39 thoughts on “Knjigovodstveni programi – web vs desktop (1/2)”

1. 🙂

   https://jablan.radioni.ca/post/937107753/odgovor-na-clanak-knjigovodstveni-programi-web-vs

   Пријавите се да бисте одговорили

   1. Aj posto nema opcije tamo da se komentarise da ja odgovorim ovde na ovaj komentar mog prijatelja Mladena 🙂

      1. Klijent resursi su nebitni
      Netacno. CPU mogu da koristim da radim ad hoc upite na samom klijentu nad podacima na samom klijentu, generisem izvestaje itd… Graficka nije toliko bitna ovde ali recimo da mi dozvoljava da radim sa vise prozora efikasno (ako treba i vise monitora) itd…
      2. Ako instaliram server kod korisnika to onda za mene vise nije internet aplikacija vec LAN web aplikacija. Taj model kompletno nema smisla, jer nisti sve prednosti koje web aplikacija ima (single deployment, zero impact etc)
      Nisam siguran na sta se odnosi ovo hostovanje kod sebe, ali ako je van klijentskog LAN-a prekidom neta prekida se i ta veza pa sve stoji sto sam reko za internet aplikacije.
      Desktop aplikacije podrzavaju vise modela od kojih je S+S je moj model gde imamo pametan debeli desktop klijent sa setom servisa koji se iyvr[ava u oblaku – u drugom delu posta vise o tome.

      3. Zakonodavstvo
      Ajde neka nema problema sa tele infrastrukturom i nek bude da ima kvalitetnog hostinga u Srbiji koji moze da podrzi tih 10.000 konkurentnih klijenata (btw, moze neki predlog za taj dobar hosting). Koliko bi to kostalo? Po mom verovanju , mnogo puta vise nego sto bi kostao hosting van Srbije.
      Kao sto rekoh u blogu, plasim se da bi trosak po korisniku takvog naseg hostinga pojeo tih 10 eur/mesecno koliko se rentira aplikacija. Softver u Srbiji jeste losijeg kvaliteta u poredjenju sa okruzenjem (Hrvatska, Slovenija) da ne pricam o daljem okruzenju.

      4. Skupa izrada i skupo funkcionisanje
      Misli se na izgradnju UI-a koji po mom iskustvu licnom u tim jscrip teskim web aplikacijama povuce vecinu troskova izrade i odrzavanja.
      Sto se funkcionisanja tice, ja nigde nisam rekao da je nemoguce (ima sajtova i sa milionim korisnika pa zive) da se odradi samo sam rekao da je kod nas verovatno tesko dostupna i/ili skupa infrastruktura potrebna za tako nesto.

      5. Prospekti
      Ovo nije mana web knjigovodstvenog program, ali je osobenost koja u znacajnoj meri pokazuje da to sto web aplikacije ne zahtevaju instalaciju nije nikakva prednost u tom kontekstu.

      6. Zakljucak
      Po meni nije poenta blog posta da bude knjiga ili naucna studija, vec da bude sumiran skup misli na neku temu. Ja o ovoj problematici razmisljam vec nekoliko meseci i prosao sam u tom periodu 2x ceo krug varijanti o web do desktop aplikacija.
      Sto se tice pristrastnosti posta tice, blog post je bas to – licni set misljena koje neko deli sa zajednicom. Niti ja tvrdim da je to univerzalna istina, niti ubedjujem nekog u to. Sve sto ja kazem je:“Evo problema o kome sam ja razmislja neko vreme, a evo i mojih zakljucaka. Ako je nekom to od koristi i ustedi mu vreme i novac, super! Ako nije, opet super!“

      Ja sam svoj put odabrao maksimalno se trudeci da objektivno razmislim o prednostima i manama odredjenog pristupa. Da budem iskren, Web opcija mi je bila polazna jer sa desktop aplikacijama nisam radio od 2004-te ali sam nazalost morao da je odbacim iz razgovora gore navedenih,

      Hvala na komentarima u svakom slucaju!
      Nikola

      Пријавите се да бисте одговорили

2. Pozdrav,
   svima koji ovoj temi daju doprinos iznoseci svoja misljenja i iskustva. Evidentno je da ova tema (pitanje) zasluzuje, ozbiljno i sveobuhvatno promisljanje. Osecam potrebu da podsetim i ukazem na neke detalje koje ce prosiriti temu knjigovdstveni programi. Kome treba knjigovodstveni program? Prvi detalj – formalni pojam. Pojam KNJIGOVODSTVO je definisan i konacan. RACUNOVODSTVO takodje.
   Da li je ovde rec o knjigovodstvenom ili racunovodstvenom programu?

