RSS

Mobile first, cloud first

Današnji svet u kome živimo je po mom skromnom mišljenju nesumnjivo svet mobilnih aplikacija.

To možda iz Srbije i nije toliko očigledno u ovom momentu, ali po meni je ta činjenica više odraz nekog kaskanja za ostalim svetom nego dokaz koji negira novu mobilnu realnost gde smo povezani sa internetom gde god se nalazili.

Kao što smo prihvatili mobilne telefone koji su nas oslobodili kabla slušalice fiksnog telefona i dozvolili nam da budemo u kontaktu sa poslovnim okruženjem non stop tako je i prodor mobilnih aplikacija nešto što će nam omogućiti da svoju kancelariju strpamo u džep i nosimo sa sobom gde god se nalazili.

Prednost je očigledna, pametni mobilni telefoni koštaju jedan dinar, internet prepaid paketi su dostupni po pristupačnim cenama – apsolutno je pristupačno rešenje dostupno čak i najmanjim nano preduzećima.

„Da, ali kako ću ja da unesem moju kalkulaciju putem mobilnog kad mi stigne kamion pun robe za prodavnicu?“

Steve Jobs je pre par godina u svom D8 intervu na slično pitanje o tome kako vidi reazliku između PC računara i tableta izneo u svom odgovoru jedno poređenje koje je mislim direktno primenjivo i na ovo pitanje.

Naime, u eri kada se većina ljudi u SAD bavila poljoprivredom i živelo van gradova, svima je bio potreban kamion jer su ga koristili za radove oko farme, transport proizvoda itd.
Kada je, usled porasta produktivnosti u poljoprivredi,  većina stanovništva migrirala u gradove, onda je taj kamion postao neoptimalan jer je previše trošio, bio težak za parkiranje i upravljanje, a nije se više ni koristio ni za prevoz robe.
Rezultat toga je da su ljudi počeli da voze automobile prilagođene novoj urbanoj stvarnosti, a kamione su i dalje vozili manji broj ljudi kojima su oni zaista trebali – farmerima.

Knjigovodstveni svet u kome živimo danas mi u Srbiji je nalik toj agrarnoj Americi sa početka 20-veka, gde svi mi moramo da teramo kamione jer koristimo iste programe koje koristi naš knjigovođa i koji imaju 823 različite opcije i 224 dugamdi  – kompleksni za korišćenje, teški za učenje i generalno ih doživljavamo kao nužno zlo koje nam oduzima vreme uludo, ali „mora se“.

U mobilnom svetu koji je današnjica u svetu, a sutrašnjica u Srbiji – knjigovođa je farmer koji vozi kamion jer mu je potreban za „radove u polju“ dok mi njihovi klijenti vozimo automobile do supermarketa i preuzmemo te iste produkte sa polica.

Knjigovođe su te koje imaju velike kompjutere sa velikim monitorima u koje gledaju 8 sati dnevno jer im je to posao. Mi smo ti koji idemo na teren, pričamo sa kupcima, pružamo usluge, prodajemo proizvode – sve stvari koje radimo van svojih kancelarija.

U modernom svetu mi koristimo naše pametne mobilne telefone sa poslovnim aplikacijama koje zadovoljavaju potrebe nano preduzeća i koje su sa nama 24 sata gde god se nalazili i šta god radili.

U modernom svetu mi se bavimo svojim poslom, a  knjigovođa svojim poslom.

Vetrenjače?

 

Posted by on 21.06.2016 in Uncategorized

Leave a comment

Knjigovodstveni program za nano preduzeća

Kao što sam naveo u članku Nano preduzeća, potrebe preduzeća sa nula ili jednim zaposlenim („nano preduzeća“) su bitno drugačije u poređenju sa „normalnim preduzećima sa više zaposlenih“ i po mom mišljenju se te potrebe mogu opisati kao težnja ka dolaženju do odgovora na sledeća pitanja:

