Zvanična podela preduzeća u Srbiji poznaje četiri tipa preduzeća koja imaju sledeći broj zaposlenih :
- mikro do 10 zaposlenih,
- mala do 50 zaposlenih,
- srednja do 250 zaposlenih,
- velika preko 250 zaposlenih.
Ova podela je po meni potpuno besmislena u Srbiji 2016.-e jer uopšte ne reflektuje stvarnost i kao takvu je ignorišem u potpunosti radeći na novim pivotiranim Papirima na kojima radimo (čućete kasnije detalje o tome šta i kako).
Besmislena je jer (poput slike u naslovu ovog članka) ignoriše „slona u sobi“, a to je da od 92000 preduzeća u Srbiji koja su predala završni račun, 24000 njih je sa NULA ZAPOSLENIH a 25000 njih je sa JEDNIM zaposlenim.
Drugim rečima, kao što je Miodrag opisao u svom nedavnom članku
„43% firmi u Srbiji kojima poslovne knjige vode računovodstvene agencije su firme sa 0 ili 1 zaposlenim!“
U timu sa kojim radim na Papirima mi ovaj 0/1 segment nazivamo „NANO PREDUZEĆA“ što je termin koji bi preporučio i uvaženim zakonodavcima da koriste za taj segment. 🙂
Nano preduzeća i knjigovodstveni programi
O specifičnim aspektima poslovanja nano preduzećima ću pisati u seriji članaka, ali za potrebe ovog mislim da se svi možemo složiti da su njihove potrebe minimalne – par dokumenata jednog tipa mesečno, kvartalno donesu „kutiju od cipela ispunjenu računima“ itd.
Šta im se nudi na tržištu poslovnih programa ako rešenje tih njihovih potreba?
Nude im se u većini slučajeva programska rešenja koja su kreirana dekadama dodavanjem dodatnih opcija koje su zahtevali korisnici i koji radi sve (uključujući i kuvanje kafe) i koja samim tim odbijaju te korisnike i onda dolayimo u situaciju koji je Miodrag opisao gde je značajan broj tih nano preduzeća bez poslovnog softvera.
Evo jednog primera koji ilustruje ovaj moj stav jako dobro – program Biznisoft koji apsolutno svaki knjigovođa koji ga je video obožava
„Svaki izveštaj se prvo prikazuje na ekranu u posebnoj formi za izveštavanje. Kao što možete videti na ekranskim primerima, ova forma ima puno funkcija koje su korisniku na raspolaganju: navigacija po stranicama, zumiranje, pretraga teksta, štampa izveštaja, slanje izveštaja email-om kao „attachment“ (zahteva instaliran Microsoft Outlook ili Outlook Express), prikaz izveštaja u Adobe Acrobat Reader-u (PDF), Microsoft Excel-u (XLS) ili OpenOffice Calc-u (ODT) kao i snimanje (eksport) izveštaja u raznim formatima (PDF, XML, XLS, TXT, RTF, HTML, BMP, JPG …). Vrlo zgodna opcija je i tzv.“prikaz izveštaja u tabeli“ gde se svi podaci sa izveštaja prikazuju u posebnim gridovima u kom slučaju su nam i opcije vezane za ove komponente a koje su prezentovane u prvom delu ovog teksta.“
Da li je program loš? Naravno da nije za knjigovođe koje se upiške od sreće kad otkriju ovaj program jer „ima sve po maloj ceni“. Naravno da nije loš ni za mala, srednja i velika preduzeća – naprotiv uvek čujem pozitivne ocene i u tim segmentima.
Ipak, mi verujemo da su rešenja ovog tipa loša za slonove iz ove priče – nano preduzeća – jer 99% stvari koje ima oni ne trebaju.
Novi Papiri na kojima radimo su laserski fokusirani na potrebe nano preduzeća
Nano preduzeća i knjigovodstvene agencije
Kao što se ne može očekivati da jedan program podjednako dobro služi potrebama preduzeća od nula i 50 zaposlenih tako je isti problem vidljiv i u organizaciji poslovanja knjigovodstvenih agencija u Srbiji.
Kod njih se problematika nano preduzeća manifestuje na taj način da su obe strane duboko nezadovoljne jer:
- „Šta on misli da može da nas zove svaki dan po 5 x za tih 30 evra mesečno što plaća?“ – Knjiogovođa
- „Evo treći dan čekam da mi javite kome treba da pustim šta i da mi pošaljete lager listu – znači nema smisla“ – nano preduzetnik
Otkud toliko nezadovoljstvo?
