na profesionalni nivo iz toga profitiraju i jedan i drugi jer postaje potpuno jasna dinamika saradnje u tom sistemu.

Ovo je Srbija – to mora tako.

Pretpostavljam ovo je momentalna replika na gore izneti stav sa kojim se ja ne slažem 100%.

Šta to znači?

Da li smo mi neka grupa retardiranih i nepismenih ljudi koji jedini ne razumeju stvari koje ceo svet radi i koje su bazirane na osnovnoj logici da meni moj knjigovođa pruži pravovremeno podatke i savete koji mi trebaju za poslovanje mog preduzeća i da ga ne ometam u tome kao što ne ometam ni advokata, lekara i ostale kod kojih ne kafenišem itd. Sve dok klijent knjigovođi ne pruži normalne uslove za rad, sam klijent je krivac što „nema lager listu evo već treći dan jer čeka da mi knjigovodja odradi“.

Problem nije u Srbiji, problem je u nama i u alatima sa kojim radimo.

Ne postoji ni jedan jedini razlog u 2016-oj da firme ne koriste računare nego da  ručno „vode evidenciju“.
Posao knjigovođe je da objasni to klijentima.

Ne postoji ni jedan jedini razlog u 2016-oj da klijent zove knjigovođu svaka dva dana telefonom da pita koliko ima na računu, ko mu šta pustio i šta ima na lageru. To je posao klijenta ne knjigovođe i kad klijent koristi aplikaciju prilagođenu njegovim potrebama (a ne knjigovodstveni program koji mu je prekompleksan i koji mu knjigovođa na silu gura) onda može u toku dana 27x da sam vidi svoje informacije. Ne postoji taj knjigovođa koga zanima više od klijenta informacije u vezi poslovanja preduzeća.

Ne postoji nijedan razlog u 2016-oj što bi vaš knjigovođa morao da bude glorifikovani daktilograf i da vam unosi kalkulacije, nivelacije, ukucava račune za gorivo, pušta virmane za platu i sl. Sama činjenica da imate preduzeće Vas definiše kao inteligentnu osobu koja je sposobna da odradi te najobičnije stvari. Posao Vašeg knjigovođe u 21-veku je da da vam prvenstveno bude poslovni savetnik koji će da vam omogući da zaradite više i potrošite manje, a ne da vam glumi vašu sekretaricu jer ste vi lenji i nikad se niste potrudili da naučite te stvari koje su kritično bitne za vaše poslovanje.

Et toi?

Kad već ovako kritikujem knjigovođe i klijente u Srbiji danas, postavlja se pitanje sa kojim pravom ja to radim i šta ču ja da uradim povodom toga?

Ukratko rečeno – dve stvari:

• Zadnjih par meseci radimo na novim Papirima koji su usmereni ka potrebama prvenstveno nano preduzeća i koji se nadamo da završimo u sledeća 3 meseca – više detalja o ovome u narednim postovima.
• Pružanje profesionalnih knjigovodstvenih usluga u sprezi sa Papirima koje će da pokažu kako knjigovodstvene agencije u 21-om veku treba da posluju (kao onaj moderni servis preko puta Životine radionice s početka priče) – već smo sklopili partnerske ugovore sa par partnerskih knjigovodstvenih agencija koje su voljne da pruže taj nivo profesionalnih usluga.

Sprega moderne poslovne aplikacije i knjigovodstvenih usluga je način na kojim ćemo u 2017-oj da pokažemo šta mi mislimo da je budućnost knjigovodstvene struke – čak i u Srbiji 🙂

Uskoro detaljnije o svemu ovome… 🙂

Današnji svet u kome živimo je po mom skromnom mišljenju nesumnjivo svet mobilnih aplikacija.

To možda iz Srbije i nije toliko očigledno u ovom momentu, ali po meni je ta činjenica više odraz nekog kaskanja za ostalim svetom nego dokaz koji negira novu mobilnu realnost gde smo povezani sa internetom gde god se nalazili.

Kao što smo prihvatili mobilne telefone koji su nas oslobodili kabla slušalice fiksnog telefona i dozvolili nam da budemo u kontaktu sa poslovnim okruženjem non stop tako je i prodor mobilnih aplikacija nešto što će nam omogućiti da svoju kancelariju strpamo u džep i nosimo sa sobom gde god se nalazili.

Prednost je očigledna, pametni mobilni telefoni koštaju jedan dinar, internet prepaid paketi su dostupni po pristupačnim cenama – apsolutno je pristupačno rešenje dostupno čak i najmanjim nano preduzećima.

„Da, ali kako ću ja da unesem moju kalkulaciju putem mobilnog kad mi stigne kamion pun robe za prodavnicu?“

Steve Jobs je pre par godina u svom D8 intervu na slično pitanje o tome kako vidi reazliku između PC računara i tableta izneo u svom odgovoru jedno poređenje koje je mislim direktno primenjivo i na ovo pitanje.

Naime, u eri kada se većina ljudi u SAD bavila poljoprivredom i živelo van gradova, svima je bio potreban kamion jer su ga koristili za radove oko farme, transport proizvoda itd.
Kada je, usled porasta produktivnosti u poljoprivredi,  većina stanovništva migrirala u gradove, onda je taj kamion postao neoptimalan jer je previše trošio, bio težak za parkiranje i upravljanje, a nije se više ni koristio ni za prevoz robe.
Rezultat toga je da su ljudi počeli da voze automobile prilagođene novoj urbanoj stvarnosti, a kamione su i dalje vozili manji broj ljudi kojima su oni zaista trebali – farmerima.

