RSS

Tag Archives: Plate

Obračun zarada baziran na realnosti

Metode obračuna zarada u Papirima

Juče sam na putu kući prolazio jednim parkom i video sam nešto što me podstaklo na razmišljanje o mom programu za obračun zarada. Naime, park je prostran, sa propisno obeleženim asfaltiranim stazama za kretanje, koje se seku pod pravim uglom precizno odslikavajući namere arhitekte enterijeriste. Ipak, ono što je meni privuklo pažnju  i podstaklo da napišem ovaj post nije bio taj prelepi park, već to što je park išaran dijagonalnim uzanim putanjama nastalim time kako ljudi u stvarnosti prolaze tim parkom svakodnevno. Njima je očigledno potpuno nebitno  kako je arhitekta zamislio da se oni kreću, oni biraju putanju koja je najpraktičnija jer žure negde, a park im je prepreka na to putu.

(Naravno da ne smatram ovo prihvatljivim, naravno da park ne treba tako da se uništava itd.. – nema potrebe da to prolazimo)

U Srbiji je zakonom propisan bruto obračun zarada gde se zarada zaposlenih izražava u bruto iznosu koji u sebi uključuje zaradu koju “zaposleni nosi kući” (tj. neto zaradu), poreze i doprinose na teret radnika. Svaki radnik ima određenu bruto cenu radnog sata i na bazi količine i strukture ostvarenih radnih sati njegova osnovna zarada se računa, a na  bazi nje se određuju i ostali delovi zarade zaposlenog.

Sve je to lepo, sem jedne stvari: ne koristi se toliko u praksi.

Suština ove pojave se sastoji u sledećim stvarima:

  • Zaposleni su tradicionalno zainteresovani samo za svoju neto zaradu
  • U Srbiji je dugo godina u upotrebi bio metod neto obračuna zarada
  • Matematički govoreći kao što se sa bruta može odrediti neto, tako se i za zadati neto bruto može odrediti.
  • Državu prvenstveno interesuje da je preduzeće *ne zakine na reketu* tj na porezu i doprinosima, tako da ne ulazi u to kako se dolazi do zarade radnika već samo da su porezi i doprinosi srazmerni izraženoj bruto zaradi.

Jednom rečju, sve dok su cifre tačno iskazane na propisanim obrascima, državu ne zanima kako ste ih tačno obračunali

Ja sam pre jedno godinu dana pisao o tome da je moj pristup modeliranju poslovne stvarnosti fokusiran na realne radne procese koje moji korisnici svakodnevno obavljaju, pa iz toga izvodim najprostiji mogući programsko okruženje koje zadovoljava te procese, a ne obrnuto da softver nastaje prvi kao što je slučaj verujem kod dosta postojećih programa na tržištu.

Na primeru programa za obračun plata i u kontekstu metoda obračuna zarada to bi značilo da se ne držim rigidno zakonom propisanog “bruto satnica…” iz prostog razloga što “normalni ljudi” nemaju pojma kako da odrede kolika je bruto satnica radnika u magacinu. Normalan poslodavac kada zapošljava radnika razmišlja o cifri “koliko će mene ukupno ovaj radnik da košta”, a radnik “koliko meni ide na ruke” – nijednom od njih dvoje bruto iznos zarade ne znači ništa.

Da se poslužim primerom parka sa početka ode i da kažem da ja na svoj program za plate gledam kao da sam napravio park bez staza, posadio kentaki plavu travu svud, i na dan otvaranja pustio ljude da hodaju po njoj. Gde na kraju dana se ukažu utabane staze – to betoniram.

Pa da vidimo šta su to korisnici ugazili u mom parku tokom rada na Papiri obračunu zarada.

Vrste obračuna zarada

U mom parku postoje četiri osnovne staze – četiri osnovne metode obračuna zarada – poređane tako da one koje se najčešće koriste u stvarnosti idu prve.

 

Minimalac

Žalosna je istina (barem u kraju odakle sam ja) da je privredno stanje u našoj zemlji teško, da je velika nezaposlenost i da su nameti i dažbine na zaradu zaposlenih jako velike. Te tri stvari primoravaju veliki broj poslodavaca da radnicima isplaćuje zakonski propisanu minimalnu zaradu – “minimalac”.

