RSS

Papiri– najprostiji program za plate

S obzirom da smo potpuno iscrpljeni pisanjem programa za plate po treći put od nule da ispratim ove nove promene u ovom tekstu ću preskočiti moja razmišljanja na temu “plata po novom”, PU i sl. i evo samo kratkog pregleda kako Papiri mogu da se isprobaju danas. Papiri su besplatni za neograničeno korišćenje do 1. aprila tako da slobodno možete na miru i bez ikakvih obaveza isprobati da li odgovaraju vašim potrebama.

Korak 1. Otvaranje papiri programa

Otvorite u vašem internet browserz http://oblak.papiri.rs/?src=blg i kliknite na link za kreiranje probnog naloga

Korak 2. Kreiranje probnog naloga

Unesite vašu email adresu i odaberite koji ste tip korisnika kako bi se Papiri prilagodili vašim potrebama

Papiri će Vam kreirati probno preduzeće u kome možete da unosite bilo kakve podatke da se upoznate sa radom papira. Jednom kada ste isprobali Papire i videli da vam odgovaraju, sami u sekundi možete da dodate svoje preduzeće i krenuti da unosite svoje stvarne zaposlene i obračunavate im platu.

Na email adresu koju unesete poslaćemo vam vaše pristupne podatke za naknadno pristupanje papirima.

Korak 3. Početni ekran papira

Sada kada vam je probno preduzeće kreirano nalazite se na početnoj stranici gde vam Papiri pokazuju uvek koji je sledeći korak koji treba da učlinite.

S obzirom da smo tek kreirali nalog, zadatak pred nama je opisan u prvom koraku i sastoji se u kliktanju na opciju menija u gornjem desnom uglu sa vašim emailom unetim u koraku broj 2 i odabirom podmenija Opcije.

Korak 4. Definisanje opcija

U opcijama podešavate tip obračuna koji će se koristiti, iznos regresa, toplog obroka itd.

Ako ste preduzeće koje isplaćuje minimalnu zaradu, samo kliknite na Snimi Podešavanja dugme, a ako niste onda odaberite odgovrajuće opcije.

Korak 5. Toster obaveštenja

Odmah nakon vašeg snimanja vratili ste se na početni ekran na kome vidite da je prvi zadatak završen i u dnu se pojavljuje obaveštenje da su opcije vašeg preduzeća uspešno snimljene. Ta obaveštenja se nazivaju tost baveštenja i putem njih Papiri vas obaveštavaju o bitnim momentima, greškama itd.

Sledeći zadatak je korak broj 2 – unošenje podatka bar jednog zaposlenog i da bi njega ispunili potrebno je da kliknemo na meni Partneri/Ljudi.

Korak 6. Unos podatka zasposlenog

Na ekranu za unos novog zapošljenog unosimo podatke koji opisuju zapošljenog u probnoj firmi kome obračunavamo zaradu.

Da bi vam omogućili punu anonimnost u testiranju programa, omogućili smo vam da u polja za unos JMBG i broja tekućeg računa možete da unesete posebne vrednosti koje program neće proveravati i sa kojima će cam dozvoliti dalji rad.

Korak 7. Unos podataka zapošljenog – uspešno završen

Ponovo ista priča – zadatak dva je precrtan kao završen i u dnu ekrana vidite tost obaveštenje o tome da su podaci zaposlenog uspešno snimljeni.

Sledeći korak (nakon definisanja opcija obračuna i unosa zaposlenog) je sam obračun zarade u koji se ulazi kroz meni Dokumenta/Lični prihodi.

Korak 8. Obračun zarade

Na ekranu obračun zarade su svi podaci već obračunati, te u slučaju da obračunavate minimalnu zaradu sve što vam preostaje je da samo kliknete Snimi obračun i tako obračunate zaradu BEZ IJEDNE UNEŠENE CIFRE.

Korak 9. Generisanje dokumentacije obračuna zarade

Nakon snimanja obračuna program nas vraća na stranicu sa spiskom obračuna i sa desne strane tek unešenog obračuna vide se dve ikone koje su u početku crvene što označava da izveštaji nisu spremni još uvek za korišćenje.

