Karl Marx je bio u pravu

O preuzimanju srpskog BlueSoft-a od strane slovenačkog DataLab-a

Ako bi morao da odaberem jednu stvar kao najkorisniju u pola dekade studiranja ekonomije, to bi definitivno bilo čitanje Kapitala Karla Marksa. Da li to više govori o mojoj poremećenosti ili o kvalitetu našeg školskog sistema u drugoj polovini 90-tih – nisam siguran, alio je meni to čitanje pomoglo mnogo više sa ispitima nego čitanje Smith-a i Keynes-a. I sve to na zvanično reformisanom fakultetu. J

Elem, jedna od stvari koje je Marks opisao u tom svom delu je zapažanje da kapitlaizam teži da preraste u monopolistički kapitalizam putem centralizacije i koncetracije kapitala. Marks je svoje teorije bazirao na događajima koji su se dešavali polovinom 19 veka u Zapadnoj Evropi, ali mislim da bez mnogo muke stanovnici dela zemaljske kugle zvanog Balkan mogu da zapaze iste te pojave u zadnjih 20 godina na ovim prostorima. Jedina razlika je u terminologiji: Marks piše o lihvarima i bankarima, mi to zovemo tajkunima. Marks piše o kanibalizmu kapitalizma „velika riba jede malu ribu“, mi to zovemo udruživanjem sa strateškim partnerom putem ugovora o saradnji itd…

Jedan takav ugovor o saradnji su potpisale juče kompanije BlueSoft i DataLab, gde je efektivno DataLab akvizicijom otkupio čipove BlueSofta i poslao svog konkurenta u penziju. Kako drugačije nazvati „otkupljivanjem prava na programski kod programa BlueSoft“?

Nekoliko stvari nalazim pozitivnim u tom događaju:

  • na još jedan način eto hvatamo korak sa Zapadom gde su takve akvizicije sasvim normalne (svaki VC finansiran startup ima samo jedan cilj – cash in kod akvizicije).
  • Srećan zbog BlueSoft-ovaca koji su dobili sigurno iznos sa 7 cifara za svoj knjigovodstveni program.
    Tu procenu baziram na grubo procenjenih 1.1 miliona eura godišnjeg prihoda, kao i na proceni DataLab-a o povećanju njihove zarade usled akvizicije od 1.6 – 3.9 miliona evra sa još 0.3 miliona eura godišnje zarade od upgradeo-vanja. Drugim rečima ako će neko da zaradi tolike novce spreman je i da plati/investira (zasluženo?) veliki novac.
  • Srećan sam takođe i zbog g-dina Vladimir Vitošević-a iz BlueSoft-a zbog njegove nove funkcije „savetnika za tržišni segment mikro preduzeća“. Razlog zašto sam toliko srećan je što za penzionerske dane koji su pred njim nema boljeg radnog mesta nego vršenja ova funkcije koju ja interpretiram kao „ne pojavljujem se u firmi, ali imam dosta akcija pa ubirem kajmak jednom godišnje od dividendi“
  • Srećan sam zbog DataLab-ovca i čestitam im na stvaranju najveće IT kompanije o jugo istočnoj evropi i napredovanju na putu ovladavanja regionalnog tržišta.
  • Srećan sam zbog DataLab-ovca što će da pokupe veći deo od onih 11.000 registrovanih jadnika koji ni krivi ni dužni će biti primorani da menjaju program za knjigovodstvo sa kojim rade godinama za neki drugi koji btw verovatno su već gledali pre kupovine BS 04 paketa i odlučili da ga ne koriste.
  • Srećan sam zbog DataLab-ovca što su naše firme inertne u tolikoj meri da neće da oduymu ni promil tih 11.000 korisnika. U normalnim zemljama sad bi krenula tržišna i marketiška bitka „poseban popust za vlasnike BS 04 ako predju kod nas“, „automatski uvoz podataka iz BS 04 u naš program“… Na sreću, to je kod nas još uvek misaona imenica pa će ta konverzija iči sasvim sam siguran kao podmazana.

Za mene lično vrednost ovog događaja i razlog što o njemu pišem na ovom blogu posvećenom programima za knjigovodstvo je najviše u tome što je to najbolji primer koji sam ja video o tome kako NE TREBA voditi posao izrade knjigovodstvenih programa… BlueSoft je firma koja je nastala o 2000-te na osnovu desetogodišnjeg iskustva u radu na programima za knjigovodstvo. To znači da su verovatno već te 2000-te BS-ovci radili punom parom na ozbiljnoj aplikaciji za potpuno otvoreno tržište. Otvoreno u smislu da početkom 2000-tih broj ozbiljnih knjigovodstvenih programa na nivou zemlje je bilo jako mali, a strane firme nisu još imale svoje prisustvo kod nas na tržištu. Tržišni pristup im je takođe dobar inicijalno – secam se 200 maraka (eura?) za program 2002-e je bilo značajno jeftinije od ostale konkurencije. Razvijaju mrežu ovlašćenih distributera kako bi postali prva firma čija distribuciona mreža prelazi radijus od 50 km od mesta stanovanja autora. Tržište im je najveća ex-YU republika što u načelu znači da mogu da računaju na veliki broj prodatih licenci. 2004-e godina je lepa za BlueSoft je izdaju svoj BlueSoft 04 paket koji odražava njihove poglede na to kako treba da izgleda knjigovodstvena aplikacija.

Nakon toga BS (po meni) pravi seriju poslovnih grešaka koje rezultuju jučerašnjim otkupljivanjem od strane njihovih konkurenata od kojih su tri (po meni) najbitnije:

Prva greška je ta što smo evo u godini 2010-oj, a BS prodaje i dalje BlueSoft 04 program. Za laike o BS 04 poput mene program iz 2002-e i program iz 2010-e izgledaju i funkcionišu skoro potpuno isto. Verujem da je x funkcija i z bugova dodato od tad, ali to po meni jednostavno tako ne ide. Ako to poredimo sa DataLab-om koji konstantno izdaje nove verzije i bitno menja korisnički interfejs izgleda veoma inertno.

Naravno da ne tvrdim ovde da su „izgled dugmadi“ i „verzija programa“ ključno bitni za uspeh knjigovodstvenih programa, iako sam čitao o tome u jednoj Microsoft-ovoj studiji da razlog broj 1 što korisnici upgradeuju OS i aplikacije je „izgledaju novije i modernije“.

2002-e godine ja sam takođe prodavao sopstveni program za knjigovodstvo po ceni nekad i 5x većoj od cene BlueSoft-a. Jedan od načina na koji sam ja te 2002-e prodavao program za knjigovodstvo korisnicima kojima je to bilo preskupo je bilo da im preporučim BlueSoft program. Oni bi instalirali trial, startovali ga, proveli 10 minuta pokusavajuci da se loguju i onda kad bi se jednom logovali docekalo bi ih 732 ikone i menija na ekranu koje su momentalno i kompletno obeshrabrivale vecinu korisnika. Njihov sledeći korak je da traže pomoć od lokalnog distributera koji je po pravilu poslovao na principu „vezivanja mašnice“ (termin koji koriste moleri za odreživanje cene usluga klijentima koji nemaju izbora – npr. poplava u stabnu itd.) pa je odgovor bio „x nemackih maraka za dolazak, po satu toliko, po coveku toliko“….

Sledeća stvar? Telefon zvoni, prestravljeni klijent drhtavim glasom („jadnik“ nije siguran da li sam ja ljut što nije hteo da radi sa mnom – kod nas se i biznis doživljava lično) traži da se vidimo jer hoće program.

Šta je greška BS-a ovde? Ako imaju aplikaciju koja 2002-e izgleda zastrašujuće „običnim smrtnicima“ (primer od gore je vlasnik jedne apoteke – ne knjigovođa) i koja nakon 6 godina i 10.000 legalnih korisnika (+ kako tvrdi BS – 14000 korisnika piratske verzije?) izgleda i radi potpuno isto to je svedočanstvo ili velikoj aroganciji ili velikoj neprofesionalnosti. Drugim rečima ili se BS-ovci nisu trudili previše da čuju feedback korisnika ubeženi da imaju uber knjigovodstveni program ili im priliv novca bio dovoljan da ne moraju da se muče. Ono što su trebali da odrade je da nakon zauzimanja tržišnog mesta i početka priliva kapitala da odmah krenu u segmentaciju proizvoda i da kreiraju verziju prilagođene i cenom i funkcijama različitim tržišnim segmentima koji objektivno postoje. Rad na tome je trebao da otpočne danom završetka rada na BS 04 verziji.

Pouka za mene: Biti paranoičan prema konkurenciji je neophodno za opstanak na tržištu.Konstantno komunicirati sa korisnicima i uvažavati povratne informacije koje stižu od njih. Neprestano se fokusirati na nove segmente i nove proizvode. Ajkula 24 sata dnevno mora da pliva u vodi jer ako stane počinje da tone.

Druga greška po meni je dugoročno oslanjanje na spoljnu distrubuciju. Imaću poseban blog post o tome koliko ja važnim smatram postojanje ozbiljne korisničke podrške u knjigovodstvenim programima, tako da ću ovde da se ograničim samo na slučaj BS-a koji ima kompleksnu aplikaciju i distributere van firme koji (tad bar) su naplaćivali više nego program za obuku instalaciju itd. Ono što je BlueSoft trebao da odradi je da deo tog novca koji je pristizao od prodaje usmeri na jačanje svoje sopstvene službe podrške korisnicima gde bi mogao da kontroliše cenu i kvalitet te podrške. Siguran sam da bi ta zanemarljiva investicija značajnije povećala broj korisnika BS 04 aplikacije.