  1. Šta da radim sa izvodima banke koje dobijam svakog dana?
  2. Koliko imam novca sad na računu? Koliko ću imati tog i tog dana?
  3. Kome, koliko i kad treba da platim račune?
  4. Ko, koliko i kad treba da meni plate po računu?
    1. Ko je pri kraju valute?
    2. Ko je preko valute?
  5. Šta da radim sa ovim računima za gorivo, struju, papir za štampač, zakup koji plaćam itd?
  6. Kako i kad da obračunam i pustim platu?
  7. Kako da uradim kalkulaciju za robu koju prodajem?
    1. Da li može to moj knjigovođa?
    2. Da li može to moj knjigovođa istog dana?
  8. Kako da napunim kasu sa novim artiklima i cenama?
  9. Kako da izdam račun za usluge koje pružam i/ili proizvode koje prodajem?
  10. Šta da radim sa novcem koji mi plate na ruke za moje usluge?
  11. Šta da radim sa tim knjigama (KEPU, TK itd)?
    1. Da li može to moj knjigovođa?
  12. Šta da radim sa tim PDV-om što se plaća povremeno?
  13. Kako da pitam knjigovođu u vezi stvari koje nisam siguran?
    1. Koliko dugo moram da čekam na odgovor?
  14. Da li može neko da me podseti kad šta treba da radim u toku meseca jer uvek zaboravim stvari..
  15. Šta ako pogrešim i napravim glupost?
    1. Da li mogu da ispravim kasnije?
    2. Da li može moj knjigovođa da to ispravi?
  16. Da li može knjigovođa da radi u mom programu isto i ispravlja dodaje stvari tamo?
  17. Da li mogu da koristim e-banking jer nemam vremena da čekam po redovima banaka?

Iako većina ovih pitanja su važeća i za preduzeća sa većim brojem zaposlenih, ipak u kontekstu nano preduzeća imaju specifičnu dimenziju jer nano preduzetnik u proseku nije spreman da utroši vreme i energiju na dolaženje do tih odgovora jer je prezauzet i/ili ne zanima ga „papirologija“ pa je usled toga način dolaženja do ovih odgovora u slučaju nano preduzeća dovoljno specifičan da se može izdvojiti.

Lista ovih pitanja naravno da se može sagledati i kao funkcionalna specifikacija osobina programa za nano preduzeća i u narednim postovima proći ćemo kroz njih i pogledati kako koji knjigovodstveni program na tržištu omogućava dolaženje do ovih odgovora nano preduzećima.

Za sad, samo par pitanja za Vas:

  • Mislite da nešto nedostaje na ovoj listi?
  • Milite da nešto ne pripada ovde?

Vaše nano piskaralo,
Nikola

 

Posted by on 22.05.2016 in Uncategorized

3 Comments

Sitan vez

Automatska integracija Papira sa PU portalom

U 2016-oj, poslovni procesi sa kojim se knjigovođa susreće svakog dana izlaze van okvira poslovne aplikacije, jer se od knjigovođe očekuje da odrađuje deo svog polsa na raznoraznim portalima poput portala Poreske Uprave što oduzima dosta vremena.

Program Papiri uvažava tu realnost i ostvaraju integraciju sa portalom Poreske uprave putem proširenja browsera koji dosadan posao preuzimanja fajlova, snimanja u folder, prekucavanja BOP-a i ostalih podataka uplatnice svodi na jedan jedini klik.

Evo kako to izgleda u Papirima:

  • Knjigovođa na portalu PU jednostavno stisne desni taster i odabere opciju „Pošalji u arhivu papira“
  • Dokument se onda sa portala Poreske Uprave automatski šalje cloud serveru Papira koji prihvati dokument, pročita BOP i podatke sa njega i kreira sve uplatnice

Jedan klik i gotovo 🙂

Pogledajte sami demo sa dva browsera na istom ekranu – jedan PU portal drugi Papiri kako bi ste mogli da vidite kojom brzina integracije sa PU portalom radi  i recite nam šta mislite 🙂

 

Posted by on 15.05.2016 in Uncategorized

Leave a comment

Nano preduzeća

Zelephant-in-the-roomvanična podela preduzeća u Srbiji poznaje četiri tipa preduzeća koja imaju sledeći broj zaposlenih :

  • mikro  do 10 zaposlenih,
  • mala  do 50 zaposlenih,
  • srednja do 250 zaposlenih,
  • velika preko 250 zaposlenih.

