RSS

Nemoguća misija

Polako privodeći kraju rad na programu za obračun zarada, naleteo sam na kako mi se čini nerešiv problem – zahtevano iskazivanje zaokruženih iznosa u pojedinim obrascima.

Naime, iz ko zna kog razloga, državne birokrate su propisale da što se njih tiče iznosi ispod dinara ne postoje te iako se obračun zarade vrši sa decimalama koje izražavaju pare (koliko ja znam u Srbiji je to još uvek važeća veličina) većina obrazaca vezanih za obračun zarade moraju da se iskazuju u zaokruženim iznosima.

Tako na primer OD obrazac ima polja u kojima se iskazuju iznosi doprinosa za socijalno osiguranje na teret poslodavca i zaposlenog, što je u slučaju prijavljenim od strane knjigovođe sa kojim sarađujem tokom testiranja obračuna dovelo do sledećeg slučaja.

Precizno obračunati doprinosi na zaradu:

  • PIO na teret radnika           3600,79 din
  • ZDR na teret radnika          2013,17 din
  • NEZ na teret radnika            245,51 din.
  • PIO na teret poslodavca      3600,79 din
  • ZDR na teret poslodavca      2013,17 din
  • NEZ na teret poslodavca       245,51 din

UKUPNO: 11.718,94 din

Ako zaokružim ovaj zbir dobijam naravno 11.719 din uz vrlo malu grešku tako da je to ciljani zbir zaokruženih sabiraka.

Prosto zaokruživanje

Ako sad krenem onako da zaokružujem svaki sabirak zasebno dobijam

  • PIO na teret radnika           3601 din
  • ZDR na teret radnika          2013 din
  • NEZ na teret radnika            246 din.
  • PIO na teret poslodavca     3601 din
  • ZDR na teret poslodavca    2013 din
  • NEZ na teret poslodavca      246 din

UKUPNO: 11.720 din.

Problem: dinar previše.

Balansirano zaokruživanje.

Ja sam pre par meseci za ove potrebe razvio ceo algoritam oko “pametnog zaokruživanja” koji uzima u obzir kumulativni efekt zaokruživanja kod sekvence zaokruživanja te ako bi njega primenio na ova 6 iznosa rezultat bi bio nešto poput ovog:

  • PIO na teret radnika           3601 din
  • ZDR na teret radnika          2013 din
  • NEZ na teret radnika           245 din.
  • PIO na teret poslodavca     3601 din
  • ZDR na teret poslodavca    2013 din
  • NEZ na teret poslodavca      246 din

 

UKUPNO: 11.719 din.
Problem: Doprinosi za nezaposlenost na teret radnika i poslodavca nisu isti – razlikuju se za dinar

Evo kako sam došao do tih iznosa 3600,79+0.00 = 3600,79 =>  ~= 3601 din
3600.79 – 3601   = -0.21 balans2013.17 – 0.21= 2012.96 =>  ~=2013 din
2013.17 – 2013 = +0.17 – 0.21 = -0.04 balans 245.51-0.04 = 245.47 => ~= 245 din.
245.51 – 245 = 0.51 – 0.04 = +0.47 balans

3600,79 + 0,47 = 3601.26 => ~= 3601 din
3600.79 – 3601 = – 0.21 + 0.47 = + 0.26 balans

2013.17+0.26= 2013.43  =>  ~=2013 din
2013.17 – 2013 = 0.17 + 0.26 = +0.43 balans

245.51+0.43 = 245.94 => ~= 246 din.
245.51 -246 = -0.49 + 0.43 = -0.06 balans

Rešenje?

Moj zaključak je da je problem nemoguće rešiti kako je postavljen i da je jedin pravo rešenje ili da birokrate dobiju obrasce sa preciznim ciframa ili da kao zemlja ukinemo parice i sve svuda izražavamo u celim dinarima.

Do tad, pošto rešenja tačnog nema ja sam odlučio da idem sa najprostijim – prostim matematičkim zakruživanjem.

A vi?

 

Posted by on 23.03.2013 in Plate

5 Comments

Gejmifikacija

Zabavni knjigovodstveni programi

Jedan od razloga zašto uporno koristite knjigovodstveni program na koji se žalite svima godinama su percipirani migratorni rizici koji se svode u suštini na dve stvari:

  • Menjanje programa za knjigovodstvo je poslovni i finansijski rizik
  • Testiranje drugog novog programa za knjigovodstvo je zastrašujuće jer su svi kompleksni i potpuno drugačiji od toga što danas koristite.

Današnji post je posvećen jednom od načina na koji proizvođač knjigovodstvenih programa može da umanji frustraciju korisnika izazvanog testiranjem novog programa za knjigovodstvo – gejmifikaciji.

Šta je gejmifikacija?