Knjigovodstveni svet u kome živimo danas mi u Srbiji je nalik toj agrarnoj Americi sa početka 20-veka, gde svi mi moramo da teramo kamione jer koristimo iste programe koje koristi naš knjigovođa i koji imaju 823 različite opcije i 224 dugamdi  – kompleksni za korišćenje, teški za učenje i generalno ih doživljavamo kao nužno zlo koje nam oduzima vreme uludo, ali „mora se“.

U mobilnom svetu koji je današnjica u svetu, a sutrašnjica u Srbiji – knjigovođa je farmer koji vozi kamion jer mu je potreban za „radove u polju“ dok mi njihovi klijenti vozimo automobile do supermarketa i preuzmemo te iste produkte sa polica.

Knjigovođe su te koje imaju velike kompjutere sa velikim monitorima u koje gledaju 8 sati dnevno jer im je to posao. Mi smo ti koji idemo na teren, pričamo sa kupcima, pružamo usluge, prodajemo proizvode – sve stvari koje radimo van svojih kancelarija.

U modernom svetu mi koristimo naše pametne mobilne telefone sa poslovnim aplikacijama koje zadovoljavaju potrebe nano preduzeća i koje su sa nama 24 sata gde god se nalazili i šta god radili.

U modernom svetu mi se bavimo svojim poslom, a  knjigovođa svojim poslom.

Vetrenjače?

Kao što sam naveo u članku Nano preduzeća, potrebe preduzeća sa nula ili jednim zaposlenim („nano preduzeća“) su bitno drugačije u poređenju sa „normalnim preduzećima sa više zaposlenih“ i po mom mišljenju se te potrebe mogu opisati kao težnja ka dolaženju do odgovora na sledeća pitanja:

1. Šta da radim sa izvodima banke koje dobijam svakog dana?
2. Koliko imam novca sad na računu? Koliko ću imati tog i tog dana?
3. Kome, koliko i kad treba da platim račune?
4. Ko, koliko i kad treba da meni plate po računu?
   1. Ko je pri kraju valute?
   2. Ko je preko valute?
5. Šta da radim sa ovim računima za gorivo, struju, papir za štampač, zakup koji plaćam itd?
6. Kako i kad da obračunam i pustim platu?
7. Kako da uradim kalkulaciju za robu koju prodajem?
   1. Da li može to moj knjigovođa?
   2. Da li može to moj knjigovođa istog dana?
8. Kako da napunim kasu sa novim artiklima i cenama?
9. Kako da izdam račun za usluge koje pružam i/ili proizvode koje prodajem?
10. Šta da radim sa novcem koji mi plate na ruke za moje usluge?
11. Šta da radim sa tim knjigama (KEPU, TK itd)?
    1. Da li može to moj knjigovođa?
12. Šta da radim sa tim PDV-om što se plaća povremeno?
13. Kako da pitam knjigovođu u vezi stvari koje nisam siguran?
    1. Koliko dugo moram da čekam na odgovor?
14. Da li može neko da me podseti kad šta treba da radim u toku meseca jer uvek zaboravim stvari..
15. Šta ako pogrešim i napravim glupost?
    1. Da li mogu da ispravim kasnije?
    2. Da li može moj knjigovođa da to ispravi?
16. Da li može knjigovođa da radi u mom programu isto i ispravlja dodaje stvari tamo?
17. Da li mogu da koristim e-banking jer nemam vremena da čekam po redovima banaka?

Iako većina ovih pitanja su važeća i za preduzeća sa većim brojem zaposlenih, ipak u kontekstu nano preduzeća imaju specifičnu dimenziju jer nano preduzetnik u proseku nije spreman da utroši vreme i energiju na dolaženje do tih odgovora jer je prezauzet i/ili ne zanima ga „papirologija“ pa je usled toga način dolaženja do ovih odgovora u slučaju nano preduzeća dovoljno specifičan da se može izdvojiti.

Lista ovih pitanja naravno da se može sagledati i kao funkcionalna specifikacija osobina programa za nano preduzeća i u narednim postovima proći ćemo kroz njih i pogledati kako koji knjigovodstveni program na tržištu omogućava dolaženje do ovih odgovora nano preduzećima.

Za sad, samo par pitanja za Vas:

• Mislite da nešto nedostaje na ovoj listi?
• Milite da nešto ne pripada ovde?

Vaše nano piskaralo,
Nikola

Automatska integracija Papira sa PU portalom

U 2016-oj, poslovni procesi sa kojim se knjigovođa susreće svakog dana izlaze van okvira poslovne aplikacije, jer se od knjigovođe očekuje da odrađuje deo svog polsa na raznoraznim portalima poput portala Poreske Uprave što oduzima dosta vremena.

Program Papiri uvažava tu realnost i ostvaraju integraciju sa portalom Poreske uprave putem proširenja browsera koji dosadan posao preuzimanja fajlova, snimanja u folder, prekucavanja BOP-a i ostalih podataka uplatnice svodi na jedan jedini klik.

