RSS

Nano preduzeća

Zelephant-in-the-roomvanična podela preduzeća u Srbiji poznaje četiri tipa preduzeća koja imaju sledeći broj zaposlenih :

  • mikro  do 10 zaposlenih,
  • mala  do 50 zaposlenih,
  • srednja do 250 zaposlenih,
  • velika preko 250 zaposlenih.

Ova podela  je po meni potpuno besmislena u Srbiji 2016.-e jer uopšte ne reflektuje stvarnost i kao takvu je ignorišem u potpunosti radeći na novim pivotiranim Papirima na kojima radimo (čućete kasnije detalje o tome šta i kako).

Besmislena je jer (poput slike u naslovu ovog članka) ignoriše „slona u sobi“, a to je da od 92000 preduzeća u Srbiji koja su predala završni račun, 24000  njih je sa NULA ZAPOSLENIH a 25000 njih je sa JEDNIM zaposlenim.

Drugim rečima, kao što je Miodrag opisao u svom nedavnom članku

„43% firmi u Srbiji kojima poslovne knjige vode računovodstvene agencije su firme sa 0 ili 1 zaposlenim!“

U timu sa kojim radim na Papirima mi ovaj 0/1 segment nazivamo „NANO PREDUZEĆA“ što je termin koji bi preporučio i uvaženim zakonodavcima da koriste za taj segment. 🙂

Nano preduzeća i knjigovodstveni programi

O specifičnim aspektima poslovanja nano preduzećima ću pisati u seriji članaka, ali za potrebe ovog mislim da se svi možemo složiti da su njihove potrebe minimalne – par dokumenata jednog tipa mesečno, kvartalno donesu „kutiju od cipela ispunjenu računima“ itd.

Šta im se nudi na tržištu poslovnih programa ako rešenje tih njihovih potreba?

Nude im se u većini slučajeva programska rešenja koja su kreirana dekadama dodavanjem dodatnih opcija koje su zahtevali korisnici i koji radi sve (uključujući i kuvanje kafe) i koja samim tim odbijaju te korisnike i onda dolayimo u situaciju koji je Miodrag opisao gde je značajan broj tih nano preduzeća bez poslovnog softvera.

Evo jednog primera koji ilustruje ovaj moj stav jako dobro – program Biznisoft koji apsolutno svaki knjigovođa koji ga je video obožava

 filtriranje

„Svaki izveštaj se prvo prikazuje na ekranu u posebnoj formi za izveštavanje. Kao što možete videti na ekranskim primerima, ova forma ima puno funkcija koje su korisniku na raspolaganju: navigacija po stranicama, zumiranje, pretraga teksta, štampa izveštaja, slanje izveštaja email-om kao „attachment“ (zahteva instaliran  Microsoft Outlook ili Outlook Express),  prikaz izveštaja u Adobe Acrobat Reader-u (PDF), Microsoft Excel-u (XLS) ili OpenOffice Calc-u (ODT) kao i snimanje (eksport) izveštaja u raznim formatima (PDF, XML, XLS, TXT, RTF,  HTML, BMP, JPG …). Vrlo zgodna opcija je i tzv.“prikaz izveštaja u tabeli“ gde se svi podaci sa izveštaja prikazuju u posebnim gridovima u kom slučaju su nam i opcije vezane za ove komponente a koje su prezentovane u prvom delu ovog teksta.“

Da li je program loš? Naravno da nije za knjigovođe koje se upiške od sreće kad otkriju ovaj program jer „ima sve po maloj ceni“. Naravno da nije loš ni za mala, srednja i velika preduzeća – naprotiv uvek čujem pozitivne ocene i u tim segmentima.

Ipak, mi verujemo da su rešenja ovog tipa loša za slonove iz ove priče – nano preduzeća – jer 99% stvari koje ima oni ne trebaju.