Gejmifikacija se zasniva na tome da svi ljudi (barem u jednom delu života) vole da se igraju, da kroz igru uče određene stvari i da u svim igrama postoji određeni set zajedničkih principa koji taj proces učenja čini zabavnim i lakim.

S obzirom da dobar deo čitaoca ovog bloga, pamti vreme “pre interneta i kompjutera”, da pojasnim ukratko šta je to gejmifikacija konkretno na nekoliko različitih primera .

World of Warcaft.

WoW je jedna od najpoznatijih internet igrica koja se odvija u oooogromnom virtuelnom svetu. Prvi put kada se prijavite na server gde se igra stvori se vaš igrački lik na nekoj livadi gde desetine ljudi oko vas nešto trče, neke životinje idu gore dole i vi bukvalno nemate predstavu šta da radite.

Da nema gejmifikacije, posle jedno 5 minuta bi rekli “Ovo je glupost” i otišli, ali pošto su autori igrice svesni toga oni vam odmah pokažu nekog tamo čikicu koji ima iznad glave znak pitanja, vi odete do njega i on vam da zadatak da uradite to i to (npr. ubijte 5 vuka). Kada završite dati zadatak, on vas nagradi sa određenim brojem zlatnika i da vam sledeći zadatak. Zadaci su povezani i idu ka sve složenijim, tako da vi prateći te zadatke korak po korak prelazite celu ogromnu igricu. WoW igrica vas bukvalno uzme za ruku i vodi od početka do kraja.

Facebook

Ista priča sa fejsbukom. Zamislite da kreirate nalog i da vam se učita početna stranica, bez ikakvih prijatelja, slika, novosti itd. Šta bi ste radili? “Ovo je glupost” i otišli.

Naravno da su fb-ovci svesni toga, te je (po rečima Mark Zuckeberg-a) njihova procena da bi Fejsbuk imao smisla za novog korisnika, potrebno da ima bar 20 prijatelja, tako  da je njihov čikica sa znakom pitanja koji vas dočeka predstavljen početnim ekranom kojim vam pronalazi vaše prijatelje, vodi kroz proces popunjavanja formulara itd.

A ako kojim slučajem preskočite ove ekrane, čeka vas čikica broj 2 – sama Facebook stranica.

Desk.com

je jedan od poznatijih sajtova za objedinjeno pružanje korisničke podrške istovremeno putem nekoliko glavnih kanala (email, socijalne mreže itd). Njihova gejmifikacija se sastoji u tome da u levom delu ekrana prikazuju listu zadataka koje korisnik može da ispuni ako želi da dobije nagradu u vidu određenog broja sati korišćenja, dodatnih agenata itd.

Gejmifikacija i knjigovodstveni programi

Ok, sada kada smo definisali šta je gejmifikacija, da se vratimo na originalnu temu i pogledamo kako izgleda primitivan ali ilustrativan primer gejmifikacije u poslovnim aplikacijama, na primeru mog kadceplata.com sajta za obračun plata.

Dizajnerski cilj kome je podređena gejmifikacija je da učini prvo probnog korišćenja bezbolno i brzo u toj meri da svako ko proba od nule do obračunate zarade dođe u samo par minuta

Način na koji to postižem je naravno – gejmifikacija – koja je trenutno primitivna, ali je koncept koji definitivno kasnije u toku godine planiram da unapredim i proširim i na druge segmente knjigovodstvenog programa na kome radim.

Prvi utisak

Kada korisnik kreira prvi put nalog ovo je izgled stranice koji ga dočeka

U zaglavlju ekrana, na istaknutom delu odmah obavestim korisnika da sam mu poslao email koji sadrži podatke neophodne da se kasnije ponovo prijavi na sajt.

U donjem delu korisniku prikazujem tri koraka koja treba da pređe da bi obračunao platu gde je samo prvi jasno vidljiv i podebljan, a druga dva služe samo da bi imao predstavu o tome da nakon prvog ima još koraka pa su trenutno sivi i teško čitljivi da ne odvlače pažnju – korak po korak.
Takođe tu je i nagrada za uspešno završeni zadatak – jedan besplatni obračun zarade.

U navigacionom delu je i sam interfejs sajta je podređen takođe gejmifikaciji i pokazuje samo delove koji su dostupni korisniku na datom zadatku – da se smanji inicijalna složenost sa kojom je korisnik suočen inicijalno.

Poenta ovog prvog ekrana je dakle očigledna:

  • minimalno uplašiti korisnika koji prvi put vidi sajt/program sakrivanjem kompleksnosti
  • obavestiti ga šta je do sada ostvario
  • obavestiti ga koji je prvi korak koji treba da preduzme i koja je nagrada za to.

