Gejmifikacija

Zabavni knjigovodstveni programi

Jedan od razloga zašto uporno koristite knjigovodstveni program na koji se žalite svima godinama su percipirani migratorni rizici koji se svode u suštini na dve stvari:

  • Menjanje programa za knjigovodstvo je poslovni i finansijski rizik
  • Testiranje drugog novog programa za knjigovodstvo je zastrašujuće jer su svi kompleksni i potpuno drugačiji od toga što danas koristite.

Današnji post je posvećen jednom od načina na koji proizvođač knjigovodstvenih programa može da umanji frustraciju korisnika izazvanog testiranjem novog programa za knjigovodstvo – gejmifikaciji.

Šta je gejmifikacija?

Gejmifikacija se zasniva na tome da svi ljudi (barem u jednom delu života) vole da se igraju, da kroz igru uče određene stvari i da u svim igrama postoji određeni set zajedničkih principa koji taj proces učenja čini zabavnim i lakim.

S obzirom da dobar deo čitaoca ovog bloga, pamti vreme “pre interneta i kompjutera”, da pojasnim ukratko šta je to gejmifikacija konkretno na nekoliko različitih primera .

World of Warcaft.

WoW je jedna od najpoznatijih internet igrica koja se odvija u oooogromnom virtuelnom svetu. Prvi put kada se prijavite na server gde se igra stvori se vaš igrački lik na nekoj livadi gde desetine ljudi oko vas nešto trče, neke životinje idu gore dole i vi bukvalno nemate predstavu šta da radite.

Da nema gejmifikacije, posle jedno 5 minuta bi rekli “Ovo je glupost” i otišli, ali pošto su autori igrice svesni toga oni vam odmah pokažu nekog tamo čikicu koji ima iznad glave znak pitanja, vi odete do njega i on vam da zadatak da uradite to i to (npr. ubijte 5 vuka). Kada završite dati zadatak, on vas nagradi sa određenim brojem zlatnika i da vam sledeći zadatak. Zadaci su povezani i idu ka sve složenijim, tako da vi prateći te zadatke korak po korak prelazite celu ogromnu igricu. WoW igrica vas bukvalno uzme za ruku i vodi od početka do kraja.

Facebook

Ista priča sa fejsbukom. Zamislite da kreirate nalog i da vam se učita početna stranica, bez ikakvih prijatelja, slika, novosti itd. Šta bi ste radili? “Ovo je glupost” i otišli.

Naravno da su fb-ovci svesni toga, te je (po rečima Mark Zuckeberg-a) njihova procena da bi Fejsbuk imao smisla za novog korisnika, potrebno da ima bar 20 prijatelja, tako  da je njihov čikica sa znakom pitanja koji vas dočeka predstavljen početnim ekranom kojim vam pronalazi vaše prijatelje, vodi kroz proces popunjavanja formulara itd.

A ako kojim slučajem preskočite ove ekrane, čeka vas čikica broj 2 – sama Facebook stranica.

Desk.com

je jedan od poznatijih sajtova za objedinjeno pružanje korisničke podrške istovremeno putem nekoliko glavnih kanala (email, socijalne mreže itd). Njihova gejmifikacija se sastoji u tome da u levom delu ekrana prikazuju listu zadataka koje korisnik može da ispuni ako želi da dobije nagradu u vidu određenog broja sati korišćenja, dodatnih agenata itd.

Gejmifikacija i knjigovodstveni programi

Ok, sada kada smo definisali šta je gejmifikacija, da se vratimo na originalnu temu i pogledamo kako izgleda primitivan ali ilustrativan primer gejmifikacije u poslovnim aplikacijama, na primeru mog kadceplata.com sajta za obračun plata.

Dizajnerski cilj kome je podređena gejmifikacija je da učini prvo probnog korišćenja bezbolno i brzo u toj meri da svako ko proba od nule do obračunate zarade dođe u samo par minuta

Način na koji to postižem je naravno – gejmifikacija – koja je trenutno primitivna, ali je koncept koji definitivno kasnije u toku godine planiram da unapredim i proširim i na druge segmente knjigovodstvenog programa na kome radim.

Prvi utisak

Kada korisnik kreira prvi put nalog ovo je izgled stranice koji ga dočeka

U zaglavlju ekrana, na istaknutom delu odmah obavestim korisnika da sam mu poslao email koji sadrži podatke neophodne da se kasnije ponovo prijavi na sajt.

U donjem delu korisniku prikazujem tri koraka koja treba da pređe da bi obračunao platu gde je samo prvi jasno vidljiv i podebljan, a druga dva služe samo da bi imao predstavu o tome da nakon prvog ima još koraka pa su trenutno sivi i teško čitljivi da ne odvlače pažnju – korak po korak.
Takođe tu je i nagrada za uspešno završeni zadatak – jedan besplatni obračun zarade.

U navigacionom delu je i sam interfejs sajta je podređen takođe gejmifikaciji i pokazuje samo delove koji su dostupni korisniku na datom zadatku – da se smanji inicijalna složenost sa kojom je korisnik suočen inicijalno.

Poenta ovog prvog ekrana je dakle očigledna:

  • minimalno uplašiti korisnika koji prvi put vidi sajt/program sakrivanjem kompleksnosti
  • obavestiti ga šta je do sada ostvario
  • obavestiti ga koji je prvi korak koji treba da preduzme i koja je nagrada za to.

Drugi korak

Jednom kada je korisnik podesio opcije za obračun zarade na nivou preduzeća i vrati se na početni ekran, on je prilagođen novom stanju i sledećem zadatku

Kao što vidite zadatak broj jedan je sada “precrtan” jer su opcije podešene. Sledeći zadatak “unos podataka zaposlenog” je podebljan i istaknut sa jasno označenim zadatkom “odaberite stavku menija Zaposleni” i sa jasno označenom nagradom za obavljeni zadatak – još jedan besplatni obračun zarada.

Korisnički interfejs je prilagođen novom zadatku tako da pored Opcija u meniju se pojavila i stavka “Zaposleni“ neophodna za ovaj zadatak.

I tako nakon koraka dva, korak tri sa novim zadatkom, korak četiri itd sve do obračunate minimalne zarade novog preduzeća u samo 2 minute

Zaključak

Knjigovodstveni programi su kompleksne poslovne aplikacije i zahtevaju znatnu mentalnu i emocionalnu “žrtvu” korisnika koji želi da ih proba u potrazi za savršenim knjigovodstvenim programom, a ovde prikazana tehnika gejmifikacije je po mom mišljenju smislena i primenljiva čak i u probnim verzijama poslovnih aplikacijama i vodi ka povećanju procenta  “konverzije” znatiželjnih prolaznika u korisnike knjigovodstvenog programa.

Obračun zarada–porodilje

Obračun zarada – porodiljsko odsustvo

Današnji članak se odnosi na tematiku sa kojom se obaram zadnje dve nedelje obračunom zarada za zaposlene koji se nalaze na porodiljskom i trudničkom odsustvu radeći na najprostijem programu za obračun zarada – kadceplata.com

Kao i obično, pre nego što krenem, da napomenem da nisam ni knjigovođa ni pravnik i da sve što ovde pročitate je ono u šta sam ja naučio, u šta iskreno verujem da je istina i što želim da podelim sa ostalima koji tragaju za istim informacijama i skratim im malo (nadam se) vreme utraćeno na razumevanju ovoga.

Porodiljsko odsustvo

ili kako se pravilno zove “Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta” je definisano Zakonom o radu gde su članu 94 definiše da zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo najranije 45 dana , a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca posle porođaja, a zaposlena žena nakon isteka ta tri meseca ima pravo pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. U slučaju da se radi o 3+ detetu porodiljsko odsustvo je dve godine (koje može da koristi majka, ili godinu dana majka, godinu dana otac).

Da bi se (kao) sprečile mahinacije sa veštačkim prijavama trudnica sa astronomskim platama, država je propisala da je iznos naknade zarade koja se prima tokom porodiljskog jednaka proseku 12 poslednjih zarada koje prethode mesecu kada se otpočinje porodiljsko.

Iznos tih zarada koje ulaze u prosek nije pun iznos već se dobija kada se iz neto zarade odbiju dodaci (npr. regres i topli obrok) pa se taj iznos ubruti. Drugim rečima neto iznosom se smatra samo osnovna zarada + minuli rad. Sve ovo naravno jer Fond refundira samo osnovnu zaradu i minuli rad naravno. Naravoučenije: 100 din mesečno regres, 10 din topli obrok/dan.

U slučaju kada zaposlena radi kod trenutnog poslodavca manje od 12 meseci, nedostajući podaci se dopunjuju sa 50% prosečne zarade u Srbiji za mesec koji prethodi porodiljskom.

Ako je zaposlena radila više od 6 meseci kod trenutnog poslodavca, onda se koristi 100% tog prosečnog iznosa. Ako je zaposlena radila od 3 do 6 meseci, onda se koristi 60% tog prosečnog iznosa. Ako je radila manje od 3 meseca, onda e koristi 30% tog prosečnog iznosa.

Ako je zaposlena promenila preduzeće bez ijednog dana prekida staža (počela odmah da radi sledećeg dana u trenutnom nakon prekida radnog odnosa u prethodnom) i prethodni radni staž se računa.

Iznos mesečne porodiljske naknade ne može biti niži od propisane minimalne zarade za mesec kada se zarada isplaćuje. Ovo u praksi ima uticaj samo u slučajevima kada je porodilja radila oko minimalaca, više od 12 meseci i kada je u toku porodiljskog država podigla iznos minimalne zarade. U suprotnom 50% prosečne plate je iznos koji je veći od minimalne zarade i podiže prosečnu zaradu preko minimalne.

