Korisnički orijentisan dizajn programa za knjigovodstvo

Po mom mišljenu, prvi atribut savršenog programa za knjigovodstvo koji sam naveo u prethodnom članku je korisnički orijentisanog dizajn (eng. user centric design) knjigovodstvenog programa koji možda može ovako da se opiše

“Nije korisnik taj koji treba da se prilagodi knjigovodstvenom programu, vec je program za knjigovodstvo taj koji treba da bude suštinski odraz poslovanja korisnika.”

Nije poenta knjigovodstvenog programa da zadovolji ego autora aplikacije i zaradi mu novac. Poenta program za knjigovodstvo je da bude korišćena od strane korisnika u njihovom svakodnevnom poslovanju domprinoseći time da budu uspešni u svom poslovanju. Programerovi stavovi o tome kako aplikacija treba da funkcionise neutemeljeni na stvarnom poslovnom modelu korisnika, koliko god bili dobronamerni su ne samo nekorisni nego i štetni. Po meni tokom dizajniranja programa misaoni proces informacionog arhitekte treba neizostavno da ide tokom “meni kao preduzetniku ovo bi bilo korisno jer…”, a nikako tipično “ovo bi verovatno bila korisna funkcija za *njih*- naše korisnike”.

Drugim rečima, poenta je da se ne radi o *nama* uopšte već se isključivo radi o *njima* našim korisnicima.

U daljem tekstu ovog blog posta, pokušaću da pokažem kroz primere nekoliko programa za knjigovodstvo kako se ovaj principip krši i poštuje, što će mi nadam se omogućiti da na kraju posta iznesem ideju kako će moj program za knjigovodstvo funkcionisati sa ovog aspekta.

Intro/Disclaimer

Pre nego sto krenem sa iznošenjem svojim shvatanja, jedna veoma važna napomena.

S obzirom da ću koristiti snimke ekranskih prikaza stvarnih aplikacija i sa obzirom da znam kako se kod nas to lično i dramatično doživljava kao negativna prozivka ovim putem želim da napomenem tri stvari :

• ne želim ni na koji način da impliciram da je dizajn ili rad aplikacija koje prikazujem objektivno loš.
  Sve te aplikacije imaju već mnogo godina i korisnika iza sebe, dok ja jedino što trenutno imam je – ideja o programu za knjigovodstvo koji planiram da pravim.
• Koristim jedan primer po grupi aplikacija i to primer čiji snimak korisničkog ekrana već imam.
  Sasvim sigurno ima još dosta aplikacija koje podpadaju u tu grupu tako da ovo shvatite kao slučajni uzorak.
• Sve što ja iznosim ovde je samo u funkciji objašnjavanja mojih ličnih pogleda na to kako korisnički orijentisani knjigovodstveni program treba da izgleda.
  S obzirom da taj knjigovodstveni program tek treba da pravim, jedino što mogu da koristim su ekrani ono što ja lično smatram da treba da se izbegne želeći da preslikam Apple-ove principe u dizajniranju iPhone-a koje sam opisao u prethodnom postu.

Drugim rečima, sasvim sigurno je da imam mnogo manje iskusta i autoriteta od autora aplikacija koje ću da koristim ovde kao primere tako da sve što ovde pročitate prihvatite sa zrncem soli i donesite vaš lični zaključak o tome koliko su moja shvatanja tačna ili ne. Svaki komentar posta (ma koliko on bio negativan) obavezujem se da objavim u celosti te tako pružim priliku ljudima pametnijim i iskusnijim od mene da me isprave.

Pa da krenemo onda…

Tipovi knjigovodstvenih aplikacija sa stanovišta orijentisanosti dizajna

Ja lično kad o ovom aspektu razmišljam volim da svrstam knjigovodstvene programe u pet grupa:

1. Borg
2. Geek
3. The Big Lebowski
4. R.E.M
5. Mick Jagger

Znam… WTF, je l’ da? 🙂 Da zaronim u detalje onda bez mnogo oklevanja pre nego što neko moja oba čitaoca ne ispare govoreći:“Rubbishes”…

Borgovi su rasa u Star Trek univerzumu sa glavnim ciljem potpune asmililacije što više različitih životnih formi na tak način uništavajući njihove posobnosti i svodeći ih na jednake delove kolektivnog bića.

