Na nedavno završenoj konferenciji eRazvoj, Miodrag Ranisavljević je imao predavanje na temu „Poslovni softver u oblaku – stanje, trendovi, prednosti i mane“ koje možete pogledati i sami
Samo predavanje nije ispunilo u potpunosti moja velika očekivanja formirana na bazi činjenice da je Miodrag jedan od vodećih autoriteta na temu poslovnih softvera u Srbiji i značaja teme jer se svelo suštinski na „Mikroporeduzeća pogrešno veruju da mogu da pređu na cloud rešenja bez pomoći konsultanta“. S obzirom na to da je za predavanje na ovakvu temu bilo dodeljeno samo 30 minuta verovatno nije ni moglo mnogo bolje jer ni 60 nije dovoljno 🙂
Razlog za ovaj blog post je to što sam za predavanje saznao putem reklamnog emaila Lidder knjigovodstvene aplikacije koji se koristi citatom iz predavanja da prikaže implicitno „cloud“ u negativnom kontekstu
„Mnogo „clouda“ može doneti samo kišu, a mnogo kiše donosi poplave!“
Pošto se moji stavovi na tu temu ralikuju, rekoh da ih iznesem ovde javno kao moj doprinos veoma bitnoj diskusiji značaju i ulozi cloud poslovnih aplikacija 🙂
Formalno neslaganje
Pomenuta rečenica je po meni oblik apsurdne redukcije gde se na bazi neadekvatnih analogija izvlače zaključci i kao takva je neproduktivna u dijalogu o ulozi cloud-a, ali da se i ja poslužim njome ovde da izrazim svoje neslaganje.
„Bez kiše nema pšenice, bez koje nema hleba, a bez koga svi umiru gladni!!“
Konceptualno neslaganje
Stvari koje je Miodrag naveo u svom predavanju kao mane cloud rešenja su:
- Prava korisnika/ponuđača
- Integracija
- Kompatibilnost
- Sigurnost/Bezbednost
- Očekivani troškovi
Sa listom se u načelu slažem, ali nisam siguran da je specifična za „cloud rešenja“ – moguće je da je većina njih sasvim primenjiva i na veliku većinu ne-cloud aplikacija.
Slažem se i sa esencijom nedostataka koja se svodi na strah korisnika od toga da njihove poslovne podatke skladišti, održava i koristi sasvim druga firma pa su u toj meri ranjivi od poremećaja u usluzi koju pruža dobavljač cloud rešenja.
To je sasvim ispravan strah od promene, ali se ispravlja reputacijom i nivomo usluga dobavljača usluga.
Koliko firmi u Srbiji ima svoj lični mail server i ne koristi gmail, office 365 ili email usluge svojih internet dobavljača? Šta je problem u tome?
Suštinsko neslaganje
Prethodna dva tipa neslaganja su ya mene lično nebitna jer se osvrću samo na neke pojavne aspekte iznetih stavova.
Ono što u bitnijoj meri doprinosi diskusiji je suštinsko pitanje
„Zašto bi iko uopšte koristio cloud rešenje?“
Ima mnogo odgovora na to pitanje od kojih je samo par njih dovoljno da kristalno jasno potvrdi neophodnost i neminovnost cloud rešenja bez obzira na to kako se definiše i implementira: integracija i ekosistem.
(Napomena: Video snimci koji ilustruju moje argumente su reklamni materijal cloud aplikacije zvane Xero tako da imajte to u vidu :))
Interna integracija
Moderne poslovne aplikacije su aplikacije koje omogućuju partnerski rad knjigovođa i klijenata na istom setu podataka, gde svako sa svoje strane obrađuje i tumači poslovne porocese koji su bitni njemu – klijent npr unosi račune, knjigođa knjiži obračun poreza itd. Po mom skromnom mišljenju, način implementacije toga je totalno nebitan: web, dekstop, baza na internetu.
Ako knjigodođa može da razvuče mrežni kabl do svih svojih klijentima i tako da oni i bez interneta sarađuju to je za mene validno „cloud rešenje“.
Većina programa u Srbiji su „samo“ knjigovodstveni programi koje „samo“ knjigovođe koriste, dok klijenti imaju svoje programe pa se sve to prekucava. U tako koncipiranim poslovnim aplikacijama, cloud je nebitan i pomodarstvo – slažem se sa tim, ali kao što su pre 15 godina poslovne aplikacije evoluirale od tog modela ka modernim aplikacijama u celom svetu tako će i kod nas. Ne zato što je to pomodarstvo, nego što je nešto što reflektuje stvarnost i ima realne prednosti po knjigovođu i klijente. Win-Win!
