Knjigovodstvo u 2030.

Pre šesnaest godina pisao sam o Alanu Fordu, Pony Express-u i knjigovodstvenim programima. Klijent vodi svoju evidenciju, knjigovođa svoju, a između njih putuju papiri da bi neko još jednom uneo podatke koji već postoje u računaru. Pet godina kasnije, u tekstu o saradnji knjigovođe i klijenta, pojavio se i klijent koji dva sata čeka da sazna kakvo mu je stanje, dok knjigovođa pokušava da obradi kutiju dokumentacije pristiglu pred istek roka.

Danas imamo SEF, mobilne aplikacije i veštačku inteligenciju. Kada pričam sa ljudima o tome kako sarađuju sa svojim knjigovođom, neke od tih scena mi, međutim, i dalje zvuče poznato.

Kutija za cipele je u međuvremenu dobila i digitalnu verziju. Zove se „poslao sam ti na mejl“.

Mene tu već dugo zanima isti problem: koliko puta jedan podatak treba da prođe kroz nečije ruke da bismo završili posao? Ako račun postoji u jednom programu, pa ga neko prenese u drugi, pa klijent zove da pita šta se sa njim dogodilo, svi imaju posla oko istog podatka. Voleo bih da softver preuzme veći deo tog prenošenja i proveravanja. Priznajem, kao čovek koji pravi takav softver, nisam baš nepristrasan posmatrač.

Verujem da će do 2030. veliki deo svakodnevnog knjigovodstvenog posla malih i nano firmi preći u softver. U to ubrajam i deo poslova koje danas smatramo stručnijim i otpornijim na automatizaciju. Da bismo videli koliko ta promena može da bude velika, hajde prvo da raspakujemo šta sve klijent očekuje kada kaže: „To će moj knjigovođa.“

Četiri posla pod jednim imenom

Ako ste knjigovođa, verovatno ste tokom istog prepodneva unosili račune, pravili obračun, odgovarali na pitanje o nekoj uplati i podsećali klijenta da vam još nešto dostavi. Za klijenta je sve to knjigovodstvo. Meni je za ovu priču korisno da te poslove razdvojim u četiri grupe, jer se neće svi menjati na isti način.

Prikupi, pročitaj, razumi, evidentiraj

Klijent dobije račun za struju, gorivo ili neki softver, sakupi ih i dostavi knjigovođi. Neko donese papire, neko pošalje PDF, neko fotografiju na kojoj je sto oštriji od računa. Knjigovođa treba da pročita dokument, razume šta se poslovno dogodilo i pretvori to u odgovarajuću evidenciju: odredi konta, poreski tretman i ostale podatke potrebne za obradu.

Tu već čujem opravdan prigovor: „Nije to samo ukucavanje.“ Naravno da nije. Na računu možda piše šta je kupljeno, ali treba znati i za šta se koristi, kako se evidentira i koji uslovi važe. Ponekad bez dodatnog pitanja klijentu nema dobrog odgovora, koliko god fotografija bila oštra.

Slično je sa izvodom banke. Treba prepoznati uplatu, povezati je sa računom, proknjižiti proviziju i proveriti ostale promene. Kod prodavnice tu su dnevni promet, uplata pazara i prateća dokumentacija. Zajedničko tim poslovima je da nešto što se već dogodilo treba pravilno pretvoriti u podatke koje dalje možemo da koristimo.

SEF je deo tog puta već promenio. Ali ako elektronsku fakturu preuzmemo kao PDF, odštampamo je i ponovo ukucamo, dobar deo starog postupka ostaje. Pony Express je dobio bržu dostavu do štampača.

Napravi ono što klijentu treba

Knjigovođa zatim od tih podataka pravi nove dokumente i obračune. Obračuna zarade, pripremi poresku prijavu, od računa dobavljača napravi kalkulaciju robe i podatke za ažuriranje artikala i cena u kasi. Kada stigne račun stranog dobavljača softvera, proveri poreski tretman i, ako je potrebno, sastavi interni obračun sa pratećom dokumentacijom. Klijent je poslao jedan račun; kod knjigovođe je od njega nastalo još nekoliko zadataka.