Novi Papiri na kojima radimo su laserski fokusirani na potrebe nano preduzeća 

Nano preduzeća i knjigovodstvene agencije

Kao što se ne može očekivati da jedan program podjednako dobro služi potrebama preduzeća od nula i 50 zaposlenih tako je isti problem vidljiv i u organizaciji poslovanja knjigovodstvenih agencija u Srbiji.

Kod njih se problematika nano preduzeća manifestuje na taj način da su obe strane duboko nezadovoljne jer:

  • „Šta on misli da može da nas zove svaki dan po 5 x za tih 30 evra mesečno što plaća?“ – Knjiogovođa
  • „Evo treći dan čekam da mi javite kome treba da pustim šta i da mi pošaljete lager listu – znači nema smisla“ – nano preduzetnik

Otkud toliko nezadovoljstvo?

Po našem mišljenu (ko o čemu baba o pečenju) to je rezultat neadekvatnog softvera koji ne pokriva jednostavne potrebe nano preduzeća pa iziskuje prekomereni utrošak vremena i energije knjigovođe koji nije usaglašen sa iznosem koji se dobija za tu uslugu pa je knjigovođa primoran da uslužuje zahteve nano preduzeća „kad se ima vremena“.

Novi Papiri na kojima radimo rešavaju pitanje efikasnosti i rentabilnosti računovostvenih  agencija u podržavanju poslovanja nano preduzeća 

Zaključak

Eto, čuli ste nagoveštaj čime se to mi bavimo u 2016-oj pa recite slobodno dole u komentarima da li mislite da (opet) traćimo vreme ili ne. 🙂

Da li se slažete uopšte sa našom ocenom posebnosti u zahtevima koje nad poslovnim softverom ima segment nano preduzeća? Da li im je potreban poseban softver ili ne?

 

 

Posted by on 12.05.2016 in Uncategorized

4 Comments

Vampiri i pijavice

Drakula

Danas sam imao chat preko Skajpa sa Zoranom (knjigovodstvene agencije Konto M iz Ćuprije)  na temu cenovnih modela knjigovodstvenih programa u Srbiji gde se neki nude preko pretplate, a neki putem jednokratne pretplate.

S obzirom da sam svoje misljenje u vezi ove teme izneo pre nekoliko godina detaljno u članku  Modeli plaćanja knjigovodstvenih programa tako da ako vas zanima tematika idite, pročitajte – ja vas čekam ovde da nastavimo priču kad završite.

Tema o kojoj želim da pišem danas je deo diskusije koju smo ja i Zoran imali, a svodi se na sledeće pitanje


„Ako je tačno to što si pisao 2010-e da je pretplatni model najbolji,
kako to da ga veoma mali broj firmi koristi kod nas danas?“

 

Odlično pitanje Zorane 🙂

Definitivno se ne radi o slučaju da naše firme ne znaju za pretplatni model. Ne radi se ni o tome da za pretplatni model mora da se radi o web aplikaciji – (npr. Lidder možete kupiti u 12 mesečnih rata, Pantheon takođe ima mesečnu licencu pored mesečne). Ne radi se naravno ni o tome da su proizvođači softvera „glupi“ – radi se naprotiv o možda najpametnijim firmama u Srbiji. Čak štaviše, to što većina firmi ne prodaje pretplatu nego proizvod verovatno nije ni pogrešno imajući u vidu poslovno okruženje kod nas (da, iako ja tvrdim suprotno gore i stojim iza toga.)

Gospodin Drakula

Ako pogledate život i delo druga Drakule, videćete da se njegovo delovanje svodi na to da se u gluvo doba noći probudi, obleti oko sela podno svog zamka, odabere osobu rumenih obraza, hipnotiše je i ispije nekoliko litara krvi usled čega subjekt umre i tako gosn Drakula sutra mora da traži novu žrtvu da se dopuni. Ako neko i preživi, ili postane sluga grbavac ili služi za periodičnu „dopunu kredita“ gosn Drakule.

