Kao što sam naveo u članku Nano preduzeća, potrebe preduzeća sa nula ili jednim zaposlenim („nano preduzeća“) su bitno drugačije u poređenju sa „normalnim preduzećima sa više zaposlenih“ i po mom mišljenju se te potrebe mogu opisati kao težnja ka dolaženju do odgovora na sledeća pitanja:
- Šta da radim sa izvodima banke koje dobijam svakog dana?
- Koliko imam novca sad na računu? Koliko ću imati tog i tog dana?
- Kome, koliko i kad treba da platim račune?
- Ko, koliko i kad treba da meni plate po računu?
- Ko je pri kraju valute?
- Ko je preko valute?
- Šta da radim sa ovim računima za gorivo, struju, papir za štampač, zakup koji plaćam itd?
- Kako i kad da obračunam i pustim platu?
- Kako da uradim kalkulaciju za robu koju prodajem?
- Da li može to moj knjigovođa?
- Da li može to moj knjigovođa istog dana?
- Kako da napunim kasu sa novim artiklima i cenama?
- Kako da izdam račun za usluge koje pružam i/ili proizvode koje prodajem?
- Šta da radim sa novcem koji mi plate na ruke za moje usluge?
- Šta da radim sa tim knjigama (KEPU, TK itd)?
- Da li može to moj knjigovođa?
- Šta da radim sa tim PDV-om što se plaća povremeno?
- Kako da pitam knjigovođu u vezi stvari koje nisam siguran?
- Koliko dugo moram da čekam na odgovor?
- Da li može neko da me podseti kad šta treba da radim u toku meseca jer uvek zaboravim stvari..
- Šta ako pogrešim i napravim glupost?
- Da li mogu da ispravim kasnije?
- Da li može moj knjigovođa da to ispravi?
- Da li može knjigovođa da radi u mom programu isto i ispravlja dodaje stvari tamo?
- Da li mogu da koristim e-banking jer nemam vremena da čekam po redovima banaka?
Iako većina ovih pitanja su važeća i za preduzeća sa većim brojem zaposlenih, ipak u kontekstu nano preduzeća imaju specifičnu dimenziju jer nano preduzetnik u proseku nije spreman da utroši vreme i energiju na dolaženje do tih odgovora jer je prezauzet i/ili ne zanima ga „papirologija“ pa je usled toga način dolaženja do ovih odgovora u slučaju nano preduzeća dovoljno specifičan da se može izdvojiti.
Lista ovih pitanja naravno da se može sagledati i kao funkcionalna specifikacija osobina programa za nano preduzeća i u narednim postovima proći ćemo kroz njih i pogledati kako koji knjigovodstveni program na tržištu omogućava dolaženje do ovih odgovora nano preduzećima.
Za sad, samo par pitanja za Vas:
- Mislite da nešto nedostaje na ovoj listi?
- Milite da nešto ne pripada ovde?
Vaše nano piskaralo,
Nikola
Nema preduzeća sa nula zaposlenih. To su u Srbiji preduzeća koja su ugašena i više ne rade. Pošto gašenje preduzeća košta između 300 i 700 EUR i traje oko 6 meseci (najprostije gašenje bez angažovanja stečajnog upravnika i slično), niko nije lud da to radi – da gasi firmu. Jednostavno je ostave i odu. Ostane tekući račun koji godinama nema promet, ostane registracija u APR i ništa više. Ne postoje zakonske sankcije za ovo, pa je to postala standardna praksa. Dakle, 25000 preduzeća sa nula zaposlenih, nije ispravna statistika.
Postovani, ne mora da bude bas tako. Vlasnik sam konsultantske agencije od 1999 godine i ako odete na sajt APR-a, mozete videti da je za moju agenciju broj zaposlenih 0. Ili Broj zaposlenih (AOP 605). Sto znaci da se vlasnik preduzetnicke radnje (jedini zaposleni) u stvari ne tretira kao zaposleni, pa je u stvari broj zaposlenih 0, sem ukoliko nije još neko zaposlen.
Miodrag je u svom članku Srpsko tržište poslovnog softvera naglasio da su uzete u obzir firme koje su predale zavšeni račun APR-u
Čak i da diskusije radi zanemarimo preduzeća sa 0 zaposlenih, tu su 25.000 preduzeća sa jednim zaposlenim što je značajno veliki broj samo po sebi da zasluži svoju nomenklaturnu poziciju 🙂