Ova podela  je po meni potpuno besmislena u Srbiji 2016.-e jer uopšte ne reflektuje stvarnost i kao takvu je ignorišem u potpunosti radeći na novim pivotiranim Papirima na kojima radimo (čućete kasnije detalje o tome šta i kako).

Besmislena je jer (poput slike u naslovu ovog članka) ignoriše „slona u sobi“, a to je da od 92000 preduzeća u Srbiji koja su predala završni račun, 24000  njih je sa NULA ZAPOSLENIH a 25000 njih je sa JEDNIM zaposlenim.

Drugim rečima, kao što je Miodrag opisao u svom nedavnom članku

„43% firmi u Srbiji kojima poslovne knjige vode računovodstvene agencije su firme sa 0 ili 1 zaposlenim!“

U timu sa kojim radim na Papirima mi ovaj 0/1 segment nazivamo „NANO PREDUZEĆA“ što je termin koji bi preporučio i uvaženim zakonodavcima da koriste za taj segment. 🙂

Nano preduzeća i knjigovodstveni programi

O specifičnim aspektima poslovanja nano preduzećima ću pisati u seriji članaka, ali za potrebe ovog mislim da se svi možemo složiti da su njihove potrebe minimalne – par dokumenata jednog tipa mesečno, kvartalno donesu „kutiju od cipela ispunjenu računima“ itd.

Šta im se nudi na tržištu poslovnih programa ako rešenje tih njihovih potreba?

Nude im se u većini slučajeva programska rešenja koja su kreirana dekadama dodavanjem dodatnih opcija koje su zahtevali korisnici i koji radi sve (uključujući i kuvanje kafe) i koja samim tim odbijaju te korisnike i onda dolayimo u situaciju koji je Miodrag opisao gde je značajan broj tih nano preduzeća bez poslovnog softvera.

Evo jednog primera koji ilustruje ovaj moj stav jako dobro – program Biznisoft koji apsolutno svaki knjigovođa koji ga je video obožava

 filtriranje

„Svaki izveštaj se prvo prikazuje na ekranu u posebnoj formi za izveštavanje. Kao što možete videti na ekranskim primerima, ova forma ima puno funkcija koje su korisniku na raspolaganju: navigacija po stranicama, zumiranje, pretraga teksta, štampa izveštaja, slanje izveštaja email-om kao „attachment“ (zahteva instaliran  Microsoft Outlook ili Outlook Express),  prikaz izveštaja u Adobe Acrobat Reader-u (PDF), Microsoft Excel-u (XLS) ili OpenOffice Calc-u (ODT) kao i snimanje (eksport) izveštaja u raznim formatima (PDF, XML, XLS, TXT, RTF,  HTML, BMP, JPG …). Vrlo zgodna opcija je i tzv.“prikaz izveštaja u tabeli“ gde se svi podaci sa izveštaja prikazuju u posebnim gridovima u kom slučaju su nam i opcije vezane za ove komponente a koje su prezentovane u prvom delu ovog teksta.“

Da li je program loš? Naravno da nije za knjigovođe koje se upiške od sreće kad otkriju ovaj program jer „ima sve po maloj ceni“. Naravno da nije loš ni za mala, srednja i velika preduzeća – naprotiv uvek čujem pozitivne ocene i u tim segmentima.

Ipak, mi verujemo da su rešenja ovog tipa loša za slonove iz ove priče – nano preduzeća – jer 99% stvari koje ima oni ne trebaju.

Novi Papiri na kojima radimo su laserski fokusirani na potrebe nano preduzeća 

Nano preduzeća i knjigovodstvene agencije

Kao što se ne može očekivati da jedan program podjednako dobro služi potrebama preduzeća od nula i 50 zaposlenih tako je isti problem vidljiv i u organizaciji poslovanja knjigovodstvenih agencija u Srbiji.

