Nemoguća misija

Polako privodeći kraju rad na programu za obračun zarada, naleteo sam na kako mi se čini nerešiv problem – zahtevano iskazivanje zaokruženih iznosa u pojedinim obrascima.

Naime, iz ko zna kog razloga, državne birokrate su propisale da što se njih tiče iznosi ispod dinara ne postoje te iako se obračun zarade vrši sa decimalama koje izražavaju pare (koliko ja znam u Srbiji je to još uvek važeća veličina) većina obrazaca vezanih za obračun zarade moraju da se iskazuju u zaokruženim iznosima.

Tako na primer OD obrazac ima polja u kojima se iskazuju iznosi doprinosa za socijalno osiguranje na teret poslodavca i zaposlenog, što je u slučaju prijavljenim od strane knjigovođe sa kojim sarađujem tokom testiranja obračuna dovelo do sledećeg slučaja.

Precizno obračunati doprinosi na zaradu:

  • PIO na teret radnika           3600,79 din
  • ZDR na teret radnika          2013,17 din
  • NEZ na teret radnika            245,51 din.
  • PIO na teret poslodavca      3600,79 din
  • ZDR na teret poslodavca      2013,17 din
  • NEZ na teret poslodavca       245,51 din

UKUPNO: 11.718,94 din

Ako zaokružim ovaj zbir dobijam naravno 11.719 din uz vrlo malu grešku tako da je to ciljani zbir zaokruženih sabiraka.

Prosto zaokruživanje

Ako sad krenem onako da zaokružujem svaki sabirak zasebno dobijam

  • PIO na teret radnika           3601 din
  • ZDR na teret radnika          2013 din
  • NEZ na teret radnika            246 din.
  • PIO na teret poslodavca     3601 din
  • ZDR na teret poslodavca    2013 din
  • NEZ na teret poslodavca      246 din

UKUPNO: 11.720 din.

Problem: dinar previše.

Balansirano zaokruživanje.

Ja sam pre par meseci za ove potrebe razvio ceo algoritam oko “pametnog zaokruživanja” koji uzima u obzir kumulativni efekt zaokruživanja kod sekvence zaokruživanja te ako bi njega primenio na ova 6 iznosa rezultat bi bio nešto poput ovog:

  • PIO na teret radnika           3601 din
  • ZDR na teret radnika          2013 din
  • NEZ na teret radnika           245 din.
  • PIO na teret poslodavca     3601 din
  • ZDR na teret poslodavca    2013 din
  • NEZ na teret poslodavca      246 din

 

UKUPNO: 11.719 din.
Problem: Doprinosi za nezaposlenost na teret radnika i poslodavca nisu isti – razlikuju se za dinar

Evo kako sam došao do tih iznosa 3600,79+0.00 = 3600,79 =>  ~= 3601 din
3600.79 – 3601   = -0.21 balans2013.17 – 0.21= 2012.96 =>  ~=2013 din
2013.17 – 2013 = +0.17 – 0.21 = -0.04 balans 245.51-0.04 = 245.47 => ~= 245 din.
245.51 – 245 = 0.51 – 0.04 = +0.47 balans

3600,79 + 0,47 = 3601.26 => ~= 3601 din
3600.79 – 3601 = – 0.21 + 0.47 = + 0.26 balans

2013.17+0.26= 2013.43  =>  ~=2013 din
2013.17 – 2013 = 0.17 + 0.26 = +0.43 balans

245.51+0.43 = 245.94 => ~= 246 din.
245.51 -246 = -0.49 + 0.43 = -0.06 balans

Rešenje?

Moj zaključak je da je problem nemoguće rešiti kako je postavljen i da je jedin pravo rešenje ili da birokrate dobiju obrasce sa preciznim ciframa ili da kao zemlja ukinemo parice i sve svuda izražavamo u celim dinarima.

Do tad, pošto rešenja tačnog nema ja sam odlučio da idem sa najprostijim – prostim matematičkim zakruživanjem.

A vi?

Gejmifikacija

Zabavni knjigovodstveni programi

Jedan od razloga zašto uporno koristite knjigovodstveni program na koji se žalite svima godinama su percipirani migratorni rizici koji se svode u suštini na dve stvari:

  • Menjanje programa za knjigovodstvo je poslovni i finansijski rizik
  • Testiranje drugog novog programa za knjigovodstvo je zastrašujuće jer su svi kompleksni i potpuno drugačiji od toga što danas koristite.

Današnji post je posvećen jednom od načina na koji proizvođač knjigovodstvenih programa može da umanji frustraciju korisnika izazvanog testiranjem novog programa za knjigovodstvo – gejmifikaciji.

Šta je gejmifikacija?

Gejmifikacija se zasniva na tome da svi ljudi (barem u jednom delu života) vole da se igraju, da kroz igru uče određene stvari i da u svim igrama postoji određeni set zajedničkih principa koji taj proces učenja čini zabavnim i lakim.

S obzirom da dobar deo čitaoca ovog bloga, pamti vreme “pre interneta i kompjutera”, da pojasnim ukratko šta je to gejmifikacija konkretno na nekoliko različitih primera .

World of Warcaft.

WoW je jedna od najpoznatijih internet igrica koja se odvija u oooogromnom virtuelnom svetu. Prvi put kada se prijavite na server gde se igra stvori se vaš igrački lik na nekoj livadi gde desetine ljudi oko vas nešto trče, neke životinje idu gore dole i vi bukvalno nemate predstavu šta da radite.