Drugi korak

Jednom kada je korisnik podesio opcije za obračun zarade na nivou preduzeća i vrati se na početni ekran, on je prilagođen novom stanju i sledećem zadatku

Kao što vidite zadatak broj jedan je sada “precrtan” jer su opcije podešene. Sledeći zadatak “unos podataka zaposlenog” je podebljan i istaknut sa jasno označenim zadatkom “odaberite stavku menija Zaposleni” i sa jasno označenom nagradom za obavljeni zadatak – još jedan besplatni obračun zarada.

Korisnički interfejs je prilagođen novom zadatku tako da pored Opcija u meniju se pojavila i stavka “Zaposleni“ neophodna za ovaj zadatak.

I tako nakon koraka dva, korak tri sa novim zadatkom, korak četiri itd sve do obračunate minimalne zarade novog preduzeća u samo 2 minute

 

Zaključak

Knjigovodstveni programi su kompleksne poslovne aplikacije i zahtevaju znatnu mentalnu i emocionalnu “žrtvu” korisnika koji želi da ih proba u potrazi za savršenim knjigovodstvenim programom, a ovde prikazana tehnika gejmifikacije je po mom mišljenju smislena i primenljiva čak i u probnim verzijama poslovnih aplikacijama i vodi ka povećanju procenta  “konverzije” znatiželjnih prolaznika u korisnike knjigovodstvenog programa.

 

Obračun zarada–porodilje

Obračun zarada – porodiljsko odsustvo

Današnji članak se odnosi na tematiku sa kojom se obaram zadnje dve nedelje obračunom zarada za zaposlene koji se nalaze na porodiljskom i trudničkom odsustvu radeći na najprostijem programu za obračun zarada – kadceplata.com

Kao i obično, pre nego što krenem, da napomenem da nisam ni knjigovođa ni pravnik i da sve što ovde pročitate je ono u šta sam ja naučio, u šta iskreno verujem da je istina i što želim da podelim sa ostalima koji tragaju za istim informacijama i skratim im malo (nadam se) vreme utraćeno na razumevanju ovoga.

Porodiljsko odsustvo

ili kako se pravilno zove “Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta” je definisano Zakonom o radu gde su članu 94 definiše da zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo najranije 45 dana , a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca posle porođaja, a zaposlena žena nakon isteka ta tri meseca ima pravo pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. U slučaju da se radi o 3+ detetu porodiljsko odsustvo je dve godine (koje može da koristi majka, ili godinu dana majka, godinu dana otac).

Da bi se (kao) sprečile mahinacije sa veštačkim prijavama trudnica sa astronomskim platama, država je propisala da je iznos naknade zarade koja se prima tokom porodiljskog jednaka proseku 12 poslednjih zarada koje prethode mesecu kada se otpočinje porodiljsko.

Iznos tih zarada koje ulaze u prosek nije pun iznos već se dobija kada se iz neto zarade odbiju dodaci (npr. regres i topli obrok) pa se taj iznos ubruti. Drugim rečima neto iznosom se smatra samo osnovna zarada + minuli rad. Sve ovo naravno jer Fond refundira samo osnovnu zaradu i minuli rad naravno. Naravoučenije: 100 din mesečno regres, 10 din topli obrok/dan.

U slučaju kada zaposlena radi kod trenutnog poslodavca manje od 12 meseci, nedostajući podaci se dopunjuju sa 50% prosečne zarade u Srbiji za mesec koji prethodi porodiljskom.

Ako je zaposlena radila više od 6 meseci kod trenutnog poslodavca, onda se koristi 100% tog prosečnog iznosa. Ako je zaposlena radila od 3 do 6 meseci, onda se koristi 60% tog prosečnog iznosa. Ako je radila manje od 3 meseca, onda e koristi 30% tog prosečnog iznosa.

Ako je zaposlena promenila preduzeće bez ijednog dana prekida staža (počela odmah da radi sledećeg dana u trenutnom nakon prekida radnog odnosa u prethodnom) i prethodni radni staž se računa.

Iznos mesečne porodiljske naknade ne može biti niži od propisane minimalne zarade za mesec kada se zarada isplaćuje. Ovo u praksi ima uticaj samo u slučajevima kada je porodilja radila oko minimalaca, više od 12 meseci i kada je u toku porodiljskog država podigla iznos minimalne zarade. U suprotnom 50% prosečne plate je iznos koji je veći od minimalne zarade i podiže prosečnu zaradu preko minimalne.

Stopa doprinosa za PIO na teret isplatioca je 22%, iznos poslodavac isplaćuje zaposlenom, a država mu ga onda naknadno refundira.

Da pogledamo sve ovo na nekim prostim primerima…

Recimo da imamo dve trudnice u preduzeću koje sve otpočinju porodiljsko 1. decembra 2012-e godine.

Trudnica A, radi u preduzeću već 5 godina i ima 100.000 din platu.

Trudnica B, radi u preduzeću 4 meseca i ima 100.000 din  platu.