Kod njih se problematika nano preduzeća manifestuje na taj način da su obe strane duboko nezadovoljne jer:

  • „Šta on misli da može da nas zove svaki dan po 5 x za tih 30 evra mesečno što plaća?“ – Knjiogovođa
  • „Evo treći dan čekam da mi javite kome treba da pustim šta i da mi pošaljete lager listu – znači nema smisla“ – nano preduzetnik

Otkud toliko nezadovoljstvo?

Po našem mišljenu (ko o čemu baba o pečenju) to je rezultat neadekvatnog softvera koji ne pokriva jednostavne potrebe nano preduzeća pa iziskuje prekomereni utrošak vremena i energije knjigovođe koji nije usaglašen sa iznosem koji se dobija za tu uslugu pa je knjigovođa primoran da uslužuje zahteve nano preduzeća „kad se ima vremena“.

Novi Papiri na kojima radimo rešavaju pitanje efikasnosti i rentabilnosti računovostvenih  agencija u podržavanju poslovanja nano preduzeća 

Zaključak

Eto, čuli ste nagoveštaj čime se to mi bavimo u 2016-oj pa recite slobodno dole u komentarima da li mislite da (opet) traćimo vreme ili ne. 🙂

Da li se slažete uopšte sa našom ocenom posebnosti u zahtevima koje nad poslovnim softverom ima segment nano preduzeća? Da li im je potreban poseban softver ili ne?

 

 

Posted by on 12.05.2016 in Uncategorized

4 Comments

Vampiri i pijavice

Drakula

Danas sam imao chat preko Skajpa sa Zoranom (knjigovodstvene agencije Konto M iz Ćuprije)  na temu cenovnih modela knjigovodstvenih programa u Srbiji gde se neki nude preko pretplate, a neki putem jednokratne pretplate.

S obzirom da sam svoje misljenje u vezi ove teme izneo pre nekoliko godina detaljno u članku  Modeli plaćanja knjigovodstvenih programa tako da ako vas zanima tematika idite, pročitajte – ja vas čekam ovde da nastavimo priču kad završite.

Tema o kojoj želim da pišem danas je deo diskusije koju smo ja i Zoran imali, a svodi se na sledeće pitanje


„Ako je tačno to što si pisao 2010-e da je pretplatni model najbolji,
kako to da ga veoma mali broj firmi koristi kod nas danas?“

 

Odlično pitanje Zorane 🙂

Definitivno se ne radi o slučaju da naše firme ne znaju za pretplatni model. Ne radi se ni o tome da za pretplatni model mora da se radi o web aplikaciji – (npr. Lidder možete kupiti u 12 mesečnih rata, Pantheon takođe ima mesečnu licencu pored mesečne). Ne radi se naravno ni o tome da su proizvođači softvera „glupi“ – radi se naprotiv o možda najpametnijim firmama u Srbiji. Čak štaviše, to što većina firmi ne prodaje pretplatu nego proizvod verovatno nije ni pogrešno imajući u vidu poslovno okruženje kod nas (da, iako ja tvrdim suprotno gore i stojim iza toga.)

Gospodin Drakula

Ako pogledate život i delo druga Drakule, videćete da se njegovo delovanje svodi na to da se u gluvo doba noći probudi, obleti oko sela podno svog zamka, odabere osobu rumenih obraza, hipnotiše je i ispije nekoliko litara krvi usled čega subjekt umre i tako gosn Drakula sutra mora da traži novu žrtvu da se dopuni. Ako neko i preživi, ili postane sluga grbavac ili služi za periodičnu „dopunu kredita“ gosn Drakule.

Na neki način (figurativno i potpuno šaljivo govoreći), gosn Drakula je metafora firme koja prodaje knjigovodstvene programe po sistemu: pronađem agenciju (let oko sela), pozovem je telefonom i zakažem prezentaciju (sletanje i transformacija u ljudski oblik), impresioniram impresivnom listom klijenata i decenijskim iskustvom (hipnotisanje) i fakturišem 2000 evra + 10.000 dinara mesečno održavanje („otakanje para litara krvi“).