Do marta 2013. minimalna cena radnog sata je tako propisana (potpuno nelogično u neto iznosu) na 115 dinara. Da bi stvari uprostio sa stanovišta obračuna ja taj iznos prevodim na bruto cenu na sledeći jednostavan način:

  • Najveći broj radnih sati u mesecu je 184 pa uzimam tu vrednost
  • Minimalna neto zarada za taj mesec je 184 sati  * 115 din neto =  21160 din neto mesečno
  • 7822 * 12% = 938.64 din poreske olakšice za mesec rada
  • Minimalna bruto zarada je po ovoj logici jednaka
    (21160 – 938,64) / 0,701 = 28846,45 din

 

Minimalna bruto cena rada u papirima se računa na bazi svega navedenog ovako

28846,45 / 184 = 156,77  din ~= 157 din bruto/h.

Ovakva bruto cena rada naravno da nije savršeno precizna jer se zasniva na pretpostavci o mesecu sa 184 radna sata, ali tu uskače u igru zaokruživanje na gore na 157 dinara što u praksi znači da će poslodavac u proseku da plati možda samo par stotina dinara više iznad teoretskog minimuma, a ja imam trivijalno prost obračun minimalne zarade.

Nadalje za sve radnike se koristi cena od 157 din koja se množi sa brojem sati i onda je to osnovica za računanje dodataka.

Moje dalje rezonovanje u pravcu uprošćavanja obračuna minimalne zarade ide ka tome da ko isplaćuje minimalac, njega topli obrok i regres i ne zanimaju tako da ja implicitno koristim u ovom obračunu razumne minimume tih dodataka: mesečni iznos od 100 din regresa i 10 din na dan dodatka za topli obrok.

Kako gazda kaže

Ovo je drugi čest primer o tome kako se plate definišu u praksi. Plate definisane na ovaj način se definišu između poslodavca i zaposlenog u ukupnom fiksnom mesečnom iznosu koji radnik prima bez obzira na broj radnih sati efektivno time rezultujući promenljivom cenom rada koja se prilagođava zadatom ukupnom iznosu.

Tip definisanog iznosa je različito u zavisnosti od toga iz kog se ugla formira zarada zaposlenog

Ugao radnika Pere:

  • Plata mi je 30000 din mesečno.
  • Plata mi je 300 evra mesečno.

 

Ugao poslodavca:

  • Želim da me Pera mesečno ukupno košta 30000 din.
  • Želim da me Pera mesečno ukupno košta 300 evra.

Kao što se vidi iz ova dva primera iako su cifre identične nominalno, tip iznosa definisan u ova dva slučaja je različit: u prva dva slučaja se radi o neto iznosu, dok se u zadnja dva radi o super bruto iznosu (bruto zarada + doprinosi na teret poslodavca).

Drugim rečima, bruto fiksni iznos plate u stvarnosti ne znači ništa ni zaposlenom (koga zanima neto) ni poslodavcu (koga zanima stvarna ukupna cifra) te utabane staze mog parka obračuna zarada izgleda ovako

Kao što vidite u opcijama sam definisao slučaj kada se kaže da će se mesečne zarade zaposlenih unositi u neto dinarskim iznosima. S obzirom da se ovde ne radi više o minimalcu, smatram da korisniku ima smisla ponuditi da promeni “razumno minimalne” iznose regresa  i toplog obroka, kao i da definiše da li dodeljuje stimulacije radnicima povrh dogovorene fiksne neto zarade.

Ovo je naravno samo primer kako neto dinarska mesečna zarada se definiše, program omogućava i ostale načine unosa  i definisanja zarada zaposlenih.

Evo podržanih tipova iznosa

A evo i podržanih valuta

Odabirom željene kombinacije ta dva izbora moguće je objasniti programu da će se zarade zaposlenih unositi npr kao: neto iznos u evrima, super bruto iznos u dinarima, super bruto iznos u evrima, bruto iznos u dinarima itd.

Bukvalno je na korisniku da saopšti Papirima na koji način u stvarnom svetu on razmišlja i definiše plate zaposlenih, a Papirima ostavlja da nekako šta god on odabrao u obračunu magično svedu na zakonski propisanu bruto cenu rada,satnice itd.