Evo kako to izgleda u Papirima:

• Knjigovođa na portalu PU jednostavno stisne desni taster i odabere opciju „Pošalji u arhivu papira“
• Dokument se onda sa portala Poreske Uprave automatski šalje cloud serveru Papira koji prihvati dokument, pročita BOP i podatke sa njega i kreira sve uplatnice

Jedan klik i gotovo 🙂

Pogledajte sami demo sa dva browsera na istom ekranu – jedan PU portal drugi Papiri kako bi ste mogli da vidite kojom brzina integracije sa PU portalom radi  i recite nam šta mislite 🙂

Zvanična podela preduzeća u Srbiji poznaje četiri tipa preduzeća koja imaju sledeći broj zaposlenih :

• mikro  do 10 zaposlenih,
• mala  do 50 zaposlenih,
• srednja do 250 zaposlenih,
• velika preko 250 zaposlenih.

Ova podela  je po meni potpuno besmislena u Srbiji 2016.-e jer uopšte ne reflektuje stvarnost i kao takvu je ignorišem u potpunosti radeći na novim pivotiranim Papirima na kojima radimo (čućete kasnije detalje o tome šta i kako).

Besmislena je jer (poput slike u naslovu ovog članka) ignoriše „slona u sobi“, a to je da od 92000 preduzeća u Srbiji koja su predala završni račun, 24000  njih je sa NULA ZAPOSLENIH a 25000 njih je sa JEDNIM zaposlenim.

Drugim rečima, kao što je Miodrag opisao u svom nedavnom članku

„43% firmi u Srbiji kojima poslovne knjige vode računovodstvene agencije su firme sa 0 ili 1 zaposlenim!“

U timu sa kojim radim na Papirima mi ovaj 0/1 segment nazivamo „NANO PREDUZEĆA“ što je termin koji bi preporučio i uvaženim zakonodavcima da koriste za taj segment. 🙂

Nano preduzeća i knjigovodstveni programi

O specifičnim aspektima poslovanja nano preduzećima ću pisati u seriji članaka, ali za potrebe ovog mislim da se svi možemo složiti da su njihove potrebe minimalne – par dokumenata jednog tipa mesečno, kvartalno donesu „kutiju od cipela ispunjenu računima“ itd.

Šta im se nudi na tržištu poslovnih programa ako rešenje tih njihovih potreba?

Nude im se u većini slučajeva programska rešenja koja su kreirana dekadama dodavanjem dodatnih opcija koje su zahtevali korisnici i koji radi sve (uključujući i kuvanje kafe) i koja samim tim odbijaju te korisnike i onda dolayimo u situaciju koji je Miodrag opisao gde je značajan broj tih nano preduzeća bez poslovnog softvera.

Evo jednog primera koji ilustruje ovaj moj stav jako dobro – program Biznisoft koji apsolutno svaki knjigovođa koji ga je video obožava

„Svaki izveštaj se prvo prikazuje na ekranu u posebnoj formi za izveštavanje. Kao što možete videti na ekranskim primerima, ova forma ima puno funkcija koje su korisniku na raspolaganju: navigacija po stranicama, zumiranje, pretraga teksta, štampa izveštaja, slanje izveštaja email-om kao „attachment“ (zahteva instaliran  Microsoft Outlook ili Outlook Express),  prikaz izveštaja u Adobe Acrobat Reader-u (PDF), Microsoft Excel-u (XLS) ili OpenOffice Calc-u (ODT) kao i snimanje (eksport) izveštaja u raznim formatima (PDF, XML, XLS, TXT, RTF,  HTML, BMP, JPG …). Vrlo zgodna opcija je i tzv.“prikaz izveštaja u tabeli“ gde se svi podaci sa izveštaja prikazuju u posebnim gridovima u kom slučaju su nam i opcije vezane za ove komponente a koje su prezentovane u prvom delu ovog teksta.“

Da li je program loš? Naravno da nije za knjigovođe koje se upiške od sreće kad otkriju ovaj program jer „ima sve po maloj ceni“. Naravno da nije loš ni za mala, srednja i velika preduzeća – naprotiv uvek čujem pozitivne ocene i u tim segmentima.

Ipak, mi verujemo da su rešenja ovog tipa loša za slonove iz ove priče – nano preduzeća – jer 99% stvari koje ima oni ne trebaju.

Novi Papiri na kojima radimo su laserski fokusirani na potrebe nano preduzeća 

Nano preduzeća i knjigovodstvene agencije

Kao što se ne može očekivati da jedan program podjednako dobro služi potrebama preduzeća od nula i 50 zaposlenih tako je isti problem vidljiv i u organizaciji poslovanja knjigovodstvenih agencija u Srbiji.

Kod njih se problematika nano preduzeća manifestuje na taj način da su obe strane duboko nezadovoljne jer:

• „Šta on misli da može da nas zove svaki dan po 5 x za tih 30 evra mesečno što plaća?“ – Knjiogovođa
• „Evo treći dan čekam da mi javite kome treba da pustim šta i da mi pošaljete lager listu – znači nema smisla“ – nano preduzetnik

Otkud toliko nezadovoljstvo?