Onoga momenta kada papiri završe kreiranje dokumenta u oblaku korisniku se pokazuje odgovarajuće tost obaveštenje i ikonica postaje plava te se od tog momenta može na nju kliknuti.

Hajde da kliknemo na ikonu štampača koja je upraov poplavela…

Korak 10. Štampa obrazaca

Klikom na ikonu štampča se otvara PDF dokument koji u sebi sadrži sve neophodne obrasce (PPP PD, OPJ, OD, OZ, naloge za uplatu i sl. ) i koji možete odmah odštampati

Kompletan dokument prikazan na ovoj slici možete videti ako kliknete na ovaj link

Korak 11. Preuzimanje dokumentacije

Sada kada smo obrasce odštampali, da pogledamo čemu slući druga ikona – preuzimanje podataka koja je poplavela takođe pa je možemo kliknuti u ovom momentu.

Korak 12 – Dijalog za otvaranje preuzetog fajla

Na Internet exploreru izgleda ovako – kliknite na dugme Open

Na Chrome browseru izgleda ovako – kliknite na strelicom označen fajl

Na Mozila firefox browseru izgleda ovako – kliknite na OK

Korak 13 – Sadržaj arhive sa podacima obračuna

U zip arhivi se nalaze dva dokumenta: pdf dokument sa obrascima i XML fajl koji se šalje od 1.1.2014-e poreskoj upravi

Korak 14 PPP PD obrazac u XML fajlu za slanje Poreskoj upravi

Kada otvorite XML fajl vidite u njemu strukturu fajla, snimite ga na vaš računar i pošaljete poreskoj upravi.

Korak 15 Dodavanje stvarne firme

Nakon što ste se igrači sa probnim preduzećem i ustanovili da su Papiri pravi izbor za vas, vreme je da predjete sa izmišljene probne firme na vaše preduzeće.

Da bi ste to ostvarili kliknite na ikonu sa oblaku u levom gorenjem uglu da bi ste došli na stranu za izbor klijenata na kojoj vidite vaše klijente (u slučaju da ste knjigovodja taj spisak će biti poduži)

U dnu ove stranice se nalazi polje gde treba da unesete PIB svoje firme i kliknete na dodaj

Korak 16 Rad sa vašim preduzećem

Ja sam probe radi uneo PIB 101822617  i papiri su mi automatski kreirali moju firmu sa podacima i vode me ponovo kroz proces unosa podataka korka po korak

I to je to za sada.

Za sva pitanja, komentare, sugestije, žalbe, kritike itd itd, molimo ne ustručavajte se i kontaktirajte nas.

Nivatech doo, Ćuprija
email:office@nivatech.rs

 

Naravoučenija

Eric Ries, otac modernog Lean pokreta u razvoju softvera propagira mantru “kvalifikovanog učenja” koja se zasniva na tome da svaki startup treba da napravi tzv “MVP” proizvod koji recimo rešava 3 ključna problema svojih korisnika i da što je pre moguće dostavi proizvod na korišćenje stvarnim korisnicima od kojih se zatim prikupljaju povratne informacije i na osnovu toga po potrebi “pivotira” tj. koriguje ideja i implementacija proizvoda.

S obzirom da je moj MVP programa za plate prošao evo 6 meseci u test fazi  (znam predugo, ali ja sam sam u svemu ovome i radio na ovom “u trećoj smeni”), pa sam rešio da sumiram ukratko moje “lessons learned” tj. moja naravoučenija.

Osnovne MVP postavke mog Papiri programa za plate

Sama odluka da Papiri budu program za plate je sama po sebi pivot jer Papiri nikad nisu trebali da se bave platama i rezultat je u većem delu mog limitiranog radnog kapaciteta i par pogrešnih prethodnih odluka (npr. fokusiranje na PC shopove za koje sam čuo sa 50 strana različitih u poslednjih godinu dana da su na izdisaju).

Osnovna misija i ideja Papira je ostala ista, ali sam krajem prošle godine uvideo da bi došao do tog proizvoda moram da se fokusiram na nešto relativno malo i funkcionalno zaokruženo, gde postoji tržišna logika i što je isplativo.

