Đe si bio, što si radio?

Poslednje dve godine za mene su bile jako zanimljive: ispunio sam svoj dečački san da dobijem @microsoft.com email adresu, po prvi put u životu sam menadžer i to u jednom momentu timu od 17-oro ljudi, radimo na Skype web klijentu, doživeo da čitam članke o svom radu na The Verge, Techcrunch, Mashable itd., bio nekoliko puta u Stockolmu, Redmondu, San Francisku i još puno drugih stvari uključujući i sasvim pristojnu finansijku priču, zimovanja, letovanja i već šta sve ide uz to.

Što je najlepše, priča i dalje traje 🙂

Cenu toga su platili ovaj moj blog, sajt Kad ce plata? i moj program za obračun plata Papiri.

Morao sam da ukinem registraciju novih probnih korisnika, da se izvinem svima koji su me kontaktirali emailom zbog toga  (a bilo je na žalost i puno onih kojima čak nisam ni stigao da odgovorim). Ovih nekoliko agencija što koriste Papire koriste ih uspešno (tu i tamo poneki bag koji ja otklonim) i evo već dve godine isplaćuju se mesečno više zarade za više od 100 firmi. Daleko od toga šta sam imao na umu, ali nije baš potpuna katstrofa – neko bar uživa u najprostijem obračunu zarada u Srbiji 🙂

I postavlja se pitanje: „Je l’ to to? Fajront?“

Iskren da budem dugo vremena sam planirao da napištem taj fajront post i da se pozdravimo, ali nisam znao kako da to uradim na pravi način pa sam tako to odugovlačio sve do ovog leta kada sam proveo par nedelja na ostrvu Kos razmišljajući između ostalog i o tome šta sa Papirima dalje.

Zaključak do koga sam došao je da je ovo što radim i dalje jako bitno za mene ne iz nekih finansijskih motiva, već zato što (koliko god to zvučalo čudno) je tematika knjigovodstvenih programa nešto što mene zaista zanima i nešto što bitno može da poboljša živote mnogo ljudi tako da nema odustajanja.

2005-a

Nekoliko puta sam na ovom blogu spominjao knjigovodstveni program Financio koji sam radio 2004-e i koji se neprekidno koristi evo i danas za vođenje poslovanja desetina firmi. Pre mesec dana, igrom slučajeva (čitaj neki ransom virus zarobio server jednog klijenta) sam morao da ga instalirao ponovo i radeći to proveo sam nekoliko dana sa njim malo ga prepravljao da radi sa SQL Server 2014 itd. Iskustvo je za mene bilo magično jer sam skroz zaboravio kako je funkcionalan i ispred svog vremena bio te godine – sama činjenica da je windows aplikacija je bila uzrok satima i satima raspravki sa klijentima koji su tada imali clipper programe, a zatim je tu jedinstvena baza koju dele knjigovodja i klijenti za robno i finansijsko, automatska integracija rada sa kasama i štampačima, automatsko zatvaranje 5-ce i 6-ce i izrada završnog računa, automatska sinhronizacija naloga za knjiženje sa kompjutera klijenata i servera knjigovođe, velikoprodaja, maloprodaja, proizvodnja, usluge – sve u jednom programu itd itd…

Pogledajte demo kalkulacije u Financiu (premojte na 3:56 gde demo počinje)

Čak i danas, 10 godina kasnije usuđujem se da kažem da je i dalje konkurentan nekim rešenjima koja su kod nas aktivna. Iskren da budem, gledajući količinu koda i šta sve program radi, nije mi jasno kako sam ja sam samcat uspeo sve to da odradim za godinu dana rada. Ko u onom vicu valjda „Šta zna dete šta je dvesta kila“

2015-a

Ovaj video gore je snimljen 2010-e godine kada sam ja počeo ponovo da se bavim „novim programom“, ali sam hteo da bude opet napredan pa sam tako krenuo da ga radim kao distribuiranu S+S aplikaciju a zatim kao web aplikaciju. Planirao sam da napravim galeriju knjigovodstvenih programa, kao neki marketplace za programe da olakšam ljudima, zatim sam planirao da napravim specijalizovan program za PC servise koji su ispostavilo se bili u odumiranju, pa sam onda prešao na deo starog programa koji se „nije jotu promenio u zadnjih 10 godina“ – obračun plata, koji se naravno u 2 godine 3x promenio iz korena pa i to od 3 meseca potrajalo 1-2 kalendarske godine itd…

