Месец: децембар 2016.

Prolog

U poslednjih par godina bilo je puno razgovora na temu koji tip knjigovodstvenih programa je najbolji: desktop LAN, web (aka cloud), desktop cloud itd sa validnim argumentima za i protiv bilo kog od ponuđenih rešenja.

Čak i na ovom blogu možete videti kako su se moji pogledi na ovu tematiku menjali sa vremenom od desktop (Knjigovodstveni programi – web vs desktop (2/2))  ka web (Web program za obračun zarada)

Ono što je pomalo smešno je da smatram da sam u oba slučaja bio u pravu 🙂 samo se kontekst okruženja i vremena u kome živimo menjao značajno tokom vremena i sa njim se menjao karakter optimalnih poslovnih aplikacija po meri korisnika.

S obzirom da se (na bazi mojih razgovora u poslednjih par meseci sa knjigovođama u Srbiji) izgleda oformio konsenzus oko toga da je web/cloud verovatno „ono pravo“ postavlja se pitanje da li je rat završen i web pobedio?

Evolucija i revolucija

Način na koji ja gledam na ovu problematiku je da se radi o konstantnoj evoluciji poslovnih platforma obeleženoj do sad sa tri glavne revolucije koje su propratile tri generacije poslovnog softvera.

Prva generacija je desktop softver gde se korisnici umrežavanju u lokalnu mrežu i gde se kolaboracija održava na nivou te mreže.
Primarni kriterijum je pokrivanje poslovnih procesa unutar organizacija. Revolucija je otpočeta 90-tih Novel mrežama i kliper programima i kasnije je propraćena (~ 2004.-e) evolucijom tih programa u Windows okruženje sa manjim ili većim uspehom. Većina poslovnog softvera u Srbiji pripada ovoj prvoj generaciji, ali je u konstantnom odumiranju.

Druga generacija počinje negde oko 2008-e kada počinje era web poslovnih rešenja gde su primarne odlike:

• virtualizaciji infrastrukture korišćenjem servisa cloud provajdera (niko više ne podešava mrežu, administrira kompjutere, instalira program, radi backup)
• dostupnost sa bilo kog uređaja bilo gde gde ima interneta
• korišćenje interneta kao mreže svih mreža za povezivanje korisnika organizaciono smeštenih van okvira poslovnih prostorija preduzeća

Dok je kod desktop poslovni softvera  prve generacije LAN umrežavanje zadovoljavalo potrebe, kod programa druge generacije internet umrežavanje je primarni kriterijum produktivnosti.
Dok su prve web aplikacije bile primitivnije (sa serverskom implementacijom) čije je korišćenje upadljivo teže od aplikacija prve generacije, u svetu se početkom 2012-e pojavljuje novi tip javascript klijentskih SPA aplikacija gde je nivo korisničke produktivnosti jako poboljšan i uporediv sa desktop aplikacija prve generacije. Primere SPA aplikacije možete videti ako pogledate Papiri – SPA app  ili GMail.

Druga generacija u Srbiji je u usponu trenutno sa sve većim i većim brojem preduzeća koji migriraju sa rešenja prve generaciji, s tim da vodeći proizvođači softvera ove generacije na žalost još uvek nisu prošli kroz SPA evoluciju tako da aplikacije nisu veoma udobne i produktivne za rad zahtevnijih korisnika.

Treća generacija

S obzirom na izneti stav o tome da SPA aplikacije druge generacije imaju sve prednosti internet web aplikacija i produktivnost na nivou aplikacija prve generacije, postavlja se pitanje šta više tu može da se poboljša?

Odgovor na to pitanje je krajnje jednostavan jer se manifestuje revolucijom koja menja naše celokupno društvo u svim segmentima – radi se naravno o aplikacijama za mobilne uređaje.

Naime, treća generacija uzima sve najbolje iz prethodne dve: klijent implementiran u mašinskom „native“ kodu i cloud infrastrukturu, ali podiže to sve na jedan potpuno viši nivo korišćenjem uređaja opšte potrebe koji je uvek sa nama  – mobilnog telefona. Dok se u slučajevima prve i druge generacije poslovanje obavlja kući ili u kancelariji ispred računara u slučaju aplikacija treće generacije kancelarija je u džepu, uvek dostupna korisniku gde god se nalazio.
To je odraz nove realnosti u kojoj smo uvek povezani sa svojim okruženjem gde god se nalazili pa tako i naše potrebe i očekivanja u našem poslovanju su time podignuta na viši nivo.

Primer mobilne poslovne aplikacije – naravno moja omiljena kompanija Xero

A Papiri?