(Da uprostim priču pod platom podrazumevam bruto iznos gde je osnovica za ubrućivanje samo OZ+MRAD)

Za trudnicu A, obračun porodiljske naknade je jednostavan:

(12 x 100.000)  / 12 * 100% = 100.000 mesečno

Za trudnicu B, obračun porodiljske naknade je malo komplikovaniji..

Prosečna bruto zarada za novembar 2012 (mesec koji prethodi otpočinjanu porodiljskog) – 58.914 din a 50% od toga je 29.457 din.

prosečna zarada: (4 x 100.000 + 8 x 29.457) / 12 = 52.971,33 din

pošto je radila više od 3, a manje od 6 meseci korigujemo zaradu na 60% iznosa

60% od 52.971,33 =  31.782,80 din mesečno

Čemu to služi, a uz to i ne radi?

Ok, sva ova papazjanija oko toga kako država sebe štiti od malverzacija me (naravno) nagnala na razmišljanje kako da se te “zaštite”  pobede i na moje  iznenađenje čak i laiku kao što sam ja ne treba više od 5 minuta da nađe način za to.

Recimo da imate suprugu koja je upravo otkrila da je trudna mesec i po i da hoćete da “prevarite državu”, evo recepta.

Pošto je supruga u pola drugog meseca trudnoće, a trudničko mora da se otvori najkasnije 28 dana pre termina, odmah je prijavite kao zaposlenu u vašoj firmi sa neto platom od 100.000 dinara što je negde oko 160.000 din. super bruto iznosa – koji mesečno morate da uplatite.

S obzirom da vaša supruga (nadam se) tih 100.000 din vraća u kućni budžet, tih 6 meseci vaše preduzeće košta 6 x 60.000 = 360.000 din.

S obzirom da je radila samo 6 meseci, njena naknada se obračunava tako što se za prosečnu zaradu pored isplaćenih 6 zarada  koriste i šest puta 50% prosečne zarade. Grubo ilustrovano (korišćenjem neto iznosa)

6 x 100.000 + 6 x 25.000 = 750.000 din / 12 = 62.500 din.

Znači, za 12 meseci na porodiljskom vaša supruga bi primala (grubo sračunato) oko 60.000 din neto iznosa te bi za godinu dana primila 720.000 din. Uloženi novac – dupliran.

Ako je dete treće i trudničko traje 2 godine, dobijate oko milion i po dinara.

Moje rezonovanje je sigurno pogrešno, jer je prosto nemoguće da neko na toliko očigledno lak način izigra sve te zaštite koje su visprene birokrate smislile da zaštite državu od zlih trudnica i zakomplikovali obračun zarada. A možda i nije, sve je moguće u zemlji međ šljivama, pa što ne bi i to Smeško

 

Posted by on 05.01.2013 in Plate

4 Comments

Obračun zarada – subvencije

Podsticanje zapošljavanja – poreske i doprinosne olakšice u Srbiji

Zadnjih par dana sam nešto bolestan i ne mogu da sedim dugo ispred računara i radim na najprostijem programu za obračun zarada – kadceplata.com pa sam odlučio da malo proučim zakonsku legislativu kako se radi jedan od poslednjih delova koji mi fale u programu – subvencije.

Ono što sam našao i pročitao me je dobrano zbunilo i trebalo mi je par dana da izbistrim u glavi kako se te subvencije rade i čemu (ne)služe, pa pošto verujem da ima dosta ljudi koji su laici kao i ja (nisu pravnici i računovođe) i koje zanima kako/šta/koliko dobijaju subvencijama odlučio sam da pribeležim javno rezultate svog istraživanja pa možda to i nekom uštedi par dana života koje sam ja bacio na ovo.

Kao i obično: ja nisam ni knjigovođa ni pravnik.

Sve dole navedeno je moje shvatanje problematike subvencija  koje potpuno iskreno i transparentno delim sa vama i koje verujem da je tačno, ali preporučujem da ipak o svemu rečenom vi razmislite svojom glavom i donesete sami svoj sud.

Puji, pike…

S obzirom da ja verujem da su programi za obračun zarada glorifikovani digitroni za obračunavanje veličina kojim se popunjavaju obrasci koje je država propisala kako bi bila sigurna da njoj niko ne zakida na njenom reketu – svoju potragu sam krenuo od obrazaca.