2010-e je web program bio besmislen, svaki knjigovodja s kojim sam pričao je ponavljao dve iste stvari:

• moji podaci moraju da budu kod mene u kancelariji
• to nije produktivno – mi unosimo puno podatak

2015-e (u velikoj meri zahvaljujući pregalačkom radu SAOP-a, web aplikacija je sasvim prihvatljiva skoro svima, stidljivo se uviđaju prednosti jedinstvene baze itd). Ako je nešto dobro u toj priči, barem ne zaostajemo s vremenom dodatno u odnosu na US, 10 godina je konstantnog zaostatka u IT svetu i dalje. Ima nade!

2025-a i ja

Šta?

Posle bitke je lako biti general i sve to izgleda očigledno gledajući unazad, ali pitanje kojim sam se ja bavio u poslednje vreme je Šta je to na čemu ja želim da radim i što verujem da će biti korišćeno i za 10 godina (kao što se i danas koristi Financio napravljen pre 10 godina.)

Tragajući za tim odgovorom ja sam u poslednjih par nedelja pitao razne knjigovodje koje poznajem dva pitanja:

• Koji su najveći problemi u radu agencije danas?
• Da li bi mogao da sa istim brojem zaposlenih imaš 2x/3x/4x veći broj klijenata? Zašto ne?

Odgovore  sam dobio raznorazne, ali se izdvajaju 5 glavnih problema:

1. Kalkulacije (manualno unošenje često veće količine podataka je veliki posao
2. Izvodi (samo iskusne knjigovođe ovo mogu da rade i to klijenta po klijenta jer treba znati na koji konto šta ide, ako je uplata kupca koji račun da se zatvori itd.)
3. Troškovi (kasno dobiju od klijenta račune i priznanice, treba biti iskusan knjigovođa da se zna šta se kako knjiži itd)
4. Rad sa klijentima (razgovori, primopredaja računovodstvene dokumentacije, servisni odgovori na klijentske upite „Kome da pustim, koga da zovem, koliko imam na računu“
5. Nemogućnost proširenja tima (teško je naći dobre knjigovođe, puno vremena treba da se naviknu itd.)

Gledajući ovu listu jutros, napokon mi se ukazao odgovor na pitanje o kome razmišljam danima – koja je budućnost Papira.

Odgovor je jednostavan:

„Reši ova 5 problema na jednostavan i savremen način i time ćeš doći do nečega što će se koristiti i 2025-e“

Zašto?

Ok, sad kad sam objasnio šta hoću da radim, moram da odgovim i podjednako (meni bar) važno pitanje „A što hoćeš to da radiš?“

2010-e mi je motivacija bila vrlo profesionalna, želeo sam da stvorim firmu koja bi stabilno zarađivala dovoljno novaca za život moje porodice kako bi smo mogli da se vratimo u Srbiju. Jako ozbiljan razlog, koji je doveo do jako ozbiljnog mentalnog i fizičkog zalaganja (2 godine skoro sam spavao 4 sata dnevno kako bi imao više sati da uložim u rad jer imam noramalan posao preko dana) i tako se na kraju nekako sve „isposnilo“, a ja sagoreo i izgubio volju za daljim radom.

2015-e mi je motivacija potpuno drugačija. Ne interesuje me nikakva posebna zarada od programa jer novaca za normalan život već imam. Ako dođe do njih nekako usled mog rada, super. Ako ne, opet super. Bavim se ovim u svoje slobodno vreme, isključivo zato što volim ovu problematiku  i zato što verujem da je niko nije rešio do sad na produktivan i efikasan način koji ulepšava život knjigovodja i njihovih klijenata.

Svi mi provodimo trećinu našeg života radeći u svojim preduzećima često na veoma neprijatni način. Moj cilj je da učinim to prijatnijim iskustvom, koje nam ne isisa svu životnu energije tokom radnog dana nego nam ostavi dovoljno snage, vremena i volje da provedemo sa svojim porodicama, prijateljima i sebi samima.

Drugim rečima: Hobi.

Zaključak

Eto, sad znate sve o tome gde sam se izgubio i šta planiram dalje. O detaljima kako tačno ja to planiram da ostvarim i izazovima na koje ću da nalazim čitaćete detaljnije tokom 2016-e ako vas zanima.