Po našem mišljenu (ko o čemu baba o pečenju) to je rezultat neadekvatnog softvera koji ne pokriva jednostavne potrebe nano preduzeća pa iziskuje prekomereni utrošak vremena i energije knjigovođe koji nije usaglašen sa iznosem koji se dobija za tu uslugu pa je knjigovođa primoran da uslužuje zahteve nano preduzeća „kad se ima vremena“.

Novi Papiri na kojima radimo rešavaju pitanje efikasnosti i rentabilnosti računovostvenih  agencija u podržavanju poslovanja nano preduzeća 

Zaključak

Eto, čuli ste nagoveštaj čime se to mi bavimo u 2016-oj pa recite slobodno dole u komentarima da li mislite da (opet) traćimo vreme ili ne. 🙂

Da li se slažete uopšte sa našom ocenom posebnosti u zahtevima koje nad poslovnim softverom ima segment nano preduzeća? Da li im je potreban poseban softver ili ne?

 

Danas sam imao chat preko Skajpa sa Zoranom (knjigovodstvene agencije Konto M iz Ćuprije)  na temu cenovnih modela knjigovodstvenih programa u Srbiji gde se neki nude preko pretplate, a neki putem jednokratne pretplate.

S obzirom da sam svoje misljenje u vezi ove teme izneo pre nekoliko godina detaljno u članku  Modeli plaćanja knjigovodstvenih programa tako da ako vas zanima tematika idite, pročitajte – ja vas čekam ovde da nastavimo priču kad završite.

Tema o kojoj želim da pišem danas je deo diskusije koju smo ja i Zoran imali, a svodi se na sledeće pitanje

„Ako je tačno to što si pisao 2010-e da je pretplatni model najbolji,
kako to da ga veoma mali broj firmi koristi kod nas danas?“

Odlično pitanje Zorane 🙂

Definitivno se ne radi o slučaju da naše firme ne znaju za pretplatni model. Ne radi se ni o tome da za pretplatni model mora da se radi o web aplikaciji – (npr. Lidder možete kupiti u 12 mesečnih rata, Pantheon takođe ima mesečnu licencu pored mesečne). Ne radi se naravno ni o tome da su proizvođači softvera „glupi“ – radi se naprotiv o možda najpametnijim firmama u Srbiji. Čak štaviše, to što većina firmi ne prodaje pretplatu nego proizvod verovatno nije ni pogrešno imajući u vidu poslovno okruženje kod nas (da, iako ja tvrdim suprotno gore i stojim iza toga.)

Gospodin Drakula

Ako pogledate život i delo druga Drakule, videćete da se njegovo delovanje svodi na to da se u gluvo doba noći probudi, obleti oko sela podno svog zamka, odabere osobu rumenih obraza, hipnotiše je i ispije nekoliko litara krvi usled čega subjekt umre i tako gosn Drakula sutra mora da traži novu žrtvu da se dopuni. Ako neko i preživi, ili postane sluga grbavac ili služi za periodičnu „dopunu kredita“ gosn Drakule.

Na neki način (figurativno i potpuno šaljivo govoreći), gosn Drakula je metafora firme koja prodaje knjigovodstvene programe po sistemu: pronađem agenciju (let oko sela), pozovem je telefonom i zakažem prezentaciju (sletanje i transformacija u ljudski oblik), impresioniram impresivnom listom klijenata i decenijskim iskustvom (hipnotisanje) i fakturišem 2000 evra + 10.000 dinara mesečno održavanje („otakanje para litara krvi“).

Gospođica Pijavica

Drugi učesnik današnjeg članka je gospođica Pijavica, koja se bavi istim poslom kao i gosn Drakula, ali u njenom slučaju prikači se neprimetno i isisava krv u mililitrima natenane „meraklijski“ 🙂 Subjek delatnosti gđice Pijavice tako može da preživi 100 godina bez problema sve vreme vraćajući prinos gospođici pijavici.

Opet figurativno i šaljivo govoreći, pijavica je metafora firme koja prodaje knjigovodstvene programe putem pretplate: korisnik odabere trial (neprimetno prekiačivanje), korisnik plaća malu mesečnu pretplatu (otakanje nekoliko ml).

Drakula vs Pijavica – dijetni ugao

E sad, ko pobeđuje u ovoj borbi – Pijavica ili Drakula? Koji je cenovni model bolji: JP ili PP?

Kao i za bilo koje drugo pitanje, tačan odgovor je: zavisi.

Prednost Drakule je što otoči par litara krvi svake noći „iz taka“ dok pijavici treba godinu dana da otoči to isto te sa te tačke gledišta Drakula pobeđuje.
Drakulina mana je što će pre ili kasnije ponestati seljančica rumenih obraza i u tom slučaju on (nagađam – nikad video u filmovima) umire od gladi.
Drakulina mana je i ta što se ljudima uopšteno govreći ne dopada to da ih on poseti, pa se naoružaju raznoraznim sredstvima i bore sa Drakulom.

