Na nedavno završenoj konferenciji eRazvoj, Miodrag Ranisavljević je imao predavanje na temu „Poslovni softver u oblaku – stanje, trendovi, prednosti i mane“ koje možete pogledati i sami
Samo predavanje nije ispunilo u potpunosti moja velika očekivanja formirana na bazi činjenice da je Miodrag jedan od vodećih autoriteta na temu poslovnih softvera u Srbiji i značaja teme jer se svelo suštinski na „Mikroporeduzeća pogrešno veruju da mogu da pređu na cloud rešenja bez pomoći konsultanta“. S obzirom na to da je za predavanje na ovakvu temu bilo dodeljeno samo 30 minuta verovatno nije ni moglo mnogo bolje jer ni 60 nije dovoljno 🙂
Razlog za ovaj blog post je to što sam za predavanje saznao putem reklamnog emaila Lidder knjigovodstvene aplikacije koji se koristi citatom iz predavanja da prikaže implicitno „cloud“ u negativnom kontekstu
„Mnogo „clouda“ može doneti samo kišu, a mnogo kiše donosi poplave!“
Pošto se moji stavovi na tu temu ralikuju, rekoh da ih iznesem ovde javno kao moj doprinos veoma bitnoj diskusiji značaju i ulozi cloud poslovnih aplikacija 🙂
Formalno neslaganje
Pomenuta rečenica je po meni oblik apsurdne redukcije gde se na bazi neadekvatnih analogija izvlače zaključci i kao takva je neproduktivna u dijalogu o ulozi cloud-a, ali da se i ja poslužim njome ovde da izrazim svoje neslaganje.
„Bez kiše nema pšenice, bez koje nema hleba, a bez koga svi umiru gladni!!“
Konceptualno neslaganje
Stvari koje je Miodrag naveo u svom predavanju kao mane cloud rešenja su:
- Prava korisnika/ponuđača
- Integracija
- Kompatibilnost
- Sigurnost/Bezbednost
- Očekivani troškovi
Sa listom se u načelu slažem, ali nisam siguran da je specifična za „cloud rešenja“ – moguće je da je većina njih sasvim primenjiva i na veliku većinu ne-cloud aplikacija.
Slažem se i sa esencijom nedostataka koja se svodi na strah korisnika od toga da njihove poslovne podatke skladišti, održava i koristi sasvim druga firma pa su u toj meri ranjivi od poremećaja u usluzi koju pruža dobavljač cloud rešenja.
To je sasvim ispravan strah od promene, ali se ispravlja reputacijom i nivomo usluga dobavljača usluga.
Koliko firmi u Srbiji ima svoj lični mail server i ne koristi gmail, office 365 ili email usluge svojih internet dobavljača? Šta je problem u tome?
Suštinsko neslaganje
Prethodna dva tipa neslaganja su ya mene lično nebitna jer se osvrću samo na neke pojavne aspekte iznetih stavova.
Ono što u bitnijoj meri doprinosi diskusiji je suštinsko pitanje
„Zašto bi iko uopšte koristio cloud rešenje?“
Ima mnogo odgovora na to pitanje od kojih je samo par njih dovoljno da kristalno jasno potvrdi neophodnost i neminovnost cloud rešenja bez obzira na to kako se definiše i implementira: integracija i ekosistem.
(Napomena: Video snimci koji ilustruju moje argumente su reklamni materijal cloud aplikacije zvane Xero tako da imajte to u vidu :))
Interna integracija
Moderne poslovne aplikacije su aplikacije koje omogućuju partnerski rad knjigovođa i klijenata na istom setu podataka, gde svako sa svoje strane obrađuje i tumači poslovne porocese koji su bitni njemu – klijent npr unosi račune, knjigođa knjiži obračun poreza itd. Po mom skromnom mišljenju, način implementacije toga je totalno nebitan: web, dekstop, baza na internetu.
Ako knjigodođa može da razvuče mrežni kabl do svih svojih klijentima i tako da oni i bez interneta sarađuju to je za mene validno „cloud rešenje“.
Većina programa u Srbiji su „samo“ knjigovodstveni programi koje „samo“ knjigovođe koriste, dok klijenti imaju svoje programe pa se sve to prekucava. U tako koncipiranim poslovnim aplikacijama, cloud je nebitan i pomodarstvo – slažem se sa tim, ali kao što su pre 15 godina poslovne aplikacije evoluirale od tog modela ka modernim aplikacijama u celom svetu tako će i kod nas. Ne zato što je to pomodarstvo, nego što je nešto što reflektuje stvarnost i ima realne prednosti po knjigovođu i klijente. Win-Win!
Ostali oblici internih integracija mogu da budu gde se izdvojeni prodajni objekti integriđu sa magacinima, menadžmentom, unos pozicija sa gradilišta itd. Sve to u slučaju standardnog rešenja je teško izvodivo i uglavnom rezultuje komplikovanim i skupim rešenjima dok po meni to treba da bude osnovna i besplatna karakteristika samih poslovnih programa.
B2B i B2C integracija
Kada imate set podataka i servisa, moguće je da ih iskoristite za B2B komunikaciju između preduzeća (npr. naručivanje robe od uvoznika/distributera/velikoprodaje) ili da postavite internet prodavnicu putem koje vaši kupci mogu da naručuju robu od vas u svakom momentu.
Ekosistem
Korisnički interfejs – „UI“ (html, desktop i sl.) je samo jedan način kako je podatke preduzeća moguće predstaviti za korišćenje krajnjeg korisnika.
Većina modernih cloud aplikacija danas pored toga u svojoj ponudi ima i „API“ servise koji te iste podatke predstavljaju na način koji je pogodan za korišćenje od strane drugih aplikacija.
Tako se dolazi do ekosistema aplikacija koje se integrišu sa vašom poslovnom aplikacijom i dodaju joj mogućnosti koje ona nema te na taj način vi kao korisnik cloud rešenja možete.
Drugim rečima, vi kao korisnik cloud rešenja dobijate mogućnost da svoje podatke koristite na puno dodatnih načina putem raznih aplikacija.
Korisnici Xero aplikacije imaju na raspolaganju ekosistem stotine aplikacija kojima mogu da uvećaju vrednost koju dobijaju korišćenjem Xero aplikacije.