Kako integrisati knjigovođu i klijente?

Svaka knjigovodstvena agencija u svom radu vrši nekoliko funkcija: obradu podataka klijenata, pružanje savetničkih usluga itd.

Ta saradnja se na žalost u dosta slučajeva obavlja na Pony Express način gde knjigovođa i klijent imaju svoje zasebne programe i evidencije i gde se saradnja svodi na to da klijent povremeno dođe do svog knjigovođe i preda mu hrpu dokumenata koje onda knjigovođa prekucava i svodi u knjigovodstvenu formu putem programa koje on koristi.

Ovaj pristup je suštinski neefikasan i nepovoljan i po knjigovođu i po klijenta sa nekim od manifestacija:

  • Besni klijent koji zalupi telefonsku slušalicu i kaže:“Opet moram da čekam 2 sata da čujem koliko imam na računu/lageru“
  • Knjigovođa koji se krajnjim naporom volje suzdržava da ne eksplodira kada vidi klijenta koji zadnjeg dana pre isteka nekog roka donese kutiju sa „papirima što se nakupili“ + „a da, ima i ovo iz 2012-e što sam našao dok smo čistili“

Ovo je problem koji je odavno rešen i svodi se na omogućavanje klijentima i knjigovođima da rade na istom setu podataka i imaju pravrovremene informacije po svojoj meri i potrebama.

Ok, to je princip koji je svima jasan, ali se postavlja pitanje kako do toga doći u praksi?

Web programi za knjigovodstvo

Ovo je rešenje koje većina ljudi danas ima na umu kad se govori o načinu da se knjigovođa poveže sa klijentom i kao rezultat toga se na našem tržištu pojavilo par rešenja u poslednjih par godina poput SAOP MinimaxBillans i par drugih.

U ovom rešenju integracija se ostvaruje na nivou same aplikacije koja je implementirana kao web sajt na javnoj internet adresi i koju knjigovođa i klijent koriste.

Prednosti ovog rešenja:

  • Knjigovođa i klijent se bave svojim poslom, a ne održavanjem računara, mređa, instalacijom programa itd
  • Nivo investicije je minimalan, nema instalacija, odrzavanja itd.
  • Radi na bilo kom uređaju i operativnom sistemu.
  • Osveživanje verzije programa se postiže jednostavno – učitavanjem web stranice.
  • Korisničku podrška za korišćenje web programa obično obavlja proizvođač web aplikacije

Mane ovog rešenja:

  • Knjigovođa i klijent moraju da veruju firmi koja izrađuje aplikaciju da će da bude stabilna, prisutna i profesionalna u pružanju usluga, čuvanju podataka itd.
  • Prelazak sa tradicionalne aplikacije na web program može da bude jako bolan jer je razlika u funkcionisanju aplikacija često drastična.
  • Nema interneta, nema poslovanja.
  • Generalno govoreći produktivnost je nešto niža u poređenju sa tradicionalnim desktop aplikacijama usled prirode interneta (svaki poziv serveru traje oređeno vreme, web tehnologije su ponekad limitirane u tome šta i kako mogu da postignu itd).

S+S rešenja

Programska rešenja ovog tipa su zasnovana na prostoj ideji da u klasičnim klijent-server aplikacijama program pristupa bazi podataka putem IP adrese (često je server sa bazom podatak izdvojen u zasebnom računaru) i često se navodi kao alternativa web progrmima.

U sledećoj, 2016-oj godini ćemo nastaviti rad na smislenim unapređenjima rada Liddera, s tim da ćemo više pažnje obratiti na SMISLENO I PRIMERENO korišćenje ONLINE servisa. Nećemo ići u ultra-modernom pravcu “sve je cloud” i “sve je online” jer nije i ne treba sve tako da bude, čak, opasno je. Podaci treba da budu “OnLine” i na “Cloudu” samo ako to ima smisla i ako to Vi želite, a inače treba da budu kod Vas na Vašim računarima, kako po Zakonu o računovodstvu, tako i po logici stvari.
Lidder Novosti (Decembar 2015)

Integracija kod ovog tipa rešenja je na nivou baze podataka i zasniva se na ideji da ta IP adresa gde se nalazi server sa bazom podataka može da bude bilo gde na internetu (ip adresa je IP adresa) i da sve ostalo funkcioniše identično kao i u slučaju tradicionalne desktop aplikacije.