Sa druge strane, pijavica se lako prikači – nema naoružane rulje – često subjekt ni ne primeti da je pijavica tu.
Usled činjenice da osoba može da preživi 100 godina, pijavica ne mora da se brine da će umreti od gladi – mali ali stabilan priliv je garantovan.
Usled toga što može lako da se prikači na osobu, posao mogu da razgranaju sa još gospođica pijavica te tako malo po malo svakog dana PIjavica doo inkasira veću i veču količinu „sirovina“. Takođe, pijavica može da se prikači i na malog zeku i macu i kucu – svakog ko ima par ml da podeli 🙂

Ok ko je onda pobednik – oboje imaju dobre i loše strane ? Kao što rekoh: zavisi 🙂

Ako se na primer radi o proizvođaču knjigovodstvenog softvera lokalne prirode (klijenti u krugu od 50 km) onda je broj „objekata  tankiranja“ mali i ima dosta njih malokrvnih, ljubitelja belog luka i sl. S obzirom da su takve firme tipično tipa „mali Perica genijalac pravi programe“, kod njih po meni Drakula pobeđuje.
Ako u mojoj Ćupriji ima recimo ne više od 50 klijenata kojim mogu da se nadam dugoročno, naplaćivati 20-30 evra mesečno očigledno nema nikakve logike već je pametnije 50 x 400  = 20.000 evra i vozdra 🙂

Ako se radi o proizvođaču knjigovodstvenog softvera koji prodaje program na teritoriji Srbije (i šire) onda je broj klijenata dovoljno veliki da obe opcije postaju racionalne po defaultu.

Sada je pitanje koliko litra g-din Drakula treba „dnevno“ – recimo da imate 10 zaposlenih koji ukupno prime (super-bruto iznos) 10.000 evra mesečno i recimo da vam je pretplata tih hipotetičkih 30 evra mesečno. Da se pokriju samo plate zaposlenih proizvođač treba da ima 350 mesečnih pretplata. Znam, rećićete nije 30 nego  x evra, ali nije ni 10.000 evra samo za plate nego mnogo više i nisu plate sav trošak.

Šta ovo znači?

Znači da ako je Drakula u hibernaciji i ne izlazi iz svog kovčega kako bi trebao minimalne količine krvi, možda i može da preživi ovako. Ako je proiyvođač softvera firma koja nema programere, nema velike službe prodaje i podrške, ako valja jedan isti program napravljen 2008-e, možda i može da preživi kao Pijavica što ima svoje prednosti.

Po mojim procenama to nije slučaj i naši veliki proizvođači softvera imaju veći broj zaposlenih programera, ekonomista itd. te da to kombinovano sa limitovanim tržištem Srbije (limitovano u veličini, „pismenosti“ i sklonosti ka promenama softvera) ih primorava da budu Drakula jer ne mogu drugačije da prežive. Sa druge strane to firme sa „manjom stajaćom vojskom“ mogu to da iskoriste i da budu Pijavice i da privuku korisnike malim mesečnim iznosom, besplatnom probom itd.

Gledano iz ovog dijetnog ugla – pobednik je Pijavica ukoliko:

• Cilj je postići lakšu prodaju, lakšu naplatu i stabilni priliv novca itd
• Radi se o softverskim firma prodaje na većem tržištu
• Radi se o softverksim firmama koje nemaju velike „fiksne troškove“
• Radi se o softverskim firmama koje stupaju na novo tržište
• Radi se o softverskim firmama koje se fokusiraju na segmente koji ne mogu da priušte velike upfront investicije

Drakula je pobednik ukoliko:

• Radi se o softverskim firmama koje imaju velike fiksne troškove
• Radi se o softverskim firmama koje imaju razvijene prodajne i razvojne funkcije i ne boje se da „love seljančice“ svakog dana
• Radi se o softverskim firmama koje zanima tržišna dominacija i ubrzani rast.

Drakula vs Pijavica – aspekt lojalnost

Kad pogledamo sa ove tačke, prednosti i mane Drakule i Pijavice se skoro preokrenu za 180 stepeni jer je pijavicu lako otkaciti sa noge jer je tako neprimetno vezana dok je odupreti se volji gosn Drakule je skoro nemoguće.

Ok, da prevedem ovo moje baljezganje na kontekst knjigovodstvenih programa 🙂

Kada ste korisnik pretplatnog knjigovodstvenog programa gde plaćate mesečnu pretplatu od 30 evra, kad Vam neko ponudi da probate program X koji bolje radi Y Vaša odluka da promenite program je jako laka jer „ne gubite ništa“ – platite pretplatu drugoj firmi i terate dalje.

U slučaju kada ste platili 2000 evra odjednom i plaćate 10.000 mesečno, kad vam neko kaže da probate program X čak i da vam se svidi veorvatno nećete preći na njega jer time „gubite 2000 evra“ plus ispadate glupi u očima svojih zaposlenih što ste platili nešto 2000 od čega je bolje nešto što košta 30 evra. Ovo je dopro poznata tehnika u prodaji softvera koja se zove Vendor lock-in i kojom veliki proiyvođači softvera ostvarju uvećane prihode po korisniku njihovih proizvoda.

Gledano sa aspekta lojalnosti – Drakula je jasni pobednik jer su klijenti lojalniji što omogućava dodatnu zaštitu od konkurencije, dodatne prihode od održavanja i osvežavanja verzija itd.

