Niko nam nije kriv, krivi smo mi sami
Zaista nisam planirao da pišem ništa više u 2010-toj, ali mi se upravo nešto desilo što me u prvom momentu razbesnelo “do koske” dok nisam ukapirao koliko je tragikomična situacija i sad mi je smešno. S obzirom da je anegdota kratka, stvarna i smešna, reših da je podelim sa vama na ovaj Novogodišnji dan.
Kupovina knjiga o računovodstvu u Srbiji?
S obzirom da od mog poganja finansijskog i upravljačkog računovodstva na ekonomskom fakultetu je (na žalost) prošlo već 15 godina , pre 10-tak dana sam odlučio da iskupujem sve knjige o računovodstvu koje mogu da nađem i da odvojim dosta vremena na njihovo čitanje u prvom kvartalu 2011-e.
S obzirom da ne živim u Srbiji, jedini način da se informišem je internet, te posle MNOGO traženja dolazim do tri sajta koji nude knjige iz ove oblasti:
-
Data status
.
Nijedan od sajtova ne nudi plaćanje preko interneta (o ovoj gluposti poseban post na oblak.rs blogu sledi kad tad), nijedan ne isporučuje robu van Srbije. Blago revoltiran time okrećem telefon i zoven Milovana Kick-Ass-Knjigovodju i molim ga da mi iskupuje knjige sa tih sajtova, pa da ih pokupi moj prijatelj u povratku za Češku nakon Božića i donese mi (kad nema drugog načina).
Kraj godine je doba kada su knjigovođe poslovične jako zauzete, ali je on ipak našao nešto vremena za moju molbu. Otišao je na sajt CID-a, popunio sve podatke koje su trađili uključujući ime, PIB, broj telefona,email adresa itd, dodao u korpu knjige koje sam mu rekao da trebam, kompletirao porudžbinu. Čak je i telefonom pozvao da proveri da li je tekući račun dobar – sve mu osoba na telefonu potvrdi.
Nakon dva dana čekanja i na moje požurivanje on im uplati iznos sa sajta. Ovog posta ne bi ni bilo da mu pre 2 sata nije zazvonio telefon, on se javi, a sa druge strane ženski glas koji odmah krene da ga napada i ispituje ko je on i što im je uplatio novac. On kad shvati o cemu se radi im lepo objasni da je putem sajta popunio sta je trebalo sa svim ličnim i poslovnim podacima, završio porudžbuinu, zvao telefonom da proveri da je snimljeno i da je po tom osnovu uplatio novac.
Odgovor sa druge strane žice? Ne, nije izvinjenje za maltretiranje kupca bespotrebnim i po meni previše ličnim pozivom. Ne, nije ni zahvalnost što je kupac pristao da se maltretira i da plati za njihove proizvode koje prodaju preko interneta uplatnicama itd. Ne, nije ni zahvalnost što neko u ova teška poslovna vremena napravio solidnu porudžbinu i platio unapred za tu robu.
Odgovo sa druge strane je, verovali ili ne, “nagrđivanje” od strane osobe iy CID-a o tome da li on zna koji je danas dan, te zašto nije čekao predračun itd, itd. Na kraju mu kaže da su mu pare vratili (!?)
Sad, neko od vas će možda reći da nisu oni krivi jer je klraj godine, spomenuti PDV i slične stvari. Apsolutno se ne slažem sa vama koji to kažete iz sledećih razloga:
-
Porudžbine od sve tri firme su napravljene istog dana. Odgovor druge dve je bio istog dana potvrda da imaju knjige na lageru (neću ni o tome ovde) i poslati predračun, uplata izvršena, knjige na putu. Znači može.
-
Da su mu poslali profakturu mogao je da plati nakon Nove Godine. Umesto toga apsolutno ga niko nije kontaktirao do danas.
-
Najbitnije: Što je sve ovo uošte problem kupca?
Možda je uplata stigla u nezgodan trenutak, ali to svaka prava firma “izdrži” – kupac je uvek u pravu /a posebno kada plaća unapred/. Na šta liči zvati kupca koji je uradio sve što je zahtevano, kritikovati ga (!) i vratiti mu novac (!).
.
Ceo postupak od strane CID-a je toliko neprofesionalan da ja nemam reči – bukvalno sam šokiran da se neke stvari kod nas izgleda uošte nisu promenile u zadnjih 20 godina.