   Glasam za usmerenje paznje ka racunovodsvenom programu iako u tehnickom smislu (izrada Softvera) cinjenice i misljenja, koja se iznose na ovom blogu, podjednako su vazece bilo za knjigovdstveni bilo za racunovodstveni program. Svejedno, mislim da je pojam itekako znacajan jer on odreduje i sam zadatak koji treba da izvrsi Softver. Tema je fokusirana na tehnicke i finansijske resurse svih koji su oko „knjigovodstvenog programa“. Kako doci do savrsenog programa? Da li je neophodan? Da li moze da se na njemu zaradi?
   Na sva pitanja moji odgovori su – DA.

   Da li savrseni program izvesti u Web ili Desktop verziji. Uocavam dva mislajnja jedno je za drugo protiv sa niz tehnickih argumenata. Moje misljenje da „savrseni“ program treba da koristi sve raspolozive resurse radnih stanica i INterneta, cak ako hocete i sve resurse grafickih kartica (help, audio help, video help …). Sam cilj sto se tice platforme namece sledeci naslov
   – HIBRIDNI – SOFTVER ZA RACUNOVODSTVO.

   „Hibridni“ jer, Interent povecava brzinu, fleksibilnost i kreativnost racunovodstva a Desktop softver i LAN bezbednost. Problem kesiranja i sinhronizacije koji je pomenut jeste veliki problem ali i nije. Ako se u problem sinhronizacije uvede parametar – vreme, koje je za pojedine faze Racunovdstva neophodno, videcete da je ponekad to perod od 24 sata. Ne moraju svi uneti podaci korisnika odmah da budu sinhronizovani vec samo, nuzni. Softver moze kasnije (van radnog vremena) da sinhronizuje ostatak i izvrsi masovnu migraciju podataka.
   Internet ili Desktop, sta god odlucili kupac ce pitati gde ce biti moji podaci. Zelim potpunu kotrolu nad podacima i ne zelim da bilo koje lice ima pristup mojim podacima. Verujem da „plivajuci kod tokena“ bezbedan za pristup, ali koliko administratra ima podatke o mom poslovanju na dlanu? Ako sada kupci nisu u stanju da pitaju nego apriori veruju, docice trenutak i za ovakava pitanja. Kako mu obezbediti pozitivan odgovor na osnovu cinjenica a server je negde u Svetu.

   SINERGIJA
   Moguce izraditi i stvoriti savrsen Softver u jednom trenutku. Postavlja se pitanje kako finansirati rad do tog trenutka i kako taj trenutak savrsenog produziti na neodredjeno vreme. Pomenuo bih da sam proizvod „Savrseni racunovodstveni softer“ SKUP tehnika, definicija, iskustva i navika. Nadam se da sam sve nabrojao. Skup sledecih disciplina: prava, finansija, fizilogija coveka, softverskih alata … medjunarodni racunovodstveni stadardi.
   Zelim da podsetim (silazak na teren, bazu) da je nepohodno utvrditi za ovakvu temu ciljnu grupu korisnika Softvera, teritoriju na kojoj ce se plasirati …. i niz drugih ciljeva. Poceteni ili planirani ciljevi, definisace pravce sistemskog plana, koje Savrseni Softver mora da ima u pocetnom fazama planiranja. Mala greska u planiranju moze kroz rad u razvoju, da promasi deo cilja a ispravkama se povecava potrosnja vremena u izradi (novac). Menadzment Savrsenog softvera mora da ima savrseno definisane ciljeve, da sinhronizovano, marketnig izvrsi uticaj na trziste …..

   SVET
   Misljenja sam, da se u Evrpi nije jos pojavio savrseni „Knjigovodstveni program“ Americko racunovodstvo je tehnicki naprednije. Evropa jos nosi crne stitnike od saka do laktova. Tradicija cini i svoje negativne uticaje. Narocito je izrazeno u Engleskom knjigovodstvu iako spolja deluje veoma savremeno. To je prostor. Slovenacki Panteon je savrseno prepoznao sansu i usao u Srbiju. Mozda je najveci i „prvi“ na putu ka savrsenom Programu ali ne znaci da ce kroz vreme ostati i najbolji. Neki „novi klinci“ ce ga sustici.

   Zakljucak
   Savrseni program mora da ima savrsene ciljeve, savrseni tim, savrseni biznis plan, savrseno finansiranje …..
   Normalno ne mislim da entuzijazam ne moze da prevazidje mnoge probleme. Naprotiv mislim da etuzijazam, moze, znacajno da doprinese ideji.