Odmah sam našao dva osnovna obrasca na kojima se subvencije spominju:

Opj obrazac – umanjenje obračunatog poreza

OD obrazac – umanjenje doprinosa

Otvorim moju fasciklu plate/zakoni i između 120 dokumenata nađem ta dva zakona i njihove zakone o izmenama zakona koji se spominju u obrascima i naučim sledeće (sumirano i suženo na suštinu)

Zakon o porezu na dohodak građana

definiše poreske olakšice/oslobođenja u sledećim slučajevima

čl.21 Invalid zaposlen u preduzeću registrovaneom za zapošljavanje lica sa invaliditetom 100% oslobođenje od poreza
trajno
čl.21a Zaposleni plaća privatno penziono osiguranje do 4647 din mesečno
čl.21b Neka dubiozna od slučaja zapošljavanja u 2005-oj godini
čl.21v st1 Nezaposleno lice – pripravnik – mlađe od 30 godina
bez obzira koliko dugo je nezaposleno
100% oslobođenje od poreza
na 3 godine
čl.21v st2 Nezaposleno lice – mlađe od 30 godina
bar 3 meseca nezaposleno
100% oslobođenje od poreza
na 2 godine
čl.21g Invalid zaposlen u *normalnom* preduzeću 100% oslobođenje od poreza
na 3 godine
čl.21d Nezaposleno lice – starije od 45 godina
bar 6 meseci nezaposleno
100% oslobođenje od poreza
na 2 godine

 

OK, ovo mi deluje sve malo tupavo (kakve veze ima koliko ko ima godina i da li je na birou 5 ili 6 meseci – čista diskriminacija), ali štikliram kao “poreske olakšice – skapirane”

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

definiše *doprinosne* olakšice za zapošljavanje sličnih kategorija kao i zakon o porezu na dohodak

čl.45 st.1 Lica starija od 50 godina
nezaposleni bar 6 meseci
100% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 2 godine
čl.45 st.2 Lica starija od 45 godine
nezaposleni bar 6 meseci
80% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 2 godine
čl.45a st.1 Nezaposleno lice – pripravnik – mlađe od 30 godina
bez obzira koliko dugo je nezaposleno
80% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 2 godine
čl.45a st.2 Nezaposleno lice – mlađe od 30 godina
bar 3 meseca nezaposleno
80% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 2 godine
čl.45b Invalid 100% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 3 godine

 

Šta ovo znači na konkretnim primerima?

Recimo da imate radnika Miku koji je 29 godina star pripravnik, Žiku koji je 51 godinu star radnik i Simu koji ima 35 godina.

Recimo da i Miki i Žiki ugovorite po 100.000 din bruto platu – super bruto (koliko poslodavac plaća- grubo zaokružena cifra da uprosti primer): 118.000. Bez subvencija Mika i Žika primaju na ruke (opet grubo rečeno) oko 70000 din.

U Mikinom slučaju olakšice su:

  • 100% poreza na period od 3 godine –  oko 11000 mesečno
  • 100% doprinosa na teret poslodavca na period od 3 godine – oko 18000 mesečno

.
U Žikinom slučaju:

  • 100% poreza na period od 2 godine –  oko 11000 mesečno
  • 80% doprinosa na teret poslodavca na period od 3 godine – oko 14000 mesečno

.
U Siminom slučaju nema nikakvih olakšica jer ga broj njegovih godina diskvalifikuje za subvencionisanje

U Srbiji je zakonom propisan bruto obračun zarada, što znači da se plate ugovaraju u bruto iznosu tako da se do neto iznosa koji zaposleni prima na ruke dolazi oduzimanjem od bruto iznosa poreza i doprinosa na teret radnika. Drugim rečima, bruto je ugovorom fiksirana veličina u obračunu zarada.

S obzirom da je NETO = BRUTO – DOP.ZAP – POREZ, ove olakšice će rezultirati time da:

  • Mika i Žika prime po 11.000 din više (porez je 0 u ovoj formuli te se preliva u neto i ide njima u džep),
  • poslodavac će platiti oko 32.000 din mesečno manje za njihove plate (ne plaća doprinose na teret poslodavca)

.

…Ne važi

Po mom ličnom i skromnom mišljenju neko iz vlasti je prošle godine skontao da ovako odlazi previše para iz budžeta pa pošto nisu hteli da ukidaju subvencije, rešili su da ovo gore opisano izmene na način koji stavlja pod veliki znak pitanja smislenost subvencija za poslodavce i na taj način su ih de facto ukinuli.

Da pojasnim ovo malo…

Uredba o podsticanju zapošljavanja

je doneta prošle godine i njome se sve ovo gore navedeno ništi – obrasci OPJ i OD se uvek popunjavaju nulama (sem broja zaposlenih br.3 u OPJ i br.2 u OD), a zakone jednostavno treba ignorisati.

Uredba definiše sledeće uslove za ostvarivanje prava na subvencije:

  • poslodavac mora imati bar 50% učešća privatnog kapitala u preduzeću
  • broj zaposlenih tokom korišćenja subvencije ne sme biti manji od broja zaposlenih na dan 31.3.2011

 

Po uredbi,efekti subvencije su sledeći:

Tip zaposlenog Poreska subvencija Doprinosna subvencija
Zaposleni mlađi od 30 godina ili stariji od 45 godina
nezaposlen bar 6 meseci
100% poreza
na period od 12 meseci
100% doprinosa za PIO
na teret poslodavca i
na teret zaposlenog
na period od 12 meseci
Zaposleni starosti od 30-45 godina
nezaposlen bar 6 meseci
30% poreza
na period od 12 meseci
100% doprinosa za PIO
na teret poslodavca i
na teret zaposlenog
na period od 12 meseci

.
Subvencionisani iznosi se iskazuju na ZSP i ZSD obrascima koji se prilažu uz OPJ i OD obrasce.