A možda sam samo šokiran jer sam samo fićfirić koji je isuiše ogrezo u trulu dekadenciju Zapada gde se mušteriji nepristojno ugađa čak i u toj meri da se poštuje, pa očekuje da to vidi i na digitalnom brdovitom Balkanu ponosno neukaljanim takvim degeneričnim uticajima sa zapada..
Jedno je sigurno, definitivno neću više nikad ništa od njih da kupim.
Popravljamo kišooobraneee
Korak u tom pravcu je ovo što ja planiram da radim – staviću “na papir” koje 
Apsolutno ne. To može biti samo jedna idejna pritoka budućeg standarda. U paraleli treba proučiti sve standarde iz oblasti računovodstva koji su na snazi u regionu, a koji se dobrim delom i na sreću svode na malu grupu međunarodnih standarda. Moj razlog zašto treba proučiti sve te standarde je krajnje pragmatičan: ako ikad uđemo u EU (tu sam malo skeptik ali ok) biće nam svima od koristi da standard oko koga smo organizovali svoje poslovanje bude isti ili sličan standardima iz EU. Čak i da ne uđemo nikad u EU, smatram da je, i pored svih zala počinjenih 90-tih, Balkan dugoročno gledano poslovno okruženje koje je neizostavno okrenuto jedno drugima. Svi smo svedoci uspeha i tržišnog prisustva slovenačkih i hrvatskih programa na prostorima ex-YU – pojava koju ja najiskrenije pozdravljam sa svog načelnog stanovišta neoliberaliste. U Srbiji standardi ne postoje te u tom pogledu nema posebnih zahteva za njih, ali ako ste proizvođač iz Srbije koji ima planove da se prošiti van Srbije, onda vam je u interesu da taj proizvod koji imate bude usklađen sa regulativnima tih sređenijih tržišta.
Neophodni minimum funkcionalne specifikacije. Primarno fokusiran na “šta”, a ne na “kako”. Definitivno nije taksativni spisak najsitnijih detalja koje “kalkulacija treba da sadrži” poput “u desnom gornjem uglu mora da bude 6 cifreni broj ulazne fakture dobavljača”. Nećemo da kreiramo armiju dronova, već samo da zaštitimo interese korisnika garantovanjem da je svaki standardizovan program funkcionalno spreman za većinu njegovih suštinskih zahteva. Ako već insistirate, namena standarda je u ovom kontekstu da pružimo kupcu malo osećaja sigurnosti prilikom odabira programa.
2010
Verovatno se pitate šta tu ima da se uopšte diskutuje: Naravno da je smisleno i neophodno imati distributersku mrežu, zar ne?
Još uvek se sećam razgovora o Blue Soft programu koji sam slušao 2003-e godine između dvojice vlasnika firmi koji raspravljaju da li da ga kupe ili ne…
S obzirom da kupac o programu zna samo preko distributera koji mu je prodao program, on logično očekuje da će svu dalju saradnju, korisničku podršku i slično da ostvaruje sa njim. Postavlja se pitanje koliko vremena distributer ima da odvoji za kvalitetnu podršku korisnika kojima je prodao program? Posebno koliko je zainteresovan za to NAKON što pokupi svoj bonus za prodati program?
Recimo da ste vi proizvođač programa za knjigovodstvo i da uložite sva svoja sredstva i znanje u kvalitet knjigovodstvenog programa, u kvalitet korisničke podrške, u prodajni objekat itd.
S obzirom da je tržište knjigovodstvenih programa na Balkanu negde na nivou SAD sredinom 80-tih, primer iz tog perioda je direktno primenljiv na naše uslove da ilustruje ovaj stav.
“
Skoro je nemoguće da imate više od 25 godina, čitate ovaj tekst, a da niste nikad videli knjigovodstveni program koji radi u DOS-u. (Clipper/Cobol/DBase) knjigovodstveni programi su krajem 90-tih godina bili de facto standard u skoro svim knjigovodstvenim agencijama. Osnovni razlozi: DOS operativni sistem nije zahtevao jake računare, Windows 3.11 nije nudio nikakve bitne komparativne prednosti u odnosu na DOS (nema pravog multitaskinga) itd.
Pojavom Windows-a 95, nedostaci DOS operativnog sistema postaju bolno uočljivi ponajviše u iskorišćenju resursa modernih računara i lakoći umrežavanja radnih stanica (Novel Netware je uvek bio zverka svoje vrste za umrežavanje). Pasijans na Windows-u je učinio više za prihvatanje Windows platforme po knjigovodstvenim servisima nego sve “edukacije” i “prezentacije”.