Od nekoliko različitih ideja koje sam razmatrao nametnule su mi se plate iz nekoliko osnovnih razloga:

  1. Postoje more “nano-firmica” koje imaju maksimalno par zaposlenih i kojima knjigovođa služi samo da obračuna platu i na kraju godine sredi zaključni list.
    Proces obračuna zarada u slučaju ovih malih prostih firmica je jednostavan i korisnici se mogu “sami obučiti kroz igru” da izvrše neophodne korake.
  2. Obračun zarada propisan zakonom (satnice, bruto cena sata itd) i obračun zarada u stvarnosti su u većini nano i mikro firmica potpuno dve različite stvari te je samim tim “svođenje realnosti u zakonske okvire” mukotrpno i kompleksno. Primer iz stvarnosti: “Imam radnika koga plaćam mesečno 200 evra” je jako teško računski svesti preduzetnicima na bruto cenu radnog sata itd.
  3. Veći deo kompleksnih proračuna, parametara na nivou zemlje i preduzeća i sličnih detalja u vezi obračuna zarada je moguće automatizovati programski da korisnik bukvalno nikad ni ne mora da vidi to.
  4. Cene programa za plate variraju i kreću od 10-ak evra mesečno za preduzetnike, usluga obračuna zarade knjigovodje ide od 10-20 evra mesečno.

Na osnovu ove četiri osnovne ideje, definisao sam da mi je MVP cilj najprostiji mogući program za obračun zarada koji radi samo ono najprostije što treba većini mikro-preduzeća sa cenom koja bi trebalo da bude za svačiji džep. Pošto se radi o poslovnoj aktivnosti koja se obavlja “jednom mesečno desetak minuta” web sajt se nametnuo kao adekvatna tehnologija.

Pred novu godinu sam lansirao svoj MVP – naglasio svima da to nije gotov proizvod, da je sasvim očekivano sa moje strane da će da puca ponekad i da sve što vide treba da provere 2x.

6 meseci kasnije…

Sam naučio brdo stvari (Eric je u pravu) koje mi nisu ni padale na pamet u početku od kojih su najzanimljivije sledeće:

Cena programa za plate

Anketirajući beta testere iz grupe mikro preduzeća u vezi cene koja je njima prihvatljiva sam došao do meni nezamislivih rezultata. Ispitivao sam varijante sa 10 evra, 5 evra, 1 evro mesečno, fiksne cene itd. Rezultat je niska i potpuna statistička indeferentnost nivoa zainteresovanosti. U početku me je to jako obradovalo (hej, kad je njima svejedno ‘onda ču naplaćivati 10 evra, a svi sto pratimo blogove iz US znamo da je 5% fantasticna konverzija), ali sam onda odradio ključan za mene test koji mi je otvorio oči i učinio da uvidim katastrofalan propust u mojoj definiciji tržišne vizije mog proizvoda.

Krenuo sam da ih anketiram da li bi koristili potpuno BESPLATAN program za plate i dobio statistički isti rezultat.

Priznajem to me je šokiralo i zbunilo, par dana sam bio paralisan time i onda rešio da uhvatim bika za rogove i krenuo da anketiram korisnike o tome zašto je to tako i došao do sasvim (sad bar sa ove distance) logičnog odgovora koji se svodi na to da svima njima je premnogo “što plaćaju za program i/ili knjigovođi x evra mesečno”, ali se boje da će nešto zabrljati, šta ako imaju nešto da pitaju i slična objašnjenja. Iz tog razloga im je nepotreban trošak usled “reketa knjigovodje” prihvatljiviji od “percipiranog rizika” ako krenu to sami da rade.

Proizvodni pivot – ka knjigovodjama

Ok, kad je tako da nano firme ne smeju preseču pupčanu vrpcu, došao sam do zaključka da mi ne preostaje ništa drugo nego da pivotiram svoju proizvodnu viziju ka programu za obračun plate koje knjigovođe koriste za obračun zarada svojih nano i mikro klijenata.