Gospođica Pijavica

Drugi učesnik današnjeg članka je gospođica Pijavica, koja se bavi istim poslom kao i gosn Drakula, ali u njenom slučaju prikači se neprimetno i isisava krv u mililitrima natenane „meraklijski“ 🙂 Subjek delatnosti gđice Pijavice tako može da preživi 100 godina bez problema sve vreme vraćajući prinos gospođici pijavici.

Opet figurativno i šaljivo govoreći, pijavica je metafora firme koja prodaje knjigovodstvene programe putem pretplate: korisnik odabere trial (neprimetno prekiačivanje), korisnik plaća malu mesečnu pretplatu (otakanje nekoliko ml).

Drakula vs Pijavica – dijetni ugao

E sad, ko pobeđuje u ovoj borbi – Pijavica ili Drakula? Koji je cenovni model bolji: JP ili PP?

Kao i za bilo koje drugo pitanje, tačan odgovor je: zavisi.

Prednost Drakule je što otoči par litara krvi svake noći „iz taka“ dok pijavici treba godinu dana da otoči to isto te sa te tačke gledišta Drakula pobeđuje.
Drakulina mana je što će pre ili kasnije ponestati seljančica rumenih obraza i u tom slučaju on (nagađam – nikad video u filmovima) umire od gladi.
Drakulina mana je i ta što se ljudima uopšteno govreći ne dopada to da ih on poseti, pa se naoružaju raznoraznim sredstvima i bore sa Drakulom.

Sa druge strane, pijavica se lako prikači – nema naoružane rulje – često subjekt ni ne primeti da je pijavica tu.
Usled činjenice da osoba može da preživi 100 godina, pijavica ne mora da se brine da će umreti od gladi – mali ali stabilan priliv je garantovan.
Usled toga što može lako da se prikači na osobu, posao mogu da razgranaju sa još gospođica pijavica te tako malo po malo svakog dana PIjavica doo inkasira veću i veču količinu „sirovina“. Takođe, pijavica može da se prikači i na malog zeku i macu i kucu – svakog ko ima par ml da podeli 🙂

Ok ko je onda pobednik – oboje imaju dobre i loše strane ? Kao što rekoh: zavisi 🙂

Ako se na primer radi o proizvođaču knjigovodstvenog softvera lokalne prirode (klijenti u krugu od 50 km) onda je broj „objekata  tankiranja“ mali i ima dosta njih malokrvnih, ljubitelja belog luka i sl. S obzirom da su takve firme tipično tipa „mali Perica genijalac pravi programe“, kod njih po meni Drakula pobeđuje.
Ako u mojoj Ćupriji ima recimo ne više od 50 klijenata kojim mogu da se nadam dugoročno, naplaćivati 20-30 evra mesečno očigledno nema nikakve logike već je pametnije 50 x 400  = 20.000 evra i vozdra 🙂

Ako se radi o proizvođaču knjigovodstvenog softvera koji prodaje program na teritoriji Srbije (i šire) onda je broj klijenata dovoljno veliki da obe opcije postaju racionalne po defaultu.

Sada je pitanje koliko litra g-din Drakula treba „dnevno“ – recimo da imate 10 zaposlenih koji ukupno prime (super-bruto iznos) 10.000 evra mesečno i recimo da vam je pretplata tih hipotetičkih 30 evra mesečno. Da se pokriju samo plate zaposlenih proizvođač treba da ima 350 mesečnih pretplata. Znam, rećićete nije 30 nego  x evra, ali nije ni 10.000 evra samo za plate nego mnogo više i nisu plate sav trošak.

Šta ovo znači?

Znači da ako je Drakula u hibernaciji i ne izlazi iz svog kovčega kako bi trebao minimalne količine krvi, možda i može da preživi ovako. Ako je proiyvođač softvera firma koja nema programere, nema velike službe prodaje i podrške, ako valja jedan isti program napravljen 2008-e, možda i može da preživi kao Pijavica što ima svoje prednosti.