Aplikacije koje podpadaju u ovu grupu su radjene od strane programera koje uopšte ne zanimaju bedni smrtnici zvani korisnici i čija je jedina funkcija da se prilagode aplikaciji takva kakva je – progremersko vidjenje relacionih tabela. Po mišljenju Borg programera otpor je uzaludan i najbolje za njihove korisnike je da jednostavno uvide kako je način na koji oni vode svoje poslovanje pogrešan, isuviše prost itd i da prihvate novi model.

Evo primera Borg programa za knjigovodstvo

A evo i liste Borg atributa knjigovodstvenog programa:

• U gornjem desnom uglu imamo broj 169/169 što je verovatno broj redova cele tabele
• U centralnom delu imamo tabelu koja ima:
  • 120 različitih kolona (1-1 mapping sa kolonama tabele)
  • Naslovima kolona koje su vrlo verovatno doslovce naslovi kolona baze (Velvred, Izni, Marproc)
• U donjem delu tabele vidimo milijardu dugmadi koje bi možda mogle da svrstaju aplikaciju u geek kategoriju da nije
  • Izgleda tih dugmadi (generički sivo)
  • Činjenica da su dugmad kriptično nazvana Servis1, Servis2 i Servis3 dugmad, Cena u Devcena, A+K Rok TR.
• Iznad dugmadi vidimo strelice koje su verovatno neke genericke fox pro kontrole za kretanje kroz slogove tabele

Bez namere da bash-ujem bez potrebe ovaj program, moram da priznam da sam ja nakon 10-tak minuta pokušaja da kreiram račun morao da odustanem ne znajuči kako to da odradim – toliko je intuitivan UI.

Kad razmišljam o ovom tipu aplikacija dolazim do nekoliko mojih ličnih zaključaka:

1. Nije ni čudo što samo knjigovodje koriste programe za knjigovodstvo (znane i kao poslovne aplikacije) kod nas
2. Ovladati ovim programom u ekspertskom nivou (ako je uopšte moguće) zahteva *mnogo* sati.
3. Program verovatno dolazi sa programerom u paketu.
4. Program ne poznaje nikakvu segmentaciju ni personalizaciju.

Način na koji ja obično razmišljam o ovim programima je da su kreirani od strane nekog ko je prvasjodno knjigovođa a ko je tokom vremena naučio da programira i tokom tog učenja krenuo sa kreiranjem knjigovodstvenog programa bazirano na svojim ličnim potrebama i mogućnostima. Program se onda razvija obićno 10+ godina i tokom tog vremena dosta ljudi ga prihvati po principu spojenih sudova. Kada se tako nakupi kritična referentna masa, program postaje de facto standard i dobrovoljna masovna asimilacija kreće. Tako bar ja doživljavam trenutnu situaciju u kraju odakle sam ja – Pomoravlju, a pretpostavljam da i ostali krajevi Srbije imaju neke slične priče.

Geek

Za razliko od neprijateljski nastrojenih Borg-ova, Geek je dobroćudan i javno proklamuje da mu je stalo do interesa klijenata. Na žalost to i jeste problem ovde jer po mom mišljenju mu je stalo i više nego što je potrebno.

Analogija koju ja koristim u diskusijama na ovu temu je primer koji sam siguran svi videli već, primer nabudženog daljinskog upravljača za TV koji stiže upakovan sa svim novim i skupim LCD televizorima.  Ako ste kao ja, 95% tih dugmadi ne da ne koristite nego ni nemate pojma čemu služe. Ipak, ako ste kao ja, čak i tako vama je draže da dobijete takav daljinski nego neki "od dva dugmeta” jer “možda nekad zatrebate te funkcije” – tipično razmišljanje jednog muškarca koje s obzirom da skupocene tehničke uređaje kupuju muškarci ukazuje (po meni) na smisleno tweakovanje inicijalnog iskustva pri otpakivanju da ostavi utisak “dobre kupovine”.