Stopa doprinosa za PIO na teret isplatioca je 22%, iznos poslodavac isplaćuje zaposlenom, a država mu ga onda naknadno refundira.

Da pogledamo sve ovo na nekim prostim primerima…

Recimo da imamo dve trudnice u preduzeću koje sve otpočinju porodiljsko 1. decembra 2012-e godine.

Trudnica A, radi u preduzeću već 5 godina i ima 100.000 din platu.

Trudnica B, radi u preduzeću 4 meseca i ima 100.000 din  platu.

(Da uprostim priču pod platom podrazumevam bruto iznos gde je osnovica za ubrućivanje samo OZ+MRAD)

Za trudnicu A, obračun porodiljske naknade je jednostavan:

(12 x 100.000)  / 12 * 100% = 100.000 mesečno

Za trudnicu B, obračun porodiljske naknade je malo komplikovaniji..

Prosečna bruto zarada za novembar 2012 (mesec koji prethodi otpočinjanu porodiljskog) – 58.914 din a 50% od toga je 29.457 din.

prosečna zarada: (4 x 100.000 + 8 x 29.457) / 12 = 52.971,33 din

pošto je radila više od 3, a manje od 6 meseci korigujemo zaradu na 60% iznosa

60% od 52.971,33 =  31.782,80 din mesečno

Čemu to služi, a uz to i ne radi?

Ok, sva ova papazjanija oko toga kako država sebe štiti od malverzacija me (naravno) nagnala na razmišljanje kako da se te “zaštite”  pobede i na moje  iznenađenje čak i laiku kao što sam ja ne treba više od 5 minuta da nađe način za to.

Recimo da imate suprugu koja je upravo otkrila da je trudna mesec i po i da hoćete da “prevarite državu”, evo recepta.

Pošto je supruga u pola drugog meseca trudnoće, a trudničko mora da se otvori najkasnije 28 dana pre termina, odmah je prijavite kao zaposlenu u vašoj firmi sa neto platom od 100.000 dinara što je negde oko 160.000 din. super bruto iznosa – koji mesečno morate da uplatite.

S obzirom da vaša supruga (nadam se) tih 100.000 din vraća u kućni budžet, tih 6 meseci vaše preduzeće košta 6 x 60.000 = 360.000 din.

S obzirom da je radila samo 6 meseci, njena naknada se obračunava tako što se za prosečnu zaradu pored isplaćenih 6 zarada  koriste i šest puta 50% prosečne zarade. Grubo ilustrovano (korišćenjem neto iznosa)

6 x 100.000 + 6 x 25.000 = 750.000 din / 12 = 62.500 din.

Znači, za 12 meseci na porodiljskom vaša supruga bi primala (grubo sračunato) oko 60.000 din neto iznosa te bi za godinu dana primila 720.000 din. Uloženi novac – dupliran.

Ako je dete treće i trudničko traje 2 godine, dobijate oko milion i po dinara.

Moje rezonovanje je sigurno pogrešno, jer je prosto nemoguće da neko na toliko očigledno lak način izigra sve te zaštite koje su visprene birokrate smislile da zaštite državu od zlih trudnica i zakomplikovali obračun zarada. A možda i nije, sve je moguće u zemlji međ šljivama, pa što ne bi i to Smeško

Obračun zarada – subvencije

Podsticanje zapošljavanja – poreske i doprinosne olakšice u Srbiji

Zadnjih par dana sam nešto bolestan i ne mogu da sedim dugo ispred računara i radim na najprostijem programu za obračun zarada – kadceplata.com pa sam odlučio da malo proučim zakonsku legislativu kako se radi jedan od poslednjih delova koji mi fale u programu – subvencije.

Ono što sam našao i pročitao me je dobrano zbunilo i trebalo mi je par dana da izbistrim u glavi kako se te subvencije rade i čemu (ne)služe, pa pošto verujem da ima dosta ljudi koji su laici kao i ja (nisu pravnici i računovođe) i koje zanima kako/šta/koliko dobijaju subvencijama odlučio sam da pribeležim javno rezultate svog istraživanja pa možda to i nekom uštedi par dana života koje sam ja bacio na ovo.

Kao i obično: ja nisam ni knjigovođa ni pravnik.

Sve dole navedeno je moje shvatanje problematike subvencija  koje potpuno iskreno i transparentno delim sa vama i koje verujem da je tačno, ali preporučujem da ipak o svemu rečenom vi razmislite svojom glavom i donesete sami svoj sud.

Puji, pike…

S obzirom da ja verujem da su programi za obračun zarada glorifikovani digitroni za obračunavanje veličina kojim se popunjavaju obrasci koje je država propisala kako bi bila sigurna da njoj niko ne zakida na njenom reketu – svoju potragu sam krenuo od obrazaca.

Odmah sam našao dva osnovna obrasca na kojima se subvencije spominju:

Opj obrazac – umanjenje obračunatog poreza

OD obrazac – umanjenje doprinosa

Otvorim moju fasciklu plate/zakoni i između 120 dokumenata nađem ta dva zakona i njihove zakone o izmenama zakona koji se spominju u obrascima i naučim sledeće (sumirano i suženo na suštinu)

Zakon o porezu na dohodak građana

definiše poreske olakšice/oslobođenja u sledećim slučajevima

čl.21 Invalid zaposlen u preduzeću registrovaneom za zapošljavanje lica sa invaliditetom 100% oslobođenje od poreza
trajno
čl.21a Zaposleni plaća privatno penziono osiguranje do 4647 din mesečno
čl.21b Neka dubiozna od slučaja zapošljavanja u 2005-oj godini
čl.21v st1 Nezaposleno lice – pripravnik – mlađe od 30 godina
bez obzira koliko dugo je nezaposleno
100% oslobođenje od poreza
na 3 godine
čl.21v st2 Nezaposleno lice – mlađe od 30 godina
bar 3 meseca nezaposleno
100% oslobođenje od poreza
na 2 godine
čl.21g Invalid zaposlen u *normalnom* preduzeću 100% oslobođenje od poreza
na 3 godine
čl.21d Nezaposleno lice – starije od 45 godina
bar 6 meseci nezaposleno
100% oslobođenje od poreza
na 2 godine

OK, ovo mi deluje sve malo tupavo (kakve veze ima koliko ko ima godina i da li je na birou 5 ili 6 meseci – čista diskriminacija), ali štikliram kao “poreske olakšice – skapirane”

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

definiše *doprinosne* olakšice za zapošljavanje sličnih kategorija kao i zakon o porezu na dohodak

čl.45 st.1 Lica starija od 50 godina
nezaposleni bar 6 meseci
100% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 2 godine
čl.45 st.2 Lica starija od 45 godine
nezaposleni bar 6 meseci
80% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 2 godine
čl.45a st.1 Nezaposleno lice – pripravnik – mlađe od 30 godina
bez obzira koliko dugo je nezaposleno
80% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 2 godine
čl.45a st.2 Nezaposleno lice – mlađe od 30 godina
bar 3 meseca nezaposleno
80% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 2 godine
čl.45b Invalid 100% oslobođenje doprinosa na teret poslodavca
na 3 godine

Šta ovo znači na konkretnim primerima?

Recimo da imate radnika Miku koji je 29 godina star pripravnik, Žiku koji je 51 godinu star radnik i Simu koji ima 35 godina.

Recimo da i Miki i Žiki ugovorite po 100.000 din bruto platu – super bruto (koliko poslodavac plaća- grubo zaokružena cifra da uprosti primer): 118.000. Bez subvencija Mika i Žika primaju na ruke (opet grubo rečeno) oko 70000 din.

U Mikinom slučaju olakšice su:

  • 100% poreza na period od 3 godine –  oko 11000 mesečno
  • 100% doprinosa na teret poslodavca na period od 3 godine – oko 18000 mesečno

.
U Žikinom slučaju:

  • 100% poreza na period od 2 godine –  oko 11000 mesečno
  • 80% doprinosa na teret poslodavca na period od 3 godine – oko 14000 mesečno

.
U Siminom slučaju nema nikakvih olakšica jer ga broj njegovih godina diskvalifikuje za subvencionisanje

U Srbiji je zakonom propisan bruto obračun zarada, što znači da se plate ugovaraju u bruto iznosu tako da se do neto iznosa koji zaposleni prima na ruke dolazi oduzimanjem od bruto iznosa poreza i doprinosa na teret radnika. Drugim rečima, bruto je ugovorom fiksirana veličina u obračunu zarada.

S obzirom da je NETO = BRUTO – DOP.ZAP – POREZ, ove olakšice će rezultirati time da:

  • Mika i Žika prime po 11.000 din više (porez je 0 u ovoj formuli te se preliva u neto i ide njima u džep),
  • poslodavac će platiti oko 32.000 din mesečno manje za njihove plate (ne plaća doprinose na teret poslodavca)

.

…Ne važi

Po mom ličnom i skromnom mišljenju neko iz vlasti je prošle godine skontao da ovako odlazi previše para iz budžeta pa pošto nisu hteli da ukidaju subvencije, rešili su da ovo gore opisano izmene na način koji stavlja pod veliki znak pitanja smislenost subvencija za poslodavce i na taj način su ih de facto ukinuli.