Nastaviće se…

 

Posted by on 04.12.2012 in Implementacija, oblak, Plate

8 Comments

Tags:

Obračun plate – osnovna zarada

Obračun plate – osnovna zarada

U jednom od prethodnih postova, dao sam opšti pregled kako se zarada obračunava gde namerno nisam hteo da zalazim dublje elemente obračuna zarade pa sam tako za osnovni element obračuna – cenu rada – uzeo samo minimalnu cenu rada od 115 dinara i pretpostavku da je korisnik radio pun fond radnih sati bez bolovanja, izostanaka itd. pa sam došao do

“OSNOVNA ZARADA = CENA RADA x RADNI SATI”

U ovom postu “bum malo razložit” pojam osnovne zarade i želim da sa vama podelim nešto od svjih razmišljanja vezanih za obračun zarade do kojih sam došao u zadnjih nekoliko nedelja radeći na svom programu za plate, gde su sva moja razmišljenja na tematiku plata preslikana u konkretan proizvod koji je garantovano najjednostavniji program za plate. 

Cena rada

Cena rada je ono po definiciji iznos koji zaposleni primi za sat svog rada.

U praksi se ta cena rada definiše na nekoliko načina :

  • Minimalac
  • Kako gazda kaže sa varijantama poput
    • 120 dinara ti je satnica
    • 50.000 dinara mesečno primaš
    • "200 evra mesečno ti je plata”
    • 20 evra ti je dnevnica
  • Paleolit tehnika A.K.A. “Da nam živi živi rad”
    • Svaki zaposleni na bazi svoje stručne spreme i koeficijenta složenosti radnog mesta po sistematizaciji i specifikaciji normativa g6 dobije određeni koeficijent koji se množi sa cenom prostog rada

Prvi put kada sam video ova tri readikalno drugačija načina definisanja cene rada, pomislio sam da su svi potpuno zasebne priče koje nemaju nikakve veze sa knjiškom definicijom cene rada i da ću morati i ja kao i ostali programi za plate da ih zasebno tretiram.Ipak, sada nakon nekoliko nedelja utrošenih na lupanje glavom u zid mislim da sam skontao da se svi ti različiti načini definisanja cene rada svode na jedno te isto.

Evo, da objasnim na primeru nekoliko gore navedenih ekstrema kako se to “sve svodi na isto”…

50,000 dinara mesečno primaš

U mesecu X: 22 radnih dana x 8 sati = 176 sati. Cena rada u mesecu X je 50.000 : 176 = 284 din. radni sat
U mesecu Y: 20 radnih dana x 8 sati = 160 sati. Cena rada u mesecu Y je 50.000 : 160 = 312 din. radni sat

200 evra mesečno ti je plata

Na dan obračuna plate kurs evra je 120 din. 200 evra x 120 din = 24.000 din
U mesecu X: 22 radnih dana x 8 sati = 176 sati. Cena rada u mesecu X je 24.000 : 176 = 136 din.radni sat.

20 evra ti je dnevnica
Na dan obračuna plate kurs evra je 120 din. 200 evra x 120 din  / 8 sati = 3000 din radni sat

Koeficijent radnog mesta

Recimo da imamo tri srećno-u–državnoj-firmi-zaposlena-radnika: Miku sa koeficijentom 20, Žiku sa koeficijentom 12 i Peru sa koeficijentom 8.

Kada država prebaci sredstva za plate firmi u kojoj rade naša tri junaka, ona prebacuje iznos “bruto fond zarada” što je iznos jednak sumi njihovih bruto zarada. 

Kad tako “legnu sredstva” onda  ih treba podeliti po nekom ključu i tu onda stupaju na scenu koeficijenti čija je namena baš ta – da definišu “udeo u gomili novca na računu” koji određeni zaposleni ima. Evo kako…

Ako umemo i saberemo sve koeficijente zaposlenih dolazimo do kumulativa koeficijenta sa kojim kada podelimo iznos BFZ dobijamo jediničnu bruto vrednost koeficijenta rada. Množenjem koeficijenta radnika sa jediničnom vrednošću koeficijenta dolazimo do bruto plate zaposlenog.

Da pređemo sa španskog na srpski…

20 (Mika) + 12 (Žika)  + 8 (Pera) = 40 (uk koef)

Ako je recimo leglo 100.000 dinara u BFZ onda je jedinična bruto vrednost koeficijenta 100.000 / 40 = 2500 din.

Mika dakle dobija 20 x 2500 dinara, Žika 12 x 2500 din, a Pera 8 x 2500 din.