Što se mene tiče, vreme je za tradicionalno novogodišnje gledanje Hobita i Gospodara Prstenova i razmišljanje o Papirima.

Vidimo se u 2016-oj! 🙂

Obračun zarada – Dodaci na osnovnu zaradu

U prethodnim postovima o obračunu zarada kojima beležim sopstvena iskustva stečena tokom izrade najprostijeg programa za plate, nakon što sam objasnio opšti način na koji se plate obračunavaju, da bi zatim malo detaljnije obradio prvu kockicu obračuna zarade: osnovnu zaradu.

Današnji post se fokusira na sledeću lego kockicu obračuna zarada koja se oslanja na osnovnu zaradu, a to su dodaci na osnovnu zaradu.

Teorija

Zakonom o radu je propisano da se na osnovnu zaradu zaposlenog dodaju izvesni dodaci definisani pomenutim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Ti dodaci se grubo mogu podeliti na dve grupe po tome da li imaju karakter zarade ili ne: oporezive i neoporezive dodatke na osnovnu zaradu.

U prvu grupu spadaju dodaci za: topli obrok, regres, minuli rad, terenski dodatak, praznični rad, noćni rad, prekovremeni rad, rad u više smena, dežurstva itd. Dodaci iz ove prve grupe celokupnim svojim iznosom ulaze u bruto osnovicu i samim tim utiču na iznos poreza i doprinosa.

U drugu grupu dodataka spadaju raznorazni dodaci za službena putovanja, otpremnine, putni troškovi, jubilarne nagrade, hranarine, solidarne pomoći itd. Dodaci iz ove druge grupe u celosti ili delimično se ne uključuju u bruto osnovicu tako da u potpunosti li delimično ne utiču na povećanje bruto iznosa.

Veličinu dodataka na osnovnu zaradu preduzeće definiše pravilnikom preduzeća, ugovorom o radu ili samim zakonom o radu, a za pravne subjekte sa manje od 5 zaposlenih ne postoji obaveza donošenja Pravilnika o radu- po članu 24. stav 3.  Zakona o radu.

Kao što je to Coba briljantno objasnio iznosi dodataka se definišu u bruto iznosu.

Praksa

U praksi (po mom ličnom mišljenju) je koncept dodataka na osnovnu zaradu obesmišljen i svodi se na četiri osnovna dodatka: topli obrok, regres, minuli rad i stimulaciju.

Koncept dodataka je po meni obesmišljen iz dva razloga:

• dodaci se oporezuju u punom iznosu potpuno jednako kao osnovna zarada
• Zakon o radu propisuje obavezu, ali ne propisuje iznose – to se ostavlja na preduzeću da odluči.
• Zakon poznaje samo koncept bruto zarade, u praksi se koristi neto zarada, a ni poslodavac ni zaposleni u stvarnosti ne barataju veličinom osnovnu zarade

.

Ako imamo u vidu te tri stvari stvari i činjenicu da je NETO = OSN.ZAR + DODACI (tipičan slučaj u praksi gde su dodaci izbiju iz neto iznosa) onda mogu svoje mišljenje o besmislju ilustrovati sledećim grafikonom

Kao što vidite ovde imamo 3 slučaja gde je NETO u svakom od ova 1500 dinara rezultat različitih kombinacija vrednosti osnovne zarade i dodataka. Da li u 1500 dinara neto radnik ima 300 dinara minulog rada, a 200 regres ili 200 minuli rad, a 300 regres  – potpuno je nebitno računski gledano,

Poslodavcu su sva tri slučajeva apsolutno jednaka jer je njegova bruto obaveza ista u svakom slučaju. Zaposlenom koji prima platu je nebitno da li u tih 1500 din ide ovaj ili onaj deo ovog dodatka, ono što im je jedino bitno je neto. Jedino gde je to bitno je u OZ obrascu koji čak ni ja ne čitam.

Da se ja pitam ili bi se dodaci ukinuli ili bi delimično bili oslobođeni poreza. Npr topli obrok u Češkoj gde ja radim se isplaćuje u bonovima gde je 50% vrednosti bonova isključeno iz bruto osnovice te postoji suštinska razlika između 100 dinara toplog obroka i 100 dinara osnovne zarade.

No, dosta mog gunđanja o tome kako su ti dodaci besmisleni, nego da ih malo pojasnim: šta su i kako se u praksi računaju.