Da pojasnim ovo malo…

Uredba o podsticanju zapošljavanja

je doneta prošle godine i njome se sve ovo gore navedeno ništi – obrasci OPJ i OD se uvek popunjavaju nulama (sem broja zaposlenih br.3 u OPJ i br.2 u OD), a zakone jednostavno treba ignorisati.

Uredba definiše sledeće uslove za ostvarivanje prava na subvencije:

  • poslodavac mora imati bar 50% učešća privatnog kapitala u preduzeću
  • broj zaposlenih tokom korišćenja subvencije ne sme biti manji od broja zaposlenih na dan 31.3.2011

Po uredbi,efekti subvencije su sledeći:

Tip zaposlenog Poreska subvencija Doprinosna subvencija
Zaposleni mlađi od 30 godina ili stariji od 45 godina
nezaposlen bar 6 meseci
100% poreza
na period od 12 meseci
100% doprinosa za PIO
na teret poslodavca i
na teret zaposlenog
na period od 12 meseci
Zaposleni starosti od 30-45 godina
nezaposlen bar 6 meseci
30% poreza
na period od 12 meseci
100% doprinosa za PIO
na teret poslodavca i
na teret zaposlenog
na period od 12 meseci

.
Subvencionisani iznosi se iskazuju na ZSP i ZSD obrascima koji se prilažu uz OPJ i OD obrasce.

Primer efekta uredbe o stimulisanju zapošljavanja

Kao što rekoh već, neću da ulazim u to koliko je glupavo i diskriminatorski subvencionisati po godinama, već ću ovde samo da uporedim efekte ove uredbe  na gore navedenom primeru obračuna Mike, Žike i Sime “po starom”.

Da se podsetimo primera sa grubo uprošćenim ciframa po starom

Bruto: 100.000, Super bruto: 118.000, Neto: 70.000. U Srbiji zakonom propisan bruto obračun zarada.

Nakon stupanja uredbe na snagu ovako izgleda efekat subvencija:

U Mikinom slučaju olakšice su:

  • 100% poreza na period od 12 meseci –  oko 10000 mesečno
  • 100% PIO doprinosa na teret poslodavca na period od 12 meseci – 11.000 mesečno
  • 100% PIO doprinosa na teret zaposlenog od 3 godine – oko 11.000 mesečno

.
U Žikinom slučaju:

    • 100% poreza na period od 12 meseci –  oko 10000 mesečno
    • 100% PIO doprinosa na teret poslodavca na period od 12 meseci – 11.000 mesečno
    • 100% PIO doprinosa na teret zaposlenog od 3 godine – oko 11.000 mesečno

.
U Siminom slučaju:

    • 30% poreza na period od 12 meseci –  oko 3000 mesečno
    • 30% PIO doprinosa na teret poslodavca na period od 12 meseci – 3300 mesečno
    • 30% PIO doprinosa na teret zaposlenog od 3 godine – oko 3300 mesečno

S obzirom da je NETO = BRUTO – DOP.ZAP – POREZ, ove olakšice će rezultirati time da:

  • Mika i Žika prime po 21.000 din više (porez + doprinos za pio na teret zaposlenog su nula te se to preliva u neto i ide njima u džep). Sima prima 6600 dinara veću platu.
  • poslodavac će platiti oko 25.000 din mesečno manje za njihove plate (oslobođen samo doprinosa za PIO na teret poslodavca)

Sumirano: nakon uredbe celokupni efekt subvencija po poslodavca je da na period od 12 meseci uplaćuju super bruto iznos zarade umanjen za 11% (ili 3%) bruto zarade na račun oslobođenja od PIO doprinosa.

(Ne)podsticanje zapošljavanja

Populistički gledano ovako koncipirane subvencije su bolje nego one definisane zakonom jer kao što vidite radnik dobija znatno veću udeo subvencije  i znatno je veći neto. Takođe, čak i zaposleni koji nisu imali pravo na subvencije po osnovu prethodno navedenih zakona (“Sima”) dobijaju određene subvencije.

Ipak, ako se efekt uredbe razmotri racionalno sa stanovišta njene namene – podsticanja zapošljavanja – može se vrlo lako videti koliko je ona negativna u poređenju sa prethodnim Zakonom definisanim subvencijama:

  • Prethodne subvencije je poslodavac ostvarivao na period od 2 i 3 godine, sada je to skraćeno na 12 meseci
  • Onaj koga treba stimulisati je poslodavac, a ne radnik. Efektivno povećano prelivanje subvencije u ruke zaposlenog ima smisla po meni kada je na tržištu manjak radne snage pa se poslodavcu želi pomoći u privlačenju deficitarnih talenata. U slučaju ogromne nezaposlenosti, poslodavac je taj koji se treba ubeđivati da primi “neiskusnog” radnika u situaciji kada ima ogromni fond “iskusne rezervne radne snage” – nezaposlenih. Žalosna situacija, ali ignorisati je ništi smisao subvencija.
  • Ako se na gornjim primerima vidi da Mika i Žika u prvih 12 meseci primaju po 20.000 dinara više (90.000 din neto) šta će se desiti nakon isteka tog perioda – 13.-og meseca? Kako poslodavac da objasni Miki I Žiki da im je plata sad “ista, ali 20.000 manja?” Da li poslodavac treba da diže bruto da bi održao neto i time održi 90.000 iznos? Da li će zaposleni da skonta da mu je 13-og meseca najbolje da da otkaz, radi na crno 6 meseci i opet se zaposli sa subvencijom?
  • Ako radnik po sopstvenoj volji da otkaz poslodavcu u tih 12 subvenciomih meseci, poslodavac je i u tom slučaju dužan da refundira revalorizovani iznos ostvarenih subvencija. Verujem da niej preterivanje reći da ovako definisan uslov refundiranja bukvalno stavlja poslodavce na milost i nemilost zaposlenih.
  • Da stvar bude najgora, ako Mika da otkaz 11-og meseca, poslodavac mora da refundira i 200.000 dinara koje je Mika odneo kući u svojoj neto zaradi. Ne radi se o refundiranju, već o plaćanju poslodavca iz svog džepa iznosa povećanog neta koji je radnik odneo na ruke. Ako već država hoće pošteno da postavi situaciju, neka propiše da u slučaju gubitka prava na subvencije obe strane participiraju u skladu sa tim koliku je korist ko ostvario od propale subvencije – znači poslodavac nek refundira svoj PIO doprinos,a Mika nek refundira svoj deo subvencija.

Zaključak

Što se mene (kao nekog ko uskoro registruje preduzeće u Srbiji) lično tiče – subvencije usled gore navedenih razloga nemaju nekog posebnog smisla, predstavljaju poslovni rizik uz minimalnu korist po mene kao preduzetnika.

Ako grešim, voleo bi da čujem to u komentarima pa da ja i ostali znamo u čemu grešim u ovom postu Smile

Takođe, voleo bih da čujem odgovor na dva pitanja na koja još uvek ne znam odgovor:

  • Šta je sa preskom olakšicom usled dobrovoljnog osiguranja? Da li je još uvek važeća?
  • Šta je sa invalidima? Više nemaju poseban tretman u olakšicama u plaćanju doprinosa i poreza?
    Invalid od 29 godina i zaposleni bez invaliditeta se sad tretiraju isto?

Web program za obračun zarada

Web program za plate – slušati zahteve korisnika ili ne?

Prošle nedelje sam nekolicini registrovanih omogućio pristup radnoj verziji najjednostavnijeg programa za obračun plata i od nekoliko ljudi sam dobio istu primedbu i sugestiju, koju sam odradio u zadnja 2 dana, ali i večeras ipak odlučio da odstranim taj već odrađeni kod.

Razlog  zašto sam to odlučio je po meni veoma zanimljiv i izlazi van suvoparnog konteksta programa za plate pa rekoh da podelim sa vama svoje rezonovanje na tu temu koristeći program za plate čisto kao pokazni primer.

Opis problema i sugestije

Opis problema je za mene bio prilično šokantan: “Kako da odštampam obračun zarade? Kako da ga snimim kao pdf fajl koji onda mogu da pošaljem svom klijentu? Kako da odštampam m4 obrazac?”

Evo stranice koja pokazuje spisak obračunatih zarada u stanju kakav je bio prošle nedelje na kome sam ja osmislio da se štampanje ostvari.

 

Složićete se verujem da kada vam više korisnika postave ovako bitno pitanje uvidite jako brzo da imate kritični problem u svom pristupu dizajna ekrana.

Analiza problema

Osnovni problem je očigledno to što na samom ekranu nije jasno uočljivo gde korisnik treba da klikne da bi odštampao obračun. To što u koloni izveštaji stoji link dokumentacija koji je po meni očigledno namenjen za to sudeći po povratnim informacijama ne znači apsolutno ništa.

Pošto je štampač opšte prihvaćen grafički simbol koji asocira na štampu, odmah menjam njime ovaj glupi link

Kao što vidite na ovom ekranu, ikona štampača je uočljiva u zadnjoj koloni – problem otkrivanja je rešen, a ista metafora se koristi i za sekciju zbirnih izveštaja.

Hm, testirajući rešenje sa par mojih testera dolazim do novog feedbacka – “zašto klik na štampač ne štampa nego mi pokaže moje dokumente na ekranu?”

 

Ok, validan feedback – tehnički precizno govoreći zaista se ne štampa ništa nego se pokazuje PDF dokument u Adobe Reader-u – menjam…

Feedback? “A šta je ovo crveno? Kako da odštampam obračun? Kako da ga snimim” – menjam….