Jedno takvo rešenje je rešenje firme Datalab koja na svom sajtu objašnjava prednost ovog modela nasuprot web programa

Ipak je potrebno znati, da internet pretraživači (browser) nisu operacioni sistem i stvari kao što su (e-bankarstvo, bar-kod skeneri, oblikovači ispisa) unutar internet pretraživača ne rade ili rade znatno manje u klasičnim aplikacijama. Pretraživači su namenjeni za pregled internet strana, a ne za vođenje preduzeća! To je i glavni razlog, da je PANTHEON dostupan preko interneta, ali deluje kao samostalna aplikacija – sigurno i bezbedno.

Prednosti ovog rešenja:

  • Ništa se ne menja – vi i vaš klijent koristite istu aplikaciju kao i obično samo delite bazu putem interneta.
Mane ovog rešenja:
  • Radi samo na računarima gde je klijentska aplikacija instalirana
  • Usled činjenice da svi podaci putuju od vašeg računara do baze na internetu brzina rada aplikacije može da bude ograničena (posebno vidljivo u slučaju sporijeg interneta)
  • Nema interneta, nema poslovanja.

Proksi rešenje

Programska rešenja ovog tipa imaju elemente prethodna dva rešenja:

  • sičnost sa web programima je u tome što se i aplikacija i program nalaze na udaljenom računaru, rešenje radi na svim uredjajima bez potrebe za instalacijom samog programa.
  • sličnost sa desktop programima je u tome što je sama aplikacija desktop aplikacija kakvu poznajete i koristie (nije web sajt)

Na primeru Biznisoft Live aplikacije se pomenuti atributi videti jasno – u browseru se izvršava desktop aplikacija.

Prednosti ovog rešenja:

  • Koristite aplikaciju na koju ste navikli sa bilo kog računara
  • Uticaj brzine interneta na izvršavanje aplikacije je manje izražen nego kod S+S aplikacija jer podaci putuju unutar samog servera proizvođača softvera.

Mane ovog rešenja:

  • Aplikacija je suštinski desktop aplikacija i to što se izvršava u browseru u načelu izgleda jako čudno – kao Frankenštajn (moje lično mišljenje)
  • U načelu sa povećanjem broja korisnika sve je teže i teže proizvođaču aplikacije da održi nivo performansi na prihvatljivom nivou

A moj program?

Svako od ova tri rešenja podrazumeva da vi krenete da koristite jednu od tih aplikacija koje su možda gore od one koje trenutno koristite, a vaš programer nema načina da je dogradi da radi putem jednog od ova tri modela pa se postavlja pitanje

„Da li postoji neko rešenje kojim bi vi mogli da koristite program koji koristite sada a da i dalje sarađujete sa svojim klijentima?“

Odgovor je: da – putem virtualizacije ili putem remotovanja.

Virtualizaciono rešenje vam omogućuje da u načelu vaš program radi na način sličan Biznisoftu putem korišćenja Azure RemoteApp servisa koji vam omogućuje da bilo koja aplikacija radi na bilo kom uređjaju (nalik Proksi rešenju)

Remotovanje je još jednostavniji proces i svodi se veoma jednostavni princip:

  • Povežite vaš server na internet i dodelite mu javnu IP adresu
  • Vaš klijent se onda preko interneta priključi („remotuje“) na server, startuje aplikaciju tamo i radi na njoj.

Prednosti ovog rešenja:

  • Radiće sa bilo kojom aplikacijom koju trenutno koristite na način koji ste navikli uz uživanja benefita integracije sa klijentom.
  • Zahtevnost i zavisnost od interneta je minimalna moguća.
Mane ovog rešenja:
  • U slučaju da vam je potreban rad više od jednog korisnika istovremeno, potreban wam je windows server sa CAL licencama – ako želite da imate 5 istovremena korisnika treba vam 5 CAL licenci.
    Ako nemate već windows server to dodatno podiže cenu. Opet, prelazak na drugu aplikaciju košta para i živaca, pa je možda ova solucija za vas prihvatljiva na kraju krajeva.

Zaključak

Kao što vidite, web aplikacije nisu jedini način da knjigovođe i klijenti rade na istom setu podataka, postoje i druga dva tipa aplikacije, a čak i u slučaju vaše trenutne aplikacije moguće je „dograditi spolja“ da omogući da knjigovođe i klijenti rade na istom setu podataka i uživaju sve pogodnosit modernog knjigovodstvenog programa.

To the moon and back

Đe si bio, što si radio?