Ova odluka je naravno podrazumevala odustajanje od inicijalne vizije programa za plate koji brzo i prosto radi najčešće proste slučajeve i početak rada na programu koji pokriva i “par izuzetaka”.

E tu sam onda naučio na svojim leđima lekciju zašto je dobar program za plate tako skup,kompleksan i bolan.

Da skratim narativ kako sam došao do podataka i samo ovde saopštim da naravoučenija koja sam dobio u komunikaciji sa knjigovođama se svode na par interesantnih zaključka:

  • sve knjigovodje imaju već program za plate koje su platile već nekom jednom i koji im uglavnom “vrši posao”
  • da knjigovođe ne žele da koriste jedan program za plate za jedne klijent, drugi program za druge klijente
  • da usled toga što obračunavaju plate za desetine klijenata svaki od njih ima neke svoje osobenosti tako da se očas posla od “par izuzetaka” došlo do “unije svih eventualnosti”
  • da su trudničko, bolovanje preko 30 dana, porodiljsko itd minska polja za koja niko nema mapu i imam utisak niko ne razume (uključujući i zakonodavca) sa 100% sigurnosti kako se šta obraračunava i naplaćuje
  • da pored obračuna zarada, usled mornluka zakonodavca sa tim šta se iskazuje u PPP obrascu, knjigovođe pod programom za plate podrazumevaju i stvari koje nemaju nikakve veze  sa platama: prihodi od izdavanja lokala, šumskog voća, itd itd (tzv druga lična primanja)
  • da ne vole web resenja – šta ako nemam interneta, šta ako ti ugasiš firmu, šta ako prestanem da ti plaćam pretplatu itd – sve apsolutno validna pitanja.
  • da imaju u načelu negativno mišljenje o pretplatnom modelu iz gore navedenih razloga i stečenih navika iz svog iskustva o kupovanju programa za plate – jednom platim i nema šanse da me posle prevariš.

 

Rezultat moje odluke da pivotiram ka knjigovodjama je da evo tek nakon 6 meseci rada (krajem jula) ću uspeti da zaokružim program koji njima treba (u poređenju sa oko 20 dana inicijalnog programiranja mi je trebalo za verziju programa “plata  za preduzetnike”)

Tržišni pivot – ka uslugama

Iako sam uveren da krajem jula v1 Papiri programa za plate će biti po volji velikog broja knjigovođa iz gore navedenih prikupljenih informacija mi je jasno da zasnivati tržišnu strategiju na njima je u najbolju ruku “malo verovatno da uspe”, pa sam zadnjih par dana proveo u razmišljanju o tome delu svog proizvoda i došao do zaključka da moram tu opet da pivotiram ideju u pravcu nano firmi.

Osnovni razlog za tu odluku je da poslovni softver treba da rešava probleme i prodaje se “pain driven sales” i da kad uporedim ta dva segmenta problem nano firmi je znatno veći u odnosu na problem agencija te da samim tim trebam se nekako fokusirati na njih u svojoj tržišnoj strategiji.

To naravno ne treba da isključi agencije pošto  već imam proizvod koji verujem da je među najboljima kod nas, samo da ne smem da se oslonim primarno na njih.

Pošto preduzetnici imaju strahove kakve imaju odlučio sam da pored “programa za plate” ponudim i “program sa knjigovođom”. Ideja se zasniva na tome da stupim u saradnju sa knjigovodstvenim agencijama zainteresovanim za isključivo knjigovodstvenu podršku mojih korisnika koje bi na račun toga dobijale deo profita. Pošto je program “jednostavan i prost” i većina korisnika "rade standardni obračun” i pošto ču ja imati svoj tim koji će da pruža tehničku  podršku  itd. njima će taj prihod verovatno doći “besplatno”. U slučaju da ne nađem agencije voljne za ovaj vid saradnje, investiraću novac ja sam, zaposliti knjigovođe kojima će posao biti jedino da podržavaju po potrebi moje korisnike.

Drugim rečima, umesto proizvoda ponudiću “uslugu obračuna zarade”.