Nekoliko revizija i iteracija sa mojim testerima i dolazim do rešenja koje obuhvata sve sugestije

 

Feedback na vizuelnu skicu – jednoglasan :

“Odlično. Sad imam dugme za štampu, za snimanje, za brisanje i za pregled. Kako to da ovo nisi odmah ovako odradio kad je ovako prosto i očigledno?”

Ništa, kad je tako – kodiram rešenje i testiram ga prošlu noć – problem rešen.

Međutim…

Iz nekog razloga meni nepoznatog, meni se rešenje nije dopadalo te sam danas vozeći se metroom na posao razmišljao o tome šta je ispravno ovde učiniti. Na ovom blogu sam više puta već pisao o tome kako mi je interes korisnika uvek na prvom planu pa čak i kad ide meni na štetu i ovo mi je izgledalo kao savršen primer gde moram da prihvatim da odradim nešto u šta ne verujem jer korisnici to traže.

Truckam se ja tako u metrou pospano sve do momenta dok se nisam setio one čuvene izjave Henrija Forda “Da sam pitao korisnike šta žele, tražili bi mi brže konje.” i to me nagnalo da krenem da razmišljam o tome zašto mi to oni traže.

Odgovor do koga sam ja došao razmišljajući na ovu temu se svodi na to da oni verovatno u svom obračunavanju plata koriste programe za obračun plata (dos, Windows – nebitno) i da im je u glavi mentalni model oko toga kako rade obračun zarada satkan oko toga kako aplikacije funkcionišu, a ne oko toga kako Web prirodno funkcioniše.

Ono što mi oni traže su dugmad koja iniciraju određene operacije što ima smisla u desktop svetu, ali nema u Web svetu koji je satkan od sadržaja prikazanog na ekranu povezanog sa drugim sadržajima hiper vezama itd.

Taj zaključak do koga sam došao me je naterao da preispitam danas šta je najbolje za moje korisnike i odgovor do koga sam ovo puta došao je potpuno drugačiji, a to je da je ispravna stvar da implementiram svoj sajt na najjednostavniji mogući način koji je najviše moguće usklađen sa “duhom Web-a” i da trebam da se fokusiram na propagiranje i edukaciju takvog pristupa jer je prihvatanje toga zaista u najboljem interesu mog korisnika iako znam da će naići na bitan inicijalni otpor.

Rešenje

 

Kao što vidite, ovo je jednostavno rešenje koje je funkcionalno povratak na početak gde je jedino odstupanje od Web duha grafički prikazani hiper link – tekstualni link na žalost niko ne vidi.

Poenta ovog ekrana je da pokaže spisak obračuna i omogući korisniku da pronađe onaj koji mu treba – ništa više od toga.

Kada korisnik želi da snimi/odštampa/pošalje on klikne na lupu (koja je najobičniji a href element) i onda mu se u novom tabu/prozoru otvara pdf dokument.

S obzirom da sam odlučio da nemam zasebno dugme za štampu, a imajući u vidu da je verovatno u 90% slučajeva željena štampa dokumenta automatski podrazumevano pokazujem momentalno dijalog za štampu korisniku istog momenta kada se učita izveštaj

U 90% slučajeva korisnik samo klikne Print (ili lupi Enter) i dokument se štampa – koristi se standardna funkcionalnost PDF readera.

Ok, štampa je pokrivena time na efikasan i elegantan način – šta je sa ostalim zahtevima? Kako da se snimi dokument i pošalje klijentu?

Po meni je najbolji odgovor na to – nemojte ni da snimate jer onda mu šaljete dokument emajlom, on nema vremena danas da pogleda, otvara to sutra, a vi u međuvremenu ispravili neku grešku u obračunu itd… Ja razumem da je sve to standardna procedura u tome kako većina ljudi radi danas, ali nam Web daje mnogo jednostavnije rešenje – Web adresu dokumenta.

Evo recimo na primeru gore, ako ja kopiram adresu iz mog browsera i pošaljem vam emajl-om vi ćete moći da je otvorite čak i da nemate nikakav nalog na papirima. Evo, probajte sami…

http://arhiva.papiri.rs/1034075907901927/2013/Plate/TEST_9792_Plata_2013_3.pdf

Osnovna prednost ovog pristupa je da se izbegava pojava više verzija dokumenata gde više ni vi ni klijent ne znate koja je poslednja – kad god klijent ili vi kliknete na gornji link videćete ažurnu verziju obračuna plate za jun 2012-e.

Ipak, recimo da se ne slažete sa mnom ili da iz nekog razloga da vi ipak želite da snimite dokument – šta onda?

Rešenje je prosto – koristite Web kako je standardno osmišljen na jedan od sledeća dva načina

Način 1 – povlačenje miša do dna stranice da se pojavi alatna traka sa operacijama reader-a

 

Način 2 – korišćenje menija samog browsera.

Zaključak

Ovo je po meni dobra ilustracija principa u koji ja verujem a sastoji se u tome da treba odabrati uvek pravi put koji je u najboljem interesu korisnika pa čak ako se to i kosi sa njegovim trenutnim zahtevima.

U ovom primeru ja sam umesto dodavanja dugmadi i pravljenja aplikacije od sajta, odabrao rešenje koje je jednostavno i elegantno i koje sa zasniva na standardnim principima kako Web funkcioniše.

To što moji korisnici možda nisu naviknuti na Web nije razlog da promenim svoju implementaciju već je to dobar pokazatelj da trebam da radim više na edukaciji i evanđelizmu po meni suštinski ispravnih rešenja.

A sad, nazad na programiranje – kraj meseca se bliži – treba sve utegnuti i završiti do tada 

Augmentovana realnost, socijalne mreže i Srbija

Intermeco

Aha! Da čujem šta vas je više iznenadilo: to što ne smaram opet sa najboljim programom za obračun zarada – kadceplata.com  ili to što je naslov posta očigledni oksimoronSmile

Današnji post je posvećen jednoj jedinstvenoj pojavi o kojoj razmišljam već dva dana i koja ima veze sa uobičajenim odgovorom “Ne znaš ti, ovo je Srbija/Balkan – to ovde neće ići”.

Genijalci

Gospoda sa ove slike su članovi glumačke ekipe koja zajedno glume u seriji “Državni Posao” koja je sama po sebi urnebesno smešna, ali je ono što me impresionira najviše kod njih je to kako oni prepliću stvarnost sa svjom glumom i apsolutno genijalna inovacija u načinu integrisanja socijalnih mreža na zaista unikatnoi način  ja nikad nešto tako nisam video do sada).

Naime u svakoj epizodi, likovi iz serije Đorđe Čvarkov, Dragan Torbica i Boškić ubacuju u svoje skečeve stvarne vesti iz novina i trenutne događaje (npr. u poslednjoj epizodi se šale na račun slike predsednika koja mora da se okači po amabasadama)  te na taj način mešaju svoju glumu sa stvarnom događajima, u velikoj meri pridonoseći verodostojnosti svojih likova – augmentovana realnost okrenuta naopačke – fantastično zar ne?

Ipak, ono što je genijalno kod njih i što me je bukvalno mentalno nokautiralo je to što su sva trojica glumaca otvorili Facebook profile pod svojim glumačkim alter egoima i GLUME NA Facebook-u.

Razmislite malo o tome koliko je to genijalna inovacija  – evo primera.

Na fejsu u 12 sati noću vidite komentar Arhivatora Čvarkova poslat Boškiću o tome kako pada sneg, a pogledate kroz prozor i vidite da pada sneg. Onda Boškić odgovori Torbici i na kraju se na deo tog razgovora nadovezuju u sledećoj epizodi.

Razmislite malo o tome šta to znači u stvari kad imaginarni Čvarkov okači status da mu je slava uskoro a njegovi *Facebook prijatelji* ga pitaju kada je ta slava gde im on odgovara i dalje sav u svojoj ulozi.

Ako razmislite o svemu ovome, doći ćete do istog zaključka kao i ja: ekipa sa Drzavnog Posla je nesvesno otkrila potpuno novi kontinetn PR, brendiranja i marketinga.

Totalna gluma koja ne staje sa gašenjem kamera, koja je duboko lična i interaktivna i u kojoj vi lično se družite sa vašim imaginarnim idolom. Svi marketinški spam filteri kojim su naši umovi opremljeni su isključeni kad sa radi o ovakvom vidu komunikacije jer je “ličan” – način da se komercalizuje WOM efekt.

A onda Boškić na fejsu kaže da je kupio savršene cipele

“u radnji X kod Sata”….

Apsolutno neverovatna inovacija sa mnogo potencijala i to u toj Srbiji gde “ne znaš ti to i ništa ne može”

Obračun zarada baziran na realnosti

Metode obračuna zarada u Papirima

Juče sam na putu kući prolazio jednim parkom i video sam nešto što me podstaklo na razmišljanje o mom programu za obračun zarada. Naime, park je prostran, sa propisno obeleženim asfaltiranim stazama za kretanje, koje se seku pod pravim uglom precizno odslikavajući namere arhitekte enterijeriste. Ipak, ono što je meni privuklo pažnju  i podstaklo da napišem ovaj post nije bio taj prelepi park, već to što je park išaran dijagonalnim uzanim putanjama nastalim time kako ljudi u stvarnosti prolaze tim parkom svakodnevno. Njima je očigledno potpuno nebitno  kako je arhitekta zamislio da se oni kreću, oni biraju putanju koja je najpraktičnija jer žure negde, a park im je prepreka na to putu.