Ipak, Pijavica može takođe da bude pobednik u slučaju kada je Pijavica „gladna i besna“ i ne boji se konkurencije nego je sigurna da može „brže i bolje“ jer time može da reši problem nudeći više stvari, brže od konkurencije, boljom podrškom, nižom cenom itd. To zahteva vrhunsku organizaciju poslovanja proizvođača softvera  Pijavice na strateškom, taktičkom i operacionom nivou uz striktnu kontrolu troškova (previše troškova – pijavica mora da postane vampir). Takva elitna pijavica je jako retka i teška za pronaći, ali jednom ostvarena ima potencijale da ostvari neverovatne rezultate  (primer Xero pijavice)

Zaključak

Šta vi mislite? Ko pobeđuje: pijavica ili vampir? Ili možda neko sasvim treći?

Šta da odgovorim Zoranu – zašto u Srbiji nema više firmi koje nude knjigovodstvene programe putem preplate?
Vaše Piskaralo,

Nikola

PS: „Moj skype ID je malovicn – ako i vi kao i Zoran želite da četujete sa mnom“

Na nedavno završenoj konferenciji eRazvoj, Miodrag Ranisavljević  je imao predavanje na temu „Poslovni softver u oblaku – stanje, trendovi, prednosti i mane“ koje možete pogledati i sami

Samo predavanje nije ispunilo u potpunosti moja velika očekivanja formirana na bazi činjenice da je Miodrag jedan od vodećih autoriteta na temu poslovnih softvera  u Srbiji i značaja teme jer se svelo suštinski na „Mikroporeduzeća pogrešno veruju da mogu da pređu na cloud rešenja bez pomoći konsultanta“.  S obzirom na to da je za predavanje na ovakvu temu bilo dodeljeno samo 30 minuta verovatno nije ni moglo mnogo bolje jer ni 60 nije dovoljno 🙂

Razlog za ovaj blog post je to što sam za predavanje saznao putem reklamnog emaila Lidder knjigovodstvene aplikacije koji se koristi citatom iz predavanja da prikaže implicitno „cloud“ u negativnom kontekstu

„Mnogo „clouda“ može doneti samo kišu, a mnogo kiše donosi poplave!“

Pošto se moji stavovi na tu temu ralikuju, rekoh da ih iznesem ovde javno kao moj doprinos veoma bitnoj diskusiji značaju i ulozi cloud poslovnih aplikacija 🙂

Formalno neslaganje

Pomenuta rečenica je po meni oblik apsurdne redukcije gde se na bazi neadekvatnih analogija izvlače zaključci i kao takva je neproduktivna u dijalogu o ulozi cloud-a, ali da se i ja poslužim njome ovde da izrazim svoje neslaganje.

„Bez kiše nema pšenice, bez koje nema hleba, a bez koga svi umiru gladni!!“

Konceptualno neslaganje

Stvari koje je Miodrag naveo u svom predavanju kao mane cloud rešenja su:

• Prava korisnika/ponuđača
• Integracija
• Kompatibilnost
• Sigurnost/Bezbednost
• Očekivani troškovi

Sa listom se u načelu slažem, ali nisam siguran da je specifična za „cloud rešenja“ – moguće je da je većina njih sasvim primenjiva i na veliku većinu ne-cloud aplikacija.
Slažem se i sa esencijom nedostataka koja se svodi na strah korisnika od toga da njihove poslovne podatke skladišti, održava i koristi sasvim druga firma pa su u toj meri ranjivi od poremećaja u usluzi koju pruža dobavljač cloud rešenja.

To je sasvim ispravan strah od promene, ali se ispravlja reputacijom i nivomo usluga dobavljača usluga.

Koliko firmi u Srbiji ima svoj lični mail server i ne koristi gmail, office 365 ili email usluge svojih internet dobavljača? Šta je problem u tome?

Suštinsko neslaganje

Prethodna dva tipa neslaganja su ya mene lično nebitna jer se osvrću samo na neke pojavne aspekte iznetih stavova.
Ono što u bitnijoj meri doprinosi diskusiji je suštinsko pitanje

„Zašto bi iko uopšte koristio cloud rešenje?“

Ima mnogo odgovora na to pitanje od kojih je samo par njih dovoljno da kristalno jasno potvrdi neophodnost i neminovnost cloud rešenja bez obzira na to kako se definiše i implementira: integracija i ekosistem.

(Napomena: Video snimci koji ilustruju moje argumente su reklamni materijal cloud aplikacije zvane Xero tako da imajte to u vidu :))

Interna integracija

Moderne poslovne aplikacije su aplikacije koje omogućuju partnerski rad knjigovođa i klijenata na istom setu podataka, gde svako sa svoje strane obrađuje i tumači poslovne porocese koji su bitni njemu – klijent npr unosi račune, knjigođa knjiži obračun poreza itd. Po mom skromnom mišljenju, način implementacije toga je totalno nebitan: web, dekstop, baza na internetu.

Ako knjigodođa može da razvuče mrežni kabl do svih svojih klijentima i tako da oni i bez interneta sarađuju to je za mene validno „cloud rešenje“.

Većina programa u Srbiji su „samo“ knjigovodstveni programi koje „samo“ knjigovođe koriste, dok klijenti imaju svoje programe pa se sve to prekucava. U tako koncipiranim poslovnim aplikacijama, cloud je nebitan i pomodarstvo – slažem se sa tim, ali kao što su pre 15 godina poslovne aplikacije evoluirale od tog modela ka modernim aplikacijama u celom svetu tako će i kod nas. Ne zato što je to pomodarstvo, nego što je nešto što reflektuje stvarnost i ima realne prednosti po knjigovođu i klijente. Win-Win!