To verujem da će smiriti strahove delova tih nano preduzeća te će taj procenat zainteresovanih porasti “do nivoa rentabilnosti”.

S obzirom na MVP cilj o “ceni za svaki džep”, cena korišćenja  Papiri programa za plate biće postavljena vrlo verovatno inicijalno ovako:

  • Knjigovodstvene agencije – 1 obračun za jedan evro
    Moći će da koriste i web sajt i klasičan windows program sa lokalnom bazom za tu cenu.
  • Preduzetnici:
    • Program za plate bez knjigovodje -   5 evra mesečno
    • Program za plate sa knjigovodjom dostupnim putem interneta – 10 evra mesečno
    • Program za plate sa knjigovodjom dostupnim i putem telefona – 20 evra mesečno.

.
Pretplata i promena cena

Apsolutno svaki knjigovođa kad čuje pretplata (pored šta ako zatvoriš…) me pitao kako da znam da nećeš kasnije da podigneš cene nenormalno i ovo što mi je sad prihvatljivo da mi bude preskupo.

O tome sam isto dosta razmišljao zadnjih par dana i odgovor je da će do umerenog povećanja cena verovatno kad tad doći iz prostog razloga što ja i nakon jula nastavljam sa radom i dodajem nove mogućnosti u program vezanih i nevezanih za plate (nakon plata nastavljam sa drugim delovima papira) te je samim tim vrednost proizvoda veća i samim tim cena mora biti korigovana.

Ipak, da bi sprečio to da se neko oseti prevarenim potencijalnim povećanjem cena (dobrobit mojih korisnika mi je uvek na prvom mestu čak ispred i mojih interesa) sa danom povećanja cena svi postojeći korisnici će imati 3 meseca mogućnosti da kupe koliko god žele obračuna po staroj ceni.

Npr. ako bi ja danas objavio da je cena obračuna za knjigovodstvene agencije 2 evra umesto 1-og evra, sve knjigovodstvene agencije koje bi bile već korisnici na današnji dan bi mogle do 15 avgusta da kupe obračune po 1 evro pa bi tako recimo neka agencija mogla da kupi 100 obračuna po 1 evro i obezbedi se po starim cenama. Za sve knjigovodstvene agencije koje bi postale korisnici nakon povećanja cena ovo ne bi važilo te bi za njih cena bila 2 evra počev od momenta objavljivanja novih cena.

Smatram da je ovaj pristup maksimalno fer prema postojećim korisnicima i da ih štiti od toga da se osete prevarenim jer imaju mogućnost.

Toliko od mene za sad, post se odužio a more čeka… Smeško

Ako ko ima šta da me kritikuje, savetuje, ispravi ili podeli svoja razmišljanja na ovu temu bio bih mu veoma zahvalan da ih objavi u komentarima ovog posta – za mene je ovo sve velika avantura i još uvek misterija tako da iskustvo starijih i pametnijih uvek dobro dođe u tome. Smeško

 

Posted by on 14.07.2013 in Plate, Prodaja

8 Comments

Iz šupljeg u prazno

Obračun zarade od 31.05.2013

 

U „Sl. glasniku RS“, br. 47/13, od 29. maja 2013. godine objavljen je set poreskih zakona, od kojih Zakon o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za socijalno osiguranje su stupili na snagu 30. maja 2013. godine.

Najvažnije novine u vezi sa ova dva zakona su sledeće:

  1. smanjena je stopa poreza na zarade sa 12% na 10%;
  2. povećan je neoporezivi iznos zarade sa 8.776 dinara na 11.000 dinara;
  3. povećana je stopa doprinosa za PIO za zarade koja se plaća na teret zaposlenog sa 11% na 13% (stopa doprinosa za PIO na teret poslodavca ostala je nepromenjena 11%).
  4. stopa doprinosa za PIO za ostala primanja (autorski ugovor, ugovor o delu itd.) povećana je sa 22% na 24%.
  5. Isplatioci koji su do dana početka primene ovih zakona izvršili isplatu dela zarade, odnosno plate i naknade zarade, odnosno plate obračunavaju i plaćaju porez na zarade u skladu sa dosadašnjim odredbama zakona zaključno sa konačnom isplatom te zarade, odnosno plate i naknade zarade, odnosno plate.