Ponekad je zahtev mnogo neposredniji:

„Treba da fakturišem PP Miki 20.000 dinara. Možeš li ti to da mi napraviš?“

Može, naravno. Pa knjigovođa napravi i prodajni račun, pošalje ga klijentu i sačeka da ovaj proveri da li je sve kako treba. Koliko će takvih poslova završiti kod njega zavisi i od toga šta klijent ume i ima čime da uradi. Vlasniku male firme knjigovođa tako postane i čitavo administrativno odeljenje, iako to verovatno nije pisalo u prvom dogovoru.

Odgovori, podseti, pa podseti još jednom

„Ko mi još nije platio?“ „Šta mi dospeva ove nedelje?“ „Jesmo li platili onog dobavljača?“

Ako klijent nema ažurnu evidenciju ili ne ume da dođe do podatka, poziv knjigovođi je sasvim razuman izbor. Za njega je to pitanje od pola minuta. Ako ste sa druge strane telefona, vama je to još jedan prekid usred obračuna, kontrole ili razgovora sa drugim klijentom. Onda odgovor zakasni, klijent se iznervira, a vi se iznervirate što on ne razume da imate još posla. Oboje imate razlog da budete nezadovoljni istim postupkom.

Uz odgovaranje ide i ono što bih nazvao babysitting: treba tražiti dokument koji nedostaje, podsetiti klijenta da proveri fakturu na SEF-u, pošalje podatke za zaradu ili zatraži ispravku računa. Nije dovoljno reći „fali mi papir“. Treba objasniti koji papir, od koga da ga traži i do kada vam treba, pa proveriti da li ga je zaista tražio.

Knjigovođa tako postaje i podsetnik, i spisak obaveza, i osoba koja pamti ono što je klijent zaboravio. Dok sve funkcioniše, taj posao se slabo vidi. Kada nešto bude propušteno, odjednom ga svi primete.

Pogledaj šta sve to znači

Četvrti posao je onaj za koji bih voleo da knjigovođi ostaje više vremena. Da primeti da prodaja raste, a novca ima sve manje. Da sa klijentom razgovara o naplati, obavezama, kreditu ili opremi koju ovaj planira da kupi, pa da zajedno razmotre šta ta odluka znači za firmu.

Ovde se obično pojavi zaključak da je upravo to budućnost profesije: softver će obaviti rutinu, a knjigovođa će savetovati. Vratimo se za koji minut na tu podelu. Prvo da vidimo šta bi se dogodilo sa računom koji još putuje između dva programa.

Račun je već u računaru. Zašto ga ponovo unosimo?

Strukturirana elektronska faktura već sadrži dobavljača, stavke, količine, iznose i datume u obliku koji program može da preuzme. Kod običnog PDF-a te podatke tek treba izdvojiti iz dokumenta. Evropska komisija objašnjava tu razliku: za automatsku obradu važno je kako su podaci zapisani i razmenjeni. Samo slanje mejlom ne rešava taj deo posla.

I propisi guraju u tom pravcu. Evropska unija je usvojila paket ViDA, koji od 1. jula 2030. uvodi digitalno izveštavanje zasnovano na obaveznim e-fakturama za prekogranične transakcije između preduzeća unutar EU. Domaći promet ima svoja nacionalna pravila i rokove. Taj datum, dakle, ima određen obuhvat; moja očekivanja o svakodnevnom radu malih firmi idu šire od samog propisa.

Očekujem da će sve veći deo dokumentacije stizati pravo u program, kao podaci spremni za obradu. Prilično mi je teško da zamislim da ćemo 2030. ponovno ukucavanje tih istih podataka smatrati normalnim delom usluge.

Ostaće, naravno, računi van takvih sistema. Recimo, PDF koji dobijem od OpenAI-ja. Ili ona fotografija stola sa računom negde u kadru. Tu posao preuzimaju alati za čitanje dokumenata i izdvajanje podataka. Takvu obradu i klasifikaciju već imamo u Papirima, aplikaciji na kojoj radim.