Na neki način (figurativno i potpuno šaljivo govoreći), gosn Drakula je metafora firme koja prodaje knjigovodstvene programe po sistemu: pronađem agenciju (let oko sela), pozovem je telefonom i zakažem prezentaciju (sletanje i transformacija u ljudski oblik), impresioniram impresivnom listom klijenata i decenijskim iskustvom (hipnotisanje) i fakturišem 2000 evra + 10.000 dinara mesečno održavanje („otakanje para litara krvi“).

Gospođica Pijavica

Drugi učesnik današnjeg članka je gospođica Pijavica, koja se bavi istim poslom kao i gosn Drakula, ali u njenom slučaju prikači se neprimetno i isisava krv u mililitrima natenane „meraklijski“ 🙂 Subjek delatnosti gđice Pijavice tako može da preživi 100 godina bez problema sve vreme vraćajući prinos gospođici pijavici.

Opet figurativno i šaljivo govoreći, pijavica je metafora firme koja prodaje knjigovodstvene programe putem pretplate: korisnik odabere trial (neprimetno prekiačivanje), korisnik plaća malu mesečnu pretplatu (otakanje nekoliko ml).

Drakula vs Pijavica – dijetni ugao

E sad, ko pobeđuje u ovoj borbi – Pijavica ili Drakula? Koji je cenovni model bolji: JP ili PP?

Kao i za bilo koje drugo pitanje, tačan odgovor je: zavisi.

Prednost Drakule je što otoči par litara krvi svake noći „iz taka“ dok pijavici treba godinu dana da otoči to isto te sa te tačke gledišta Drakula pobeđuje.
Drakulina mana je što će pre ili kasnije ponestati seljančica rumenih obraza i u tom slučaju on (nagađam – nikad video u filmovima) umire od gladi.
Drakulina mana je i ta što se ljudima uopšteno govreći ne dopada to da ih on poseti, pa se naoružaju raznoraznim sredstvima i bore sa Drakulom.

Sa druge strane, pijavica se lako prikači – nema naoružane rulje – često subjekt ni ne primeti da je pijavica tu.
Usled činjenice da osoba može da preživi 100 godina, pijavica ne mora da se brine da će umreti od gladi – mali ali stabilan priliv je garantovan.
Usled toga što može lako da se prikači na osobu, posao mogu da razgranaju sa još gospođica pijavica te tako malo po malo svakog dana PIjavica doo inkasira veću i veču količinu „sirovina“. Takođe, pijavica može da se prikači i na malog zeku i macu i kucu – svakog ko ima par ml da podeli 🙂

Ok ko je onda pobednik – oboje imaju dobre i loše strane ? Kao što rekoh: zavisi 🙂

Ako se na primer radi o proizvođaču knjigovodstvenog softvera lokalne prirode (klijenti u krugu od 50 km) onda je broj „objekata  tankiranja“ mali i ima dosta njih malokrvnih, ljubitelja belog luka i sl. S obzirom da su takve firme tipično tipa „mali Perica genijalac pravi programe“, kod njih po meni Drakula pobeđuje.
Ako u mojoj Ćupriji ima recimo ne više od 50 klijenata kojim mogu da se nadam dugoročno, naplaćivati 20-30 evra mesečno očigledno nema nikakve logike već je pametnije 50 x 400  = 20.000 evra i vozdra 🙂

Ako se radi o proizvođaču knjigovodstvenog softvera koji prodaje program na teritoriji Srbije (i šire) onda je broj klijenata dovoljno veliki da obe opcije postaju racionalne po defaultu.

Sada je pitanje koliko litra g-din Drakula treba „dnevno“ – recimo da imate 10 zaposlenih koji ukupno prime (super-bruto iznos) 10.000 evra mesečno i recimo da vam je pretplata tih hipotetičkih 30 evra mesečno. Da se pokriju samo plate zaposlenih proizvođač treba da ima 350 mesečnih pretplata. Znam, rećićete nije 30 nego  x evra, ali nije ni 10.000 evra samo za plate nego mnogo više i nisu plate sav trošak.