Pouka za mene: Organizacija posla van izrade aplikacije je podjednako bitno (ako ne i bitnije) od same izrade aplikacije. Korisnička podrška, treneri, komercijalisti.. Bitniji od programera jer oni su lice firme koje korisnik vidi i na osnovu koga u dobroj meri formira svoj vrednosni sud o firmi i proizvodu koji firma prodaje.

Treća greška, ignorisanje konkurencije. Kako može slovenački DataLab da uđe na srpsko tržište i postane glavni igrač? Ne može se baš sve pripisati urođenom kompleksu tehničke inferiornosti kod Srba (99% ljudi sa kojima sam pričao u Srbiji su Panthoen nazivali „onaj slovenački program“ koji je „verovatno dobar jer znaš ti Slovence oni to sve rade kako treba“. Pravi odgovor je krajnja inertnost i „poslovna autističnost“ naših kompanija prema svakoj konkurenciji. Zašto BS nije potpisao ugovor o partnerstvu sa višom poslovnom školom? Već 30 godina sve firme počev od Microsoft-a se staraju da se probiju u školstvo jer znaju da ako se student školuje korišćenjem njihove aplikacije on će i nakon završetka studija težiti da radi sa tim programom. EDU partnerstvom DataLab-a i VPS, DataLab je obezbedio da svaki od novih diplomaca u svojoj glavi ima brend Pantheon-a kao etalon prvoklasnog programa za knjigovodstvo sa kojim će da radi u svojoj firmi.

Ignorisanje konkurencije može takođe da se vidi i u nedostatku ikakvog marketinga sa strane BS-a. Čak i ja što sam 3×7 dana bio u Srbiji u zadnjih 5 godina sam za to vreme čuo izgovor jednog većeg distributera računarske opreme za to što roba kasni uvoženje Pantheon-a koji „presporo radi i usporava nas sve“… Nebitno da li je to istina ili ne, gde ima dima ima i vatre. Ono što je BS trebao da uradi je da aktivno investira u marketing /inbound i outbound/ gde bi se fokusirao na potencijalne slabosti Panthenon-a. Čak i moralno veoma diskutabilan „nacionalni pitch“ pravilno izražen bi mogao biti koristan u toj tržišnoj borbi. Takože tu je i cena kao faktor marketinga: ako se ne varam BS 04 je jeftiniji bitno od Panthonona.Zatim što češće pojavljivanje na Kursor-u i sličnim (e)TV-ima…

Mogli su toliko toga da odrade na bazi svojih 10K+ korisnika da izgrade svoj kredibilitet, a nisu uradili apsolutno ništa. Idite na njihov sajt http://bluesoft.rs/ i kliknite na glavni meni Zahtevi da vidite o čemu pričam. Posle toga idite na http://www.datalab.rs i uporedite. Case closed

Pouka za mene: Marketing, marketing, marketing.

Zaključak

Karl Marks je bio u pravu. Kapital teži da se ukrupni asimilirajući konkurenciju. Na našem tržištu posle dekada „poslovnog amaterizma“ pojavljuje se ozbiljne kompanije (DataLab i Commtrade su primeri iz IT sveta) kojima je cilj potpuna tržišna dominacija u cilju maksimiziranja profita. Veća riba jede manju ribu. Na tržištima gde je većina riba gupika, pitanje je vremena kada će nekoliko pirana da isprazne akvarijum. J

Nema tu ničeg lepog ili ružnog – to je jednostavnio poslovna realnost na tržištu knjigovodstvenih programa koju po meni nijedna firma koja se bavi izradom programa za knjigovodstvo ne treba da smetne sa uma i prema kome treba da oblikuje svoju tržišnu strategiju.

Čitamo se,
Nikola The Marxist

62 thoughts on “Karl Marx je bio u pravu

  1. Повратни пинг: Tweets that mention Karl Marx je bio u pravu « Knjigovodstvo i knjigovodstveni programi – Srbija -- Topsy.com
  2. Nacin na koji to ja vidim je da to nije nicija krivica sem nasa, jer smo mi zatvoreni ka zapadnim ekonomskim doktrinama, a orijentisemo trziste prema pravilima zapada. Na taj nacin, oni koji su otvoreni ka tim uticajima i uvazavaju ta vekovna „zapadna“ akumulirana iskustva o organiyovanju poslovanja na trzistu imaju veliku komparativnu prednost u odnosu na nas. Ako zelimo da se ravnopravno takmicimo u trzisnoj igri moracemo i mi da citamo Seth-ov blog, da znamo sve o inbound marketingu, Lean-u, UX-u itd, itd..
    Pozivanje na koncepte pravde ili ‘krivde’ nam tako samo stete. Igra je ta, pravila igre su takva kakva su i nece se promeniti.

    Recima Don Corleone-a: „Just buisness, nothing personal“ 🙂

  3. Hehe, debele gupike, nije mi samo jasno, dokle cemo pustiti da nas prefigani Slovenci, mlate na polju, gde smo mi izmislili atomsku fiziku a oni su u kamenom dobu. Sve me to podseca na socrealizam, kada su se u Priboju proizvodile sasije za kamione, u Rakovici motrori, u Kragujevcu ostatak, a sve to sklopljeno, ulickano i dobro prodato kao brend TAM Maribor, po najjacim mogucim cenama bez konkurencije, naravno. I posle neka mi neko kaze, da se istorija ne ponavlja…

  4. Prilično se slažem sa tobom u svemu što si naveo. Ali… JA NEMAM NAMERU DA SE PREDAM niti Slovencima niti Microsoft-u – za sve postoji rešenje. Koristim Ubuntu linux 3,5 godine i nemam nameru da se vratim na MS. S tim u vezi radim već nekih 1,5 godinu na opensource ERP rešenju koju planiram da lokalizujem za Srpsko tržište. Softver je besplatan, i ima sve moguće module – ERP u pravom smislu reči, ali mora da se uradi prevod i usaglasi sa našim potrebama. Iz početka je to krenulo kao ispitivanje ali sada očekujem da bude spreman do 01.09. U suštini je sve do nas samih – ili ćemo se boriti ili će nas pojesti. Žao mi je što ni jedna „velika“ IT kuća u Srbiji ne ulaže dovoljno u razvoj IT industrije već sve ide po principu kupi-prodaj i budi srećan! To tako ne može doveka. Jasno je da sada nema dovoljno vremena da se izmišlja topla voda ( a nema ni para ). Ali zato postoji opensource svet i ja sam skoro godinu dana potrošio testirajući 5 najpoznatijih opensource ERP rešenja i opredelio se za jedan. U ekipi trenutnio imamo i programere ( pošto je raspoloživ source kod i ne zavisimo ni od koga ), knjigovođe i prodavce i DEFINITIVNO ĆEMO NAPASTI korisnike BS od septembra – sve to pripremamo. Svako ko hoće da se priključi dobro došao je! Živećemo od podrške, obuke i usluge instalacije a ne od prodaje licenci i svima ćemo toplo preporučiti da pređu na Linux. Mnogo je razloga za to – samo treba probati.

  5. Gorane,
    ja sam nakon svog neuspesnog izleta sa Linux-om 2001-e (Mandrake + Borland Kylix) umereni skeptik u sanse da se takvo resenje omasovi iz vise razloga (planiram da o tome imam post poseban pa da ne smaram ovde u komentaru), ali pozdravljam inicijativu…

    Da li si negde opisao rezultate te svoje evaluacije i razloge sto si odabrao tu ERP aplikaciju koju si odabrao? Ako nisi to do sad uradio i nemas gde, mozda bi mogao da uradis jedan guest post na ovom mom blogu i da opises svoje ideje i zapazanja… Ja pristajem da objavim sta god ti napises bez ikakvog editovanja samo ako si ti raspolozen za to 🙂