Da pogledamo efekte ukratko ovih promena…

Primer obračuna zarade nakon 31.05.2013

Ako uzmemo i saberemo sve procente doprinosa i poreza koji sa neto čine bruto zaradu dobijemo sledeći izraz

10% + 13 % + 6,15% + 0,75% = 29.9% ili 0.299

tako da imajući u vidu to opštu formulu za ubrućivanje možemo da napišemo jednostavno

B = (N – POR.OSL) / 0.701

Zaključak: koeficijent ubrućivanja se nije promenio u odnosu na prethodni obračun – sasvim logično jer je za 2% povećan PIO doprinos, a za 2% smanjen porez tako da je zbir ostao isti.

Poresko oslobođenje sa novim parametrima se obračunava po novom

POR. OSL = 11.000 din x 10% poreza = 1.100 din.

dok je prethodno bio

POR. OSL = 8.776 din x 12% poreza = 1.053,12 din.

Da pogledamo sad razlike u iznosima poreza i doprinosa malo detaljnije

Ako uzmemo za primer neto obračun zarade Mike Mikića u Papirima sa novim parametrima vidimo sledeće podatke:

Ako na ekranu obračuna papira promenimo datum na datum pre 1.6, u obračunu će se koristiti stari parametri te su i izračunati parametri različiti

Ako uporedim cifre

pre 01.06-og:

  • neto         50.000,00 din
  • porez         7.325,80 din.
  • doprinosi  12.498,56 din.
  • bruto        69.824,37 din.

 

posle 01.06.-og:

  • neto         50.000,00 din
  • porez         5.875,75 din.
  • doprinosi  13.881,56 din.
  • bruto        69.757,49 din.

 

dolazim do zaključka da ove promene nemaju nikakv efekt ni na poslodavca ni na zaposlenog – tako da ta priča vlasti otpada.

Ako se pogledaju cifre koje su se promenile onda je jasno šta se desilo – dodatnih 2% bruto zarade je prešlo sa poreza na PIO doprinose i to po hitnom postupku (vidi stavku #5 gore) i to baš u momentu kada su se političari ganjali oko toga te hoće ili neće biti zamrzavanja penzija.

Eto sad znamo kako neće biti zamrzavanja, svi zaposleni u Srbiji finansiraju to sa dodatna 2% od svojih zarada.

Iz šupljeg u prazno.

 

Posted by on 03.06.2013 in Plate, Reagovanja

3 Comments

Pametni knjigovodstveni programi

Iako sam o knjigovodstvenim programima po meri korisnika pisao već, novo predavanje koje je Kathy Sierra održala na BoSS 2012 konferenciji na tu temu

me podstaklo na ponovo razmišljanje o tome kako to dobar knjigovodstveni program treba da izgleda i funkcioniše i kako da se postigne to da se korisnik oseća gospodarom situacije.

S obzirom da zadnjih par meseci radim na obračunu zarada, primere da ilustrujem svoj stav u vezi ove teme sam naravno našao u toj oblasti – ko o čemu, baba o pečenju.

Sudeći po frekvenciji pitanja koje dobijam:”A kako program radi bolovanja i porodilje?” to je izgleda najkomplikovaniji deo obračuna zarada pa se rešavanjem tog najtežeg problema najverovatnije najviše pomaže korisniku.

O samom obračunu zarada u slučaju bolovanja i porodilja

Da pogledamo kako izgleda u slučaju renomiranog ozbiljnog knjigovodstvenog programa scenario: “unesi bolovanje zaposlenog”.

Uobičajena napomena: nisam knjigovođa, nisam vlasnik firme, još uvek radim na svom proizvodu koji (ja bar volim to tako da gledam) jednog dana će biti konkurencija dole pomenutim programima, tako da moje stavove sagledajte kritički i prosudite sami o njima.