Način na koji ja zamišljam razvojni put programera Geek-a je potpuno suprotan od Borgovog puta: dok Borg krece od knjigovodje ka programeru, Geek je prevenstveno programer koji u svojom profesionalnom životu kreće od “programa za prodavnice”, preko “programa za komercijalu” do “programa za knjigovodstvo”.
Svo to vreme radi se o jednoj istoj aplikaciji gde dodaje mogućnosti bazirano na stvarima koje pokupi od različitih klijenata koje ima tog razvojnog puta. Na taj način na aplikaciju konstantno dodaje dodajeu “opcije”, “kolone”, “module”  što po meni rezultuje bosanskim loncem – aplikacijom koja radi sve i svašta, aplikacijom koju je lako prodati za veću cenu (“pogledaj sve te funkcije”)…

U adolescenciji, Geek aplikacije možete da prepoznate po tome što bilo kakav zahtev korisnika za nečim specifičnim samo za njega dobija promptni odgovor “nije problem nikakav – doradićemo modul sa dodatnom opcijom koji će da snima podatke u dodatne kolone”.
Sve Geek aplikacije sa dostizanjem odredjenog broja korisnika (čitaj: zaraženog novca)  zatežu svoj korisnički interfejs, sredjuju svoje sajtove, uvode ozbiljne SDLC, organizuju korisničku podršku tako da kada vidite ove “omatorele geek-ove” sasvim lako možete da ih pomešate sa  REM tipom aplikacija.
Da budem iskren, jednom kad naviknete oči da ignorišu šum svih tih *neophodnih* funkcija, ovaj tip aplikacija zna da bude veoma upotrebljiv.

Evo primera knjigovodstvenog programa koji ja lično svrstavam u ovu kategoriju

Na primeru ovog ekrana aplikacije (i to imajući u vidu samo /items/ jezičak)  možete da vidite karakteristike Geek programa:

• Na ekranu postoje 5 toolbara (paleta dugmadi koje izvršavaju neku akciju) – crveni okvir
• na ekranu postoje 13 dugmadi (ne računajući dugmad u toolbarovima) – osenčeno žuto
• tu je i čuveni Klingon toolbar za kretanje po redovima baze (plavi okvir)
• 18 padajućih lista (osenčene zeleno)
• 9 jezičaka (eng. tab). Kad bih izbrojao i elemente koje oni sadrže ove brojek bi bile još veće.
• 26 tekstualnih polja
• Tabela sa (sudeci po scroll bar-u) oko 20 kolona
• Meni sa 9 osnovnih podmenija menija (označen strelicom)

Svestan sam ja da je sve to “korisno”, ali da li je neophodno? Ovaj princip dizajniranja knjigovodstvenih aplikacija kao “unija svih eventualnosti”, meni lično kažnjava sve korisnike terajući ih da trpe manje ili više informacioni balast drugih korisnika.

Po mom ličnom mišljenju: rešenje za ovaj program je minimalizacija i segmentacija, ali je to više u domenu teorije jer sama evolucija ovog tipa aplikacija rezultuje tesno povezanim kodom koji načinom svoje implementacije limitira opcije dalje evolucije Geek programa u ovom pravcu.

The Big Lebovski

Koliko god da Borg i Geek su teže da pruže korisniku bogat spektar funkcija (svako iz svog ugla), toliko je Big Lebovski tip aplikacija  potpuno suprotan: “opušten”.

Programi za knjigovodstvo ovog tipa su uglavnom web aplikacije (“ne treba vam nikakva instalacija”), sa nikakvom paralelizacijom predstavljenih podataka (“jedan ekran za zaglavlje, jedan za artikle, pa opet next…”), WEB 1.0 izradom sajta itd… Jednom rečju, takva aplikacija iako se nominalno pozicionira kao “jeftina” definitivno nije nešto što bih ja želeo da koristim 8 sati dnevno za automatizaciju mog poslovanja jer:

• moje vreme takođe košta, a mislim da uz ovaj tip aplikacije bi ga trošio više nego što bi ga trošio sa *normalnom* aplikacijom
• ovakve aplikacije /loše implementirane/ ne pružaju mnogo podataka koje mi pomažu u vršenju svoje delatnosti