Mikinih 50.000 dinara bruto zarade neka bude (mrzi me da računam tačno) 36.000 din neto.

U mesecu X: 22 radnih dana x 8 sati = 176 sati. Mikina cena rada u mesecu X je 35.000 : 176 = 199 din.

Radni sati

Eto kad smo “razložili na deliće” cenu rada i došli do zaključka da je sve to “isto samo drugačije” da pogledamo drugi element osnovne zarade – broj radnih sati, a gde je bolje krenuti ako ne sa kalendarom..

Kalendar

Svaki kalendarski mesec ima određeni broj dana: 28/29, 30 i 31.
Svaki mesec ima određeni broj vikend dana kada se ne radi
U toku meseca se takođe mogu dešavati državni i verski praznici kada se takođe ne radi.
Ako se praznik padne u nedelju, onda je sledeći radni dan takođe neradni (moja omiljena nebuloza koju svaki put kad prepričam ljudima iz EU razrogače oči u neverici – misle da ih zafrkavam tom pričom)

U startu dakle komplikovano …

Ostvareni rad

Radnik u toku meseca većinu svog radnog vremena provede obavljajući u normalno radno vreme normalnu radnu aktivnost – normalni radni sat.

Ako radnik radi za vreme praznika (kada po zakonu ne treba da radi), takav radni sat se obično više vrednuje nego normalni radni sat pa se obično definiše da praznični radni sat vredi 50% više od normalnog sata.

Ako radnik radi više od normalnih 8 sati, sat rada nakon tih 8 sati zahteva veće naprezanje pa se i očekuje da bude više plaćen te se tako npr. prekovremeni rad može vrednovati 150% više od cene normalnog rada.

Isto tako sat vremena koje radnik radi noću podrazumeva veće naprezanje od normalnog radnog sata, pa recimo je moguće definisati da noćni rad se vrednuje 10% više od cene normalnog rada.

Ako pogledamo ova 4 tipa radnih sati i zamislimo da je cena rada 100 dinara, da je korisnik radio 100 sati normalno, 10 sati za novu godinu, 4 sati popis posle radnog vremena i 2 sata pre otvaranja prodavnice čekao da stigne kamion sa namirnicama onda je njegova osnovna zarada za nominalnih 116 radnih sati:

(100 sati x 100 din)+(10 sati x 100 din x 1.5) + (4 sata x 100 din x 2.5) + (2 sata x 100 din x 1.1) =  12.720 din.

Naravno da je na vlasniku preduzeća da definiše ove koeficijente i naravno da ima još puno dodatnih dodataka za neki drugi specifični tip ostvarenog rada – bitno je da ste poentu shvatili.

Izostanci

U toku jednog meseca radnik može odsustvovati sa posla i to se o obračunu zarade tretira različito u zavisnosti od prirode izostanka.

Dani vikenda se naravno ne računaju.

Ako je radnik izostao sa posla na “praznični radni sat” to se tretira kao da je radio – cena normalnog rada .

Ako je radnik izostao usled bolesti onda se radni sat bolovanja  plaća obično u nižem iznosu npr. 60% od cene normalnog rada. (Preskačem ovde deo o bolovanju do 30 i preko 30 dana, ko to plaća)

Ako je radnik na porodiljskom odsustvu, porodiljski radni sat se (bar ovde u Češkoj) plaća u nižem iznosu npr. 80% od cene normalnog rada.

Ako je radnik na plaćenom odsustvu, takav radni sat se (koliko ja znam) plaća  takođe u nižem iznosu, npr. 80% od cene normalnog rada.

Ako je radnik na neplaćenom odsustvu, takav radni sat ima cenu od 0 dinara. Ako je radnik neopravdano odsutan (i ne dobije otkaz zbog toga) takav sat ima takođe cenu od 0 dinara.

Zaključak

Osnovna zarada suštinski dakle nije prost proizvod dve cifre: cene rada i broja sati nego je složenija pojava i uključuje u sebi i dodatne dimenzije strukture tipova ostvarenih radnih sati kao i specifične cene radnih sati koje mogu biti definisane na razne načine i određene tipom ostvarenih radnih sati.

U sledećem postu, nastavljam priču sa detaljnijim osvrtom na proces transformisanja osnovne zarade u bruto osnovicu…

 

Posted by on 26.09.2012 in Plate

1 Comment

Tags: ,