Da nema gejmifikacije, posle jedno 5 minuta bi rekli “Ovo je glupost” i otišli, ali pošto su autori igrice svesni toga oni vam odmah pokažu nekog tamo čikicu koji ima iznad glave znak pitanja, vi odete do njega i on vam da zadatak da uradite to i to (npr. ubijte 5 vuka). Kada završite dati zadatak, on vas nagradi sa određenim brojem zlatnika i da vam sledeći zadatak. Zadaci su povezani i idu ka sve složenijim, tako da vi prateći te zadatke korak po korak prelazite celu ogromnu igricu. WoW igrica vas bukvalno uzme za ruku i vodi od početka do kraja.

Facebook

Ista priča sa fejsbukom. Zamislite da kreirate nalog i da vam se učita početna stranica, bez ikakvih prijatelja, slika, novosti itd. Šta bi ste radili? “Ovo je glupost” i otišli.

Naravno da su fb-ovci svesni toga, te je (po rečima Mark Zuckeberg-a) njihova procena da bi Fejsbuk imao smisla za novog korisnika, potrebno da ima bar 20 prijatelja, tako  da je njihov čikica sa znakom pitanja koji vas dočeka predstavljen početnim ekranom kojim vam pronalazi vaše prijatelje, vodi kroz proces popunjavanja formulara itd.

A ako kojim slučajem preskočite ove ekrane, čeka vas čikica broj 2 – sama Facebook stranica.

Desk.com

je jedan od poznatijih sajtova za objedinjeno pružanje korisničke podrške istovremeno putem nekoliko glavnih kanala (email, socijalne mreže itd). Njihova gejmifikacija se sastoji u tome da u levom delu ekrana prikazuju listu zadataka koje korisnik može da ispuni ako želi da dobije nagradu u vidu određenog broja sati korišćenja, dodatnih agenata itd.

Gejmifikacija i knjigovodstveni programi

Ok, sada kada smo definisali šta je gejmifikacija, da se vratimo na originalnu temu i pogledamo kako izgleda primitivan ali ilustrativan primer gejmifikacije u poslovnim aplikacijama, na primeru mog kadceplata.com sajta za obračun plata.

Dizajnerski cilj kome je podređena gejmifikacija je da učini prvo probnog korišćenja bezbolno i brzo u toj meri da svako ko proba od nule do obračunate zarade dođe u samo par minuta

Način na koji to postižem je naravno – gejmifikacija – koja je trenutno primitivna, ali je koncept koji definitivno kasnije u toku godine planiram da unapredim i proširim i na druge segmente knjigovodstvenog programa na kome radim.

Prvi utisak

Kada korisnik kreira prvi put nalog ovo je izgled stranice koji ga dočeka

U zaglavlju ekrana, na istaknutom delu odmah obavestim korisnika da sam mu poslao email koji sadrži podatke neophodne da se kasnije ponovo prijavi na sajt.

U donjem delu korisniku prikazujem tri koraka koja treba da pređe da bi obračunao platu gde je samo prvi jasno vidljiv i podebljan, a druga dva služe samo da bi imao predstavu o tome da nakon prvog ima još koraka pa su trenutno sivi i teško čitljivi da ne odvlače pažnju – korak po korak.
Takođe tu je i nagrada za uspešno završeni zadatak – jedan besplatni obračun zarade.

U navigacionom delu je i sam interfejs sajta je podređen takođe gejmifikaciji i pokazuje samo delove koji su dostupni korisniku na datom zadatku – da se smanji inicijalna složenost sa kojom je korisnik suočen inicijalno.

Poenta ovog prvog ekrana je dakle očigledna:

  • minimalno uplašiti korisnika koji prvi put vidi sajt/program sakrivanjem kompleksnosti
  • obavestiti ga šta je do sada ostvario
  • obavestiti ga koji je prvi korak koji treba da preduzme i koja je nagrada za to.

Drugi korak

Jednom kada je korisnik podesio opcije za obračun zarade na nivou preduzeća i vrati se na početni ekran, on je prilagođen novom stanju i sledećem zadatku

Kao što vidite zadatak broj jedan je sada “precrtan” jer su opcije podešene. Sledeći zadatak “unos podataka zaposlenog” je podebljan i istaknut sa jasno označenim zadatkom “odaberite stavku menija Zaposleni” i sa jasno označenom nagradom za obavljeni zadatak – još jedan besplatni obračun zarada.

Korisnički interfejs je prilagođen novom zadatku tako da pored Opcija u meniju se pojavila i stavka “Zaposleni“ neophodna za ovaj zadatak.

I tako nakon koraka dva, korak tri sa novim zadatkom, korak četiri itd sve do obračunate minimalne zarade novog preduzeća u samo 2 minute

Zaključak

Knjigovodstveni programi su kompleksne poslovne aplikacije i zahtevaju znatnu mentalnu i emocionalnu “žrtvu” korisnika koji želi da ih proba u potrazi za savršenim knjigovodstvenim programom, a ovde prikazana tehnika gejmifikacije je po mom mišljenju smislena i primenljiva čak i u probnim verzijama poslovnih aplikacijama i vodi ka povećanju procenta  “konverzije” znatiželjnih prolaznika u korisnike knjigovodstvenog programa.