  6. Nikola,
    Nažalost evidenciju preciznu nisam vodio vezano za evaluaciju ali bih eventualno mogao da napišem neke stvari po sećanju s obzirom da je prošlo poprilično vremena a neke stvari sam ostavio iz sebe ako je to u redu. Što se tiče linux-a razumem da si skeptik ako se nisi bavio time od 2001. godine jer se mnogo toga promenilo. Korisnički interfejs koji je kod linux-a bio najveća prepreka se u mnogome približio windows-u pogotovu gnome. Mi planiramo da dajemo podršku i za trenutne i buduće korisnike linux-a pre svega Ubuntua jer je najorganizovanija distribucija i shvatili su šta moraju da urade za masovnost a da pri tome imaju zadržano sve što linux sam po sebi nosi. Mi smo vezano za ovaj ERP koji smo odabrali nabavili kompletnu opremu sa sve serverom i sve nam je pod Ubuntu-om i radi sjajno. ERP je pisan u javi i radi pod postgre bazom. Unutar njega samog postoji gomila alata za adaptaciju a rad na kodu radimo naravno pod javom koristeći Netbeans razvojno okruženje. Dakle svi alati su besplatni i kvalitetni. U ovu priču ja sam ušao jer neću nikome ništa napolju da plaćam ( što je bio i jedan od razloga zašto baš ovaj ERP ) pogotovo ako mogu da imam kontrolu nad tim. Mi mo se skupili sa različitih strana i par ljudi je prihvatilo moju ideju i procenu da je poslednji momenat da se ovako nešto uradi za Srbiju. NEmamo mi para više da uvozim sve i svašta a pogotovu ne možemo da podnosimo bahatost npr MS kao što je uradio za Navision. Znam u jednoj firmi koja ga koristi da su rekli ako hoćete da u buduće koristite Navisioo morate da plaćate 30.000€ godišnje – do tada je bilo besplatno a u startu je plaćeno debelo. To imam zaista pouzdane informacije od vlasnika te kompanije koja ima sve ukupno oko 1.000 zaposlenih. Do tada su licencu plaćali godišnje zajedno sa licencama za operativne sisteme, office alate, MSSQL, mail server, antivirus programe itd a sada moraju i ovo posebno. Sve su to mogli imati besplatno da su na linux-u i dosta stabilnije. Elem, ja sam tražio ERP rešenje koje radi pod Ubuntu-om. našao sam ih 5. Ovo sam izabrao jer je najkompletnije, ima sve CRM, BI, web prodavnicu, B2B portal, POS prodajno mesto a za ostalo i da ne govorim ( imaju i čet program koji služi između ostalog da se recimo ako se vodi razgovor između kolega po pitanju npr nekog dokumenta, taj razgovor ostaje memorisan i vezan za taj dokument ili npr postoji oglasna tabla, grafikoni koji pokazuju neke parametre i sl) . Neka od drugih rešenja su takođe kompletna, neka i nisu, ali se mora plaćati podrška na godišnjem nivou koja u nekim slučajevimai nije prevelika tipa 3,500$ godišnje osnovni paket. Neka su bila spora, neka komplikovana za instalaciju ili lokalizaciju. U međuvremenu sam upoznao i 2 momka koja su već radila baš na ovom rešenju i odradila nekih 70% prevoda na srpski pa sam im se priključio. Oni su sada dalje krenuli nekim svojim putem a ja sam okupio ekipu koja konstantno radi na ovome. Pored toga ovo rešenje radi pod javom na čemu sam ja insistirao jer je besplatna a i postoji dovoljno dugo – i ne zavisim od MS-a i radi na drugim platformama. Ovo rešenje može da radi na bilo kojoj platformi isto kao i što server može biti na jednoj a klijent na drugoj – ne bitno je, samo da ima instaliran jre ( java runtime enviroment ). Ne znam koliko ovo može da pomogne, ako treba pokušaću da se prisetim još nekih podataka…

    1. Gorane,

      sad kapiram -> ti pucas na srednje i velike sisteme tako da problemi koje ja srecem u svom ciljanom segmentu (mala preduzeca i radnjice) te ne doticu toliko („Gde je pasijans?“, „Kako mali da instalira igricu“).. Znam, izgleda da kao preterujem, ali realnost je takva.
      Ja sam se Linux-a „odrekao“ 2002-e godine kad me je moj prijatelj Milovan knjigovodja matirao pitanjem:“Je l’ ti stvarno trebaju klijenti koji nemaju 80 eura za legalan windowx xp home?“. Ja tad (a ni sad) nisam znao sta da mu odgovorim sem da se ne slozim sa njim. Kad imas klijente sa Linux-om /verujem da se i to promenilo/ onda na neki nacin preuzimas na sebe i odrzavanje i obuku i van tvoje sfere jer nema MS-a da pozovu za korisnicku podrsku, a Linux u mom kraju bar vecina „servisera“ i ne znaju da instaliraju/koriste dok serijske za windows xp imaju urezane u korteksu od silne upotrebe. 🙂

      Sve zavisi od konteksta i trzisnog segmenta koji ciljas, a u mom slucaju nema mnogo ekonomske logike da ja trosim svoju energiju na popularizaciji linux-a. Ja inace koristim Win7, Ubuntu i MacOs u svom radu i nalazim sadasnji Ubuntu sasvim dostojnom zamenom za Windows. Jedini problem ovde je sto ne planiram ja da prodajem taj program meni geek-u, nego meni „koristim-pc-sto-moram“ prosecnom korisniku. Ne radi se o „nama“, radi se o „njima“ -> o cemu sam ja vec piskarao

  7. Teško da će se ljudi tek tako odlepiti od MS-a i preći na Linux. Kao što je rečeno u postu… Ljudima se tokom školovanja sistematski usađuje u glavu ideja o svemogućnosti MS alata. (I ja sam tako prošao a danas gotovo ništa od MS-a ne korisim)

  8. Postovani Nikola,
    jako mi se dopao vas tekst. U principu ste identifikovali glavne slabosti domace industrije. To su pre svega opredelenje za tudje tehnologije (lepse mirise cvece iz tudjeg dvorista), kao i nedovoljna poslovnost domacih subjekata, kada je u pitanju izrada poslovnih softvera. Sa jedne strane to mozemo da pripisemo nasem mentalitetu, gde se potcenjuje domaci proizvod (u ovom slucaju softver). Sa druge strane, prisutni su veliki problemi u implementaciji, koje nude domaci proizvodjaci softvera, nedostatak dokumentacije za obuku. Tehnicka podrska je „mislena imenica“ ili se ceka po nekoliko nedelja.
    Vise od 10 godina se bavim konsultantskim poslom, iskren da budem ja nisam bio zadovoljan nijednim domaćim rešenjem, koliko se secam BS je od strane korisnika prihvacen, kao dosta lose resenje.
    Takodje, ja do sada (posto sam inzenjer) nisam sreo nijedno odgovarajuce specijalizovano softversko resenje, koje bi bilo prikladno za proizvodnu industriju.
    Vec par godina, sa dosta mladim timom programera razvijam Cost Management resenje, koje ce se znacajno razikovati od svih dosadasnjih domacih koncepata (ja ih sve manje vise vidim, kao knjigovodstvene softvere). Takvo resenje bi omogucilo odgovarajuce poslovne analize, koje su bitne za poslovna odlucivanja.

  9. Aleksandre,
    Slažem sa vama vezano za komentare po pitanju vrednovanja domaćeg softvera. Sticajem okolnosti radim na nekoliko različitih softverskih rešenja koja nisu vezana za ERP rešenje ( pod ovim u užem smislu mislim i na knjigovodstvena rešenja koja više nemogu biti samo to ). Domaći proizvod se obično slabo kotira kod naših ljudi. Ali ima i onih firmi koje insistiraju na domaćem proizvodu kao što su RTS ili Imlek i ako im date dobru podršku i otklanjate probleme neće vam apsolutno ništa zameriti – ovo govorim iz iskustva. Definitivno ste u pravu što se tiče podrške da je vrlo slaba tačka kod naših firmi i to mora da se promeni.

  10. Slazem se sa nekim gore navedenim stvarima,ali cemu toliko „prozivanja“ BS-a?Da su toliko losi kao sto ste vi gore naveli ne bi imali toliko korisnika.A njihovi korisnici bi u slucaju nezadovoljstva presli na bolji program,a ocigledno nisu jer ipak ima preko 4000 korisnika.Takodje sam hteo da pitam zasto vi niste postali „opasna“ konkurencija BS-u ako ste toliko bolji i iskusniji,a po gore navedenom moj zakljucak je da jeste?

    1. Filipe,
      Ne kazem ja da su oni losi, a ne kazem ni da sam ja bolji jer kao sto si rekao oni imaju rezultate iza sebe dok ja u tom planu nemam nikakve. Poenta mog posta je razocaranje sto firma te velicine koja je bila na pravom mestu u pravo vreme nije izrasla u giganta, a razlozi za to su iskljucivo po meni vezani za njihovo trzisno ponasanje (kao sto sam opisao u postu)… Ja prosto ne mogu da shvatim kako je doslo do toga da da DataLab kupuje BlueSoft, a ne obratno?

      Ja radim na tom svom projektu, ali kao sto je sam Andrej iz DataLab-a rekao u komentaru mog prvog blog posta tu treba dosta vremena uloziti u izradu. Da ne spominjem da konkurencija kao sto je DataLab sa svojih 900 zaposlenih nece da sedi skrstenih ruku.
      Moj licni plan ce se odvijati u fazama gde v1 release planiram za prvi kvartal sledece godine, dok ce se ceo projekat u obimu koji ga ja planiram zavrsiti 2012-e. Ako sve bude kako treba, tad cu moci da odgovorim s nekim pravom na pitanje:“S kojim pravom…“

  11. Gorane, Nikola,
    jako bih voleo da otvorimo temu o OpenSource resenjima. Imam jednog jako dobro druga iz gimnazije, programer je (senior Java developer) dugi niz godina zivi sa porodicom u Hjustonu, koji me je ubedjivao da primenjujemo pristup, koji on koristi. Gorane, kada sam citao tvoj tekst, kao da sam slusao mog druga:-)). Pri tome treba da razdvojimo 2 slucaja, OpenSource, besplatno resenje i OpenSource, komercijalno resenje. Primer, mene recimo zanima OpenSource besplatno resenje iz oblasti dinamickog planiranja. Sve sto sam pogledao je bilo tako lose, da bi i korisnik pocetnik, vrlo brzo video ocigledne greske. Mogucnosti mizerne, grafika losa.
    Moj drugar mi nije mogao objasniti kako se organizuje obuka za takva resenja, u USA ih donekle ima, seminari, koji su vrlo komercijalni. Ko mi garantuje da takvo resenje nema skrivenu manu, koju mogu da otkrijem posle godinu dana, kada sam razvio i primenio resenje, kod 15-tak klijenata. Svako od njih moze da me tuzi, za nastale probleme, itd. Takodje, jednom besplatno resenje ne mora da bude i uvek besplatno resenje.
    Primer, mnogi u Srbiji su razvijali softvere koristeci MySQL bazu, zanoseci se da je besplatna.. Kad se na globalnom trzistu, pojavio dovoljan broj korisnika, idejni tvorci resenja su ga prodali (ako sam dobro upoznat) IBM-u. Moje je misljenje da IBM, u bliskoj buducnosti nece nastaviti razvoj MySQL baze. To bi znacilo da u slucaju da sam svoj razvoj zasnivao na MySQL bazi, za par godina mogu biti u VELIKOM problemu. Slican scenario se moze desiti, kod bilo kog besplatnog resenja. Ocekujem konstruktivne komentare.