(Naravno da ne smatram ovo prihvatljivim, naravno da park ne treba tako da se uništava itd.. – nema potrebe da to prolazimo)

U Srbiji je zakonom propisan bruto obračun zarada gde se zarada zaposlenih izražava u bruto iznosu koji u sebi uključuje zaradu koju “zaposleni nosi kući” (tj. neto zaradu), poreze i doprinose na teret radnika. Svaki radnik ima određenu bruto cenu radnog sata i na bazi količine i strukture ostvarenih radnih sati njegova osnovna zarada se računa, a na  bazi nje se određuju i ostali delovi zarade zaposlenog.

Sve je to lepo, sem jedne stvari: ne koristi se toliko u praksi.

Suština ove pojave se sastoji u sledećim stvarima:

  • Zaposleni su tradicionalno zainteresovani samo za svoju neto zaradu
  • U Srbiji je dugo godina u upotrebi bio metod neto obračuna zarada
  • Matematički govoreći kao što se sa bruta može odrediti neto, tako se i za zadati neto bruto može odrediti.
  • Državu prvenstveno interesuje da je preduzeće *ne zakine na reketu* tj na porezu i doprinosima, tako da ne ulazi u to kako se dolazi do zarade radnika već samo da su porezi i doprinosi srazmerni izraženoj bruto zaradi.

Jednom rečju, sve dok su cifre tačno iskazane na propisanim obrascima, državu ne zanima kako ste ih tačno obračunali

Ja sam pre jedno godinu dana pisao o tome da je moj pristup modeliranju poslovne stvarnosti fokusiran na realne radne procese koje moji korisnici svakodnevno obavljaju, pa iz toga izvodim najprostiji mogući programsko okruženje koje zadovoljava te procese, a ne obrnuto da softver nastaje prvi kao što je slučaj verujem kod dosta postojećih programa na tržištu.

Na primeru programa za obračun plata i u kontekstu metoda obračuna zarada to bi značilo da se ne držim rigidno zakonom propisanog “bruto satnica…” iz prostog razloga što “normalni ljudi” nemaju pojma kako da odrede kolika je bruto satnica radnika u magacinu. Normalan poslodavac kada zapošljava radnika razmišlja o cifri “koliko će mene ukupno ovaj radnik da košta”, a radnik “koliko meni ide na ruke” – nijednom od njih dvoje bruto iznos zarade ne znači ništa.

Da se poslužim primerom parka sa početka ode i da kažem da ja na svoj program za plate gledam kao da sam napravio park bez staza, posadio kentaki plavu travu svud, i na dan otvaranja pustio ljude da hodaju po njoj. Gde na kraju dana se ukažu utabane staze – to betoniram.

Pa da vidimo šta su to korisnici ugazili u mom parku tokom rada na Papiri obračunu zarada.

Vrste obračuna zarada

U mom parku postoje četiri osnovne staze – četiri osnovne metode obračuna zarada – poređane tako da one koje se najčešće koriste u stvarnosti idu prve.

Minimalac

Žalosna je istina (barem u kraju odakle sam ja) da je privredno stanje u našoj zemlji teško, da je velika nezaposlenost i da su nameti i dažbine na zaradu zaposlenih jako velike. Te tri stvari primoravaju veliki broj poslodavaca da radnicima isplaćuje zakonski propisanu minimalnu zaradu – “minimalac”.

Do marta 2013. minimalna cena radnog sata je tako propisana (potpuno nelogično u neto iznosu) na 115 dinara. Da bi stvari uprostio sa stanovišta obračuna ja taj iznos prevodim na bruto cenu na sledeći jednostavan način:

  • Najveći broj radnih sati u mesecu je 184 pa uzimam tu vrednost
  • Minimalna neto zarada za taj mesec je 184 sati  * 115 din neto =  21160 din neto mesečno
  • 7822 * 12% = 938.64 din poreske olakšice za mesec rada
  • Minimalna bruto zarada je po ovoj logici jednaka
    (21160 – 938,64) / 0,701 = 28846,45 din

Minimalna bruto cena rada u papirima se računa na bazi svega navedenog ovako

28846,45 / 184 = 156,77  din ~= 157 din bruto/h.

Ovakva bruto cena rada naravno da nije savršeno precizna jer se zasniva na pretpostavci o mesecu sa 184 radna sata, ali tu uskače u igru zaokruživanje na gore na 157 dinara što u praksi znači da će poslodavac u proseku da plati možda samo par stotina dinara više iznad teoretskog minimuma, a ja imam trivijalno prost obračun minimalne zarade.

Nadalje za sve radnike se koristi cena od 157 din koja se množi sa brojem sati i onda je to osnovica za računanje dodataka.

Moje dalje rezonovanje u pravcu uprošćavanja obračuna minimalne zarade ide ka tome da ko isplaćuje minimalac, njega topli obrok i regres i ne zanimaju tako da ja implicitno koristim u ovom obračunu razumne minimume tih dodataka: mesečni iznos od 100 din regresa i 10 din na dan dodatka za topli obrok.

Kako gazda kaže

Ovo je drugi čest primer o tome kako se plate definišu u praksi. Plate definisane na ovaj način se definišu između poslodavca i zaposlenog u ukupnom fiksnom mesečnom iznosu koji radnik prima bez obzira na broj radnih sati efektivno time rezultujući promenljivom cenom rada koja se prilagođava zadatom ukupnom iznosu.

Tip definisanog iznosa je različito u zavisnosti od toga iz kog se ugla formira zarada zaposlenog

Ugao radnika Pere:

  • Plata mi je 30000 din mesečno.
  • Plata mi je 300 evra mesečno.

Ugao poslodavca:

  • Želim da me Pera mesečno ukupno košta 30000 din.
  • Želim da me Pera mesečno ukupno košta 300 evra.

Kao što se vidi iz ova dva primera iako su cifre identične nominalno, tip iznosa definisan u ova dva slučaja je različit: u prva dva slučaja se radi o neto iznosu, dok se u zadnja dva radi o super bruto iznosu (bruto zarada + doprinosi na teret poslodavca).

Drugim rečima, bruto fiksni iznos plate u stvarnosti ne znači ništa ni zaposlenom (koga zanima neto) ni poslodavcu (koga zanima stvarna ukupna cifra) te utabane staze mog parka obračuna zarada izgleda ovako

Kao što vidite u opcijama sam definisao slučaj kada se kaže da će se mesečne zarade zaposlenih unositi u neto dinarskim iznosima. S obzirom da se ovde ne radi više o minimalcu, smatram da korisniku ima smisla ponuditi da promeni “razumno minimalne” iznose regresa  i toplog obroka, kao i da definiše da li dodeljuje stimulacije radnicima povrh dogovorene fiksne neto zarade.

Ovo je naravno samo primer kako neto dinarska mesečna zarada se definiše, program omogućava i ostale načine unosa  i definisanja zarada zaposlenih.

Evo podržanih tipova iznosa

A evo i podržanih valuta

Odabirom željene kombinacije ta dva izbora moguće je objasniti programu da će se zarade zaposlenih unositi npr kao: neto iznos u evrima, super bruto iznos u dinarima, super bruto iznos u evrima, bruto iznos u dinarima itd.

Bukvalno je na korisniku da saopšti Papirima na koji način u stvarnom svetu on razmišlja i definiše plate zaposlenih, a Papirima ostavlja da nekako šta god on odabrao u obračunu magično svedu na zakonski propisanu bruto cenu rada,satnice itd.

Nastaviće se…

Per aspera ad astra

U mom poslednjem člnaku gde sam piskarao o dodacima na osnovnu zaradu sam spomenuo da ću 1. novembra poslati link osobama registrovanim za probu, a pošto je taj datum dobrano prošao rekoh da opišem šta se dešava i da istovremeno odgovorim na nekoliko pitanja koja sam čuo više puta u zadnjih par nedelja.

Kada će taj trial da počne?

Link šaljem 1. decembra svima koji su se registrovali na kadceplata.com. Ovaj datum mi izgleda realno ostvariv tako da ne planiram da ga odlažem dalje u budućnost. Dajem sve od sebe, ali to ne menja činjenicu da sam promašio rok. Iskreno izvinjenje svakom od vas koji ste se registrovali i čekate link za privatnu probu.

Koja je svrha te zatvorene probne verzije?

Ono što će biti dostupno za testiranje 1. decembra je sajt koji u potpunosti predstavlja moje poglede na to kako najprostiji obračun plata treba da izgleda, ali i sajt koji na taj dan neće biti kompletan i koji neće biti testiran u dovoljnoj meri da može da se koristi “za stvarno”.

Svrha te probne verzije je da vidite program za obračun plata kakav garantovano niste videli do sada, radikalno pragmatičan i jednostavan za korišćenje. Svrha te probne verzije je da Vama omogući da mi kažete šta vam se ne sviđa, šta nedostaje i sl. kako bih ja to dodao do momenta kada zvanično program kreće da živi.

Drugim rečima, osnovna svrha je da potpuno besplatno i bez ikakvih obaveza imate priliku da utičete na izradu programa za plate po svojoj meri.

Što kasniš?

Dva su osnovna razloga:

  • 3x sam u zadnjih mesec dana bitno menjao način na koji program radi da bi ga dodatno uprostio i prilagodio stvarnosti na bazi povratnih informacija ljudi koji su ga isprobavali. Program danas je 75% prostiji nego što je bio pre mesec dana.
    .
    Ne verujete? Evo jednog od ekrana sa sajta kakav je na današnji dan
  • Zavisnost od knjigovođa za testiranje proračuna
    Sarađujem sa troje različitih knjigovođa koji su se složili da mi pomognu oko testiranja, ali su zadnjih mesec dana sva trojica bili prezauzeti.
    Ako ste knjigovođa voljan da sarađuje sa mnom na tome, molim vas javite mi se da se dogovorimo oko saradnje.