Primer efekta uredbe o stimulisanju zapošljavanja

Kao što rekoh već, neću da ulazim u to koliko je glupavo i diskriminatorski subvencionisati po godinama, već ću ovde samo da uporedim efekte ove uredbe  na gore navedenom primeru obračuna Mike, Žike i Sime “po starom”.

Da se podsetimo primera sa grubo uprošćenim ciframa po starom

Bruto: 100.000, Super bruto: 118.000, Neto: 70.000. U Srbiji zakonom propisan bruto obračun zarada.

Nakon stupanja uredbe na snagu ovako izgleda efekat subvencija:

U Mikinom slučaju olakšice su:

  • 100% poreza na period od 12 meseci –  oko 10000 mesečno
  • 100% PIO doprinosa na teret poslodavca na period od 12 meseci – 11.000 mesečno
  • 100% PIO doprinosa na teret zaposlenog od 3 godine – oko 11.000 mesečno

.
U Žikinom slučaju:

    • 100% poreza na period od 12 meseci –  oko 10000 mesečno
    • 100% PIO doprinosa na teret poslodavca na period od 12 meseci – 11.000 mesečno
    • 100% PIO doprinosa na teret zaposlenog od 3 godine – oko 11.000 mesečno

.
U Siminom slučaju:

    • 30% poreza na period od 12 meseci –  oko 3000 mesečno
    • 30% PIO doprinosa na teret poslodavca na period od 12 meseci – 3300 mesečno
    • 30% PIO doprinosa na teret zaposlenog od 3 godine – oko 3300 mesečno

 

S obzirom da je NETO = BRUTO – DOP.ZAP – POREZ, ove olakšice će rezultirati time da:

  • Mika i Žika prime po 21.000 din više (porez + doprinos za pio na teret zaposlenog su nula te se to preliva u neto i ide njima u džep). Sima prima 6600 dinara veću platu.
  • poslodavac će platiti oko 25.000 din mesečno manje za njihove plate (oslobođen samo doprinosa za PIO na teret poslodavca)

 

Sumirano: nakon uredbe celokupni efekt subvencija po poslodavca je da na period od 12 meseci uplaćuju super bruto iznos zarade umanjen za 11% (ili 3%) bruto zarade na račun oslobođenja od PIO doprinosa.

(Ne)podsticanje zapošljavanja

Populistički gledano ovako koncipirane subvencije su bolje nego one definisane zakonom jer kao što vidite radnik dobija znatno veću udeo subvencije  i znatno je veći neto. Takođe, čak i zaposleni koji nisu imali pravo na subvencije po osnovu prethodno navedenih zakona (“Sima”) dobijaju određene subvencije.

Ipak, ako se efekt uredbe razmotri racionalno sa stanovišta njene namene – podsticanja zapošljavanja – može se vrlo lako videti koliko je ona negativna u poređenju sa prethodnim Zakonom definisanim subvencijama:

  • Prethodne subvencije je poslodavac ostvarivao na period od 2 i 3 godine, sada je to skraćeno na 12 meseci
  • Onaj koga treba stimulisati je poslodavac, a ne radnik. Efektivno povećano prelivanje subvencije u ruke zaposlenog ima smisla po meni kada je na tržištu manjak radne snage pa se poslodavcu želi pomoći u privlačenju deficitarnih talenata. U slučaju ogromne nezaposlenosti, poslodavac je taj koji se treba ubeđivati da primi “neiskusnog” radnika u situaciji kada ima ogromni fond “iskusne rezervne radne snage” – nezaposlenih. Žalosna situacija, ali ignorisati je ništi smisao subvencija.
  • Ako se na gornjim primerima vidi da Mika i Žika u prvih 12 meseci primaju po 20.000 dinara više (90.000 din neto) šta će se desiti nakon isteka tog perioda – 13.-og meseca? Kako poslodavac da objasni Miki I Žiki da im je plata sad “ista, ali 20.000 manja?” Da li poslodavac treba da diže bruto da bi održao neto i time održi 90.000 iznos? Da li će zaposleni da skonta da mu je 13-og meseca najbolje da da otkaz, radi na crno 6 meseci i opet se zaposli sa subvencijom?
  • Ako radnik po sopstvenoj volji da otkaz poslodavcu u tih 12 subvenciomih meseci, poslodavac je i u tom slučaju dužan da refundira revalorizovani iznos ostvarenih subvencija. Verujem da niej preterivanje reći da ovako definisan uslov refundiranja bukvalno stavlja poslodavce na milost i nemilost zaposlenih.
  • Da stvar bude najgora, ako Mika da otkaz 11-og meseca, poslodavac mora da refundira i 200.000 dinara koje je Mika odneo kući u svojoj neto zaradi. Ne radi se o refundiranju, već o plaćanju poslodavca iz svog džepa iznosa povećanog neta koji je radnik odneo na ruke. Ako već država hoće pošteno da postavi situaciju, neka propiše da u slučaju gubitka prava na subvencije obe strane participiraju u skladu sa tim koliku je korist ko ostvario od propale subvencije – znači poslodavac nek refundira svoj PIO doprinos,a Mika nek refundira svoj deo subvencija.