    1. Ja sam MS-ovac pa mozda gresim ali mislim da je MySql i pre prodaje Oracle-u nije bio zvanicno za dz kada se koristi u komercijalne svrhe.
      Sto se tice OSS-a, ja ne verujem da to iskreno moze kod nas da radi iz vise razloga o kojima evo obecavam u detalje pisem u sledecem postu. Ovde cu samo najbitniji da iznesem: u izradi aplikacije development po meni je samo 1/4 posla, dok ostatak cine Operations, Marketing i Customer Support (nisam siguran koliko ima smisla prevoditi na srpski ove izraze). Drugim recima, cak i da se orgaizuje „ekipa programera“ i napravi najbolji program na svetu to apsolutno nista ne znaci per se sa stanovista plasmana proizvoda bez ostalih sluzbi jer neko mora da organizuje korisnicku podrsku, neko mora da radi na stvaranju brenda a da se sve to odvija skladno neko mora da organizuje finansije, prihode, investicije itd… RedHat je primer da to OSS zajednica moze da odradi, ali neka se niko ne zavarava sa ‘lako cemo samo da naprvimo’. Sve ovo naravno zavisi od konteksta: ja pricam o pristupu potrebnom za takmicenje sa gigantima kao sto je DataLab ne samo u Srbiji…

      Pisem za vikend post o ovoj temi gde cu malo detaljnije da iznesem svoje licno misljenje na ovu temu, koje bi iskreno veoma voleo da mi neko dokaze da su pogresna. 🙂

  12. Nikola,
    Izvinjavam se za gresku. Izgleda da smo na istim talasnim duzinama, pa sa zadovoljstvom ocekujem post. Koliko da proverim ispravnost koncepta, za koji se odlucio nas tim. Naravno to ne znaci, da je drugaciji pristup neodgovarajuci, jer su mnogi parametri u igri.

    1. Aleksandre,
      nema potrebe za izvinjavanjem – svi smo nasi ovde na blogu 🙂

      Ne kazem ja da je moje razmisljanje neizostavno tacno. Ja ga formiram zadnje 5 godine radeci u velikoj americkoj korporaciji (a oni su majstori za pravljenje para) i na bazi toga i nekih knjiga i blogova koje pratim mislim da sam skapirao osnovne principe kako organizovati uspesan biznis. Opet, to je samo moje iskustvo koje ja potpuno javno iznosim i bas bih voleo preko bloga, private ili kako-vec da cujem neki drugi pogled na organizaciju poslovanja firme koja se bavi izradom poslovnih aplikacija. Naravno ako to ne smatras poslovnom tajnom koju je bolje sacuvati od potencijalne konkurencije 🙂

      Jedna stvar koja meni licno pomaze da se fokusiram kad razmisljam o ovim stvarima je da „dan+1 princip“ -> zamislim da na danasnji dan (ne sutra, ne prekosutra) ja imam potpuno zavrsen savrsen program koji radi absolutno sve bez ijedne greske (happy day scenario). I? Sta onda? Kako uciniti da drugi cuju za tebe? Kako ubediti korisnike drugih aplikacija da predju na tvoju aplikaciju? Kako i koliko naplacivati? Koliko ljudi treba ili ne da se zaposli ili ne da podrzava prodaju, obuku? Kako preci prag nepoverenja usled neimanja referenci itd. Dosta ljudi sa kojima pricam kazu nesto poput „prvo skoci pa kazi hop“ – u fazonu napravi ga ti pa je onda lako , ali se ja s tim ne slazem. Razmisljanje o ovim podjednako bitnim stvarima mi pomaze da jasnije vidim sta i kako treba da radim da bi dostigao te ciljeve…

  13. Nikola,
    APSOLUTNO si u pravu što se tiče poslovne strane – možeš imati-extra- mega-giga-štagod ako ne uspeš da prodaš a za prodaju je vezano mnogo toga. Veruj mi da imam po tom pitanju extra iskustvo i gledao sam kako se i lošiji proizvod odlično prodaje jer ima dobro organozovanu prodajnu mrežu, marketing i podršku. U ovom delu koji mi radimo jasno smo definisali šta je to na šta treba obratiti pažnju – prvo da dovedemo posao da proizvod bude upotrebljiv, drugo formirati pristojne cene, treće vezama i poznanstvima poslovnim koje imamo obezbediti za početak malo ozbiljniju referenc listu, i četvrto marketing u smislu reklamiranja i formiranaj distributivne mreže kao i extra brzu podršku. Ovo poslednje je jedno od najbitnijih stvari.
    Aleksandre,
    Nije to baš tako kako si naveo vezano za opensource rešenja. Između ostalog to što si naveo za opensource može da te snađe i sa komercijalnim – da posle godinu dana vidiš da imaš problem. Ono što je kod opensource rešenja prednost je što ti je kod na raspolaganju pa ako imaš dobru ekipu možeš da radiš šta hoćeš. Naravno za to treba vremena i truda – i to košta ali onda vidi šta ti se više isplati – da plaćaš komercijalno rešenje ili da plaćaš svoju ekipu koja će u nekom periodu ovladati nekim softverom za koji ćeš u tom slučaju moći da daješ podršku i da naplaćuješ? Naravno, ne mogu svi to ovako ali zato neko može i može da živi od toga uz sve preduslove koje je Nikola naveo vezano za način kako treba voditi posao. Slažem se da se otvori priča i oko opensource-a jer ja to podržavam i najveći deo poslovanja će mi biti baziran na tome. Radimo mi i softver po narudžbi mada toga ima malo. Skoro smo radili, tj završavamo jedan za jedno javno preduzeće jer niko nije mogao ili nije hteo da im radi mada se ispostavilo da je ispao komplikovan. Ja ne očekujem da će oni koji nemaju 80€ ( mada to više nije toliko već malo više ) da plate windows preći na Linux ali vidim da se stvari menjaju. Moj cilj su firme sa 5 i više zaposlenih ( pa kad pomnožiš 5 x ( OS + office + antivirus + ko zna šta još ) dobiješ lepu cifru. SIguran sam da će se stvariti menjati a mislim i da će MS morati da menja svoj način poslovanja. Opensource zajednica raste jer je tako svima isplativije a niko ne drži minopol. Ne znam koliko ste pratili vesti ali je napravljeno u poslednje vreme 2-3 fondacije koje će finansirati razvoj Ubuntu-a, MiGo i ako se ne varam androida. Među njima su i velike korporacije poput Toyote, Intela i sličnih. Moj utisak je da se te stvari i logika oko softvera menja i MS filozofija će sigurno doživeti promenu. A da sam u pravu reći ću vam da sam n apredavanju kojem sam prisustvovao, tj prezentaciji i to jako loše odrađenoj, gde je predstavljen VIsual Studio 10, MS razvojni alat, PRVI PUT rečeno da se u okviru ovog alata može raditi sa javom. To MS nikada do sada nije uradio…

  14. Nikola,
    mislim da nigde u tekstu nisam pomenuo da primenjujem OSS. Napisao sam da smo „cini mi se“ na slicnim „talasnim duzinama“. Iz teskta, koji sledi, izneo si da si MS-ovac. To znaci da je tvoj i moj koncept vrlo slican. Mi koristimo SQL bazu i VS razvojni alat. Zasto? Gomilu vremena (par godina) sam potrosio na neka alternativna resenja. Opasnost takvih resenja, je sto ste mnogo zavisni od ljudi, sa kojima saradjujete, uz pretpostavku da sam ja ulagao svoj novac i ugovarao poslove. Dobra strana ovog novog koncepta (koji se razvija vec 2 godine) je sto se saradnici mnogo lakse pronalaze. I da, moj pristup je malo drugaciji. Kao sam i prethodno napisao mi razvijamo Cost Management resenje.
    To be continued:-))

    1. Aleksandre,
      apsolutno se slazem sa stavom oko toga da koriscenje mainstream alata ima prednosti u smislu lakseg pronalazenja ljudi za rad.
      Sve mi se cini da ce taj „Cost Management“ program da bude stvarno nesto ‘opasno’.
      Jedva cekam da saznamo vise detalja i vidimo ga u akciji jednom kad bude zavrsen