Ostali oblici internih integracija mogu da budu gde se izdvojeni prodajni objekti integriđu sa magacinima, menadžmentom, unos pozicija sa gradilišta itd. Sve to u slučaju standardnog rešenja je teško izvodivo i uglavnom rezultuje komplikovanim i skupim rešenjima dok po meni to treba da bude osnovna i besplatna karakteristika samih poslovnih programa.
B2B i B2C integracija
Kada imate set podataka i servisa, moguće je da ih iskoristite za B2B komunikaciju između preduzeća (npr. naručivanje robe od uvoznika/distributera/velikoprodaje) ili da postavite internet prodavnicu putem koje vaši kupci mogu da naručuju robu od vas u svakom momentu.
Ekosistem
Korisnički interfejs – „UI“ (html, desktop i sl.) je samo jedan način kako je podatke preduzeća moguće predstaviti za korišćenje krajnjeg korisnika.
Većina modernih cloud aplikacija danas pored toga u svojoj ponudi ima i „API“ servise koji te iste podatke predstavljaju na način koji je pogodan za korišćenje od strane drugih aplikacija.
Tako se dolazi do ekosistema aplikacija koje se integrišu sa vašom poslovnom aplikacijom i dodaju joj mogućnosti koje ona nema te na taj način vi kao korisnik cloud rešenja možete.
Drugim rečima, vi kao korisnik cloud rešenja dobijate mogućnost da svoje podatke koristite na puno dodatnih načina putem raznih aplikacija.
Korisnici Xero aplikacije imaju na raspolaganju ekosistem stotine aplikacija kojima mogu da uvećaju vrednost koju dobijaju korišćenjem Xero aplikacije.
Poštovani,
Slažem se sa delom oko B2B i B2C integracija, kao i oko ekosistema. To je ono što bi možda nateralo nedovoljno edukovane korisnike, mislim pri tom na mikropreduzeća, da posmatraju cloud rešenja kao nešto od čega će da imaju koristi i prednosti nad konkurencijom.
Problem iz mog iskustva je što većina poslovni softver smatra troškom (mesečnim, ako je cloud ili bilo kakav Software as a Service, a jednokratnim, ako je u pitanju neko drugo ne-cloud rešenje) a ne načinom na upravlja podacima i ostvaruje menadžersku korist, neku dodatnu vrednost svom poslovanju. Kad se tome doda prosečna platežna moć i muke sa naplatom potraživanja u mikropreduzećima, teško im je objasniti da je to „jugo“ koji vozi kao – pa ne baš bmw, ali npr. bar kao pristojan golf. Odnosno, baš tako se i da objasniti, ali je većina ipak još uvek sklona načinu razmišljanja „ma daj ti meni da ja vozim juga – jeftini delovi, jeftino održavanje, ide, a ne košta puno.“
Zato je moje mišljenje, ako je 2016. godina preduzetništva, ja smatram da treba da doprinesemo preduzetničkom duhu, na taj način što ćemo potencijalne preduzetnike edukovati o vrednostima integrisanog nastupa knjigovodstva i poslovnog programa. Treba im lepo objasniti da je korišćenje neke vrste Cloud-a (bilo web rešenja, bilo deljenog remote desktopa preko nekog servera, bilo udaljene baze, a klijenta u lokalu) kao što ste i napisali Win – win kombinacija !
Nema prekucavanja => manje šanse za grešku => više vremena za kontrolu => kvalitetnije odlučivanje ! Win – win i bolji rod pšenice !
Vladislave,
to je po meni slucaj Kvake 22. Da bi oni postovali i uvideli korist u upravljanju podacima mora neko da im ponudi jasno definisan proizvod koji im omogućuje da u svom svakodnevnom radu postignu stvari koje ne bi mogli inače bez „cloud resenja“. Nekoliko primera sta je to sto moze da bude sam stavio u tekst članka – primer jeste strane aplikacije, ali na žalost ja nisam upoznat sa postojanjem neke domaće aplikacije koje demonstrira tako ubedljivo pomenute prednosti kao Xero.
Da li je rešenje „cloud“, „SaaS“, „S+S“ i sl. je po meni u kontekstu poslovnih programa Srbije potpuno nebitno i pravi od toga neku nauku koja odbija „normalne ljude“.