Topli obrok

Topli obrok se sastoji u tome da za svaki radni dan koji radnik provede na poslu, dobija određeni iznos na neto zaradu kojim bi trebalo da obeduje. Trebalo bi da se propiše u bruto iznosu, ali pošto je iznos računski nebitan i nije propisan bukvalno preduzeće može koristi bilo koju cifru.

Ono što je meni rečeno kao racionalni iznos toplog obroka je koliko košta “1/4 bureka + jogurt”.

Topli obrok se isplaćuje samo za sate koje je radnik proveo u preduzeću tako da se ne isplaćuje na primer za dane kada je bio na godišnjem odmoru i slično.

Regres

Regres je dodatak za godišnji odmor koji se nekad isplaćivao radnicima pre odlaska na godišnji odmor, a danas se taj iznos podeli na 12 dela i isplaćuje mesečno kao dodatak zaradi.

Iznos je definisan na nivou preduzeća i jednak je za sve zaposlene od portira do direktora. Obaveza je propisana takođe zakonom o radu, ali opet se preduzeću ostavlja da definiše iznos – apsolutno je svejedno računski koji se iznos koristi – neto je isti => bruto i ostalo je isto.

Racionalni iznos regresa koji se koristi je 1000 dinara.

Regres se prima svakog meseca neovisno o broju radnih sati itd. Zna;i svakog meseca hiljadarka zaposlenom.

Minuli rad

Minuli rad je dodatak osnovnoj zaradi koji je proporcionalan broju navršenih godina radnog staža zaposlenog.

Način na koji se računa je da se uzme broj navršenih godina radnog staža na zadnji dan za koji se isplaćuje zarada i pomnoži sa 0.4% (u teoriji minimalno toliko, u praksi uvek toliko). Taj se iznos onda pomnoži sa osnovnom zaradom i dobije se iznos dodatka za topli obrok.

Računa se ukupni radni staž zaposlenog, uključujući i prethodne poslove kod drugih poslodavca.

Npr. ako ste bili čistač ulice 30 godina i 7 meseci i onda se zaposlili kao direktor EPS-a gde vam je osnovna zarada recimo 100.000 dinara i radili tako 6 meseci, dodatak za minuli rad na osnovnu zaradu direktora bi se računao ovako:

31 godina x 0.004 x 100.000 =  12.400 din.

Stimulacija

Stimulacija je jedini dodatak na zaradu zaposlenog koji po meni ima smisla jer utiče na primanja zaposlenog (iako je računski moguće i nju odbiti iz neto, to u slučaju stimulacije nema smisla jer zaposleni kad dobije stimulaciju 20% očekuje da dobije veći neto iznos).

Inicijalno je meni bilo logično da u situaciji kad primam neto 1000 dinara i dobijem stimulaciju 20% da treba da primim 1200 din tj da se procenat stimulacije računa na neto zaradu. Ipak, nakon dobijanja povratnih informacija od par ljudi sa bloga u vezi toga naučio sam da to nije slučaj već da ide 20% na osnovnu zaradu te je taj iznos manji od 200 dinara.

Ono što je meni palo na pamet kada sam to naučio da je to verovatno jedini razlog matematički zašto su bitni topli obrok i regres – ako poslodavac hoće da “stimuliše jeftino” zaposlene. Npr. ako moj zaposleni ima 1000 dinara neto u kojih je uključeno 100 dinara minulog rada i namerno visoki regres 300 dinara i topli obrok 400 dinara onda tih 20% koje mu ja na papiru kao dam idu na 1000-100-300-400 = 200 dinara. Matematički zanimljivo, ali u stvarnosti nebitno jer čemu stimulisati radnika ako se on oseti izigranim?

Zaključak

Današnji članak je bio usmeren na drugu lego kockicu obračuna zarada – dodatke na osnovnu zaradu koji spojeni sa prvom kockicom – osnovnom zaradom zaposlenog daju neto zaradu. Sledeći članak nastavlja priču od te neto zarade malo dubljim osvrtom na bruto osnovicu i teme vezane za porez na lična primanja zaposlenog.

Do tad!

Nikola

PS:”Svima koji su se registrovali za probu kadceplata.com u ponedeljak šaljem link sa uputstvom kako da pristupe sajtu. Sajt nije još potpuno gotov, ali je u stanju dovoljnom da pogledate kako radi i kažete mi šta sam sve zabrljao pa da popravim to do kraja oktobra i pustim ga zvanično u rad 1. novembra ”