Šta ovo znači?

Znači da ako je Drakula u hibernaciji i ne izlazi iz svog kovčega kako bi trebao minimalne količine krvi, možda i može da preživi ovako. Ako je proiyvođač softvera firma koja nema programere, nema velike službe prodaje i podrške, ako valja jedan isti program napravljen 2008-e, možda i može da preživi kao Pijavica što ima svoje prednosti.

Po mojim procenama to nije slučaj i naši veliki proizvođači softvera imaju veći broj zaposlenih programera, ekonomista itd. te da to kombinovano sa limitovanim tržištem Srbije (limitovano u veličini, „pismenosti“ i sklonosti ka promenama softvera) ih primorava da budu Drakula jer ne mogu drugačije da prežive. Sa druge strane to firme sa „manjom stajaćom vojskom“ mogu to da iskoriste i da budu Pijavice i da privuku korisnike malim mesečnim iznosom, besplatnom probom itd.

Gledano iz ovog dijetnog ugla – pobednik je Pijavica ukoliko:

  • Cilj je postići lakšu prodaju, lakšu naplatu i stabilni priliv novca itd
  • Radi se o softverskim firma prodaje na većem tržištu
  • Radi se o softverksim firmama koje nemaju velike „fiksne troškove“
  • Radi se o softverskim firmama koje stupaju na novo tržište
  • Radi se o softverskim firmama koje se fokusiraju na segmente koji ne mogu da priušte velike upfront investicije

Drakula je pobednik ukoliko:

  • Radi se o softverskim firmama koje imaju velike fiksne troškove
  • Radi se o softverskim firmama koje imaju razvijene prodajne i razvojne funkcije i ne boje se da „love seljančice“ svakog dana
  • Radi se o softverskim firmama koje zanima tržišna dominacija i ubrzani rast.

Drakula vs Pijavica – aspekt lojalnost

Kad pogledamo sa ove tačke, prednosti i mane Drakule i Pijavice se skoro preokrenu za 180 stepeni jer je pijavicu lako otkaciti sa noge jer je tako neprimetno vezana dok je odupreti se volji gosn Drakule je skoro nemoguće.

Ok, da prevedem ovo moje baljezganje na kontekst knjigovodstvenih programa 🙂

Kada ste korisnik pretplatnog knjigovodstvenog programa gde plaćate mesečnu pretplatu od 30 evra, kad Vam neko ponudi da probate program X koji bolje radi Y Vaša odluka da promenite program je jako laka jer „ne gubite ništa“ – platite pretplatu drugoj firmi i terate dalje.

U slučaju kada ste platili 2000 evra odjednom i plaćate 10.000 mesečno, kad vam neko kaže da probate program X čak i da vam se svidi veorvatno nećete preći na njega jer time „gubite 2000 evra“ plus ispadate glupi u očima svojih zaposlenih što ste platili nešto 2000 od čega je bolje nešto što košta 30 evra. Ovo je dopro poznata tehnika u prodaji softvera koja se zove Vendor lock-in i kojom veliki proiyvođači softvera ostvarju uvećane prihode po korisniku njihovih proizvoda.

Gledano sa aspekta lojalnosti – Drakula je jasni pobednik jer su klijenti lojalniji što omogućava dodatnu zaštitu od konkurencije, dodatne prihode od održavanja i osvežavanja verzija itd.