Kada će to moći da se koristi za stvarno?

Od 1. januara 2013. program će biti u stanju za koji mogu da garantujem da to što radi radi tačno, da su cifre na proračunu ispravne i obrazci pravilno ispunjeni. U decembru mesecu planiram da obuhvatim povratne informacije koje dobijem iz zatvorenog privatnog testiranja, da dodatno testiram kod i proračune sa knjigovođama.

Koliko će to da košta?

Program za obračun zarada će svako moći da koristi besplatno tri meseca  da vidi na primeru tri obračuna da li mu odgovara ili ne.

Nakon tog perioda, u slučaju da korisnik želi da koristi program moraće da plati koriščenje:

  • firme koje obračunavaju sebi zarade – 5 evra po obračunu.
  • knjigovodstvene agencije – 1 evro po obračunu.

Ako se poslužim primerima iz svoje analize cena programa za plate, cena mog programa:

  • Segment malih preduzeća ( 1 preduzeće/ 10 zaposlenih/ 1 operater)
    Za period od 36 meseci, cena obračuna zarada bi bila 180 evra (5 x 36)  / mesečno 5 evra.
  • Segment knjigovodstvenih agencija (25 klijenata/150 zaposlenih/2 operatera)
    Za period od 36 meseci, cena obračuna zarada bi bila 900 evra (25 x 36) / mesečno 25 evra.

Lično smatram da je cena usluge veoma fer i povoljna po korisnika, ali u slučaju da ne mislite tako vrlo rado bi saslušao vašu argumentaciju. Definitivno ništa oko toga nije uklesano u kamenu do 1.1.2013-e.

Da li može bez interneta i tog sajta?

Iako sam duboko uveren da kada probate sajt nećete naći posebnih razloga za nezadovoljstvo web tehnologijom, klaično programsko rešenje (windows program) će biti dostupno, tako da možete sami da koristitie koji god nain želite. Svaki podatak koji ukucate na webu biće dostupan i u windows programu i obrnuto. Program je kao i sajt potpuno besplatan za korisnike, plaćate samo gore neavedenu cenu po obračunu.

Bitna naponena: Windows program neće raditi na Windows-u XP, tako da ako imate Windows XP i želite da koristite papire, moraćete da se zadovoljite korišćenjem web sajta koji ponavljam bi trebao da vas učini veoma zadovoljnim korisnikom takođe.

Zaključak

Praviti programe je teško. Praviti programe sam je još teže. Praviti programe sam samo u slobodno vreme je još teže. Praviti jednostavne programe sam u slobodno vreme je ultra teško.

Znam da se sve rasteže i traje, ali nadam se da će se sav moj radi i vaše čekanje isplatiti programom za obračun zarada koji će biti u skadu sa mojom definicijom savršenog poslovnog programa

“Savršena poslovna aplikacija je aplikacija koja radi 101% stvari koje korisnik treba, a koja tera korisnika da pomisli:

”Zašta ja dadoh one pare – ovo sam i ja mogao da napravim ”

Obračun zarada – Dodaci na osnovnu zaradu

Obračun zarada – Dodaci na osnovnu zaradu

U prethodnim postovima o obračunu zarada kojima beležim sopstvena iskustva stečena tokom izrade najprostijeg programa za plate, nakon što sam objasnio opšti način na koji se plate obračunavaju, da bi zatim malo detaljnije obradio prvu kockicu obračuna zarade: osnovnu zaradu.

Današnji post se fokusira na sledeću lego kockicu obračuna zarada koja se oslanja na osnovnu zaradu, a to su dodaci na osnovnu zaradu.

Teorija

Zakonom o radu je propisano da se na osnovnu zaradu zaposlenog dodaju izvesni dodaci definisani pomenutim zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Ti dodaci se grubo mogu podeliti na dve grupe po tome da li imaju karakter zarade ili ne: oporezive i neoporezive dodatke na osnovnu zaradu.

U prvu grupu spadaju dodaci za: topli obrok, regres, minuli rad, terenski dodatak, praznični rad, noćni rad, prekovremeni rad, rad u više smena, dežurstva itd. Dodaci iz ove prve grupe celokupnim svojim iznosom ulaze u bruto osnovicu i samim tim utiču na iznos poreza i doprinosa.

U drugu grupu dodataka spadaju raznorazni dodaci za službena putovanja, otpremnine, putni troškovi, jubilarne nagrade, hranarine, solidarne pomoći itd. Dodaci iz ove druge grupe u celosti ili delimično se ne uključuju u bruto osnovicu tako da u potpunosti li delimično ne utiču na povećanje bruto iznosa.

Veličinu dodataka na osnovnu zaradu preduzeće definiše pravilnikom preduzeća, ugovorom o radu ili samim zakonom o radu, a za pravne subjekte sa manje od 5 zaposlenih ne postoji obaveza donošenja Pravilnika o radu- po članu 24. stav 3.  Zakona o radu.

Kao što je to Coba briljantno objasnio iznosi dodataka se definišu u bruto iznosu.

Praksa

U praksi (po mom ličnom mišljenju) je koncept dodataka na osnovnu zaradu obesmišljen i svodi se na četiri osnovna dodatka: topli obrok, regres, minuli rad i stimulaciju.

Koncept dodataka je po meni obesmišljen iz dva razloga:

  • dodaci se oporezuju u punom iznosu potpuno jednako kao osnovna zarada
  • Zakon o radu propisuje obavezu, ali ne propisuje iznose – to se ostavlja na preduzeću da odluči.
  • Zakon poznaje samo koncept bruto zarade, u praksi se koristi neto zarada, a ni poslodavac ni zaposleni u stvarnosti ne barataju veličinom osnovnu zarade

.

Ako imamo u vidu te tri stvari stvari i činjenicu da je NETO = OSN.ZAR + DODACI (tipičan slučaj u praksi gde su dodaci izbiju iz neto iznosa) onda mogu svoje mišljenje o besmislju ilustrovati sledećim grafikonom

Kao što vidite ovde imamo 3 slučaja gde je NETO u svakom od ova 1500 dinara rezultat različitih kombinacija vrednosti osnovne zarade i dodataka. Da li u 1500 dinara neto radnik ima 300 dinara minulog rada, a 200 regres ili 200 minuli rad, a 300 regres  – potpuno je nebitno računski gledano,

Poslodavcu su sva tri slučajeva apsolutno jednaka jer je njegova bruto obaveza ista u svakom slučaju. Zaposlenom koji prima platu je nebitno da li u tih 1500 din ide ovaj ili onaj deo ovog dodatka, ono što im je jedino bitno je neto. Jedino gde je to bitno je u OZ obrascu koji čak ni ja ne čitam.

Da se ja pitam ili bi se dodaci ukinuli ili bi delimično bili oslobođeni poreza. Npr topli obrok u Češkoj gde ja radim se isplaćuje u bonovima gde je 50% vrednosti bonova isključeno iz bruto osnovice te postoji suštinska razlika između 100 dinara toplog obroka i 100 dinara osnovne zarade.

No, dosta mog gunđanja o tome kako su ti dodaci besmisleni, nego da ih malo pojasnim: šta su i kako se u praksi računaju.

Topli obrok

Topli obrok se sastoji u tome da za svaki radni dan koji radnik provede na poslu, dobija određeni iznos na neto zaradu kojim bi trebalo da obeduje. Trebalo bi da se propiše u bruto iznosu, ali pošto je iznos računski nebitan i nije propisan bukvalno preduzeće može koristi bilo koju cifru.

Ono što je meni rečeno kao racionalni iznos toplog obroka je koliko košta “1/4 bureka + jogurt”.

Topli obrok se isplaćuje samo za sate koje je radnik proveo u preduzeću tako da se ne isplaćuje na primer za dane kada je bio na godišnjem odmoru i slično.

Regres

Regres je dodatak za godišnji odmor koji se nekad isplaćivao radnicima pre odlaska na godišnji odmor, a danas se taj iznos podeli na 12 dela i isplaćuje mesečno kao dodatak zaradi.

Iznos je definisan na nivou preduzeća i jednak je za sve zaposlene od portira do direktora. Obaveza je propisana takođe zakonom o radu, ali opet se preduzeću ostavlja da definiše iznos – apsolutno je svejedno računski koji se iznos koristi – neto je isti => bruto i ostalo je isto.

Racionalni iznos regresa koji se koristi je 1000 dinara.

Regres se prima svakog meseca neovisno o broju radnih sati itd. Zna;i svakog meseca hiljadarka zaposlenom.

Minuli rad

Minuli rad je dodatak osnovnoj zaradi koji je proporcionalan broju navršenih godina radnog staža zaposlenog.

Način na koji se računa je da se uzme broj navršenih godina radnog staža na zadnji dan za koji se isplaćuje zarada i pomnoži sa 0.4% (u teoriji minimalno toliko, u praksi uvek toliko). Taj se iznos onda pomnoži sa osnovnom zaradom i dobije se iznos dodatka za topli obrok.

Računa se ukupni radni staž zaposlenog, uključujući i prethodne poslove kod drugih poslodavca.