Po našem mišljenu (ko o čemu baba o pečenju) to je rezultat neadekvatnog softvera koji ne pokriva jednostavne potrebe nano preduzeća pa iziskuje prekomereni utrošak vremena i energije knjigovođe koji nije usaglašen sa iznosem koji se dobija za tu uslugu pa je knjigovođa primoran da uslužuje zahteve nano preduzeća „kad se ima vremena“.
Novi Papiri na kojima radimo rešavaju pitanje efikasnosti i rentabilnosti računovostvenih agencija u podržavanju poslovanja nano preduzeća
Zaključak
Eto, čuli ste nagoveštaj čime se to mi bavimo u 2016-oj pa recite slobodno dole u komentarima da li mislite da (opet) traćimo vreme ili ne. 🙂
Da li se slažete uopšte sa našom ocenom posebnosti u zahtevima koje nad poslovnim softverom ima segment nano preduzeća? Da li im je potreban poseban softver ili ne?
Pozdrav Nikola.
Interesantan stav i cifre oko brojača „nano“ player-a.
Pitanje je naravno uvek isto – koliko su ovi igrači zapravo svesni koliko je neophodno da o svom poslu moraju znati ponešto (jer zašto bi – kad već plaćaju knjigovođu 30evra mesečno za to 🙂 ) i na kraju, da li su i koliko spremni platiti za to.
Mi smo u svom nastupu u prethodnim godinama u Srbiji morali mnogo da se bavimo edukacijama da bismo tržište mogli da pripremimo na ono što radimo.
Dobar primer za ono na šta Papiri žele da se fokusiraju u 2016.godini verovatno može da bude i naš novi strateški partner iz Češke, sa svojim rešenjem za preduzeća, pa i ona „nano“: https://www.idoklad.cz/ .
A baš na sličnu temu, u maju organizujemo jedan free webinar pod sloganom „NE POSLUJTE NA SLEPO“.
Pozdrav iz SAOP-a.
Dejan
Po mom mišljenju, nano preduzetnici su zainteresovani za poslovanje svog preduzeća jer od njega im vrlo često zavisi i sama egzistencija te bi voleli bi da imaju ažurni i potpuni uvid u svoje poslovanje. Razlog što to ne rade danas je po mom skromnom mišljenju sledeći scenario: „otvorim unos računa, vidim polje za unos konta, zatvorim unos računa i kazem – to ce Knjigovodja“.
Čestitke na izboru strateškog partnera, a pogledaćemo i webinar 🙂
Nikola,
Post je odličan! Poslovni softver za nano preduzeća je stvarno potreba za naše tržište. Problemi nastaju kad nano preduzeća porastu, pa im se informacioni procesi počnu komplikovati.
Razmislite i sami: više nas nema 0 ili 1, nego 3 i sad bi već trebalo u softveru da postoji neka podela po poslovima, da neko proveri nešto što drugi korisnik uradi, da se npr. izvede u softveru nešto što novi „veći“ kupci zahtevaju. Dao bih ako zatreba zarad rasprave i nekoliko konkretnih primera, iz iskustva, pokrivajući poslovne potrebe u korišćenju poslovnog softvera nekih nano preduzeća.
Druga stvar, tj. preporuka: nađite neki spell checker za srpski. U ovoj rečenici na primer, ima 4 greške, pa baš ne deluje profesionalno:
Nude im se u većini slučajeva programska rešenja koja su kreirana dekadama dodavanjem dodatnih opcija koje su zahtevali korisnici i koji radi sve (uključujući i kuvanje kafe) i koja samim tim odbijaju te korisnike i onda dolayimo u situaciju koji je Miodrag opisao gde je yna;ajan broj tih nano preduzeća bez psolovnog softvera.
Postavlja se pitanje koliko tih nano preduzeća poraste stvarno ikada jer ako ih ima toliko mnogo a nisu sve osnovane u zadnjih godinu to je na neki način indirektni dokaz da ne rastu u većem broju.
Što se spell checkera tiče pre svega izvinjenje jer očigledno nisam nijednom pročitao tekst nakon što sam ga napisao a to je posledica toga što sam ga napisao „iz taka“ čekajući da počne jedan sastanak pa sam samo objavio. Uz izvinjenje ide i jedno pojašnjenje, a to je da ja ovaj blog (u svojoj glavi bar) smatram ličnim i definitivno mi nije namera da bude profesionalan jer tematika knjigovodstvenih programa je moj hobi i stvar koju radim što volim (koliko god to zvučalo uvrnuto – voleti knjigovodstvo i poslovne programe).
Elem, obećavam da ću ubuduće bar jednom pročitati članak pre objavljivanja 🙂