Posle čitanja treba prepoznati događaj: račun za struju svrstati gde pripada, bankarsku proviziju prepoznati kao proviziju, uplatu povezati sa otvorenim računom. Kod poreskog tretmana može da zatreba još nešto. Za pravo na odbitak prethodnog PDV-a, na primer, mogu biti važni namena nabavke, status učesnika, propisani uslovi i dokumentacija koja ih potvrđuje. Sve to ne mora da piše na samom računu.

E, taj deo ne možemo rešiti tako što ćemo samo nabaviti bolji čitač PDF-a. Program mora da zna i šta mu nedostaje, kome da postavi pitanje i koji dokument da zatraži. Tu je danas sasvim razumljivo da se uključi knjigovođa.

Kada bih morao grubo da procenim današnje mogućnosti u tom složenijem delu, rekao bih: 80% automatske obrade i 20% slučajeva koje knjigovođa i AI zajedno razrešavaju. To je moja radna procena; kod jednog klijenta odnos može biti odličan, a kod drugog će se baš sva zanimljiva pitanja skupiti u istoj fascikli.

Za 2030. očekujem praktično potpunu automatizaciju i tog dela u uobičajenom poslovanju malih firmi. U to uključujem i sposobnost sistema da prepozna nedoumicu i zatraži ono što mu treba da je razreši. Klijent će i dalje morati da kaže za šta je nešto nabavio ili da pribavi dokument, ali ne vidim zašto bi svaki put morao da čeka da ga čovek pita.

Da bi to vredelo u praksi, iza svega moraju da stoje ažurni propisi, provereni obračuni i kontrole. Mora da se vidi na osnovu čega je nešto urađeno i da može da se ispravi. Kao programeru, meni je to deo posla koji treba napraviti. Natpis „AI“ na dugmetu neće ga završiti umesto nas.

PP Mika može da dobije račun i bez poziva knjigovođi

Vratimo se na onih 20.000 dinara. Zašto je klijent uopšte zvao knjigovođu da mu napravi račun?

Zamislite vlasnika male firme koji otvori program da pošalje jedan račun, a dočeka ga ekran pun knjigovodstvenih opcija. Knjigovođi te opcije trebaju: danas radi uslužnu firmu, sutra trgovinu, zatim uvoz, proizvodnju i različite poreske situacije. Bilo bi besmisleno da mu sakrijemo pola alata zato što sam ja odlučio da volim jednostavne ekrane.

Ali vlasniku male uslužne firme treba da izda račun, evidentira trošak i vidi ko mu duguje. Ako za to prvo mora da razume kako smo mi programeri organizovali knjigovodstvo, ostavili smo mu deo posla koji smo morali sami da završimo.

Zamišljam da taj isti klijent kaže aplikaciji:

„Napravi račun PP Miki na 20.000 dinara za uslugu koju smo dogovorili.“

Aplikacija pronađe partnera, pita ono što joj nedostaje, pripremi račun i pokaže ga korisniku. On proveri i potvrdi, a knjigovodstvena evidencija nastane u okviru tog postupka. Njegova ambicija je bila da pošalje račun i sada je to uradio, bez usputnog kursa kontnog okvira.

Slično može da izgleda i kod drugih poslova. Za zaradu klijent prijavi promenu ili odsustvo. Kod robe potvrdi šta je stiglo i odredi prodajnu cenu. Program od tih podataka pripremi obračune i dokumentaciju po ugrađenim pravilima. AI pomaže da se razume namera, prikupe podaci i objasni rezultat; same obračune rade proverene formule. Za množenje osnovice stopom već odavno imamo sasvim upotrebljive računare.

O softveru koji aktivno pomaže korisniku pisao sam i 2013. godine. Današnji AI daje mnogo više prostora da to ostvarimo. Verujem da će do 2030. veliki deo dokumenata koje knjigovođa sada pravi u ime klijenta nastajati neposredno u klijentovom radu. Složenost ostaje u programu, a čovek može da završi svoj posao.