 

Zaključak

Što se mene (kao nekog ko uskoro registruje preduzeće u Srbiji) lično tiče – subvencije usled gore navedenih razloga nemaju nekog posebnog smisla, predstavljaju poslovni rizik uz minimalnu korist po mene kao preduzetnika.

Ako grešim, voleo bi da čujem to u komentarima pa da ja i ostali znamo u čemu grešim u ovom postu Smile

Takođe, voleo bih da čujem odgovor na dva pitanja na koja još uvek ne znam odgovor:

  • Šta je sa preskom olakšicom usled dobrovoljnog osiguranja? Da li je još uvek važeća?
  • Šta je sa invalidima? Više nemaju poseban tretman u olakšicama u plaćanju doprinosa i poreza?
    Invalid od 29 godina i zaposleni bez invaliditeta se sad tretiraju isto?
 

Posted by on 17.12.2012 in Plate

1 Comment

Web program za obračun zarada

Web program za plate – slušati zahteve korisnika ili ne?

Prošle nedelje sam nekolicini registrovanih omogućio pristup radnoj verziji najjednostavnijeg programa za obračun plata i od nekoliko ljudi sam dobio istu primedbu i sugestiju, koju sam odradio u zadnja 2 dana, ali i večeras ipak odlučio da odstranim taj već odrađeni kod.

Razlog  zašto sam to odlučio je po meni veoma zanimljiv i izlazi van suvoparnog konteksta programa za plate pa rekoh da podelim sa vama svoje rezonovanje na tu temu koristeći program za plate čisto kao pokazni primer.

Opis problema i sugestije

Opis problema je za mene bio prilično šokantan: “Kako da odštampam obračun zarade? Kako da ga snimim kao pdf fajl koji onda mogu da pošaljem svom klijentu? Kako da odštampam m4 obrazac?”

Evo stranice koja pokazuje spisak obračunatih zarada u stanju kakav je bio prošle nedelje na kome sam ja osmislio da se štampanje ostvari.

Složićete se verujem da kada vam više korisnika postave ovako bitno pitanje uvidite jako brzo da imate kritični problem u svom pristupu dizajna ekrana.

Analiza problema

Osnovni problem je očigledno to što na samom ekranu nije jasno uočljivo gde korisnik treba da klikne da bi odštampao obračun. To što u koloni izveštaji stoji link dokumentacija koji je po meni očigledno namenjen za to sudeći po povratnim informacijama ne znači apsolutno ništa.

Pošto je štampač opšte prihvaćen grafički simbol koji asocira na štampu, odmah menjam njime ovaj glupi link

Kao što vidite na ovom ekranu, ikona štampača je uočljiva u zadnjoj koloni – problem otkrivanja je rešen, a ista metafora se koristi i za sekciju zbirnih izveštaja.

Hm, testirajući rešenje sa par mojih testera dolazim do novog feedbacka – “zašto klik na štampač ne štampa nego mi pokaže moje dokumente na ekranu?”

Ok, validan feedback – tehnički precizno govoreći zaista se ne štampa ništa nego se pokazuje PDF dokument u Adobe Reader-u – menjam…

Feedback? “A šta je ovo crveno? Kako da odštampam obračun? Kako da ga snimim” – menjam….

Nekoliko revizija i iteracija sa mojim testerima i dolazim do rešenja koje obuhvata sve sugestije

Feedback na vizuelnu skicu – jednoglasan :

“Odlično. Sad imam dugme za štampu, za snimanje, za brisanje i za pregled. Kako to da ovo nisi odmah ovako odradio kad je ovako prosto i očigledno?”

Ništa, kad je tako – kodiram rešenje i testiram ga prošlu noć – problem rešen.

Međutim…

Iz nekog razloga meni nepoznatog, meni se rešenje nije dopadalo te sam danas vozeći se metroom na posao razmišljao o tome šta je ispravno ovde učiniti. Na ovom blogu sam više puta već pisao o tome kako mi je interes korisnika uvek na prvom planu pa čak i kad ide meni na štetu i ovo mi je izgledalo kao savršen primer gde moram da prihvatim da odradim nešto u šta ne verujem jer korisnici to traže.