    1. Mislio sam na ERP.. Licence su po meni izazov kod komercijalnog rada sa OSS-om i bas sam o GPL-u planirao da pisem u svom narednom postu… Ti to verovatno sve vec znas, takod a jedva cekam da cujem odgovore od eksperta na pitanja i nedoumice koje cu ja tamo da iznesem 🙂

  15. Nikola,
    postoji jos nekoliko razloga, zasto sam izabrao, kako ga ti zoves (mainstream resenje). Pre svega uvek, vise verujem, onom sto je „moj“ tim napravio, znam gde su slabe tacke:-))). U „mom“ timu su dosta mladi ljudi, vodeci programer ima manje od 30 godina. Povezali smo se sa mojim dugogodisnjim prijateljima iz USA, Kanade i UK. Svi oni su IT konsultantski vrh. Oni su tu da pomognu, kada upadnemo u problem. I da ga uspesno savetima rese, bukvalno za par sati. Ako treba i da posalju kod. Treba da shvatite da smo mi generacija, koja je rodjena 60-tih. Ja sam vec vise od 15 godina management konsultant. Da budem iskren, vezujuci se za osnovnu temu (Karl Marx je…..), nacin na koji je CEO DataLab-a dao odgovor (krajnje merljivo) ja skoro da nisam sreo u svojoj konsultantskoj karijeri. Kada sa te strane sagledamo problem, onda je potpuno logican odgovor na osnovnu temu. Sem casnih izuzetaka, srpski menadzeri nemaju vizuju, kako da prosire trziste za svoje proizvode/usluge. Nema sistemskog rada. U menadzerskom smislu mi smo u kamenom dobu. Sa, druge strane, nasi menadzeri nemaju od koga nesto da nauce. Ja se malo salim, na tu temu i kazem: „Da na srpskim fakultetima, koji se bave menadzmentom moze nesto pametno da se nauci, ja posla ne bih imao“. Ukljucujuci i da nastavni kadarmoze da se pojavi na trzistu kao konsultanit. Opet da ne generalizujem sreo sam casne izuzetke.
    Prema tome Nikola, potpuno si u pravu ovo nase resenje moze biti „opasno“, jer daje odgovore na temu „Upravljanja poslovnim porocesima“. I koliko moju firmu ce nesto kostati ili kosta u realnom vremenu. I da korisnik moze da planira resurse, ukljucujuci i podizvodjace (subcontractors) i troskove. Ja ne bih da koristim vec ofucani termin ERP (jer sam video sve i svasta, sto se deklarise, kao ERP), ali generalno cemo ici u tom pravcu, koristeci principe Balanced Scorecard. Kada bude promocija resenja (nadam se do kraja ove godine, jer imamo obaveze prema ugovornim stranama) bicete pozvani:-)). Da budem iskren, u ovom trenutku imam strah od jace promocije, jer nemam adekvatnu dokumentaciju za primenu, kao i edukovane implementatore.
    Jedva cekam otvaranje teme o Open Source resenjima, da nesto novo naucim. Ja sam tu dosta skeptican, jer mi niko nije mogao smisleno objasniti, zasto bi neko uradio nesto, a da to bude besplatno. Ili koristio moja znanja i moj rad besplatno. Ili lose primenjivao moja resenja, cineci mi kontrausluga. Mnogo pitanja, na koja nisam dobio adekvatne odgovore.

  16. Nikola slazem se sa tobom samo sam hteo da izlozim svoje argumente..Pretpostavljam da je gdin Vitosevic u neku ruku to uradio da bi sebi olaksao penzione dane..

    Nadam se da ce ti se planovi ostvariti.:)

  17. Neđo,
    ne da niste dosadni nego ste me oduševili sad jer su meni lično ovakve informacije veoma bitne a teško se dolazi do njih jer nemam ličnog iskustva u radu sa programima sem što ih testiram sam interno, a to nikako nije isto jer program jeste bitan, ali po meni 40%, dok je 60% saradnja i podrška poslovanju klijenta koju prodavac pruža klijentu.

    Ja se fokusiram u prvom izdanju na pokrivanje spečificnih potreba radnji racunarske opreme, ali čim to bude gotovo nastaviću rad sa uopštavanjem primene programa koji će biti dostupan za probno korišćenje nekoliko meseci, sa kvalitetom i cenom koja nadam se ima da iznenadi mnoge na našem tržištu. Desilo se to ili ne što ja planiram, jedno mogu sad već da obećam: poslovanje mojih korisnilka je meni bitno koliko i moje poslovanje i nikad (potpisujem) necu da ignorisem nijedan povratni komentar korisnika.

    Hvala jos jednom na Vasem komentaru i veoma korisnom linku!

    Nikola

  18. Možda ću biti dosadan ali bilo bi dobro da vidite neke moje stavove kao korisnika Blue softa koje sam izneo na http://www.elitesecurity.org/t229839-2#2117090
    Prva greška
    Ma nema greške, ljudi su bukvalno ispravljali u programu samo ono što su morali zbog zakonskih izmena, zbog toga što je neko platio doradu ili nešto zbog čega program nije mogao elementarno da radi. Inače svoje verzije su označavali intermo brojevima i trenutno je aktuelna verzija 4.0.4.2.
    Druga greška
    Podršku gotovo da ni nemaju, a postoje delovi programa za koje niko unutar firme nezna kako funkcionišu.
    Treća greša
    Njih konkurencija nikad nije zanimala jer je njihov koncept bio vrlo jednostavan
    1. prodaš program jeftino
    2. naplatiš implementaciju i obuku relativno skupo
    3. ako želiš koristiti neku od „naprednijih“ funkcija u programu uzmu ti još koji euro za obuku, pa kad se utvrdi da stvar ne radi, sve ti to naplate i kažu da će biti popravljeno u sledećoj verziji
    4. ako se pobuniš oni ti toplo preporuče da uzmeš neki drugi softver jer ovaj nije za tebe
    i onda sve to ponovo sa novim korisnikom

    E to je Blue soft. Hiljade i hiljade ljudi prošlo je ovu priču (ja lično znam njih 5-6) i nikom ništa. Sad, sve to isto ali uz mnogo više para, trebam proći i sa Pantheonom.

  19. Poštovani Nikola The Marxist,
    U gomili komentara na dešavanja u vezi sa ribama koje jedu ribe, Vaš je jedini koji je ne samo tačan, nego i gađa pravo u suštinu. Marks je stvarno bio u pravu. Vaša analiza me je naterala da pre svega razmislim o svim Vašim razmišljanjima, a nedostatak informacija sa kojima raspolažete me je ponukao da napišem ovaj komentar. Navešću samo nekoliko za koje smatram da su važne:
    1. Sledeće godine punim 50 godina i nikako ne mislim da idem u penziju, naprotiv, spreman sam da napravim mnogo više nego što sam do sada mogao da uradim u okolnostima u kojima sam poslovao do sada. Kada sam kao učesnik rata protiv NATO prodao 5 paketa Blue Soft, u Sloveniji su bile malo drugačije prilike. Složićete se da ni sada nije drastično manja razlika u uslovima u kojima poslujemo.
    2. Ugovorom o strateškoj saradnji, DataLab ne postaje vlasnik ni jednog dela preduzeća Blue Soft, dok naprotiv, Blue Soft postaje vlasnik dela DataLab. To ne znači da je mala riba progutala veliku, samo prosto znači da se ovag puta stvarno radi o strateškom partnerstvu.
    3. Slovenija je u oblasti primene IT tehnologija, kako u državnim poslovima, tako i u firmama postigla Više od mnogih najrazvijenijih zemalja EU. Zar ne treba da iskoristimo njihovo iskustvo i sebi olakšamo sve što možemo da bismo se ne samo približili njima, nego da se jednog dana i takmičimo. Zar ćemo još uvek da pucamo na neke avione koji nas bombarduju, kao što sam to radio samo pre jedanaest godina. Neka hvala.
    4. Da li je neko ovde još uvek toliko naivan da misli da neće da dođu stvarno velike ribe za koje smo i mi i Slovenci zajedno jedna sitna gupika? E pa borićemo se zajedno pa šta god neko mislio. Svideo mi se jedan grafit koji se pojavio pre oko petnaest godina u vreme nekih izbora: „Sjaši Kurta, lud je ovo konj.“ Samo ih čekamo.

  20. >>>>>>>>
    Za čitaoce kojima taj termin nije poznat samo kratka i laička definicija OSS-a. Da bi program bio OSS “otvorenog koda”, on mora da javno distribuira svoj izvorni programski kod, a ne samo verziju programa koja se koristi. To u praksi znači da vi teoretski možete da uzmete OSS program, prepravite ga po sopstvenoj volji i koristite ili distribuirate dalje.

    Osnovna biznis ideja OSS aplikacija je da se program ne naplati (to je jedna od glavnih komparativnih prednosti kod prodaje) već da se profit ostvari putem održavanja i konsultantskih usluga.
    <<<<<
    Ko kaze da program mora javno da se distribuira ???? Ono sto moras da ispostujes kad je gpl u pitanju jeste da ako nekom distribuiras program, na njegov zahtev moras i source da mu isporucis.

    Drugo opet niko ti zabranjujes da prodas svoj program bez obzira da li je on izdat pod GPL licencom.

    Znaci da se razumemo nelojalna konkurecija kako je ti nazivas moze samo da nastane da neko kome si prodao tvoj program krene dalje da ga distribuira, medjutim sta ces da rade ti momci kad dodje promena zakona ? sami da doradjuju tvoje module i uskladjuju ih sa zakonom ?