Po meni je ono što je stvarno bitno objasniti im da je moguće povezati ih sa knjigovodjama, ostalim korisnicima i drugim preduzecima tako da svi rade na istom setu podataka sto rezultuje prednostima koje ste naveli. Da bi „oblak“ zaziveo u Srbiji potrebno je po mom skromnom misljenju tu poruku ponavljati non stop dok svima ne bude kristalno jasna 🙂
Ovo je super, za mene i za vas objašnjeno: „…da svi rade na istom setu podataka“. To je srž koju mi u SVM Ujedinjenim poslovnim rešenjima (otud i slogan) propagiramo već 8 godina, iako u osnovi ne radimo mnogo na Cloud rešenjima. Ali ide u prilog Win-win kombinaciji koju sam gore pominjao. Bolji rod pšenice za obe strane 🙂 !
Prvo, hvala na uključivanju u diskusiju, mislim da daje značajan doprinos ZA cloud! Nadam se da je jasno da ja nisam protivnik CLOUD-a, naprotiv! Ipak, uvek savetujem procenu i analizu, kao i uzimanje u obzir i pozitivnih i negativnih strana svakog rešenja bilo ono cloud ili desktop.
Drugo, duži komentar sam uključio u post Odjeci i komentari sa konferencije jer si „uleteo“ u trenutku retrospektive i dao odličan šlagvort: https://www.poslovnisoftver.net/odjeci-i-komentari-konferencija-e-razvoj-2016-elektronsko-poslovanje-u-cloud-u/
Treće, sredi malo ovaj sajt, postaje nemoguće da se lepo komentariše, moram da pišem u običnom editoru pa da copy/paste-ujem u komentar 🙂 Da se i na taj način ljudima koji nisu „zagriženi“ ko mi uključe u diskusiju na lak način 🙂
Veliki pozdrav,
Miodrag Ranisavljević, autoritet 🙂
Miodraže, sa tačke gledišta nekog ko živi evo 10+ godina van Srbije ti si nesumnjivo autoritet putem svih stvari koje radiš godinama preko svog poslovnisoftver.net sajta. Čak i ako zanemarim pisanje o cloud-u u momentu kad većina ljudi u Srbiji nije ni čula za isti , samo ankete tržišta i analize koje si odradio u zadnjih godina ti dodeljuju tu titulu u mojim očima. Drugim rečima, stojim iskreno i dalje iza moje etikecije 🙂
Ja bi voleo da čujem malo detaljnije informacije o konkretnim problemima sa kojima se ta mikropreduzeća sreću jer sem par iracionalnih („gde su mi podaci“, „šta ako dobavljač usluga zatvori preduzeće“) ja ne znam neka druga. Čak naprotiv (kao što sam napomenuo u komentaru tvog članka) iskustva mikroreduzeća koja ja poznajem (uglavnom sa par zaposlenih) su veoma pozitivna – prelazak na „cloud rešenje“ im je bio jako jednostavan.
Može neki propratni članak na tu temu sa par konkretnih primera ? 🙂
Dodao bih još jedan važan razlog u prilog Cloud rešenjima (primer iz prakse) :
U poslednje vreme sve je češća pojava CryptoLocker virusa, koji kriptuju KOMPLETAN sadržaj računara, a samim tim – klijent GUBI nepovratno sve svoje podatke ukoliko nema backup na nekom eksternom uređaju. Aplikacija u CLOUDU je zaštićena od ovoga samim tim što se korisniku aplikacije ne dozvoljava pristup serveru koji hostuje tu aplikaciju (pa ne može ni da aktivira virus).
Dalje, većina firmi u Srbiji nema računare upotrebljive za rad. To su uglavnom neke kante diskutabilnog roka trajanja, pitanje je trenutka kada će se podaci (opet) nepovratno izgubiti usled crkavanja diska. OSIM aspekta bezbednosti, tu je i aspekt brzine obrade podataka (krševim treba MNOGO više vremena nego iznajmljenom serveru koji pokreće aplikaciju u Cloudu).
Naravno, briga klijenata da im podaci „nisu dostupni“ rešava se veoma lako – omogućiti mu redovan backup na lokalni disk (ili neki od eksternih uređaja).
Apsolutno se slazem sa ovim (knjigovodstvena agencija sa kojom ja saradjujem je bila pogodjena ovim tako da sam video licno) i dodao bih povrh toga da isto resava pitanje neovlascenog pristupa podacima zaposlenih, servisera racunara itd. Kad je sve u Cloud-u niko nema fizicki pristup podacima sem kroz interfejs aplikacije koji je zasticen.
Pozdrav svima,
Drago mi je da se razvila živa diskusija 🙂 Po običaju, od poslednjeg komentara prikupljao sam detaljnije primere strahova i bojazni korisnika koje možemo diskutovati i razvejati bar deo tih strahova. Taj proces malo traje, pa zato i odsustvo iz komentara.
Uskoro ću postaviti i te primere, pa možemo nastaviti dalje…