Evo primera gde ja pokušavam da kreiram račun za kupca. Sajt radi, ali na maksimalno neudoban i (za mene) zbunjujući način /zbunio me oko toga kako da unesem dodam artikl/

Iako sam mišljenja da web nije pravi medij za knjigovodstveni program (biće poseban post o tome) slažem se da ima određene draži u pravilno odrađenoj web aplikaciji, ali takva web aplikacija je jako teška i skupa za izradu i održavanje autora. Koncept OCC aplikacija kombuinovan sa ClickOnce tehnologijom pruža uporedivu lakoću distribuiranja aplikacije u nemerljivo ekonomičnijoj i jeftinijoj implementacionoj varijanti..

R.E.M

Ako ste ikad bili na koncertu R.E.M onda već znate o čemu pričam. Bend je iskusan, svirka je odlična, pesme poznate i pevljive tako da ih svi pevuše, sala/stadion-poljana je ispunjena.

Ali niko ne skače, nema mora fanova koji čekaju po pljusku satima da kupe karte, nema ekstaze u publici kada Stipe “krene kroz masu”. Na kraju koncerta izadjete polako u redu zadovoljni utrošenim novcem bez adrenalina u venama i svratite lagano na picu u neki restoran pa posle kući.

Evo primera R.E.M. tipa programa: Microsoft Office Accounting 2009 početni ekran

Kao što vidite ovde sve je na svom mestu: standardni meni, standardni toolbar, standardni Outlook sidebar sa standardnim opcijama, paneli na mestu.

Dizajn se savršeno uklapa u brend Office aplikacija kojima i ova aplikacija prirpada. Aplikacija je toliko solidno odradjena da je za mene šokantna bila odluka Microsoft-a da od Novembra 2009-e ubije ovu aplikaciju koja je samo u Engleskoj imala 100.000+ korisnika, Ali ok, iako živopisno (tipa “”$#%$/!“) moje mišljenjenje o životu i delu Mr. Ballmer-a nije bitno toliko za ovaj blog tako da ćemo da ostavimo MS Office Accounting da počiva u miru.

Šta su problemi sa ovom aplikacijom? Slično ko i u slučaju R.E.M-a, nema stvarnih problema sem da aplikacija odradjuje to što se od nje očekuje na neki “OK” način i to je to. Nema elementa iznadjenja gde aplikacija pruža korisniku informacije koje mu pomažu u svakdnevnim aktivnostima. Korišćenje standardnog Office rešenja za interfejs smanjuje proces privikavanja korisnika (što je pozitivno), ali u isto vreme stvara i osećaj korporativnog/enterprise/bezdušnog. Po meni, vidi se da je aplikacija profesionalno pravljena za nekog generickog korisnika ‘ u njoj nema ničega “za mene”.

Sasvim solidna opcija koju ja mogu sebe da zamislim da koristim svakog dana, ali definitivno ne nešto zašto bih “vukao poslovne partnere za rukav da im pokažem kako to radi”.

Mick Jagger

Moj prvi koncert Rolling Stons-a je bio 2005-e gde moram da priznam sam otišao bez da sam ih ikad slušao, kao i na more drugih koncerta – “nemam pametnija posla”. Otiso u 3 popodne, 90+ hiljada ljudi stoje na letnjem suncu već i slušaju neku UK bend koji ono OK svira pa neka češka slavna grupa i tako sve do 9 sati uveče kada se nebo smrči najednom, krene strašno da seva i žestok pljusak se sruči na stadion. Kiša pada 10-tak minuta, grmi i dalje, niko iz publike ni makac. Samo spontani huk kreće:“Rollingstones! Rollingstones!”, svetla se gase, prvi rifovi Satisfaction-a kreću, svetla se pale, Jegger sa bendom izlazi van zastora i svi sviraju pesmu na kiši namerno. Publika u delirijumu, a koncert ni 5 minuta nije trajao.