Ipak, Pijavica može takođe da bude pobednik u slučaju kada je Pijavica „gladna i besna“ i ne boji se konkurencije nego je sigurna da može „brže i bolje“ jer time može da reši problem nudeći više stvari, brže od konkurencije, boljom podrškom, nižom cenom itd. To zahteva vrhunsku organizaciju poslovanja proizvođača softvera  Pijavice na strateškom, taktičkom i operacionom nivou uz striktnu kontrolu troškova (previše troškova – pijavica mora da postane vampir). Takva elitna pijavica je jako retka i teška za pronaći, ali jednom ostvarena ima potencijale da ostvari neverovatne rezultate  (primer Xero pijavice)

Zaključak


Šta vi mislite? Ko pobeđuje: pijavica ili vampir? Ili možda neko sasvim treći?

Šta da odgovorim Zoranu – zašto u Srbiji nema više firmi koje nude knjigovodstvene programe putem preplate?
Vaše Piskaralo,

Nikola

PS: „Moj skype ID je malovicn – ako i vi kao i Zoran želite da četujete sa mnom“

 

Posted by on 04.05.2016 in Uncategorized

3 Comments

Pšenica

Na nedavno završenoj konferenciji eRazvoj, Miodrag Ranisavljević  je imao predavanje na temu „Poslovni softver u oblaku – stanje, trendovi, prednosti i mane“ koje možete pogledati i sami

Samo predavanje nije ispunilo u potpunosti moja velika očekivanja formirana na bazi činjenice da je Miodrag jedan od vodećih autoriteta na temu poslovnih softvera  u Srbiji i značaja teme jer se svelo suštinski na „Mikroporeduzeća pogrešno veruju da mogu da pređu na cloud rešenja bez pomoći konsultanta“.  S obzirom na to da je za predavanje na ovakvu temu bilo dodeljeno samo 30 minuta verovatno nije ni moglo mnogo bolje jer ni 60 nije dovoljno 🙂

Razlog za ovaj blog post je to što sam za predavanje saznao putem reklamnog emaila Lidder knjigovodstvene aplikacije koji se koristi citatom iz predavanja da prikaže implicitno „cloud“ u negativnom kontekstu

„Mnogo „clouda“ može doneti samo kišu, a mnogo kiše donosi poplave!“

Pošto se moji stavovi na tu temu ralikuju, rekoh da ih iznesem ovde javno kao moj doprinos veoma bitnoj diskusiji značaju i ulozi cloud poslovnih aplikacija 🙂

Formalno neslaganje

Pomenuta rečenica je po meni oblik apsurdne redukcije gde se na bazi neadekvatnih analogija izvlače zaključci i kao takva je neproduktivna u dijalogu o ulozi cloud-a, ali da se i ja poslužim njome ovde da izrazim svoje neslaganje.

„Bez kiše nema pšenice, bez koje nema hleba, a bez koga svi umiru gladni!!“

Konceptualno neslaganje

Stvari koje je Miodrag naveo u svom predavanju kao mane cloud rešenja su:

  • Prava korisnika/ponuđača
  • Integracija
  • Kompatibilnost
  • Sigurnost/Bezbednost
  • Očekivani troškovi

Sa listom se u načelu slažem, ali nisam siguran da je specifična za „cloud rešenja“ – moguće je da je većina njih sasvim primenjiva i na veliku većinu ne-cloud aplikacija.
Slažem se i sa esencijom nedostataka koja se svodi na strah korisnika od toga da njihove poslovne podatke skladišti, održava i koristi sasvim druga firma pa su u toj meri ranjivi od poremećaja u usluzi koju pruža dobavljač cloud rešenja.

To je sasvim ispravan strah od promene, ali se ispravlja reputacijom i nivomo usluga dobavljača usluga.

Koliko firmi u Srbiji ima svoj lični mail server i ne koristi gmail, office 365 ili email usluge svojih internet dobavljača? Šta je problem u tome?

Suštinsko neslaganje

Prethodna dva tipa neslaganja su ya mene lično nebitna jer se osvrću samo na neke pojavne aspekte iznetih stavova.
Ono što u bitnijoj meri doprinosi diskusiji je suštinsko pitanje

„Zašto bi iko uopšte koristio cloud rešenje?“

Ima mnogo odgovora na to pitanje od kojih je samo par njih dovoljno da kristalno jasno potvrdi neophodnost i neminovnost cloud rešenja bez obzira na to kako se definiše i implementira: integracija i ekosistem.