„Samo nešto kratko“ može i u osam uveče

Kad su klijent i knjigovođa povezani sa istim ažurnim podacima, pitanje „ko mi nije platio?“ više ne mora da prekida nečiji obračun. Klijent pita aplikaciju, ona pročita otvorene stavke i odgovori. Ako poslednji bankovni podaci potiču od juče, to treba i da kaže, da današnjeg platišu ne bismo odmah zvali da proverimo gde je novac.

Odgovor može da stigne i u osam uveče, kada je klijent konačno stigao da pogleda posao, a knjigovođa se konačno odmorio od klijenata koji su „samo nešto kratko“ hteli da pitaju. Tu oboje dobijaju nešto vrlo konkretno: jedan odgovor kada mu treba, drugi mir da završi ono što je radio.

Isto važi za dobar deo podsećanja. Ako program zna koji dokument nedostaje, koji rok se približava i šta čeka klijentovu potvrdu, može da zatraži dokument, objasni sledeći korak i prati da li je završen. Za poznat rok dovoljno je dobro softversko pravilo. AI postaje koristan kada treba razumeti nejasan dokument ili objasniti klijentu šta tačno treba da uradi sa njim.

Naravno, neko će i dalje ignorisati obaveštenja. Uveren sam da će čovečanstvo tu veštinu uspešno preneti i u 2030. Povremeno će zato morati da se uključi knjigovođa, ali veliki deo svakodnevnog jurenja može da se završi pre tog poziva.

To je i pravac u kom razvijam Papire. Obrada i klasifikacija dokumenata već postoje, a radim na tome da klijent jednostavno izdaje račune, razgovara sa AI asistentom i rešava obaveze uz njegovu pomoć. Prvo izdanje planiram za decembar 2026. Zato me cela ova priča i zanima: pokušavam da deo nje pretvorim u proizvod koji može da završi konkretan posao.

A onda ćemo svi biti savetnici?

Došli smo do onog četvrtog posla. Ako softver preuzme dokumentaciju, obračune i veliki deo svakodnevnih pitanja, knjigovođa dobija više vremena da razume poslovanje klijenta. O pomeranju ka savetovanju piše i ACCA, uz naglasak na razumevanju klijenta, komunikaciji i odnosu koji se gradi sa njim. ICAEW je 2025. godine izneo sličan pogled: AI oslobađa vreme od rutine za važnija pitanja.

Sa tim delom se slažem. Ako ste do juče jurili račune, dobro je da sada imate vremena da primetite šta se kod klijenta menja. Zastao bih, međutim, kod pretpostavke da će automatizacija baš tu da se zaustavi.

Zamislimo firmu kojoj prodaja raste. Vlasnik zadovoljan, razmišlja o novoj opremi. U isto vreme kupci plaćaju sve kasnije, dok dobavljači traže novac u istim rokovima kao ranije. Firma na papiru napreduje, a na računu sve tesnije.

Koristan savet ovde počinje sasvim određenim poslom: uporediti kretanje prodaje i naplate, pogledati obaveze i pokazati šta bi kupovina opreme značila za novac u narednim mesecima. Sistem koji ima te podatke mogao bi da primeti promenu dok se ona razvija, pa da pokrene razgovor pre nego što vlasnik naruči mašinu. To je vrsta analize u kojoj očekujem veliki napredak AI-ja. I ICAEW u razmatranju budućnosti profesije govori o ulasku tih sistema u sve složenije oblasti odlučivanja.

„Dobro, ali brojke nisu cela firma.“

Nisu. Možda glavni kupac uskoro zatvara pogon. Možda sporija naplata potiče iz dogovora koji ima dobar poslovni razlog. Možda vlasnik hoće da smanji posao, a mi mu predlažemo kako da ga proširi. Bez njegovih ciljeva, odnosa prema riziku i okolnosti koje još nisu ni u jednoj evidenciji možemo da napravimo vrlo urednu analizu pogrešnog problema.

Zato dobar knjigovođa postavlja pitanja. I zato od sve boljih sistema očekujem da nauče da postavljaju takva pitanja, uz podatke koje već imaju. Ako nešto ne znaju, prvo treba to da saznaju, pa tek onda da predlažu šta dalje.

