Obračun zarada – porodiljsko odsustvo

Današnji članak se odnosi na tematiku sa kojom se obaram zadnje dve nedelje obračunom zarada za zaposlene koji se nalaze na porodiljskom i trudničkom odsustvu radeći na najprostijem programu za obračun zarada – kadceplata.com

Kao i obično, pre nego što krenem, da napomenem da nisam ni knjigovođa ni pravnik i da sve što ovde pročitate je ono u šta sam ja naučio, u šta iskreno verujem da je istina i što želim da podelim sa ostalima koji tragaju za istim informacijama i skratim im malo (nadam se) vreme utraćeno na razumevanju ovoga.

Porodiljsko odsustvo

ili kako se pravilno zove “Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta” je definisano Zakonom o radu gde su članu 94 definiše da zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo najranije 45 dana , a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca posle porođaja, a zaposlena žena nakon isteka ta tri meseca ima pravo pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. U slučaju da se radi o 3+ detetu porodiljsko odsustvo je dve godine (koje može da koristi majka, ili godinu dana majka, godinu dana otac).

Da bi se (kao) sprečile mahinacije sa veštačkim prijavama trudnica sa astronomskim platama, država je propisala da je iznos naknade zarade koja se prima tokom porodiljskog jednaka proseku 12 poslednjih zarada koje prethode mesecu kada se otpočinje porodiljsko.

Iznos tih zarada koje ulaze u prosek nije pun iznos već se dobija kada se iz neto zarade odbiju dodaci (npr. regres i topli obrok) pa se taj iznos ubruti. Drugim rečima neto iznosom se smatra samo osnovna zarada + minuli rad. Sve ovo naravno jer Fond refundira samo osnovnu zaradu i minuli rad naravno. Naravoučenije: 100 din mesečno regres, 10 din topli obrok/dan.

U slučaju kada zaposlena radi kod trenutnog poslodavca manje od 12 meseci, nedostajući podaci se dopunjuju sa 50% prosečne zarade u Srbiji za mesec koji prethodi porodiljskom.

Ako je zaposlena radila više od 6 meseci kod trenutnog poslodavca, onda se koristi 100% tog prosečnog iznosa. Ako je zaposlena radila od 3 do 6 meseci, onda se koristi 60% tog prosečnog iznosa. Ako je radila manje od 3 meseca, onda e koristi 30% tog prosečnog iznosa.

Ako je zaposlena promenila preduzeće bez ijednog dana prekida staža (počela odmah da radi sledećeg dana u trenutnom nakon prekida radnog odnosa u prethodnom) i prethodni radni staž se računa.

Iznos mesečne porodiljske naknade ne može biti niži od propisane minimalne zarade za mesec kada se zarada isplaćuje. Ovo u praksi ima uticaj samo u slučajevima kada je porodilja radila oko minimalaca, više od 12 meseci i kada je u toku porodiljskog država podigla iznos minimalne zarade. U suprotnom 50% prosečne plate je iznos koji je veći od minimalne zarade i podiže prosečnu zaradu preko minimalne.

Stopa doprinosa za PIO na teret isplatioca je 22%, iznos poslodavac isplaćuje zaposlenom, a država mu ga onda naknadno refundira.

Da pogledamo sve ovo na nekim prostim primerima…

Recimo da imamo dve trudnice u preduzeću koje sve otpočinju porodiljsko 1. decembra 2012-e godine.

Trudnica A, radi u preduzeću već 5 godina i ima 100.000 din platu.

Trudnica B, radi u preduzeću 4 meseca i ima 100.000 din  platu.

(Da uprostim priču pod platom podrazumevam bruto iznos gde je osnovica za ubrućivanje samo OZ+MRAD)

Za trudnicu A, obračun porodiljske naknade je jednostavan:

(12 x 100.000)  / 12 * 100% = 100.000 mesečno

Za trudnicu B, obračun porodiljske naknade je malo komplikovaniji..

Prosečna bruto zarada za novembar 2012 (mesec koji prethodi otpočinjanu porodiljskog) – 58.914 din a 50% od toga je 29.457 din.

prosečna zarada: (4 x 100.000 + 8 x 29.457) / 12 = 52.971,33 din

pošto je radila više od 3, a manje od 6 meseci korigujemo zaradu na 60% iznosa

60% od 52.971,33 =  31.782,80 din mesečno

Čemu to služi, a uz to i ne radi?

Ok, sva ova papazjanija oko toga kako država sebe štiti od malverzacija me (naravno) nagnala na razmišljanje kako da se te “zaštite”  pobede i na moje  iznenađenje čak i laiku kao što sam ja ne treba više od 5 minuta da nađe način za to.

Recimo da imate suprugu koja je upravo otkrila da je trudna mesec i po i da hoćete da “prevarite državu”, evo recepta.

Pošto je supruga u pola drugog meseca trudnoće, a trudničko mora da se otvori najkasnije 28 dana pre termina, odmah je prijavite kao zaposlenu u vašoj firmi sa neto platom od 100.000 dinara što je negde oko 160.000 din. super bruto iznosa – koji mesečno morate da uplatite.

S obzirom da vaša supruga (nadam se) tih 100.000 din vraća u kućni budžet, tih 6 meseci vaše preduzeće košta 6 x 60.000 = 360.000 din.

S obzirom da je radila samo 6 meseci, njena naknada se obračunava tako što se za prosečnu zaradu pored isplaćenih 6 zarada  koriste i šest puta 50% prosečne zarade. Grubo ilustrovano (korišćenjem neto iznosa)

6 x 100.000 + 6 x 25.000 = 750.000 din / 12 = 62.500 din.

Znači, za 12 meseci na porodiljskom vaša supruga bi primala (grubo sračunato) oko 60.000 din neto iznosa te bi za godinu dana primila 720.000 din. Uloženi novac – dupliran.

Ako je dete treće i trudničko traje 2 godine, dobijate oko milion i po dinara.

Moje rezonovanje je sigurno pogrešno, jer je prosto nemoguće da neko na toliko očigledno lak način izigra sve te zaštite koje su visprene birokrate smislile da zaštite državu od zlih trudnica i zakomplikovali obračun zarada. A možda i nije, sve je moguće u zemlji međ šljivama, pa što ne bi i to