Ostali oblici internih integracija mogu da budu gde se izdvojeni prodajni objekti integriđu sa magacinima, menadžmentom, unos pozicija sa gradilišta itd. Sve to u slučaju standardnog rešenja je teško izvodivo i uglavnom rezultuje komplikovanim i skupim rešenjima dok po meni to treba da bude osnovna i besplatna karakteristika samih poslovnih programa.

B2B i B2C integracija

Kada imate set podataka i servisa, moguće je da ih iskoristite za B2B komunikaciju između preduzeća (npr. naručivanje robe od uvoznika/distributera/velikoprodaje) ili da postavite internet prodavnicu putem koje vaši kupci mogu da naručuju robu od vas u svakom momentu.

Ekosistem

Korisnički interfejs – „UI“ (html, desktop i sl.) je samo jedan način kako je podatke preduzeća moguće predstaviti za korišćenje krajnjeg korisnika.

Većina modernih cloud aplikacija danas pored toga u svojoj ponudi ima i „API“ servise koji te iste podatke predstavljaju na način koji je pogodan za korišćenje od strane drugih aplikacija.

Tako se dolazi do ekosistema aplikacija koje se integrišu sa vašom poslovnom aplikacijom i dodaju joj mogućnosti koje ona nema te na taj način vi kao korisnik cloud rešenja možete.
Drugim rečima, vi kao korisnik cloud rešenja dobijate mogućnost da svoje podatke koristite na puno dodatnih načina putem raznih aplikacija.

Korisnici Xero aplikacije imaju na raspolaganju ekosistem stotine aplikacija kojima mogu da uvećaju vrednost koju dobijaju korišćenjem Xero aplikacije.

 

Svaka knjigovodstvena agencija u svom radu vrši nekoliko funkcija: obradu podataka klijenata, pružanje savetničkih usluga itd.

Ta saradnja se na žalost u dosta slučajeva obavlja na Pony Express način gde knjigovođa i klijent imaju svoje zasebne programe i evidencije i gde se saradnja svodi na to da klijent povremeno dođe do svog knjigovođe i preda mu hrpu dokumenata koje onda knjigovođa prekucava i svodi u knjigovodstvenu formu putem programa koje on koristi.

Ovaj pristup je suštinski neefikasan i nepovoljan i po knjigovođu i po klijenta sa nekim od manifestacija:

• Besni klijent koji zalupi telefonsku slušalicu i kaže:“Opet moram da čekam 2 sata da čujem koliko imam na računu/lageru“
• Knjigovođa koji se krajnjim naporom volje suzdržava da ne eksplodira kada vidi klijenta koji zadnjeg dana pre isteka nekog roka donese kutiju sa „papirima što se nakupili“ + „a da, ima i ovo iz 2012-e što sam našao dok smo čistili“

Ovo je problem koji je odavno rešen i svodi se na omogućavanje klijentima i knjigovođima da rade na istom setu podataka i imaju pravrovremene informacije po svojoj meri i potrebama.

Ok, to je princip koji je svima jasan, ali se postavlja pitanje kako do toga doći u praksi?

Web programi za knjigovodstvo

Ovo je rešenje koje većina ljudi danas ima na umu kad se govori o načinu da se knjigovođa poveže sa klijentom i kao rezultat toga se na našem tržištu pojavilo par rešenja u poslednjih par godina poput SAOP Minimax, Billans i par drugih.

U ovom rešenju integracija se ostvaruje na nivou same aplikacije koja je implementirana kao web sajt na javnoj internet adresi i koju knjigovođa i klijent koriste.

Prednosti ovog rešenja:

• Knjigovođa i klijent se bave svojim poslom, a ne održavanjem računara, mređa, instalacijom programa itd
• Nivo investicije je minimalan, nema instalacija, odrzavanja itd.
• Radi na bilo kom uređaju i operativnom sistemu.
• Osveživanje verzije programa se postiže jednostavno – učitavanjem web stranice.
• Korisničku podrška za korišćenje web programa obično obavlja proizvođač web aplikacije

Mane ovog rešenja:

• Knjigovođa i klijent moraju da veruju firmi koja izrađuje aplikaciju da će da bude stabilna, prisutna i profesionalna u pružanju usluga, čuvanju podataka itd.
• Prelazak sa tradicionalne aplikacije na web program može da bude jako bolan jer je razlika u funkcionisanju aplikacija često drastična.
• Nema interneta, nema poslovanja.
• Generalno govoreći produktivnost je nešto niža u poređenju sa tradicionalnim desktop aplikacijama usled prirode interneta (svaki poziv serveru traje oređeno vreme, web tehnologije su ponekad limitirane u tome šta i kako mogu da postignu itd).

S+S rešenja

Programska rešenja ovog tipa su zasnovana na prostoj ideji da u klasičnim klijent-server aplikacijama program pristupa bazi podataka putem IP adrese (često je server sa bazom podatak izdvojen u zasebnom računaru) i često se navodi kao alternativa web progrmima.