   Miomir Savic

   Пријавите се да бисте одговорили

   1. Miomire,

      mislim da nam se misljenja podudaraju u pogledu potrebe za hibridnim softverom – u sledecem postu videcete moje nacin na koji ja taj hibrid implementiram. Bas me interesuje da cujem vase misljenje na taj post koliko je usaglasen ili ne sa vasim shvatanjima. Po ovome sto vidim iz vaseg komentara, mislim da imamo isti pristup tome.

      Sto se tice procesa izrade savrsenog programa, slazem se sa vama da najbolji nacin da se izvrsi je formiranje ozbiljnog tima i investiranje ozbiljnih sredstava u projekat. Sto se tice tima, to se ispostavilo da je jako tezak zadatak naci jer je poduhvat jako tezak (posebno u poredjenju sa web 2.0 sajtovima koji donose lagan novac) konkurencija je jaka i ukopana vec tako da kome god sam to spomenuo ljubazno je rekao „razmislicu“ 🙂 Svi bi „hleba bey motike“ 🙂
      Sto se finansija tice, ja bi u teoriji mogao da skupim novac (imao sam dva zainteresovana investitora jedan iz USA a drugi iz Srbije). Problem je sto je uzimanje tog novca prelazak Rubikona jer bih morao da napustim posao kojim se sad bavim i od koga se cela moja porodica izdrzava sto je (za sad bar) prevelik rizik za mene. Zato se za sad oslanjam na entuzijazam, znanje i visegodisnje planiranje i razmisljanje na ovu temu. Projekat sam iseckao na male parcice (prvi od njih je taj knjigovodstveni program za prodavnice racunarske opreme) koji bi trebali svaki da finansira ostale korake..

      Tu malu V1 cu sam nekako da izvucem na svojim ledjima, pa onda u zavisnosti kako se stvari tu budu odvijale mozda i predjem taj svoj Rubikon

      Hvala na komentaru,
      Nikola

      Пријавите се да бисте одговорили

3. Poštovani ,
   U Vašem tekstu naveli ste kao primer internet knjigovodstvenog programa BIS.WEB i dali link https://www.povezise.com/ . Nažalost nisam uspeo da pronađem više informacija o ovom programu , a i internet link se čini nedostupnim . Da li možete da me uputite na neku web lokaciju gde mogu pronaći više informacija o ovom programu ?

   Пријавите се да бисте одговорили

4. Postovani Ivane,

   nakon malo istrazivackog rada dosao sam do informacije da je nova adresa za web aplikaciju https://www.bis-erp.com/

   Dodali su u medjuvremenu i „Probaj demo“ opciju tako da je isprobavanje aplikacije mnogo jednostavnije

   Пријавите се да бисте одговорили

5. Samo mala ispravka u vezi čuvanja podataka na serveru van firme: ne misli se na čuvanje podataka u Srbiji, nego na čuvanje podataka u prostorijama firme. Zakonodavce očigledno muče programi u kojima se vodi „crno“ poslovanje: u slučaju klasičnih programa, inspekcija može da zapleni server i sve računare i kasnije da dokaže da je nešto rađeno. Ako je server van firme, nema šta da zapleni a skupljanje dokaza je verovatno nemoguće.

   Ovim se stavljaju van zakona sva web rešenja, ali i klasična rešenje gde filijale remote pristupaju glavnom serveru. Koliko mi je poznato, ovo se za sada toleriše.

   Пријавите се да бисте одговорили

   1. Dodao bih ovde još jedno domaće web rešenje za knjigovodstvo:

      https://web-knjigovodstvo.fiposoft.com

      Pristupni parametri za probu su:

      Korisnik: test
      Lozinka: test
      Firma: test

      Пријавите се да бисте одговорили

      1. Pod kojim browserima sajt radi?

         Pitam jer ja koristim Internet Explorer 9 i kliktanje na meni sa leve strane ne rezultuje nikakvom aktivnoscu…

         Пријавите се да бисте одговорили

         1. A da, zaboravio sam to da kazem. Za sada svi (Firefox, Chrome, Opera, Safari…) osim Internet Explorer-a. 🙁 Ne zato sto imamo bilo sta protiv Explorer-a, vec jednostavno cinjenica da bi morali pisati duple kodove (CSS, JavaScript) za njega (primer menija koje si pomenuo, koristi se JavaScript, a Explorer ima tu svoje standarde koji su slicni ali opet…). A i sam login screen izgleda potpuno drugacije u IE i Firefox-u u pravo zbog razlike u standardu za CSS.