Npr. ako ste bili čistač ulice 30 godina i 7 meseci i onda se zaposlili kao direktor EPS-a gde vam je osnovna zarada recimo 100.000 dinara i radili tako 6 meseci, dodatak za minuli rad na osnovnu zaradu direktora bi se računao ovako:

31 godina x 0.004 x 100.000 =  12.400 din.

Stimulacija

Stimulacija je jedini dodatak na zaradu zaposlenog koji po meni ima smisla jer utiče na primanja zaposlenog (iako je računski moguće i nju odbiti iz neto, to u slučaju stimulacije nema smisla jer zaposleni kad dobije stimulaciju 20% očekuje da dobije veći neto iznos).

Inicijalno je meni bilo logično da u situaciji kad primam neto 1000 dinara i dobijem stimulaciju 20% da treba da primim 1200 din tj da se procenat stimulacije računa na neto zaradu. Ipak, nakon dobijanja povratnih informacija od par ljudi sa bloga u vezi toga naučio sam da to nije slučaj već da ide 20% na osnovnu zaradu te je taj iznos manji od 200 dinara.

Ono što je meni palo na pamet kada sam to naučio da je to verovatno jedini razlog matematički zašto su bitni topli obrok i regres – ako poslodavac hoće da “stimuliše jeftino” zaposlene. Npr. ako moj zaposleni ima 1000 dinara neto u kojih je uključeno 100 dinara minulog rada i namerno visoki regres 300 dinara i topli obrok 400 dinara onda tih 20% koje mu ja na papiru kao dam idu na 1000-100-300-400 = 200 dinara. Matematički zanimljivo, ali u stvarnosti nebitno jer čemu stimulisati radnika ako se on oseti izigranim?

Zaključak

Današnji članak je bio usmeren na drugu lego kockicu obračuna zarada – dodatke na osnovnu zaradu koji spojeni sa prvom kockicom – osnovnom zaradom zaposlenog daju neto zaradu. Sledeći članak nastavlja priču od te neto zarade malo dubljim osvrtom na bruto osnovicu i teme vezane za porez na lična primanja zaposlenog.

Do tad!

Nikola

PS:”Svima koji su se registrovali za probu kadceplata.com u ponedeljak šaljem link sa uputstvom kako da pristupe sajtu. Sajt nije još potpuno gotov, ali je u stanju dovoljnom da pogledate kako radi i kažete mi šta sam sve zabrljao pa da popravim to do kraja oktobra i pustim ga zvanično u rad 1. novembra :)

Cena programa za plate

Cena programa za plate

Kako se radovi na mom najjednostavnijem programu za plate privode kraju, logično je da sam došao do pitanja:”A koliko će to da košta?”

S obzirom da ne znam još taj odgovor, odlučio sam da pogledam koliko druge firme naplaćuju i potrošio par sati na pretragu interneta i sad želim sa vama da podelim te prikupljene podatke – možda nekom u budućnosti uštedi tih par sati vremena.

Šta sam gledao?

Gledao sam koliko košta program za plate za dva specifična slučaja:

  • Mikropreduzeće
    Zamišljena firma koja traži program za plate u ovoj grupi ima do 10 zaposlenih, jedan operater radi na poslovnom programu, žele sami sebi da rade plate.
  • Knjigovodstvena agencija
    Zamišljena knjigovodstvena agencija koja traži program za plate ima dvoje zaposlenih operatera koji obračunavaju plate za 25 klijenata koji ukupno imaju 150 zaposlenih.

Za oba tipa korisnika sam gledao koliko bi ih koštao program za plate nakon 3 godine korišćenja. 3 godine sam odabrao kao po meni korekciju uobačijanog amortizacijonog perioda od 5 godina primerenijem eksploataciji softvera. Cene su u evrima date bez PDV-a.

Do podatka sam došao prostim korišećenjem http://google.rs i poručavajuči cenovnike na sajtovima koje sam našao. Ako je firma imala više varijanti istog proizvoda trudio sam se da minimalno neophodnu za dati tip korisnika.

Ne garantujem da nema grešaka i naravno da ovo nije pun spisak – nisam želeo da potrošim više od par sati na ovu aktivnost. Veoma sam voljan da podatke korigujem i dodam ako je potrebno dodatna preduzeća. Svi podatke koji vas zanimaju dakle proverite ličnom posetom sajtu proizvođača.

Da skratim priču i pokažem vam brojke…

Obračun zarade  za mala preduzeća

Zamišljena firma koja traži program za plate u ovoj grupi ima do 10 zaposlenih, jedan operater radi na poslovnom programu, žele sami sebi da rade plate.

Evo prvo grafikona rezultata pa onda objašnjenje kratko kako sam došao do cifara

Horizont.co.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Program košta 1200 evra i 40 evra mesečno održavanje što na period od 36 meseci sve ukupno izađe 2640 evra

billans.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Paket ProPlate za do 50 radnika je 40 evra mesečno što ukupono nakon perioda od 36 meseci je: 1440 evra.

Code systems

Cenovnik se nalazi ovde. Jedna licenca se inicijalno plaća 500 evra i mesečno održavanje je 22 evra što nakon 36 meseci izađe: 1292 evra.

bluesoft.rs

Cenovnik se nalazi ovde. 600 evra je inicijalno ulaganje za 3 radna mesta, 15 evra mesečno održavanje. Ukupno za 36 meseci: 1140 evra.

datalab.rs

Cenovnici se nalaze ovde i ovde. 699 evra je inicijalno ulaganje za 1 licencu Pantehon SE verzije, 119 evra godišnje je održavanje. Ukupno nakon 36 meseci: 1057 evra.

wings.rs

Cenovnik se nalazi ovde. 1 modul instalacija je 200 evra + 10 sati podrške x 25 evra. Ukupna suma nakon 36 meseci: 450 evraoko 900 evra (korekcija na bazi komentara dole)

calculus.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Sybase instalacija po računaru je 150 evra, osnovni paket je 20 evra mesečno, ukupno za 36 meseci: 870 evra.

e-racuni.com

Cenovnik se nalazi ovde. 1 Advanced licenca za jedno preduzeće je 15 evra mesečno, ukupna suma nakon 36 meseci: 540 evra

saop.rs

Cenovnik se nalazi ovde. 1 licenca paketa po meri za 1 preduzeće je 10 evra mesečno što za period od 36 meseci ukupno iznosi: 360 evra (za plaćanje unapred se odobrava dodatni popust). U cenu licence je uključen i modul platnih naloga koji automatski kreira sve platne naloge za poreze i doprinose koji se mogu štampati ili koristiti za elektronska plaćanja putem eBankinga.

biznisoft.com

Cenovnik se nalazi ovde. 1 licenca za hostovani proizvod je 10 evra mesečno. Ukupna suma nakon 36 meseci korišćenja: 360 evra.

softek.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Preduzetničke radnje za obračun plate plaćaju 10 evra mesečno. Ukupna suma nakon 36 meseci korišćenja: 360 evra.

Privredni savetnik – PS IT

Cenovnik se nalazi ovde. Prve godine korišćewa Total S10 paket košta oko 75 evra, narednih godina 60 evra godišnje. Ukupna suma nakon 36 meseci korišćenja: 195 evra.

Program za plate za knjigovodstvene agencije

Zamišljena knjigovodstvena agencija koja traži program za plate ima dvoje zaposlenih operatera koji obračunavaju plate za 25 klijenata koji ukupno imaju 150 zaposlenih.

Ponovo krećem sa konačnim grafikonom, pa onda ukratko kako sam došao do tih cifara

e-racuni.com

Cenovnik se nalazi ovde. Premium paket do 25 preduzeća je  107 evra mesečno.Ukupna suma nakon 36 meseci: 3852 evra

billans.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Paket ProPlate za do 250 radnika je 100 evra mesečno. Ukupna suma nakon 36 meseci: 3600 evra

Horizont.co.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Program košta 1200 evra i 40 evra mesečno održavanje što na period od 36 meseci sve ukupno izađe 2640 evra

datalab.rs

Cenovnici se nalaze ovde i ovde. 1398 evra je inicijalno ulaganje za 2 licence Pantehon SE verzije, 238 evra godišnje je održavanje. Ukupno nakon 36 meseci: 2111 evra.

Code systems

Cenovnik se nalazi ovde. Dve licence se inicijalno plaćaju 650 evra i njihovo mesečno održavanje je 31 evro što nakon 36 meseci izađe: 1766 evra.

saop.rs

Cenovnik se nalazi ovde. 2 Maksi računovodstvo licence su 45 evra mesečno što za period od 36 meseci ukupno iznosi: 1620 evra

Privredni savetnik – PS IT

Cenovnik se nalazi ovde. Prve godine korišćenja Total S400 paket košta oko 600 evra, narednih godina 500 evra godišnje. Ukupna suma nakon 36 meseci korišćenja: 1600 evra.

calculus.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Sybase instalacija za dve stanice je 300 evra, standardni paket je 30 evra mesečno, ukupno za 36 meseci: 1380 evra.

bluesoft.rs

Cenovnik se nalazi ovde. 600 evra je inicijalno ulaganje za 3 radna mesta, 15 evra mesečno održavanje. Ukupno za 36 meseci: 1140 evra.

softek.rs

Cenovnik se nalazi ovde. Knjigovodstvene agencije za obračun plate 10 preduzeća plaćaju 25 evra mesečno + 20 dodatnih preduzeća je još 10 evra mesečno. Ukupna suma nakon 36 meseci korišćenja: 900 evra.

wings.rs

Cenovnik se nalazi ovde. 2 x 200 evra za modul plata + 10 sati podrške x 25 evra. Ukupna suma nakon 36 meseci: 650 evra. oko 900 evra (korekcija na bazi komentara dole)

adacco.com

Cenovnik se nalazi ovde. Standard edicija za obračun zarada je 780 evra.
Ukupna suma nakon 36 meseci korišćenja: 780 evra.

biznisoft.com

Cenovnik se nalazi ovde. 2 licence za hostovani proizvod je 20 evra mesečno. Ukupna suma nakon 36 meseci korišćenja: 720 evra.