Poslednje dve godine za mene su bile jako zanimljive: ispunio sam svoj dečački san da dobijem @microsoft.com email adresu, po prvi put u životu sam menadžer i to u jednom momentu timu od 17-oro ljudi, radimo na Skype web klijentu, doživeo da čitam članke o svom radu na The Verge, Techcrunch, Mashable itd., bio nekoliko puta u Stockolmu, Redmondu, San Francisku i još puno drugih stvari uključujući i sasvim pristojnu finansijku priču, zimovanja, letovanja i već šta sve ide uz to.

Što je najlepše, priča i dalje traje 🙂

Cenu toga su platili ovaj moj blog, sajt Kad ce plata? i moj program za obračun plata Papiri.

Morao sam da ukinem registraciju novih probnih korisnika, da se izvinem svima koji su me kontaktirali emailom zbog toga  (a bilo je na žalost i puno onih kojima čak nisam ni stigao da odgovorim). Ovih nekoliko agencija što koriste Papire koriste ih uspešno (tu i tamo poneki bag koji ja otklonim) i evo već dve godine isplaćuju se mesečno više zarade za više od 100 firmi. Daleko od toga šta sam imao na umu, ali nije baš potpuna katstrofa – neko bar uživa u najprostijem obračunu zarada u Srbiji 🙂

I postavlja se pitanje: „Je l’ to to? Fajront?“

Iskren da budem dugo vremena sam planirao da napištem taj fajront post i da se pozdravimo, ali nisam znao kako da to uradim na pravi način pa sam tako to odugovlačio sve do ovog leta kada sam proveo par nedelja na ostrvu Kos razmišljajući između ostalog i o tome šta sa Papirima dalje.

Zaključak do koga sam došao je da je ovo što radim i dalje jako bitno za mene ne iz nekih finansijskih motiva, već zato što (koliko god to zvučalo čudno) je tematika knjigovodstvenih programa nešto što mene zaista zanima i nešto što bitno može da poboljša živote mnogo ljudi tako da nema odustajanja.

2005-a

Nekoliko puta sam na ovom blogu spominjao knjigovodstveni program Financio koji sam radio 2004-e i koji se neprekidno koristi evo i danas za vođenje poslovanja desetina firmi. Pre mesec dana, igrom slučajeva (čitaj neki ransom virus zarobio server jednog klijenta) sam morao da ga instalirao ponovo i radeći to proveo sam nekoliko dana sa njim malo ga prepravljao da radi sa SQL Server 2014 itd. Iskustvo je za mene bilo magično jer sam skroz zaboravio kako je funkcionalan i ispred svog vremena bio te godine – sama činjenica da je windows aplikacija je bila uzrok satima i satima raspravki sa klijentima koji su tada imali clipper programe, a zatim je tu jedinstvena baza koju dele knjigovodja i klijenti za robno i finansijsko, automatska integracija rada sa kasama i štampačima, automatsko zatvaranje 5-ce i 6-ce i izrada završnog računa, automatska sinhronizacija naloga za knjiženje sa kompjutera klijenata i servera knjigovođe, velikoprodaja, maloprodaja, proizvodnja, usluge – sve u jednom programu itd itd…

Pogledajte demo kalkulacije u Financiu (premojte na 3:56 gde demo počinje)

Čak i danas, 10 godina kasnije usuđujem se da kažem da je i dalje konkurentan nekim rešenjima koja su kod nas aktivna. Iskren da budem, gledajući količinu koda i šta sve program radi, nije mi jasno kako sam ja sam samcat uspeo sve to da odradim za godinu dana rada. Ko u onom vicu valjda „Šta zna dete šta je dvesta kila“

2015-a

Ovaj video gore je snimljen 2010-e godine kada sam ja počeo ponovo da se bavim „novim programom“, ali sam hteo da bude opet napredan pa sam tako krenuo da ga radim kao distribuiranu S+S aplikaciju a zatim kao web aplikaciju. Planirao sam da napravim galeriju knjigovodstvenih programa, kao neki marketplace za programe da olakšam ljudima, zatim sam planirao da napravim specijalizovan program za PC servise koji su ispostavilo se bili u odumiranju, pa sam onda prešao na deo starog programa koji se „nije jotu promenio u zadnjih 10 godina“ – obračun plata, koji se naravno u 2 godine 3x promenio iz korena pa i to od 3 meseca potrajalo 1-2 kalendarske godine itd…

2010-e je web program bio besmislen, svaki knjigovodja s kojim sam pričao je ponavljao dve iste stvari:

  • moji podaci moraju da budu kod mene u kancelariji
  • to nije produktivno – mi unosimo puno podatak

2015-e (u velikoj meri zahvaljujući pregalačkom radu SAOP-a, web aplikacija je sasvim prihvatljiva skoro svima, stidljivo se uviđaju prednosti jedinstvene baze itd). Ako je nešto dobro u toj priči, barem ne zaostajemo s vremenom dodatno u odnosu na US, 10 godina je konstantnog zaostatka u IT svetu i dalje. Ima nade!