(Napomena: Video snimci koji ilustruju moje argumente su reklamni materijal cloud aplikacije zvane Xero tako da imajte to u vidu :))

Interna integracija

Moderne poslovne aplikacije su aplikacije koje omogućuju partnerski rad knjigovođa i klijenata na istom setu podataka, gde svako sa svoje strane obrađuje i tumači poslovne porocese koji su bitni njemu – klijent npr unosi račune, knjigođa knjiži obračun poreza itd. Po mom skromnom mišljenju, način implementacije toga je totalno nebitan: web, dekstop, baza na internetu.

Ako knjigodođa može da razvuče mrežni kabl do svih svojih klijentima i tako da oni i bez interneta sarađuju to je za mene validno „cloud rešenje“.

Većina programa u Srbiji su „samo“ knjigovodstveni programi koje „samo“ knjigovođe koriste, dok klijenti imaju svoje programe pa se sve to prekucava. U tako koncipiranim poslovnim aplikacijama, cloud je nebitan i pomodarstvo – slažem se sa tim, ali kao što su pre 15 godina poslovne aplikacije evoluirale od tog modela ka modernim aplikacijama u celom svetu tako će i kod nas. Ne zato što je to pomodarstvo, nego što je nešto što reflektuje stvarnost i ima realne prednosti po knjigovođu i klijente. Win-Win!

Ostali oblici internih integracija mogu da budu gde se izdvojeni prodajni objekti integriđu sa magacinima, menadžmentom, unos pozicija sa gradilišta itd. Sve to u slučaju standardnog rešenja je teško izvodivo i uglavnom rezultuje komplikovanim i skupim rešenjima dok po meni to treba da bude osnovna i besplatna karakteristika samih poslovnih programa.

B2B i B2C integracija

Kada imate set podataka i servisa, moguće je da ih iskoristite za B2B komunikaciju između preduzeća (npr. naručivanje robe od uvoznika/distributera/velikoprodaje) ili da postavite internet prodavnicu putem koje vaši kupci mogu da naručuju robu od vas u svakom momentu.

Ekosistem

Korisnički interfejs – „UI“ (html, desktop i sl.) je samo jedan način kako je podatke preduzeća moguće predstaviti za korišćenje krajnjeg korisnika.

Većina modernih cloud aplikacija danas pored toga u svojoj ponudi ima i „API“ servise koji te iste podatke predstavljaju na način koji je pogodan za korišćenje od strane drugih aplikacija.

Tako se dolazi do ekosistema aplikacija koje se integrišu sa vašom poslovnom aplikacijom i dodaju joj mogućnosti koje ona nema te na taj način vi kao korisnik cloud rešenja možete.
Drugim rečima, vi kao korisnik cloud rešenja dobijate mogućnost da svoje podatke koristite na puno dodatnih načina putem raznih aplikacija.

Korisnici Xero aplikacije imaju na raspolaganju ekosistem stotine aplikacija kojima mogu da uvećaju vrednost koju dobijaju korišćenjem Xero aplikacije.

 

 

Posted by on 16.04.2016 in Uncategorized

8 Comments

Kako integrisati knjigovođu i klijente?

Svaka knjigovodstvena agencija u svom radu vrši nekoliko funkcija: obradu podataka klijenata, pružanje savetničkih usluga itd.

Ta saradnja se na žalost u dosta slučajeva obavlja na Pony Express način gde knjigovođa i klijent imaju svoje zasebne programe i evidencije i gde se saradnja svodi na to da klijent povremeno dođe do svog knjigovođe i preda mu hrpu dokumenata koje onda knjigovođa prekucava i svodi u knjigovodstvenu formu putem programa koje on koristi.