Besplatni programi za obračun plata

Lidder.nd.rs

Lidder program u Educa verziji je besplatan i omogućava obračun zarada do 10 preduzeća.
Informacije o Educa verziji možete naći ovde

Zaključak

Kao što vidite raznolikost u ponudi, načinima plaćanjima i ukupnoj ceni je velika što je svakako dobro jer kupci svih proheva i platnih razreda mogu da nađu odgovarajuči proizvod.

Obračun plate – osnovna zarada

Obračun plate – osnovna zarada

U jednom od prethodnih postova, dao sam opšti pregled kako se zarada obračunava gde namerno nisam hteo da zalazim dublje elemente obračuna zarade pa sam tako za osnovni element obračuna – cenu rada – uzeo samo minimalnu cenu rada od 115 dinara i pretpostavku da je korisnik radio pun fond radnih sati bez bolovanja, izostanaka itd. pa sam došao do

“OSNOVNA ZARADA = CENA RADA x RADNI SATI”

U ovom postu “bum malo razložit” pojam osnovne zarade i želim da sa vama podelim nešto od svjih razmišljanja vezanih za obračun zarade do kojih sam došao u zadnjih nekoliko nedelja radeći na svom programu za plate, gde su sva moja razmišljenja na tematiku plata preslikana u konkretan proizvod koji je garantovano najjednostavniji program za plate. 

Cena rada

Cena rada je ono po definiciji iznos koji zaposleni primi za sat svog rada.

U praksi se ta cena rada definiše na nekoliko načina :

  • Minimalac
  • Kako gazda kaže sa varijantama poput
    • 120 dinara ti je satnica
    • 50.000 dinara mesečno primaš
    • "200 evra mesečno ti je plata”
    • 20 evra ti je dnevnica
  • Paleolit tehnika A.K.A. “Da nam živi živi rad”
    • Svaki zaposleni na bazi svoje stručne spreme i koeficijenta složenosti radnog mesta po sistematizaciji i specifikaciji normativa g6 dobije određeni koeficijent koji se množi sa cenom prostog rada

Prvi put kada sam video ova tri readikalno drugačija načina definisanja cene rada, pomislio sam da su svi potpuno zasebne priče koje nemaju nikakve veze sa knjiškom definicijom cene rada i da ću morati i ja kao i ostali programi za plate da ih zasebno tretiram.Ipak, sada nakon nekoliko nedelja utrošenih na lupanje glavom u zid mislim da sam skontao da se svi ti različiti načini definisanja cene rada svode na jedno te isto.

Evo, da objasnim na primeru nekoliko gore navedenih ekstrema kako se to “sve svodi na isto”…

50,000 dinara mesečno primaš

U mesecu X: 22 radnih dana x 8 sati = 176 sati. Cena rada u mesecu X je 50.000 : 176 = 284 din. radni sat
U mesecu Y: 20 radnih dana x 8 sati = 160 sati. Cena rada u mesecu Y je 50.000 : 160 = 312 din. radni sat

200 evra mesečno ti je plata

Na dan obračuna plate kurs evra je 120 din. 200 evra x 120 din = 24.000 din
U mesecu X: 22 radnih dana x 8 sati = 176 sati. Cena rada u mesecu X je 24.000 : 176 = 136 din.radni sat.

20 evra ti je dnevnica
Na dan obračuna plate kurs evra je 120 din. 200 evra x 120 din  / 8 sati = 3000 din radni sat

Koeficijent radnog mesta

Recimo da imamo tri srećno-u–državnoj-firmi-zaposlena-radnika: Miku sa koeficijentom 20, Žiku sa koeficijentom 12 i Peru sa koeficijentom 8.

Kada država prebaci sredstva za plate firmi u kojoj rade naša tri junaka, ona prebacuje iznos “bruto fond zarada” što je iznos jednak sumi njihovih bruto zarada. 

Kad tako “legnu sredstva” onda  ih treba podeliti po nekom ključu i tu onda stupaju na scenu koeficijenti čija je namena baš ta – da definišu “udeo u gomili novca na računu” koji određeni zaposleni ima. Evo kako…

Ako umemo i saberemo sve koeficijente zaposlenih dolazimo do kumulativa koeficijenta sa kojim kada podelimo iznos BFZ dobijamo jediničnu bruto vrednost koeficijenta rada. Množenjem koeficijenta radnika sa jediničnom vrednošću koeficijenta dolazimo do bruto plate zaposlenog.

Da pređemo sa španskog na srpski…

20 (Mika) + 12 (Žika)  + 8 (Pera) = 40 (uk koef)

Ako je recimo leglo 100.000 dinara u BFZ onda je jedinična bruto vrednost koeficijenta 100.000 / 40 = 2500 din.

Mika dakle dobija 20 x 2500 dinara, Žika 12 x 2500 din, a Pera 8 x 2500 din.

Mikinih 50.000 dinara bruto zarade neka bude (mrzi me da računam tačno) 36.000 din neto.

U mesecu X: 22 radnih dana x 8 sati = 176 sati. Mikina cena rada u mesecu X je 35.000 : 176 = 199 din.

Radni sati

Eto kad smo “razložili na deliće” cenu rada i došli do zaključka da je sve to “isto samo drugačije” da pogledamo drugi element osnovne zarade – broj radnih sati, a gde je bolje krenuti ako ne sa kalendarom..

Kalendar

Svaki kalendarski mesec ima određeni broj dana: 28/29, 30 i 31.
Svaki mesec ima određeni broj vikend dana kada se ne radi
U toku meseca se takođe mogu dešavati državni i verski praznici kada se takođe ne radi.
Ako se praznik padne u nedelju, onda je sledeći radni dan takođe neradni (moja omiljena nebuloza koju svaki put kad prepričam ljudima iz EU razrogače oči u neverici – misle da ih zafrkavam tom pričom)

U startu dakle komplikovano …

Ostvareni rad

Radnik u toku meseca većinu svog radnog vremena provede obavljajući u normalno radno vreme normalnu radnu aktivnost – normalni radni sat.

Ako radnik radi za vreme praznika (kada po zakonu ne treba da radi), takav radni sat se obično više vrednuje nego normalni radni sat pa se obično definiše da praznični radni sat vredi 50% više od normalnog sata.

Ako radnik radi više od normalnih 8 sati, sat rada nakon tih 8 sati zahteva veće naprezanje pa se i očekuje da bude više plaćen te se tako npr. prekovremeni rad može vrednovati 150% više od cene normalnog rada.

Isto tako sat vremena koje radnik radi noću podrazumeva veće naprezanje od normalnog radnog sata, pa recimo je moguće definisati da noćni rad se vrednuje 10% više od cene normalnog rada.

Ako pogledamo ova 4 tipa radnih sati i zamislimo da je cena rada 100 dinara, da je korisnik radio 100 sati normalno, 10 sati za novu godinu, 4 sati popis posle radnog vremena i 2 sata pre otvaranja prodavnice čekao da stigne kamion sa namirnicama onda je njegova osnovna zarada za nominalnih 116 radnih sati:

(100 sati x 100 din)+(10 sati x 100 din x 1.5) + (4 sata x 100 din x 2.5) + (2 sata x 100 din x 1.1) =  12.720 din.

Naravno da je na vlasniku preduzeća da definiše ove koeficijente i naravno da ima još puno dodatnih dodataka za neki drugi specifični tip ostvarenog rada – bitno je da ste poentu shvatili.

Izostanci

U toku jednog meseca radnik može odsustvovati sa posla i to se o obračunu zarade tretira različito u zavisnosti od prirode izostanka.

Dani vikenda se naravno ne računaju.

Ako je radnik izostao sa posla na “praznični radni sat” to se tretira kao da je radio – cena normalnog rada .

Ako je radnik izostao usled bolesti onda se radni sat bolovanja  plaća obično u nižem iznosu npr. 60% od cene normalnog rada. (Preskačem ovde deo o bolovanju do 30 i preko 30 dana, ko to plaća)

Ako je radnik na porodiljskom odsustvu, porodiljski radni sat se (bar ovde u Češkoj) plaća u nižem iznosu npr. 80% od cene normalnog rada.

Ako je radnik na plaćenom odsustvu, takav radni sat se (koliko ja znam) plaća  takođe u nižem iznosu, npr. 80% od cene normalnog rada.

Ako je radnik na neplaćenom odsustvu, takav radni sat ima cenu od 0 dinara. Ako je radnik neopravdano odsutan (i ne dobije otkaz zbog toga) takav sat ima takođe cenu od 0 dinara.

Zaključak

Osnovna zarada suštinski dakle nije prost proizvod dve cifre: cene rada i broja sati nego je složenija pojava i uključuje u sebi i dodatne dimenzije strukture tipova ostvarenih radnih sati kao i specifične cene radnih sati koje mogu biti definisane na razne načine i određene tipom ostvarenih radnih sati.

U sledećem postu, nastavljam priču sa detaljnijim osvrtom na proces transformisanja osnovne zarade u bruto osnovicu…