Po mojim procenama to nije slučaj i naši veliki proizvođači softvera imaju veći broj zaposlenih programera, ekonomista itd. te da to kombinovano sa limitovanim tržištem Srbije (limitovano u veličini, „pismenosti“ i sklonosti ka promenama softvera) ih primorava da budu Drakula jer ne mogu drugačije da prežive. Sa druge strane to firme sa „manjom stajaćom vojskom“ mogu to da iskoriste i da budu Pijavice i da privuku korisnike malim mesečnim iznosom, besplatnom probom itd.

Gledano iz ovog dijetnog ugla – pobednik je Pijavica ukoliko:

  • Cilj je postići lakšu prodaju, lakšu naplatu i stabilni priliv novca itd
  • Radi se o softverskim firma prodaje na većem tržištu
  • Radi se o softverksim firmama koje nemaju velike „fiksne troškove“
  • Radi se o softverskim firmama koje stupaju na novo tržište
  • Radi se o softverskim firmama koje se fokusiraju na segmente koji ne mogu da priušte velike upfront investicije

Drakula je pobednik ukoliko:

  • Radi se o softverskim firmama koje imaju velike fiksne troškove
  • Radi se o softverskim firmama koje imaju razvijene prodajne i razvojne funkcije i ne boje se da „love seljančice“ svakog dana
  • Radi se o softverskim firmama koje zanima tržišna dominacija i ubrzani rast.

Drakula vs Pijavica – aspekt lojalnost

Kad pogledamo sa ove tačke, prednosti i mane Drakule i Pijavice se skoro preokrenu za 180 stepeni jer je pijavicu lako otkaciti sa noge jer je tako neprimetno vezana dok je odupreti se volji gosn Drakule je skoro nemoguće.

Ok, da prevedem ovo moje baljezganje na kontekst knjigovodstvenih programa 🙂

Kada ste korisnik pretplatnog knjigovodstvenog programa gde plaćate mesečnu pretplatu od 30 evra, kad Vam neko ponudi da probate program X koji bolje radi Y Vaša odluka da promenite program je jako laka jer „ne gubite ništa“ – platite pretplatu drugoj firmi i terate dalje.

U slučaju kada ste platili 2000 evra odjednom i plaćate 10.000 mesečno, kad vam neko kaže da probate program X čak i da vam se svidi veorvatno nećete preći na njega jer time „gubite 2000 evra“ plus ispadate glupi u očima svojih zaposlenih što ste platili nešto 2000 od čega je bolje nešto što košta 30 evra. Ovo je dopro poznata tehnika u prodaji softvera koja se zove Vendor lock-in i kojom veliki proiyvođači softvera ostvarju uvećane prihode po korisniku njihovih proizvoda.

Gledano sa aspekta lojalnosti – Drakula je jasni pobednik jer su klijenti lojalniji što omogućava dodatnu zaštitu od konkurencije, dodatne prihode od održavanja i osvežavanja verzija itd.

Ipak, Pijavica može takođe da bude pobednik u slučaju kada je Pijavica „gladna i besna“ i ne boji se konkurencije nego je sigurna da može „brže i bolje“ jer time može da reši problem nudeći više stvari, brže od konkurencije, boljom podrškom, nižom cenom itd. To zahteva vrhunsku organizaciju poslovanja proizvođača softvera  Pijavice na strateškom, taktičkom i operacionom nivou uz striktnu kontrolu troškova (previše troškova – pijavica mora da postane vampir). Takva elitna pijavica je jako retka i teška za pronaći, ali jednom ostvarena ima potencijale da ostvari neverovatne rezultate  (primer Xero pijavice)

Zaključak


Šta vi mislite? Ko pobeđuje: pijavica ili vampir? Ili možda neko sasvim treći?

Šta da odgovorim Zoranu – zašto u Srbiji nema više firmi koje nude knjigovodstvene programe putem preplate?
Vaše Piskaralo,

Nikola

PS: „Moj skype ID je malovicn – ako i vi kao i Zoran želite da četujete sa mnom“

 

Posted by on 04.05.2016 in Uncategorized

3 Comments