Ovaj pristup je suštinski neefikasan i nepovoljan i po knjigovođu i po klijenta sa nekim od manifestacija:

  • Besni klijent koji zalupi telefonsku slušalicu i kaže:“Opet moram da čekam 2 sata da čujem koliko imam na računu/lageru“
  • Knjigovođa koji se krajnjim naporom volje suzdržava da ne eksplodira kada vidi klijenta koji zadnjeg dana pre isteka nekog roka donese kutiju sa „papirima što se nakupili“ + „a da, ima i ovo iz 2012-e što sam našao dok smo čistili“

Ovo je problem koji je odavno rešen i svodi se na omogućavanje klijentima i knjigovođima da rade na istom setu podataka i imaju pravrovremene informacije po svojoj meri i potrebama.

Ok, to je princip koji je svima jasan, ali se postavlja pitanje kako do toga doći u praksi?

Web programi za knjigovodstvo

Ovo je rešenje koje većina ljudi danas ima na umu kad se govori o načinu da se knjigovođa poveže sa klijentom i kao rezultat toga se na našem tržištu pojavilo par rešenja u poslednjih par godina poput SAOP MinimaxBillans i par drugih.

U ovom rešenju integracija se ostvaruje na nivou same aplikacije koja je implementirana kao web sajt na javnoj internet adresi i koju knjigovođa i klijent koriste.

Prednosti ovog rešenja:

  • Knjigovođa i klijent se bave svojim poslom, a ne održavanjem računara, mređa, instalacijom programa itd
  • Nivo investicije je minimalan, nema instalacija, odrzavanja itd.
  • Radi na bilo kom uređaju i operativnom sistemu.
  • Osveživanje verzije programa se postiže jednostavno – učitavanjem web stranice.
  • Korisničku podrška za korišćenje web programa obično obavlja proizvođač web aplikacije

Mane ovog rešenja:

  • Knjigovođa i klijent moraju da veruju firmi koja izrađuje aplikaciju da će da bude stabilna, prisutna i profesionalna u pružanju usluga, čuvanju podataka itd.
  • Prelazak sa tradicionalne aplikacije na web program može da bude jako bolan jer je razlika u funkcionisanju aplikacija često drastična.
  • Nema interneta, nema poslovanja.
  • Generalno govoreći produktivnost je nešto niža u poređenju sa tradicionalnim desktop aplikacijama usled prirode interneta (svaki poziv serveru traje oređeno vreme, web tehnologije su ponekad limitirane u tome šta i kako mogu da postignu itd).

S+S rešenja

Programska rešenja ovog tipa su zasnovana na prostoj ideji da u klasičnim klijent-server aplikacijama program pristupa bazi podataka putem IP adrese (često je server sa bazom podatak izdvojen u zasebnom računaru) i često se navodi kao alternativa web progrmima.

U sledećoj, 2016-oj godini ćemo nastaviti rad na smislenim unapređenjima rada Liddera, s tim da ćemo više pažnje obratiti na SMISLENO I PRIMERENO korišćenje ONLINE servisa. Nećemo ići u ultra-modernom pravcu “sve je cloud” i “sve je online” jer nije i ne treba sve tako da bude, čak, opasno je. Podaci treba da budu “OnLine” i na “Cloudu” samo ako to ima smisla i ako to Vi želite, a inače treba da budu kod Vas na Vašim računarima, kako po Zakonu o računovodstvu, tako i po logici stvari.
Lidder Novosti (Decembar 2015)

Integracija kod ovog tipa rešenja je na nivou baze podataka i zasniva se na ideji da ta IP adresa gde se nalazi server sa bazom podataka može da bude bilo gde na internetu (ip adresa je IP adresa) i da sve ostalo funkcioniše identično kao i u slučaju tradicionalne desktop aplikacije.

