Pametni knjigovodstveni programi

Iako sam o knjigovodstvenim programima po meri korisnika pisao već, novo predavanje koje je Kathy Sierra održala na BoSS 2012 konferenciji na tu temu

me podstaklo na ponovo razmišljanje o tome kako to dobar knjigovodstveni program treba da izgleda i funkcioniše i kako da se postigne to da se korisnik oseća gospodarom situacije.

S obzirom da zadnjih par meseci radim na obračunu zarada, primere da ilustrujem svoj stav u vezi ove teme sam naravno našao u toj oblasti – ko o čemu, baba o pečenju.

Sudeći po frekvenciji pitanja koje dobijam:”A kako program radi bolovanja i porodilje?” to je izgleda najkomplikovaniji deo obračuna zarada pa se rešavanjem tog najtežeg problema najverovatnije najviše pomaže korisniku.

O samom obračunu zarada u slučaju bolovanja i porodilja

Da pogledamo kako izgleda u slučaju renomiranog ozbiljnog knjigovodstvenog programa scenario: “unesi bolovanje zaposlenog”.

Uobičajena napomena: nisam knjigovođa, nisam vlasnik firme, još uvek radim na svom proizvodu koji (ja bar volim to tako da gledam) jednog dana će biti konkurencija dole pomenutim programima, tako da moje stavove sagledajte kritički i prosudite sami o njima.

Minimax

Saop Minimax je nesumnjivo jedan od tržišnih lidera u oblasti web poslovnih aplikacija koji je već dve godine prisutan i na srpskom tržištu. Održavaju redovno webinare o svojoj aplikaciji, tako da ako već niste prisustvovali jednom od njih prijavite se ovde – biće to pametno utrošenih sat vremena vašeg života.

Elem, u MiniMax obračunu nove zarade dati zadatak “Zaposleni X je bio na bolovanju u mesecu Y” zahteva sledeće korake

Korak 1 – unos novog obračuna

Korak 2 – odabir zaposlenog

Korak 3 – odabir vrste isplate

Hm, šta je umanjeno, a šta neumanjeno?

Korak 4 – detalji isplate

Hm, broj jedinica? Ok to valjda dobijem kad podelim broj dana bolovanja sa 8

Šta je sad ovo – iznos nula dinara?

Sve u svemu, SAOP Minimax mene lično najblaže rečeno ne čini da se osećam kao da “držim stvari pod kontrolom” tokom definisanja obračuna zarada.

Papiri

U mom programu za obračun zarada ja se naravno trudim da ovaj proces ispravim i učinim korisnika mog programa gospodarom situacije.

U delu programa gde se unose bolovanja zaposlenih, korisnik klikne na “Novo odsustvo” dugme i vidi ovaj ekran

Jednostavno u jednoj liniji unese sve podatke, ako ih zna.

A, ako ih ne zna onda samo klikne na strelicu na levoj ivici reda i onda nastupa “Kathy Sierra moment”

Kao što vidite Papiri me uče kako da obračunam to bolovanje:

  • Kažu da je bolovanje dugo 8 radnih dana na bazi ugrađenog kalendara radnih dana
  • Onda me obaveste da će se koristi puni bruto iznos ostvarene zarade zaposlenog jer je  zarada na teret poslodavca. Ako me zanima da malo bolje razumem šta to znači samo kliknem na link
  • Onda mi kaže da će se u obračunu koristiti koeficijent od 65% (sam koeficijent takođe objašnjen na gornjem linku)
  • Onda mi pretraži i prikaže obračunate zarade zaposlenog i prikaže podatke zadnje tri zarade (u ovom slučaju zaposleni je radio samo dva meseca pa ima samo dve zarade)
  • Onda mi izračuna prosečnu cenu radnog sata za ukupne ostvarenu zaradu i radne sate
  • Nakon toga koriguje prosečnu zaradu koeficijentom
  • Na kraju mi saopšti da pošto je dobijen rezultat manji od minimalne bruto cene rada od 157 dinara i da zato taj minimalna cena rada treba da se koristi.

.
Kompletna procedura obračuna bolovanja je detaljno obrazložena na licu mesta, potpuno automatski i bez ikakvog rada sa moje strane. Čak i da nikad u životu nisam obračunao zaradu, uz pomoć ovih instrukcija  ću znati da to odradim.