    Ako gledas SQL onda je moja topla preporuka http://www.postgresql.org/ baza ima apsolutno sve sto ti treba a nemas te limitirajuce faktore, znaci mozes komplet komercijalnu aplikaciju da napravis i da imas zatvoren kod, bez da ga distribuiras, to je jeftinije nego da svaki klijent mora da placa mssql bazu, sto tvoju ukupnu cenu proizvoda smanjuje.

    Neko je ovde vec naveo J2EE(java enterprise edition), sto je po meni pravo resenje ako zelis da uzmes linux/mac os x segment trzista. Generalno javu mozes da izvrsavas svuda, pises jednom kod ne mislis koji je operativni sistem u pitanju. E sad je samo pitanje da li zelis da pravis desktop ili web aplikaciju.

    1. Dejane,
      predpostavljam da je ovaj komentar u vezi http://papiri.rs/blog/2010/knjigovodstveni-programi-linux-i-open-source/ (nema veze sa akvizicijom BlueSoft-a)

      Slazem se sa GPL interpretacijom i uobicajeno se zato source distribuira iza paywall-a (nasao sam dosta takvih saveta na netu vezanih za comercijalni OSS). To je opet po meni nedovoljno da spreci nekog odlucnog da dodje do source-a jer moze da ga kupi (aplikacija nije skupa – to je cela poenta – tako da svako moze tu cenu da priusti uz malo poteskoce). Ja sam i u tekstu ovog posta naveo clanak koji manje vise govori to isto.
      Bez obzira na to da li je moguce ili ne , slazem se takodje i sa tobom i Goranom da je to od minornog znacaja u poredjenju sa iskustvom, podrskom itd izmedju firme koja „implementira“ i firme koja „krade“.
      Ipak, kao sto sam vec rekao Goranu, sasvim sam siguran da u zemlji Srbiji ce se to desavati i posto nisu svi korisnici edukovani da prepoznaju kvalitet podrske pre uvodjenja aplikacije (kao sto sam rekao Goranu) smatram da to moze da rezultuje stetom po firmu implmenetora.

      Postgressql je slazem se dobra baza, ali je tooling support za nju u MS svetu programskih alata slaba u poredjenju sa MS SQL koji u edicijama koje ja planiram da koristim na klijentskoj strani (SqlExpress i SqlCompact) je takodje besplatan bez izvornog koda, ali sto se mene to tice to mi nije ni potrebno.

      Sto se Jave tice, kao sto sam spomenuo gore u tekstu nemam profesionalnog kontakta sa njom bar 5 zadnjih godina tako da se ne bi usudio u ovo da udjem sa njom. Takodje u .NET svetu Javina portabilnost out-of-box je predmet sala (write once, debug everywhere). Ne znam uopste koliko je to tacno ili ne, ali na bazi ova dva faktora Java meni licno ‘ne pije vodu’. Sasvim sam siguran da to nije slucaj sa vecinom programera i slazem se da je Java prvoklasan jezik.

      Desktop ili web je tesko odgovoriti u komentaru, pa cu samo ovde reci da je S+S moj pristup (desktop klijent potpomognut oblakom) jer po meni licno omogucuje maksimalni komfor i produktivnost korisnika. Ne tvrdim da je to univerzalna istina niti da web tehnologije nemaju smisla, ali za ono sto ja nameravam da pravim su preskupe i preslabe.

      Hvala na komentarima,
      Nikola

  21. >>>>>
    Sto se Jave tice, kao sto sam spomenuo gore u tekstu nemam profesionalnog kontakta sa njom bar 5 zadnjih godina tako da se ne bi usudio u ovo da udjem sa njom. Takodje u .NET svetu Javina portabilnost out-of-box je predmet sala (write once, debug everywhere). Ne znam uopste koliko je to tacno ili ne, ali na bazi ova dva faktora Java meni licno ‘ne pije vodu’. Sasvim sam siguran da to nije slucaj sa vecinom programera i slazem se da je Java prvoklasan jezik.
    <<<<<<

    Prvi faktor mogu da razumem i opravdan je, ovaj drugi koji navodis jeste cista arogancija .NET programera. Zadnjih 6 godina programiram u javi i to ne za jednu platformu vec za vise njih, imam iskustva od razvoja desktop(Swing) aplikacija do razvoja enterprise resenja na J2EE serverima. Jednostavno radi apsultno svuda bez problema.

    A posto je interface za pristup bazi podataka pod javom jedinstven, jednostavno aplikaciju distribuiras bez drajvera za bazu podataka. Pa napravis neku malu wizard formu za npr desktop aplikaciju kojom treba da ucitas sam drajver za bazu, i dinamicki si se linkovao, bez da znas koji je drajver koja je licenca u pitanju. A sa druge strane posto zelis da imas cloud resenje, apsolutno nemas nikakav problem da kod sebe u cloudu koristis sve moguce gpl biblioteke 🙂 jednostavno ne distribuiras program 🙂

  22. Ja sada ne mogu da nađem link ka jednom sajtu koji se bavi istraživanjem o zastupljenosti programskog jezika kod programera širom sveta. Uzimaju gomilu nekih parametara koje upoređuju i prema tome kvalifikuju tj rangiraju programske jezike> Za mesec jun kada sam pogledao poslednji put na prvom mestu je bila java ako se ne varam sa nekih 18% sledio je C++ i tako redom a tek na 6 mestu je C#, ispred njega ja i PHP. I to ima smisla, java je zastupljen asvuda po malo ali je ima na svim platformama. Pored toga, kupio sam Fujitsu-Siemens server, model koji ima izuzetno malu potrošnju a u zvaničnoj dokumentaciji stoji da se izuzetno pokazao u testu sa java poslovnim aplikacijama!? model je tx 100 sa XEON procesorom, proverite…

  23. Gorane,
    video sam i ja tu rang listu i nacelno joj ne pridajem vaznost jer:
    a) tesko se to moze izmeriti egzaktno (ljudi mere potraznju za knjigama, potraznu na trzistu rada itd) – manje bitno
    b) nisu svi jezici za sve tako da porediti poularnost web jezika i desktop jezika po meni nema mnogo smilsa
    c) to sto je jezik korisceniji, ne znaci da je bolji.
    Na toj listi ako se secam VB6 je bio ispred C#, a Ruby je bio pri dnu liste. Sto se tice web programiranja, to je potpuno suprotan redosled od redosleda formiranog na bazi kvaliteta jezika.
    d) Za svako istrazivanje koje tvrdi jedno obicno se nadje jos jedno koje tvrdi suprotno
    Evo primera koji navodno prica o supermaciji c# nad javom (sto je po meni nonsense – Java je #1 mainstream jezik definitivno)
    http://news.cnet.com/8301-13505_3-9884500-16.html

  24. Moj komentar nije bio da tvrdim kako je java broj jedan već da ne treba tvrditi ni da su MS alati i t aplotforma naj naj… Uostalom već si to i sam naveo.

  25. VAZNO ZA KORISNIKE „BLUESOFTA“
    Korisnici „Bluesofta“ nisu upoznati da je 2000 god.došlo do razlaza suvlasnika(ujedno i programera).Otkupili su pravo na izvorni kod i nastavili razvoj softvera.Tehnicka podrska je sasvim korektna.Najbitnije je to da se poslovni softver prilagodjavao korisnicima,da ispunjava sve uslove koje propisuje zakon o racunovodstvu,da je obuka za rad(za bivse korisnike „Bluesofta“)nepotrebna,da serviser i instruktor dolaze kod Vas,dorade softvera koje nalazu zakonski propisi rade se u najkracem roku.Srbija ima svoj softver, a Datalab ako je toliko jaka kompanija kako se samoreklamira neka se okrene zapadnom trzistu.Uostalom i Srbija je resila da kreditira kupovinu domaceg softvera a ne slovenackog.Elem nema potrebe za panikom,za par sati podaci iz „Bluesofta“ bice preneti(besplatno) u novi softver,i mozete nastaviti rad odmah.

  26. Jovane,
    hvala na informaciji – evo ja licno nikad cuo o tome.

    Mozete da nam saopstite nesto vise informacija o tome (link, ime tog programa, kontakt osobe za dalje informacije)? Siguran sam da ima dosta BS 04 korisnika koje bi ta veoma interesovalo da istraze tu opciju.

    Nikola

  27. VAZNO ZA KORISNIKE BLUESOFTA
    Pozdrav Nikoli,a za sada cu reci da sam do 2006 god. bio zaposlen kao serviser i instruktor u firmi koja je zastupala „Bluesoft“.Moja firma je bukvalno balansirala izmedju „Bluesofta“ i korisnika.To je licilo na mnogo ruzan san.Od 2006 isti posao radim u drugoj firmi.Njihov program je pisan u istom programskom jeziku tako da korisnicima “ Bluesofta“ ne treba nikakva obuka, a prenos podataka je automatizovan.I da napomenem da je u Srbiji organizovana distribucija i zastupnistvo.Ne zelim da iznosim vise pojedinosti,zato sto ocekujemo da dve udruzene „kompanije“(Bluesoft i Datalab) izadju sa uslovima pod kojima ce pokusati da preotmu korisnike „Bluesofta“.Jasno je da Slovenci zele 4000 novih korisnika i (najvaznije) informacije o njihovom poslovanju.Zato se i okrecu istocnim zemljama,jer na zapadu takve stvari odavno ne prolaze.
    Nastavice se.