            evo dva primera koda gde se if-ovima obradjuje koji je browser u pitanju (preuzeo sa Internet-a):

            function getElmById(aID){
            var element = null;

            if (isMozilla || isIE5)
            element = document.getElementById(aID);
            else if (isNetscape4)
            element = document.layers[aID];
            else if (isIE4)
            element = document.all[aID];

            return element;
            }

            if (!e) e = window.event; // works on IE, but not NS (we rely on NS passing us the event)

            Naravno, obzirom da veliki broj ljudi koristi IE truedicemo se da sto pre prilagodimo aplikaciju i za IE. Ali ipak, samo jednu stvar bih napomenuo: HTTP, CSS, JavaScript – su svetski standardi koje svi browser-i treba da postuju. I nece biti problema – svako ce videti isto. A najbolji treba da pobedi po ostalim parametrima kvaliteta. Za sada, nas favorit je – Firefox.

            Ivan – FipoSoft

            Пријавите се да бисте одговорили

            1. IE9 je html5/CSS3/… compliant, ali podrska svih browsera po meni nije toliko bitna, jer svako moze da skine FF ili Chrome za 5 minuta ako to proizvodjac zahteva sto pogotovu za poslovne aplikacije nije problem

               Nista, hvala na odgovoru – pogledacemo veceras Safarijem onda 🙂

6. Da, da, u pravu ste, lako se instalira, ali opet mozda bolje da kazem nego da bude: ovo nista ne valja. 🙂

   A jel mora bas Safari? 🙂 Salim se, na Safariju radi sasvim OK (barem koliko sam ja probao). 🙂
   Samo jos jedna malo napomena. Stampa dokumenata je u PDF formatu pa => potreban Adobe Reader (>=9). Ali mislim da ni to nije neki poseban problem.

   Na kraju jedan statisticki link w3schools-a (mozda utice na Nikolu da promeni browser 🙂 ):

   https://www.w3schools.com/browsers/browsers_stats.asp

   Пријавите се да бисте одговорили

   1. Pozdrav svima i čestitke Nikoli na sjajnom blogu.

      Kompanija SAOP u Sloveniji već godinama razvija web računovodstveni program miniMAX i danas već svaka šesta knjigovodstvena agencija radi baš u ovom programu (uz napomenu da je tamo ponuda web rešenja svakako bogatija i šira nego kod nas). Od prošle godine krenuli smo i sa plasiranjem ovog rešenja koje je lokalizovano za srpsko zakonodavstvo i preporučujem svima zainteresovanima da ga i sami testiraju na https://minimax.saop.rs/ registrujući se u demo verziju programa.

      Ideju da su na ovakav način povezani eksterno knjigovodstvo sa svojim klijentima, kao i sve njihove odvojene jedinice ponaosob, a bez ulaganja u hardver i kupovinu skupih rešenja, podržale su i neke važne institucije u Srbiji i nadamo se da ćemo zajedno uspeti u buđenju svesti privrednika i preduzetnika, ali i knjigovodstvenih agencija.

      Tako organizujući besplatne edukacije po Regionalnim Privrednim Komorama u Srbiji približavamo publici ovakva rešenje i sve prednosti koje ona donose. Pozivam vas da na našem site-u pratite najave ovakvih dešavanja i pridružite nam se!

      Пријавите се да бисте одговорили

      1. Dejane,
         s obzirom da se radi o web resenju da prenesem FAQ pitanja koje meni ljudi preko bloga postavljaju:
         – Fizicka lokacija podataka: server dostupan na tertiroiji RS ili ne?
         – SLA: da li postoji ugovorom definisana garntovana dostupnost web aplikacije i (ako postoji) sta kad se prekrsi?
         – Backup podataka: frekvencija, nacin, da li korisnik ima kopiju itd.
         – Zastita poslovnih podataka od neovlasenog pristupa od strane hakera, od strane drugih korisnika i od strane zaposlenih
         – Sta se desava sa podacima korisnika u slucaju kada korisnik ne plati pretplatu npr. 3 meseca?
         – Koja je prica kada korisnik odluci da prestane da koristi proizvod?