Minimax

Saop Minimax je nesumnjivo jedan od tržišnih lidera u oblasti web poslovnih aplikacija koji je već dve godine prisutan i na srpskom tržištu. Održavaju redovno webinare o svojoj aplikaciji, tako da ako već niste prisustvovali jednom od njih prijavite se ovde – biće to pametno utrošenih sat vremena vašeg života.

Elem, u MiniMax obračunu nove zarade dati zadatak “Zaposleni X je bio na bolovanju u mesecu Y” zahteva sledeće korake

Korak 1 – unos novog obračuna 

Korak 2 – odabir zaposlenog

 

Korak 3 – odabir vrste isplate

Hm, šta je umanjeno, a šta neumanjeno?

Korak 4 – detalji isplate

Hm, broj jedinica? Ok to valjda dobijem kad podelim broj dana bolovanja sa 8

Šta je sad ovo – iznos nula dinara?

Sve u svemu, SAOP Minimax mene lično najblaže rečeno ne čini da se osećam kao da “držim stvari pod kontrolom” tokom definisanja obračuna zarada.

Papiri

U mom programu za obračun zarada ja se naravno trudim da ovaj proces ispravim i učinim korisnika mog programa gospodarom situacije.

U delu programa gde se unose bolovanja zaposlenih, korisnik klikne na “Novo odsustvo” dugme i vidi ovaj ekran

Jednostavno u jednoj liniji unese sve podatke, ako ih zna.

A, ako ih ne zna onda samo klikne na strelicu na levoj ivici reda i onda nastupa “Kathy Sierra moment”

Kao što vidite Papiri me uče kako da obračunam to bolovanje:

  • Kažu da je bolovanje dugo 8 radnih dana na bazi ugrađenog kalendara radnih dana
  • Onda me obaveste da će se koristi puni bruto iznos ostvarene zarade zaposlenog jer je  zarada na teret poslodavca. Ako me zanima da malo bolje razumem šta to znači samo kliknem na link
  • Onda mi kaže da će se u obračunu koristiti koeficijent od 65% (sam koeficijent takođe objašnjen na gornjem linku)
  • Onda mi pretraži i prikaže obračunate zarade zaposlenog i prikaže podatke zadnje tri zarade (u ovom slučaju zaposleni je radio samo dva meseca pa ima samo dve zarade)
  • Onda mi izračuna prosečnu cenu radnog sata za ukupne ostvarenu zaradu i radne sate
  • Nakon toga koriguje prosečnu zaradu koeficijentom
  • Na kraju mi saopšti da pošto je dobijen rezultat manji od minimalne bruto cene rada od 157 dinara i da zato taj minimalna cena rada treba da se koristi.

.
Kompletna procedura obračuna bolovanja je detaljno obrazložena na licu mesta, potpuno automatski i bez ikakvog rada sa moje strane. Čak i da nikad u životu nisam obračunao zaradu, uz pomoć ovih instrukcija  ću znati da to odradim.

Slično se dešava i sa obračunom porodiljskog gde je takođe na zahtev korisnika dostupno automatsko jednostavno obrazloženje obračuna porodiljske naknade koje verujem samo pogledom na sledeći ekran i laiku objašnjava kako se obračunavaju zarade porodilja.

Na bazi veoma pozitivnih povratnih informacija korisnika programa koji su ovo videli, verujem da sam u dobroj postigao efekt o kome priča Kathy Sierra jer su se korisnici Papira izjasnili “po prvi put mi je ovo jednostavno i lako”

Zaključak

Knjigovodstveni programi se bave problematikom koja je jako kompleksna, specijalizovana i definisana kompleksnim i često zamršenom zakonskim regulativom.

Upravo usled svega toga, ja čvrsto verujem da je na autorima knjigovodstvenih programa da pokušaju sa svojim programima da naprave “korak dalje” i da pokušaju sve što je u njihovoj moći da svojim programima budu aktivni savetnik u službi korisnika.

Šta vi mislite?
Da li su Papiri stvarno drugačiji u odnosu na klasične programe? Da li su gore navedeni primeri nešto bitno drugačije i korisno za korisnike?

Koje su vaše ideje u vezi toga šta “korak dalje” znači za poslovne aplikacije koje vi koristite?