2025-a i ja

Šta?

Posle bitke je lako biti general i sve to izgleda očigledno gledajući unazad, ali pitanje kojim sam se ja bavio u poslednje vreme je Šta je to na čemu ja želim da radim i što verujem da će biti korišćeno i za 10 godina (kao što se i danas koristi Financio napravljen pre 10 godina.)

Tragajući za tim odgovorom ja sam u poslednjih par nedelja pitao razne knjigovodje koje poznajem dva pitanja:

  • Koji su najveći problemi u radu agencije danas?
  • Da li bi mogao da sa istim brojem zaposlenih imaš 2x/3x/4x veći broj klijenata? Zašto ne?

Odgovore  sam dobio raznorazne, ali se izdvajaju 5 glavnih problema:

  1. Kalkulacije (manualno unošenje često veće količine podataka je veliki posao
  2. Izvodi (samo iskusne knjigovođe ovo mogu da rade i to klijenta po klijenta jer treba znati na koji konto šta ide, ako je uplata kupca koji račun da se zatvori itd.)
  3. Troškovi (kasno dobiju od klijenta račune i priznanice, treba biti iskusan knjigovođa da se zna šta se kako knjiži itd)
  4. Rad sa klijentima (razgovori, primopredaja računovodstvene dokumentacije, servisni odgovori na klijentske upite „Kome da pustim, koga da zovem, koliko imam na računu“
  5. Nemogućnost proširenja tima (teško je naći dobre knjigovođe, puno vremena treba da se naviknu itd.)

Gledajući ovu listu jutros, napokon mi se ukazao odgovor na pitanje o kome razmišljam danima – koja je budućnost Papira.

Odgovor je jednostavan:

„Reši ova 5 problema na jednostavan i savremen način i time ćeš doći do nečega što će se koristiti i 2025-e“

Zašto?

Ok, sad kad sam objasnio šta hoću da radim, moram da odgovim i podjednako (meni bar) važno pitanje „A što hoćeš to da radiš?“

2010-e mi je motivacija bila vrlo profesionalna, želeo sam da stvorim firmu koja bi stabilno zarađivala dovoljno novaca za život moje porodice kako bi smo mogli da se vratimo u Srbiju. Jako ozbiljan razlog, koji je doveo do jako ozbiljnog mentalnog i fizičkog zalaganja (2 godine skoro sam spavao 4 sata dnevno kako bi imao više sati da uložim u rad jer imam noramalan posao preko dana) i tako se na kraju nekako sve „isposnilo“, a ja sagoreo i izgubio volju za daljim radom.

2015-e mi je motivacija potpuno drugačija. Ne interesuje me nikakva posebna zarada od programa jer novaca za normalan život već imam. Ako dođe do njih nekako usled mog rada, super. Ako ne, opet super. Bavim se ovim u svoje slobodno vreme, isključivo zato što volim ovu problematiku  i zato što verujem da je niko nije rešio do sad na produktivan i efikasan način koji ulepšava život knjigovodja i njihovih klijenata.

Svi mi provodimo trećinu našeg života radeći u svojim preduzećima često na veoma neprijatni način. Moj cilj je da učinim to prijatnijim iskustvom, koje nam ne isisa svu životnu energije tokom radnog dana nego nam ostavi dovoljno snage, vremena i volje da provedemo sa svojim porodicama, prijateljima i sebi samima.

Drugim rečima: Hobi.

Zaključak

Eto, sad znate sve o tome gde sam se izgubio i šta planiram dalje. O detaljima kako tačno ja to planiram da ostvarim i izazovima na koje ću da nalazim čitaćete detaljnije tokom 2016-e ako vas zanima.

Što se mene tiče, vreme je za tradicionalno novogodišnje gledanje Hobita i Gospodara Prstenova i razmišljanje o Papirima.

Vidimo se u 2016-oj! 🙂