  28. Molim ucesnike bloga da mi objasne sta je hteo da kaze „pisac“ V.Vitosevic bivsi vlasnik „Bluesofta“ u svom tekstu ?Kakve bombe,kakvi avioni?Koliko si uradio Vlado znaju korisnici i zastupnici „Bluesofta“.Koliko te partnera ostavilo,koliko programera otislo.Niko te nerazume samo Slovenci.A sta si uradio sa svojom firmom procitaj u vestima Datalab.Prodaja magle u Srbiji je sve tezi posao.

  29. „Program predstavlja nadogradnju programskih paketa Calculus, Pop97, BusinessArt, PC Art,i BlueSoft, BS99 ili BS04. Namenjen je prvenstveno korisnicima koji žele samostalno da kreiraju različite izveštaje iz postojećih baza podataka, bilo da su to izveštaji koji će se redovno koristiti, bilo da su to ad hocizveštaji, za kojima se pojavi potreba samo u nekom određenom trenutku.“

    Ovo sam nedavno našao kao ponudu na mreži. Iz ovoga se vidi sa svi navedeni programi imaku istu osnovnu strukturu u bazi podataka, i da su postepeno (a možda i odjednom) nastali iz istog programskog rešenja. A možda nisam u pravu i samo nagađam, kod Blue softa sve je moguće, može da bude a nemora da znači.

  30. Pitanje za Neđu glasi:
    Interesuje me u kom delu poslovanja si koristio „Bluesoft“, i koliko dugo ?
    Vizija programa je fantasticna,realizacije vizije slaba dvojka.Moja ocena je izrecena na osnovu 5 godisnjeg iskustva na servisiranju programa.I odmah cu ti reci da
    Datalab-ov knjigovodstveni softver i u ovom trenutku zaostaje za „Bluesoftom“ u svemu osim u ceni.
    Ponudu koju si pronasao na mrezi nisi razumeo,jer si pomesao babe i zabe.Korisnicima „Bluesofta“ ponudicu usavrseniju verziju softvera koja se od 2000 god.razvijala po drugacijim principima.Netreba im obuka, a cena dosta niza od „Datalab“.
    Nastavice se!

  31. Zaboravih da upitam Jovana. Ima li bitne razlike u Blue softu i rešenjima koja su nastala iz njega, kao i tog koje on predlaže, ali ga ne imenuje pa ostaje samo da nagađam. Nije li za kvalitetan rad perorama, pored ostalog bitna i platforma na kojoj je rađen. Koliko znam baza je prva varijanta SQL Anywhere 5.5.0.4 iz devedesetih godina za koju je prestala podrška proizvođača 2002. godine (http://www.sybase.com/detail?id=1013108) a aktuelna varijanta SQL Anywhere je 12.0.0. Za izvršenje mnogih opcija u programu potrebno je jako mnogo vremena tako da time postaju neupotrebljive itd.

  32. Poštovani Jovane, Blue soft koristim od poslovne 2005. godine. Agencija koja mi vodi knigovodstvo takođe koristi Blue soft, ali ponovo prekucava sve dokumente (nije za verovati ali je istina). Obično sam ja instalirao sve nove verzije i dopune, a ona je do nedavno bila na nekoj prastaroj verziji. Koristim pre svega njegove funkcije namenjene komercijli. Automatsko formiranje cenovnika (UKM i UKV i PD) u skladu sa grupama robe i datim maržama, primenu istih u prodajnim dokumentima koristeći rabate po grupama artikala na osnovu grupa komitenata. Poručivanje robe na osnovu min. max. i količina za dopunu. Imam izdvojen maloprodajni objekat gde koristim Blue soft i fiskalni štampač Galeb. Radim prenos podataka između te dve baze. Mnoge dokumente radio sam kroz opciju učitavanja .txt, ili .dat dokumenata. To je ono što mi je prvo palo na pamet.
    U potpunosti se slažem sa tvojom ocenom vizije i njene realizacije, barem sa aspekta mikro i malih preduzeća.
    Što se tiče baba i žaba ne znam o čemu pričate ali nije ni bitno. Samo sam hteo ukazati na činjenicu da je više programa proizašlo iz jedne te iste osnove, što pokazuje, a i dokazauje ta ponuda, barem koliko se ja u to razumem. Ponudu sam shavatio kao doatni program koji iz tih baza čita podatke i uobličuje ih u nekakve tabelarne izveštaje. Što se tiče tvoje ponude programa, pa daj ime ime, link, zar je to tajna. Ja sam Vaš potencijalni korisnik, pa ako ništa drugo pošaljite mi traženu informaciju na nedjo@dekom.co.rs, kako nebi maltretirali ostale korisnike bloga.
    O Datalabu i njihovom programu, za sada, ne mogu ništa reći, pogotovo ništa loše, pre svega jer nema iskustva u radu sa njim, ali postoji neka, kako bi to ja rekao loša vibracija, ali videćemo.
    Vaša ponuda za mene deluje primamljivo, ali sem lepi obećanja treba da ponudite nešto opipljivije. Verujem da neki već sada pripremaju odluku gde posle Blue softa. Doduše, koliko smo tromi (kao društvo i pojedinci) navala će biti u zadnji čas, za dve tri godine, ili pred neku veliku zakonsku promenu u oblasti kjigovodstva.

  33. Pozdrav Neđo!
    Kada sam spomenuo mesanje zaba i baba mislio sam da si pomesao nazive varijanti poslovnog softvera i nazive firmi koje su imale status distributera.Napr,“ Bluesoft “ je imao verziju POP 97,BS99 pa verziju BS04 sa podverzijama, i uvek su korisnici morali da doplacuju novu verziju.Ti si mogao da radis u bazi koju koristi knjigovodstvena agencija pa nebi bilo prekucavanja i sl. Sto se tice SQL Anywhere 5.5.0.4 i u pravi si,ali tu postoji sledeci problem.Veci deo korisnika je kupio licencu za tu SQL bazu.Ukoliko bi se preslo na verziju 12.00 opet bi se morala kupovati licenca, a sa tom novom verzijom nebi se nista posebno dobilo,a narocito ne na ubrzanju koje sasvim zadovoljavajuce naravno pod uslovom da je korisnicka baza tretirana na ispravan nacin.Tvoja firma ce biti prva koja ce dobiti sve informacije kako da predje na novi softver i pod kojim uslovima.Verovatno kao epilog komentara na ovom i drugim sajtovima,danas se na sajtu“Bluesofta“ oglasio i vlasnik V.Vitosevic.Samo je istina deo koji se odnosi na pok.M.Radosavljevica koga sam licno poznavao i dugo saradjivao.Za ostalo treba uporediti danasnji njegov tekst i prethodne tekstove napr.sa ovog bloga i ostalih.Postoji poslovica ako koza laze rog…….
    Nastavice se!

  34. VAZNO ZA KORISNIKE BLUESOFTA!
    U komentarima posetilaca ovog i drugih sajtova provejavala
    je sumnja i strah kako ce izgledati i koliko ce ih kostati prelazak
    na softver „Datalab“. Pa na zvanicnom sajtu „Bluesofta“ im je
    poruceno da budu bezbrizni.“Licencu“ za novi softver mogu da
    plate u 24 rate stim da rata ne moze biti manja od 100 eura.
    Ono sto nepise a sledi su naknadni troskovi oko: instalacije
    novog softvera, prenosa po dataka iz „Bluesofta“,obuke za
    rad u novom softveru,dolazak Vaseg distributera ….
    A Vasi distributeri su se u Vase ime dogovorili kako da Vam
    uzmu novac i vreme, i vec su poceli sa obukom.kod „Datalab-a.
    Znaci Vase je samo da placate,ostalo je njihova briga.
    Podsecam Vas da Vasi eventualni ugovori sa distributerima,
    vise ne vaze.
    PORUKA GLASI: KORISNICI SOFTVRERA Pop 97, BusinessArt,
    (BS99, BS04 BLUESOFT), pitajte sve sto Vas interesuje,
    obavestite i ostale korisnike.Ostavite svoju e-mail adresu,
    i dobicete odgovore na Vasa pitanja.Od 1.8.do 04.08.2010
    zavrsicemo instalaciju naseg softvera za 43 korisnika „Bluesofta“.
    Znaci odmah nastavljaju sa radom dalje bez ikakve obuke
    i po ceni 10 puta nizoj od one koju ce Vam traziti.
    Nastavice se!

  35. Jovane,
    Sto se mene licno tice mozete slobodno da nastavite da komentarisete kao i do sad, ali iskreno sumnjam da ce vam to smanjiti sanse da vas potencijalni klijenti ozbiljno shvate jer trenutno ne znaju nista o tome sto nudite.

    Kad vec koristimo ovaj post kao oglasnu tablu da li bi ste bili zainteresovani da napisete ceo post da predstavite detaljno vas, vasu firmu i sta nudite. Ja obecavam da cu vam objaviti vas clanak bez ikakvih ispravki.

    Nikola

    1. Pozdrav Nikoli,
      Upravo iz razloga da se ne shvati da se post koriti kao oglasna
      tabla,zeleo sam da se korisnici „Bluesofta“ animiraju i da vidimo
      kako oni razmisljaju.Ukoliko se pokaze da ima zainteresovanih,
      prihvaticu Vas predlog.
      Hvala!