U sledećoj, 2016-oj godini ćemo nastaviti rad na smislenim unapređenjima rada Liddera, s tim da ćemo više pažnje obratiti na SMISLENO I PRIMERENO korišćenje ONLINE servisa. Nećemo ići u ultra-modernom pravcu “sve je cloud” i “sve je online” jer nije i ne treba sve tako da bude, čak, opasno je. Podaci treba da budu “OnLine” i na “Cloudu” samo ako to ima smisla i ako to Vi želite, a inače treba da budu kod Vas na Vašim računarima, kako po Zakonu o računovodstvu, tako i po logici stvari.
Lidder Novosti (Decembar 2015)

Integracija kod ovog tipa rešenja je na nivou baze podataka i zasniva se na ideji da ta IP adresa gde se nalazi server sa bazom podataka može da bude bilo gde na internetu (ip adresa je IP adresa) i da sve ostalo funkcioniše identično kao i u slučaju tradicionalne desktop aplikacije.

Jedno takvo rešenje je rešenje firme Datalab koja na svom sajtu objašnjava prednost ovog modela nasuprot web programa

Ipak je potrebno znati, da internet pretraživači (browser) nisu operacioni sistem i stvari kao što su (e-bankarstvo, bar-kod skeneri, oblikovači ispisa) unutar internet pretraživača ne rade ili rade znatno manje u klasičnim aplikacijama. Pretraživači su namenjeni za pregled internet strana, a ne za vođenje preduzeća! To je i glavni razlog, da je PANTHEON dostupan preko interneta, ali deluje kao samostalna aplikacija – sigurno i bezbedno.

Prednosti ovog rešenja:

• Ništa se ne menja – vi i vaš klijent koristite istu aplikaciju kao i obično samo delite bazu putem interneta.

• Radi samo na računarima gde je klijentska aplikacija instalirana
• Usled činjenice da svi podaci putuju od vašeg računara do baze na internetu brzina rada aplikacije može da bude ograničena (posebno vidljivo u slučaju sporijeg interneta)
• Nema interneta, nema poslovanja.

Proksi rešenje

Programska rešenja ovog tipa imaju elemente prethodna dva rešenja:

• sičnost sa web programima je u tome što se i aplikacija i program nalaze na udaljenom računaru, rešenje radi na svim uredjajima bez potrebe za instalacijom samog programa.
• sličnost sa desktop programima je u tome što je sama aplikacija desktop aplikacija kakvu poznajete i koristie (nije web sajt)

Na primeru Biznisoft Live aplikacije se pomenuti atributi videti jasno – u browseru se izvršava desktop aplikacija.

Prednosti ovog rešenja:

• Koristite aplikaciju na koju ste navikli sa bilo kog računara
• Uticaj brzine interneta na izvršavanje aplikacije je manje izražen nego kod S+S aplikacija jer podaci putuju unutar samog servera proizvođača softvera.

Mane ovog rešenja:

• Aplikacija je suštinski desktop aplikacija i to što se izvršava u browseru u načelu izgleda jako čudno – kao Frankenštajn (moje lično mišljenje)
• U načelu sa povećanjem broja korisnika sve je teže i teže proizvođaču aplikacije da održi nivo performansi na prihvatljivom nivou

A moj program?

Svako od ova tri rešenja podrazumeva da vi krenete da koristite jednu od tih aplikacija koje su možda gore od one koje trenutno koristite, a vaš programer nema načina da je dogradi da radi putem jednog od ova tri modela pa se postavlja pitanje

„Da li postoji neko rešenje kojim bi vi mogli da koristite program koji koristite sada a da i dalje sarađujete sa svojim klijentima?“

Odgovor je: da – putem virtualizacije ili putem remotovanja.

Virtualizaciono rešenje vam omogućuje da u načelu vaš program radi na način sličan Biznisoftu putem korišćenja Azure RemoteApp servisa koji vam omogućuje da bilo koja aplikacija radi na bilo kom uređjaju (nalik Proksi rešenju)

Remotovanje je još jednostavniji proces i svodi se veoma jednostavni princip:

• Povežite vaš server na internet i dodelite mu javnu IP adresu
• Vaš klijent se onda preko interneta priključi („remotuje“) na server, startuje aplikaciju tamo i radi na njoj.

Prednosti ovog rešenja:

• Radiće sa bilo kojom aplikacijom koju trenutno koristite na način koji ste navikli uz uživanja benefita integracije sa klijentom.
• Zahtevnost i zavisnost od interneta je minimalna moguća.

• U slučaju da vam je potreban rad više od jednog korisnika istovremeno, potreban wam je windows server sa CAL licencama – ako želite da imate 5 istovremena korisnika treba vam 5 CAL licenci.
  Ako nemate već windows server to dodatno podiže cenu. Opet, prelazak na drugu aplikaciju košta para i živaca, pa je možda ova solucija za vas prihvatljiva na kraju krajeva.

Zaključak

Kao što vidite, web aplikacije nisu jedini način da knjigovođe i klijenti rade na istom setu podataka, postoje i druga dva tipa aplikacije, a čak i u slučaju vaše trenutne aplikacije moguće je „dograditi spolja“ da omogući da knjigovođe i klijenti rade na istom setu podataka i uživaju sve pogodnosit modernog knjigovodstvenog programa.