Po meni, softver će preuzeti i dobar deo savetovanja o svakodnevnom poslovanju male firme. Iskustvo knjigovođe i poznavanje klijenta imaće vrednost tamo gde vode do bolje odluke. Koliki će to deo posla biti 2030, ne znam. Ali ne bih unapred računao da će svaki sat oslobođen od unosa računa automatski postati sat savetovanja koji klijent traži i plaća.

A klijent ipak voli da popije kafu sa svojim knjigovođom

Voli, i taj odnos ima vrednost. Kada vas klijent godinama poznaje i zna da razumete njegov posao, ima dobar razlog da vas pozove kad treba da donese važnu odluku. Ovde me zanima šta će se dogoditi sa prilikama u kojima se takav odnos svakodnevno održava.

Klijent danas dođe da donese dokumentaciju, usput popije kafu i ispriča šta planira. Pozove zbog uplate, pa pomene da sa jednim kupcem nešto nije u redu. Pitate ga za račun koji nedostaje, a saznate i za posao koji je upravo ugovorio. Kroz te male, redovne kontakte knjigovođa upoznaje mnogo više od same evidencije.

Sad zamislite da račun sam stigne u program, odgovor o uplati klijent dobije u aplikaciji, a dokument koji nedostaje dostavi posle njenog podsetnika. Posao je završen, samo se vas dvoje tog dana niste čuli. Ako se tako završi većina svakodnevnih obaveza, i prilika za usputni razgovor biće manje.

Za rutinske stvari klijent će, verujem, sve češće prvo otvarati aplikaciju. U njoj će raditi, proveravati šta se događa i dobijati objašnjenja. Ako mu to redovno završava posao, gradiće i poverenje u taj način rada. Nekome će razgovor sa čovekom i dalje biti važan, a nekome će aplikacija biti dovoljna i za dobar deo pitanja koja danas čuva za knjigovođu.

Zato očekujem znatno ređi lični kontakt kod mnogih malih firmi. Ako ste do sada odnos sa klijentom održavali uglavnom kroz poslove koji će preći u aplikaciju, taj odnos će ubuduće tražiti više svesnog rada: razgovor o poslovanju, njegovim planovima i odlukama za koje zaista možete da mu pomognete.

I kafa će morati da ima neki povod bolji od preuzimanja fascikle.

Šta onda ostaje od današnjeg radnog dana?

Kada spojim ova četiri posla, vidim firmu u kojoj dokumenti uglavnom sami stižu u sistem, obračuni i evidencije nastaju tokom rada, a vlasnik dobija odgovore i podsetnike onda kada su mu potrebni. Softver prati i šta se menja u poslovanju, postavlja pitanja i pomaže da se razmotri sledeći potez.

Naravno, neće svi stići jednako daleko u isto vreme. Za klijenta čiji su podaci uredni i povezani taj put će biti mnogo kraći nego za onog kome i dalje treba tri puta tražiti isti račun. Propisi, navike i kvalitet sistema uticaće na brzinu promene. Ipak, verujem da će do 2030. klijentu za svakodnevno poslovanje trebati znatno manje neposrednog rada knjigovođe, čak i kada knjigovođa uz nove alate bude mogao mnogo temeljnije da prati njegov posao.

Potreba za tačnim evidencijama, dobrim obračunima i razumevanjem poslovanja ostaje. Menja se količina ljudskog rada potrebna da do tih rezultata dođemo.

Ako ste knjigovođa, probajte da kroz tu podelu pogledate jedan svoj radni dan. Koliko vremena odlazi na podatke, koliko na pravljenje dokumenata, koliko na odgovore i podsećanja, a koliko na razgovor koji klijentu promeni odluku? Od tog odnosa, po meni, počinje razgovor o tome kako će izgledati agencija koju će taj klijent želeti da angažuje 2030.

O njenoj organizaciji, ponudi i načinu naplate pisaću u sledećem tekstu: Knjigovodstvene agencije u 2030.

A kutije za cipele bi do tada stvarno mogle da se vrate svom prvobitnom poslu.

Čitamo se,
Nikola