  36. 1. od open source resenja za knjigovodstvo nema leba (najmanji trosak je inicijalna izrada samog softvera, odrzavanje je ono sto kosta…)
    2. Ova gruba procena od 1.1 mil evra prihoda BS-a nema veze sa zivotom. Prihod bluesofta u 2009 je bio 7.3 miliona dinara. I ne razlikuje se mnogo od ostvarenih prihoda u prethodnim godinama.

  37. Kratko zapažanje vezano uz firmu Calculus. Moram priznati da su me ljudi ugodno iznenadili svojom ljubaznošću i spremnošću da mi pomognu. Na moj telefonski upit, preko udaljene radne površine, izvršili su podešavanja njihovog programa za rad, koji sam ja instalirao. Na moje traženje, istog dana su mi prebacili podatke iz Blue softa u Calculus. Sve je radilo. Interfejs je isti tako da nije trebalo vremena za privikavanje. Na moju žalost trenutno nemam previše vremena tako da još uvek nisam detaljno testirao program. Neke stvari koje nisu bile dobro rešene u Blue softu, ovde rade. Čini mi se da ima problema za brzinom obrade podataka u nekim opcijama. Napominjem da se još uvek nisam odlučio za prelazak na Calculus ali me je podrška više nego oduševila. Po pitanju Datalaba moram priznati da su me pri prvom kontaktu neodoljivo podsetili na priču sa Blue softom, pa ako nekog zanimka.

  38. Rekao bih da je značaj marketinga u našim uslovima precenjen. Za dokaz treba uporediti količinu reklama u medijima sa pozicijom na tržištu. Pri tom ne zaboraviti ni naručene „stručne“ tekstove koji su očigledne reklame.

    Kolegama iz Datalaba i Bluesofta želim sve najbolje, ali mislim da im ova integracija neće doneti mnogo poena.

  39. Ne želim da budem dosadan ali sam morao da istaknem jedan pozitivan primer. Možda se sećate mojih problema, muka i ogorčenja vezanih Za Blue Soft (i hvala bogu to je iza mene). Dok čekam Nikolin „Savršeni knjigovodstveni program“ odlučio sam se da pređem na Calculus. Pre sveka zato što je bilo očigledno da su nastala na istom izvornom kodu, da im je interfejs potpuno isti, ali da je ekipa koja ga održava izuzetno korektna. I čime sam oduševljen, pa ljudi bukvalno reaguju na svaku moju primedbu (naravno ne rešavaju sve, niti ovom brzinom), a na najnoviju su reagovali bukvalno za par dana i ugradili je u novu verziju. Niko nije savršen, ali ako postoji volja, ako se korisnik sasluša, postoji veovatnoća da se program učini mnogo boljim.

    1. Pre nekoliko nedelja procitao sam knjigu Word of mouth marketing koja bas o ovakvim stvarima govori.

      Naime, Neđo je odvojio deo svog vremena u nedelju ujutru i potpuno svojevoljno i bez finansijske nadoknade želeo da podeli svoje pozitivno iskustvo u korišćenju programa sa drugim čitaocima. S obzirom da je on stvarna osoba, njegovo svedocenje zaobilazi nase „spam marketing filtere“ koje smo svi mi kao socijalna bica razvili suoceni sa stotinama reklama koje vidimo ovde i neuporedivo je aktivnije. Da bi se WOM efekt upotpunio potrebno je da doje do ulancavanja gde neko ko je pročitao Neđino svedočenje bi probao i preporučio dalje.

      Sve pohvale za Calculus za očiglednu posvećenost svojim korisnicima i Neđi na podeljenoj dobroj vesti sa drugima ljudima koji su trenutno u potrazi za rešenjem po meri njihovih poslovnih potreba.

      Da je ovakvih komenatara vise, gde bi na bio kraj 🙂

      1. Pozdrav Nikoli i ostalim učesnicima panela na temu „O preuzimanju srpskog BlueSoft-a od strane slovenačkog DataLab-a“. Juče je zvanično objavljeno da je raskinut ugovor izmedju Datalab-a i Bluesofta.Pošto je njihova „veza“ bila neprirodna jer Slovenci hoće pare i jare, a gosp.Vitošević samo pare,(kupce „Bluesofta“ niko ništa nije pitao)završilo je onako kako je jedino i moglo.Ko je hteo mogao je iz mojih komentara da nasluti ovakav ishod.Pitam se kakav odgovor sprema vlasnik „Bluesofta“ gospod.Vitošević ?Biću strpljiv.

          1. Nema nikakve tajne,radim u firmi koja je sertifikovani zastupnik za poslovnoknjigovodstveni softver ‘Calculus“
            od 2009 god. ( distribucija,implementacija,obuka i održavanje).Možda su moji komentari na neki način bili nedorečeni iz prostog razloga da neko ne pomisli da je u pitanju samoreklamiranje i borba da se pridobiju korisnici „Bluesofta“ na nemoralan način.Za Neđu informacija da se uveliko radi na prelasku na SQL Anywhere 12,5 od 1.1.2012god.mada to nije od suštinskog značaja bitno za funkcionisanje softvera.
            Najbitniji je tim koji se brine o softveru i njegovim korisnicima.
            Pozdrav,

          2. Posto vidim da se vode razne polemike, ko sta moze i odakle, da obajsnimo malo istoriju poslovno knjigovodstvenih programa, PC-Art, Calculus i Bluesoft.
            Osnova, ili kostur svih je ista, razlog je prost, nekad su vlasnici sva 3 softvera radili zajedno.
            I kao sto to obicno biva, kod ortackih firmi, kad odlucuje vise glava o jednoj stvari, citaj novcu, nastane razdor.
            Tako su se i G-din Pedja (nisam siguran da se tako zove), G-din Eskic i G-din Vitosevic, razisli.
            Svako od njih je razvijao od iste osnove, program po svom nahodjenju.
            Zbog toga i g-din Jovan, obecava da moze veoma lako i brzo preneti podatke iz Bluesoft-a u Calculus, ali tu dolazimo do kamena spoticanja, moze i obrnuto, ZAR NE!
            I naravno, nije DataLab sklopio saradnju sa Bluesoft-om, zato sto im je neko u toj programerskoj kuci simpatican, vec bas zbog trzisne politike, osvoji ono sto nemas, trziste preduzetnika i malih preduzeca (gde je Bluesoft, uprkos svim manama, ipak najzastupljeniji u Srbiji).

  40. „Neko iz mase“ treba da zna da je do razlaza suvlasnika softvera došlo zbog razlike u konceptu razvoja „Bluesofta“.
    Gospodin Vitošević je smatrao da nema potrebe za daljnim razvojem,a ostali upravo suprotno.Ko je bio u pravu, je lazna dilema.Uporedite „Calculus“ i „PCart“ sa “ Bluesoftom“ i samo će Vam se kazati.Eventualni prenos podataka iz „Calculusa“ u „Bluesoft“ je i teorijski nemoguć.Ako „Neko iz mase“ to ne razume, a skoro da ništa u vezi teme ne razume,nemogu mu pomoći.
    Pozdrav

    1. Jovane, nema potrebe za padanjem u vatru – svako ima pravo da svoje misljenje iznese (bar na ovom blogu). Pogotovu u situaciji kada je opcija koju zastupate kako kazete toliko superiorna u odnosu na BS nema smisla etiketiranje. Svi smo tu da diskutujemo o nekim temama na dobrobit svih – peace 🙂

      1. Poštovani gospodine Maloviću,
        u svom zadnjem komentaru na Vašem blogu,samo sam izneo svoje mišljenje na komentar „Neko-ga iz mase“.
        Ne znam koji je Vaš kriterijum za ocenjivanje da li je neko etiketiran ili ne,ali u svakom slučaju svima onima koji misle da su u komentaru etiketirani,izvinjavam se. Vama se zahvaljujem što ste dopustili da se na Vašem blogu pojave i moji komentari,kao i na Vašim ocenama u smislu šta je „pisac hteo da kaže“.
        Srdačan pozdrav,

        1. Jovane,
          sve komentare uvek objavljujem, a na komentare upucene meni nikad ne komentarisem – bukvalno svako moze da kaze sta hoce.

          Ipak kada za nekog drugog na blogu kazete „,,,a skoro da ništa u vezi teme ne razume…“ ja to dozivljavam u kontekstu gore navedenom i osecam se odgovornim da stanem u zastitu ljudi koji diskutuju na blogu. identicno bih postupio i da vas neko proziva.

          Prihvatam vasu ocenu da sam ja tu recenicu razumeo pogresno i super sto je tako – u interesu je svih nas da se diskusija odvija nesmetano 🙂

          Da ne razvlacimo dalje temu, nista strasno se nije desilo – idemo dalje 🙂

          Vas pozivam ovom prilikom da napisete tekst o tome u cemu je razlika izmedju BS 04, Calculus-a i PCart-a, procesu migracije itd i razjasnite posetiocima ovog bloga o cemu se tu radi. Mene licno to interesuje, a siguran sam i brojne korisnike BS 04 paketa koji su zainteresovani mozda za migraciju na srodna programska resenja.

          (Naravno da se podrazumeva, ali da ipak eksplicitno navedem ovde: vas tekst bi naravno objavio u izvornom obliku koji dostavite bez apsolutno ikakvih korigovanja.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.