S obzirom na upravo izneti stav a možda i na bazi mog manifesta verovatno ste došli do zaključka da su novi papiri na kojima radim mobilna aplikacija i naravno u pravu ste ali samo delimično.

Ja suštinski verujem da moderne aplikacije moraju da budu dostupne u svim platformama koje korisnici preferiraju na bazi svojih iskustava i potreba.

To što većini nano preduzetnika verovatno mobilna aplikacija je savršeno dovoljna i odgovara jer su stalno u pokretu, ne znači previše komercijalisti preduzeća od 15 zaposlenih niti knjigovođi koji radi sa podacima 15 različitih firmi. Različiti tipovi korisnika imaju različite poglede na to šta je savršena knjigovodstvena aplikacija za njih.

Tako su i novi Papiri organizovani da u načelu imaju tri klijenata trenutno gde svi klijenti dele istu cloud infrastrukturu.

Evo da pokažem kako to izgleda na primeru podešavanja obračuna zarada.

Web klijent

Web kiljent je moderna SPA aplikacija koja ima standardni bootstrap meni na vrhu i nudi korisniku izbor opcija od kojih je jedna posvećena obračun zarada

Kada korisnik odabere Plate otvara mu se u browser prikaz opcija za podešavanje

Mobilni klijenti

Ono što je normalno na web sajtu nije normalno na mobilnom telefonu jer je ekran manji a i mobilne aplikacije su uglavnom napravljene sledeći određena pravila pa tako opcije obračuna zarada na Androidu prate materijalni dizajni i izgleda ovako

Isti ekran opcija na iPhone-u izgleda drugačije i od androida i od web-a jer prati iOS dizajn

Desktop klijent

Za potrebe korisnika kojima je produktivnost mnogo bitnija od mobilnosti, Papiri postoje kao Windows 10 aplikacija.

Kao i kod web I mobilnih aplikacija, windows 10 aplikacija je prilagođena dizajnu Windows 10 aplikacija na način koji optimalno koristi činjenicu da korisnik sedi ispred velikog ekrana svog računara

Zaključak?

Jako prosto – moderne aplikacije moraju da budu dostupne korisnicima u svim oblicima i verzijama prilagođene njihovim različitim potrebama.

(Opet) SAOP

Pre nekoliko dana pročitao sam članak na SAOP-ovom blogu „Pekar, lekar apotekar“ i već danima razmišljam o njemu.

Članak opisuje radni dan knjigovođe u prvom licu gde knjigovođa klijentu kuva kafu, sluša njegove probleme itd. i načelno je dobro targetovan kontent koji pokazuje knjigovođama da ih SAOP razume i pravi softver po njihovoj meri. Tehnički i marketinški još jedna lepo odrađena inicijativa SAOP-ovca koji su na žalost jedini koji se nešto trude u Srbiji oko takvih stvari.

Apsolutna je činjenica da članak opisuje realnost u životu 99% knjigovođa koju sam i sam viđao puno puta sedeći u knjigovodstvenim agencijama gde je knjigovođa i prijatelj i auto mehaničar i zabavljač i neko kod koga odete da popijete kafu na putu do banke itd itd. To je toliko raširena pojava da se knjigovođa ocenjuje po tim meta kriterijumima možda i više nego po kvalitetu priženih usluga pa tako klijenti ne menjaju knjigovođu „na kog su svikli“ čak i kad nisu zadovoljni kvalitetom knjigovodstvenih usluga.

Priče iz radionice

Ceo taj dvostrani stokholmski sindrom klijenata i knjigovođe je po meno fantastično opisan u seriji „Priče iz radionice“ gde Zoran Radmilović maestralno dočarava lik Živote automehaničara koji ima identičnu radnju gde se skupljaju njegovi klijenti po ceo dan, gde on ima lični odnos sa njima, sluša njihove probleme i ostale stvari potpuno identične slici iz SAOP-ovog bloga. Života učestvuje tako u njihovim životima, oni opravljaju svoje automobile, dangube i ne plaćaju ništa te tako Života skromno živi i radi celog života u malenoj radionici „sa dušom i pocepanim krovom“.

Preko puta njegove radionice nalazi se servis gde se naplaćuje po radnom satu, radnici nose uniforme, sa klijentima se ne šegači, postoji automatska perionica i mašine itd.

Tokom cele serije akcenat je na tome da je taj moderni server „bez duše“, Života je laf itd. ali prava realnost se otkriva na kraju tek kad Mira Banjac kaže:“Nije on lafčina, on je budalčina“ – pogledajte youtube snimak na kraju posta.