 

Nemoguća misija

Polako privodeći kraju rad na programu za obračun zarada, naleteo sam na kako mi se čini nerešiv problem – zahtevano iskazivanje zaokruženih iznosa u pojedinim obrascima.

Naime, iz ko zna kog razloga, državne birokrate su propisale da što se njih tiče iznosi ispod dinara ne postoje te iako se obračun zarade vrši sa decimalama koje izražavaju pare (koliko ja znam u Srbiji je to još uvek važeća veličina) većina obrazaca vezanih za obračun zarade moraju da se iskazuju u zaokruženim iznosima.

Tako na primer OD obrazac ima polja u kojima se iskazuju iznosi doprinosa za socijalno osiguranje na teret poslodavca i zaposlenog, što je u slučaju prijavljenim od strane knjigovođe sa kojim sarađujem tokom testiranja obračuna dovelo do sledećeg slučaja.

Precizno obračunati doprinosi na zaradu:

  • PIO na teret radnika           3600,79 din
  • ZDR na teret radnika          2013,17 din
  • NEZ na teret radnika            245,51 din.
  • PIO na teret poslodavca      3600,79 din
  • ZDR na teret poslodavca      2013,17 din
  • NEZ na teret poslodavca       245,51 din

UKUPNO: 11.718,94 din

Ako zaokružim ovaj zbir dobijam naravno 11.719 din uz vrlo malu grešku tako da je to ciljani zbir zaokruženih sabiraka.

Prosto zaokruživanje

Ako sad krenem onako da zaokružujem svaki sabirak zasebno dobijam

  • PIO na teret radnika           3601 din
  • ZDR na teret radnika          2013 din
  • NEZ na teret radnika            246 din.
  • PIO na teret poslodavca     3601 din
  • ZDR na teret poslodavca    2013 din
  • NEZ na teret poslodavca      246 din

UKUPNO: 11.720 din.

Problem: dinar previše.

Balansirano zaokruživanje.

Ja sam pre par meseci za ove potrebe razvio ceo algoritam oko “pametnog zaokruživanja” koji uzima u obzir kumulativni efekt zaokruživanja kod sekvence zaokruživanja te ako bi njega primenio na ova 6 iznosa rezultat bi bio nešto poput ovog:

  • PIO na teret radnika           3601 din
  • ZDR na teret radnika          2013 din
  • NEZ na teret radnika           245 din.
  • PIO na teret poslodavca     3601 din
  • ZDR na teret poslodavca    2013 din
  • NEZ na teret poslodavca      246 din

 

UKUPNO: 11.719 din.
Problem: Doprinosi za nezaposlenost na teret radnika i poslodavca nisu isti – razlikuju se za dinar

Evo kako sam došao do tih iznosa 3600,79+0.00 = 3600,79 =>  ~= 3601 din
3600.79 – 3601   = -0.21 balans2013.17 – 0.21= 2012.96 =>  ~=2013 din
2013.17 – 2013 = +0.17 – 0.21 = -0.04 balans 245.51-0.04 = 245.47 => ~= 245 din.
245.51 – 245 = 0.51 – 0.04 = +0.47 balans

3600,79 + 0,47 = 3601.26 => ~= 3601 din
3600.79 – 3601 = – 0.21 + 0.47 = + 0.26 balans

2013.17+0.26= 2013.43  =>  ~=2013 din
2013.17 – 2013 = 0.17 + 0.26 = +0.43 balans

245.51+0.43 = 245.94 => ~= 246 din.
245.51 -246 = -0.49 + 0.43 = -0.06 balans

Rešenje?

Moj zaključak je da je problem nemoguće rešiti kako je postavljen i da je jedin pravo rešenje ili da birokrate dobiju obrasce sa preciznim ciframa ili da kao zemlja ukinemo parice i sve svuda izražavamo u celim dinarima.

Do tad, pošto rešenja tačnog nema ja sam odlučio da idem sa najprostijim – prostim matematičkim zakruživanjem.

A vi?

 

Posted by on 23.03.2013 in Plate

5 Comments