         U slucaju da ste zainteresovani da pojasnite ovaj tip pitanja (koji je po meni glavna prepreka za sirenje web resenja) mozete ako zelite i da napisete post ili ako je jednostavnije ovde u komentarima – vas izbor 🙂

         Пријавите се да бисте одговорили

         1. Pozdrav. Evo odgovora na pitanja; mada bih se ja osvrnuo i na to da veliki broj potencijalnih korisnika (koji recimo da nisu napredni poznavaoci i korisnici savremenih tehnologija) ne razmišljaju u pravcu ovih pitanja, a posebno ako im se na pravi način približe sve prednosti koje ovakvim radom imaju. Mi u Sloveniji imamo 10.000 korisnika koji rade na web rešenju miniMAX i uz sve prepreke za širenje ideje, sa kojima se dakle slažem, praktičnu primenu rešenja smo uspeli da dovedemo na zadovoljavajući nivo. No, idemo dalje i tamo, a od nedavno i u Srbiji.
            Evo odgovora:
            – Što se samog servera tiče, u ovom trenutku još uvek nije postavljen u Srbiji ali je u toku završna faza pregovora oko postavljanja servera kod nekog od operatera ovde.
            – Ugovorom se obavezujemo da sa naše strane obezbeđujemo neometan rad i 24/7 dostupnost aplikacije. U slučaju bilo kakvog problema i nedostupnosti, istim se obavezujemo da radno okruženje i nesmetan rad sa podacima moramo da obezbedimo u roku od 24h. U praksi do sada ovakvih problema nije bilo.
            – Backup podataka je, kako mi kažemo, „na volju korisnika“. Dakle, s obzirom da je web aplikacija, backup je omogućen u svakom trenutku kroz izvoz podataka, dokumenata i knjiženja koji se mogu izvoziti i skladištiti u nekom od oblika xls, xml, txt, pdf…
            – Zaštita podataka je polje na kojem smo puno radili, a pogotovo vođeni lošim iskustvom nekih drugih ponuđača sličnih aplikacija u Sloveniji. Naime, pristup programu je za korisnika omogućen tako što, pored svog user name-a i password-a, korisnik mora da poseduje i prijavi se digitalnim sertifikatom, odnosno, elektronskim potpisom. To može biti kartica e-banking-a, digitalni sertifikat MUP-a, Pošte Srbije, Komore Srbije… ali praktično radi isto kao i e-banking. Tako približavamo korisnicima ideju – ako verujete da je vaš novac bezbedan u e-bankingu onda nema razloga da ne verujete da su i vaši podaci bezbedni u miniMAX-u!
            – odgovor na pitanje šta kada korisnik ne koristi program 3 meseca, odnosno, ne plati ga… u najvećoj meri zavisi od toga šta on kao korisnik želi da radi posle ta 3 meseca? Da li su mu samo potrebni podaci iz programa, da li želi da nastavi sa korišćenjem, pa je pitanje da li i šta plaća za ta 3 meseca „nekorišćenja“… itd. Svakako su sve mogućnosti otvorene i predmet su redovnog cenovnika i načina licenciranja, kao i komercijalnih dogovora. Važno je da se podaci ne brišu, kao ni njegov „korisnički nalog“ i da uvek ponovo mogu biti aktivirani.
            – Podatke, kao što pomenuh gore, korisnik kada odluči da prestane da koristi mM, može da izveze u željeni format i dobije ih tako na raspolaganje za potrebe uvoza u neku drugu aplikaciju, program… Isto tako, veliki broj unosa u sam program (šifarnici, knjiženja…) može biti uvezen.

            Nadam se da sam u dobrom delu odgovorio na postavljena pitanja i priznaću da nije lako sprovoditi ovakvu ideju i preteći sve barijere, ali je zato zadovoljstvo veće kada posle nekog perioda korišćenja ovakvog rešenja sednete sa „preporođenim knjigovođom“ koji na kraju bude zahvalan za ovakvu opciju i strpljenje koje smo imali da ga „uvedemo u rad“. Nažalost, danas još uvek knjigovođe zbog količine papira, brojki, silnih unosa i prekucavanja iz aplikacije u aplikaciju, se smatraju „eksternim saradnikom za sve i svašta“. Ne preostaje im ni energije, ni vremena, ni prilike da zapravo rade svoj suštinski posao – da budu stručni konsultant, nadzorni organ, savetovatni partner.

            Pozdrav!

            Пријавите се да бисте одговорили

            1. Slazem se da vecinu ljudi to ne zanima, ali ja primecujem u zadnje vreme da se ta tema spominje ucestalo (uglavnom u negativnom kontekstu) pa sam siguran da ce ovi odgovori biti bitni ljudima koji razmatraju prelazak na web resenje te hvala puno na detaljnom odgovoru