U čemu je razlika izmedju REM-a i Stonsa? Nemam pojma iskreno. Na izgled, oba benda sviraju istim instrumentima, globalni su fenomeni sličan broj članova benda, ali u suštini svako će znati da kaže da su Rolling Stonsi pored toga što su bend i simbol bunta i institucija itd…

Naravno da program za knjigovodstvo ne može da proizvede takvu senzaciju kakav god da je, ali može da proizvede taj isti “wow” efekt u prvih 5 minuta ako je propisno odradjen. Od programa koje sam ja vidjao, na mene lično godinama takav efekt ostavlja Peachtree Accounting aplikacija kupljena od strane engleskog Sage-a koji je imao katastrofalnu, ali ipak #1 aplikaciju u Engleskoj. Ja pratim tu aplikaciju već nekoliko godina i svedok sam nekoliko inovativnioh inkarnacija dizajna korisničkog iskustva koje je rezultovalo balansom originalnosti, i moći uz zadržanu umerenost u tome koliko je inovativan interfejs /koji je bio radiklaniji u tom pogledu u prethodnim godinama/.

Evo nekoliko primera stvari koje mi se dopadaju u ovom startnom ekranu:

• Kod starta aplikacije poslovni korisnik ima odmah sumarni pregled stanja firme
  • Stanja ključnih konta
  • Kome duguje i ko treba da mu plati
  • itd
• Ekran sadrži i grafičke vizuelizacije poslovnih parametara (za korisnike poput vlasnika firme koje ne zanimaju toliko detalji koliko dobijanje uvida o generalnom stanju brzo)
• Ekran je prilagodiv korisniku (svaki deo može da se izbaci i da se doda neki drugi deo koji prikazuje neke druge informacije)
• Postojanje outlook style meni-ja sa leve strane smanjuje radikalnost korisničkog iskustva i smiruje korisnika koji bi mogao biti preplašen svim ovim podacima koji ga dočekaju.

Ono što mi se ne dopada kod ove aplikacije – ideja je dobra, ali je implementacija polovična:

• Previše nepotrebnih informacija koje daju aplikaciji Geek negativne atribute 480
  • Da li je zaista neophodno imati i grafikon i tabelu?
  • Da li mene stvarno zanimaju svih 723 kupca koji mi duguju novac i da li me zanimaju i njihovi ID-ovi
    

Kako će moj program za knjigovodstvo da izgleda sa aspekta ovog kriterijuma

Osnovna ideja kako ga ja doživljavam je da želim da pravim Mick Jagger tip aplikacije koja će:

• se oslanjati na principe Edward Tufte-a o paralelizaciji vizuelnih interpretacija
  (narodski: što više grafikona, što manje tabela)
• težiti minimalizmu (sve što nije stvarno neophodno korisniku biće izbačeno)
• unaprediti analize podataka i promovisati ih iz učmalog “Izveštaji” menija (slučaj većine programa) u gradjanina prvog reda i sastavni deo svakog ekrana.

Ključni motiv u mojim planovima je da šta se prikazuje i kako se prikazuje je isključivo bazirano na potrebama stvarnih ljudi i njihovih stvarnih poslova. Ni jedan jedini grafik, tabela itd neće biti prikazani ako ne postoji korisnici kojima to stvarno i neophodno treba. Oni podaci koji prođu sito neophodnosti  biće prikazani na način koji maksimalno štedi vreme korisnika inteligentnom interpretacijom neophodnih parametara.

Pravi Mick Jagger program za knjigovodstvo treba da upije podatke koje ukucava korisnik, sažvaće ih i stvori novu vrednost za korisnika. Da bi ste shvatili na kakav tip ja to korisnosti mislim, instalirajte Xobni dodatak za Outlook i vidite šta će on odraditi sa vašim emailovima.

Zaključak

Dosta poslovnih aplikacija su dizajnirane na način koji manje ili više ignoriše stvaren potrebe korisnika tih aplikacija.

Pravi knjigovodstveni program (po mom mišljnju) treba da bude modeliran po korisničim potrebama i sa minimalnim sopstvenim interpretiranjem korisničke stvarnosti koje neizostavno unosi elemente kompleksnosti u način na koji korisnik koristi knjigovodstveni program na dnevnoj osnovi.

Sledeći blog post biće usmeren na važnost “Kick ass” faktora u dizajniranju korisničkog iskustva i nadam se iskreno biće znatno kraći od ovog 🙂

Čitamo se,
Nikola Malović