Truckam se ja tako u metrou pospano sve do momenta dok se nisam setio one čuvene izjave Henrija Forda “Da sam pitao korisnike šta žele, tražili bi mi brže konje.” i to me nagnalo da krenem da razmišljam o tome zašto mi to oni traže.

Odgovor do koga sam ja došao razmišljajući na ovu temu se svodi na to da oni verovatno u svom obračunavanju plata koriste programe za obračun plata (dos, Windows – nebitno) i da im je u glavi mentalni model oko toga kako rade obračun zarada satkan oko toga kako aplikacije funkcionišu, a ne oko toga kako Web prirodno funkcioniše.

Ono što mi oni traže su dugmad koja iniciraju određene operacije što ima smisla u desktop svetu, ali nema u Web svetu koji je satkan od sadržaja prikazanog na ekranu povezanog sa drugim sadržajima hiper vezama itd.

Taj zaključak do koga sam došao me je naterao da preispitam danas šta je najbolje za moje korisnike i odgovor do koga sam ovo puta došao je potpuno drugačiji, a to je da je ispravna stvar da implementiram svoj sajt na najjednostavniji mogući način koji je najviše moguće usklađen sa “duhom Web-a” i da trebam da se fokusiram na propagiranje i edukaciju takvog pristupa jer je prihvatanje toga zaista u najboljem interesu mog korisnika iako znam da će naići na bitan inicijalni otpor.

Rešenje

Kao što vidite, ovo je jednostavno rešenje koje je funkcionalno povratak na početak gde je jedino odstupanje od Web duha grafički prikazani hiper link – tekstualni link na žalost niko ne vidi.

Poenta ovog ekrana je da pokaže spisak obračuna i omogući korisniku da pronađe onaj koji mu treba – ništa više od toga.

Kada korisnik želi da snimi/odštampa/pošalje on klikne na lupu (koja je najobičniji a href element) i onda mu se u novom tabu/prozoru otvara pdf dokument.

S obzirom da sam odlučio da nemam zasebno dugme za štampu, a imajući u vidu da je verovatno u 90% slučajeva željena štampa dokumenta automatski podrazumevano pokazujem momentalno dijalog za štampu korisniku istog momenta kada se učita izveštaj

U 90% slučajeva korisnik samo klikne Print (ili lupi Enter) i dokument se štampa – koristi se standardna funkcionalnost PDF readera.

Ok, štampa je pokrivena time na efikasan i elegantan način – šta je sa ostalim zahtevima? Kako da se snimi dokument i pošalje klijentu?

Po meni je najbolji odgovor na to – nemojte ni da snimate jer onda mu šaljete dokument emajlom, on nema vremena danas da pogleda, otvara to sutra, a vi u međuvremenu ispravili neku grešku u obračunu itd… Ja razumem da je sve to standardna procedura u tome kako većina ljudi radi danas, ali nam Web daje mnogo jednostavnije rešenje – Web adresu dokumenta.

Evo recimo na primeru gore, ako ja kopiram adresu iz mog browsera i pošaljem vam emajl-om vi ćete moći da je otvorite čak i da nemate nikakav nalog na papirima. Evo, probajte sami…

http://arhiva.papiri.rs/1034075907901927/2013/Plate/TEST_9792_Plata_2013_3.pdf

Osnovna prednost ovog pristupa je da se izbegava pojava više verzija dokumenata gde više ni vi ni klijent ne znate koja je poslednja – kad god klijent ili vi kliknete na gornji link videćete ažurnu verziju obračuna plate za jun 2012-e.

Ipak, recimo da se ne slažete sa mnom ili da iz nekog razloga da vi ipak želite da snimite dokument – šta onda?

Rešenje je prosto – koristite Web kako je standardno osmišljen na jedan od sledeća dva načina

Način 1 – povlačenje miša do dna stranice da se pojavi alatna traka sa operacijama reader-a

Način 2 – korišćenje menija samog browsera.

Zaključak

Ovo je po meni dobra ilustracija principa u koji ja verujem a sastoji se u tome da treba odabrati uvek pravi put koji je u najboljem interesu korisnika pa čak ako se to i kosi sa njegovim trenutnim zahtevima.

U ovom primeru ja sam umesto dodavanja dugmadi i pravljenja aplikacije od sajta, odabrao rešenje koje je jednostavno i elegantno i koje sa zasniva na standardnim principima kako Web funkcioniše.

To što moji korisnici možda nisu naviknuti na Web nije razlog da promenim svoju implementaciju već je to dobar pokazatelj da trebam da radim više na edukaciji i evanđelizmu po meni suštinski ispravnih rešenja.

A sad, nazad na programiranje – kraj meseca se bliži – treba sve utegnuti i završiti do tada Smeško