Slično se dešava i sa obračunom porodiljskog gde je takođe na zahtev korisnika dostupno automatsko jednostavno obrazloženje obračuna porodiljske naknade koje verujem samo pogledom na sledeći ekran i laiku objašnjava kako se obračunavaju zarade porodilja.

Na bazi veoma pozitivnih povratnih informacija korisnika programa koji su ovo videli, verujem da sam u dobroj postigao efekt o kome priča Kathy Sierra jer su se korisnici Papira izjasnili “po prvi put mi je ovo jednostavno i lako”

Zaključak

Knjigovodstveni programi se bave problematikom koja je jako kompleksna, specijalizovana i definisana kompleksnim i često zamršenom zakonskim regulativom.

Upravo usled svega toga, ja čvrsto verujem da je na autorima knjigovodstvenih programa da pokušaju sa svojim programima da naprave “korak dalje” i da pokušaju sve što je u njihovoj moći da svojim programima budu aktivni savetnik u službi korisnika.

Šta vi mislite?
Da li su Papiri stvarno drugačiji u odnosu na klasične programe? Da li su gore navedeni primeri nešto bitno drugačije i korisno za korisnike?

Koje su vaše ideje u vezi toga šta “korak dalje” znači za poslovne aplikacije koje vi koristite?

2 thoughts on “Pametni knjigovodstveni programi

  1. Da pojasnim dilemu iz koraka 3: umanjeno/neumanjeno…

    UMANJENO bolovanje isplaćuje se u iznosu od 65% na obračunatu osnovicu (broj sati puta prosečna satnica poslednja 3 meseca)

    NEUMANJENO bolovanje se isplaćuje u punom iznosu (svih 100%), i primenjuje se u slučaju povrede na radu.

    Postoji ČAK i varijanta NEGA DETETA (bolovanje u iznosu 80% koje se obračunava u slučaju opravdanog odsustva sa posla zbog bolesti deteta mlađeg od 3 godine starosti, uz potvrdu supružnika da u tom periodu nije koristio odmor ili bolovanje)

    Komentar 2: Broj jedinica se dobija MNOŽENJEM broja dana sa 8, a ne deljenjem (pretpostavljam da se lapsus potkrao u kucanju)

    Komentar 3: TRUDNIČKO bolovanje se isplaćuje u visini 65% od obračunate osnovice, ALI u Beogradu Grad subvencioniše dodatnih 35%, što treba u posebnom obračunu obraditi. NE RETKO se dešava da u RZZO (koja vrši refundaciju) primenjuju DRUGAČIJI postupak preračuna, tako da je krajnji efekat – njihov obračun (na osnovu koga rade refundaciju) može znatno da odstupa od vašeg, pa vam je potrebna mogućnost da RUČNO unesete njihov konačni iznos, a program unazad da „sažvaće“ i preradi vrednosti (najčešće se korekcija „lomi“ na prosečnoj satnici)

    1. Pre svega, hvala na objašnjenju.

      Ja se nisam u postu osvrnuo detaljnije na sam obračun trudničkog jer sad imam poseban sajt gde detaljno o tome pišem sa svojim saradnicima (npr ovo je tekst , a blog se trudim da držim uopštenim tako da bude razumljiv i ljudima koji nisu eksperti te sam to propustio da razjasnim.

      Ono što je bila konceptualna namera ovog posta izražena kroz primer obračuna trudničko, a što i vi po mom mišljenju potvrđujete u ovom komentaru, je da je dosta stvari u oblasti knjigovdostva (obračun zarada je jedan samo primer) VEOMA komplikovano i teško razumivo normalnim ljudima poput mene, te ja smatram da je dužnost programa da ode korak dalje od „pametnog digitrona“ i da koliko je god o moguće mentoriše korisnika, uči i savetuje o tim složenim stvarima. U slučaju porodiljskog/trudničkog odrediti odrediti iznos naknade je toliko teško da verujem da niko od „ne-knjigovođa“ ni ne pokušava to, tako da ja u Papirima pokušavam da pomognem koliko mogu svojim korisnicima da to razumeju razlažući im tu računicu na licu mesta gde unose cene.

      Nadam se da će najavljene promene obračuna zarade uprostiti ceo obračun, a posebno ove najsloženije delove oko bolovanja i porodiljskog, te da nestane potrebe za ovakvim nečim u domenu plata – videćemo 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.