Kakve to veze ima sa knjigovođama?

Po mom skromnom mišljenju ima i te kakve veze – vreme je da i knjigovođe i klijenti shvate da personalizacija odnosa zamagljuje fokus na kvalitetu pruženih usluga koju klijent dobija, a koje su jedino stvarno bitno u tom odnosu.

Znači nema više kafenisanja, zujanja o tome šta se juče desilo u opštini, epizodi serije od juče, čekanja na Peru da časkom stavi kafu itd.
Sve su to stvari koje oduzimaju dragoceno vreme i koncentraciju knjigovođi – 50 klijenata 50 kafa, 50 epizoda serija – bolje knjigovođi da otvori kafić onda.

Nema takođe više ni „ajde javiću ti kasnije da li imaš lagera na stanju u gužvi sam“, „nismo stigli danas radimo plate ceo dan“, „nismo stigli – pao sistem u PU“ i slični odgovori kada klijent zatraži informaciju.

Kada se odnos knjigovođe i klijenta svede na profesionalni nivo iz toga profitiraju i jedan i drugi jer postaje potpuno jasna dinamika saradnje u tom sistemu.

Ovo je Srbija – to mora tako.

Pretpostavljam ovo je momentalna replika na gore izneti stav sa kojim se ja ne slažem 100%.

Šta to znači?

Da li smo mi neka grupa retardiranih i nepismenih ljudi koji jedini ne razumeju stvari koje ceo svet radi i koje su bazirane na osnovnoj logici da meni moj knjigovođa pruži pravovremeno podatke i savete koji mi trebaju za poslovanje mog preduzeća i da ga ne ometam u tome kao što ne ometam ni advokata, lekara i ostale kod kojih ne kafenišem itd. Sve dok klijent knjigovođi ne pruži normalne uslove za rad, sam klijent je krivac što „nema lager listu evo već treći dan jer čeka da mi knjigovodja odradi“.

Problem nije u Srbiji, problem je u nama i u alatima sa kojim radimo.

Ne postoji ni jedan jedini razlog u 2016-oj da firme ne koriste računare nego da  ručno „vode evidenciju“.
Posao knjigovođe je da objasni to klijentima.

Ne postoji ni jedan jedini razlog u 2016-oj da klijent zove knjigovođu svaka dva dana telefonom da pita koliko ima na računu, ko mu šta pustio i šta ima na lageru. To je posao klijenta ne knjigovođe i kad klijent koristi aplikaciju prilagođenu njegovim potrebama (a ne knjigovodstveni program koji mu je prekompleksan i koji mu knjigovođa na silu gura) onda može u toku dana 27x da sam vidi svoje informacije. Ne postoji taj knjigovođa koga zanima više od klijenta informacije u vezi poslovanja preduzeća.

Ne postoji nijedan razlog u 2016-oj što bi vaš knjigovođa morao da bude glorifikovani daktilograf i da vam unosi kalkulacije, nivelacije, ukucava račune za gorivo, pušta virmane za platu i sl. Sama činjenica da imate preduzeće Vas definiše kao inteligentnu osobu koja je sposobna da odradi te najobičnije stvari. Posao Vašeg knjigovođe u 21-veku je da da vam prvenstveno bude poslovni savetnik koji će da vam omogući da zaradite više i potrošite manje, a ne da vam glumi vašu sekretaricu jer ste vi lenji i nikad se niste potrudili da naučite te stvari koje su kritično bitne za vaše poslovanje.

Et toi?

Kad već ovako kritikujem knjigovođe i klijente u Srbiji danas, postavlja se pitanje sa kojim pravom ja to radim i šta ču ja da uradim povodom toga?

Ukratko rečeno – dve stvari:

• Zadnjih par meseci radimo na novim Papirima koji su usmereni ka potrebama prvenstveno nano preduzeća i koji se nadamo da završimo u sledeća 3 meseca – više detalja o ovome u narednim postovima.
• Pružanje profesionalnih knjigovodstvenih usluga u sprezi sa Papirima koje će da pokažu kako knjigovodstvene agencije u 21-om veku treba da posluju (kao onaj moderni servis preko puta Životine radionice s početka priče) – već smo sklopili partnerske ugovore sa par partnerskih knjigovodstvenih agencija koje su voljne da pruže taj nivo profesionalnih usluga.

Sprega moderne poslovne aplikacije i knjigovodstvenih usluga je način na kojim ćemo u 2017-oj da pokažemo šta mi mislimo da je budućnost knjigovodstvene struke – čak i u Srbiji 🙂

Uskoro detaljnije o svemu ovome… 🙂