Jedno takvo rešenje je rešenje firme Datalab koja na svom sajtu objašnjava prednost ovog modela nasuprot web programa

Ipak je potrebno znati, da internet pretraživači (browser) nisu operacioni sistem i stvari kao što su (e-bankarstvo, bar-kod skeneri, oblikovači ispisa) unutar internet pretraživača ne rade ili rade znatno manje u klasičnim aplikacijama. Pretraživači su namenjeni za pregled internet strana, a ne za vođenje preduzeća! To je i glavni razlog, da je PANTHEON dostupan preko interneta, ali deluje kao samostalna aplikacija – sigurno i bezbedno.

Prednosti ovog rešenja:

  • Ništa se ne menja – vi i vaš klijent koristite istu aplikaciju kao i obično samo delite bazu putem interneta.
Mane ovog rešenja:
  • Radi samo na računarima gde je klijentska aplikacija instalirana
  • Usled činjenice da svi podaci putuju od vašeg računara do baze na internetu brzina rada aplikacije može da bude ograničena (posebno vidljivo u slučaju sporijeg interneta)
  • Nema interneta, nema poslovanja.

Proksi rešenje

Programska rešenja ovog tipa imaju elemente prethodna dva rešenja:

  • sičnost sa web programima je u tome što se i aplikacija i program nalaze na udaljenom računaru, rešenje radi na svim uredjajima bez potrebe za instalacijom samog programa.
  • sličnost sa desktop programima je u tome što je sama aplikacija desktop aplikacija kakvu poznajete i koristie (nije web sajt)

Na primeru Biznisoft Live aplikacije se pomenuti atributi videti jasno – u browseru se izvršava desktop aplikacija.

biznisoft-live

Prednosti ovog rešenja:

  • Koristite aplikaciju na koju ste navikli sa bilo kog računara
  • Uticaj brzine interneta na izvršavanje aplikacije je manje izražen nego kod S+S aplikacija jer podaci putuju unutar samog servera proizvođača softvera.

Mane ovog rešenja:

  • Aplikacija je suštinski desktop aplikacija i to što se izvršava u browseru u načelu izgleda jako čudno – kao Frankenštajn (moje lično mišljenje)
  • U načelu sa povećanjem broja korisnika sve je teže i teže proizvođaču aplikacije da održi nivo performansi na prihvatljivom nivou

A moj program?

Svako od ova tri rešenja podrazumeva da vi krenete da koristite jednu od tih aplikacija koje su možda gore od one koje trenutno koristite, a vaš programer nema načina da je dogradi da radi putem jednog od ova tri modela pa se postavlja pitanje

„Da li postoji neko rešenje kojim bi vi mogli da koristite program koji koristite sada a da i dalje sarađujete sa svojim klijentima?“

Odgovor je: da – putem virtualizacije ili putem remotovanja.

Virtualizaciono rešenje vam omogućuje da u načelu vaš program radi na način sličan Biznisoftu putem korišćenja Azure RemoteApp servisa koji vam omogućuje da bilo koja aplikacija radi na bilo kom uređjaju (nalik Proksi rešenju)

Remotovanje je još jednostavniji proces i svodi se veoma jednostavni princip:

  • Povežite vaš server na internet i dodelite mu javnu IP adresu
  • Vaš klijent se onda preko interneta priključi („remotuje“) na server, startuje aplikaciju tamo i radi na njoj.

Prednosti ovog rešenja:

  • Radiće sa bilo kojom aplikacijom koju trenutno koristite na način koji ste navikli uz uživanja benefita integracije sa klijentom.
  • Zahtevnost i zavisnost od interneta je minimalna moguća.
Mane ovog rešenja:
  • U slučaju da vam je potreban rad više od jednog korisnika istovremeno, potreban wam je windows server sa CAL licencama – ako želite da imate 5 istovremena korisnika treba vam 5 CAL licenci.
    Ako nemate već windows server to dodatno podiže cenu. Opet, prelazak na drugu aplikaciju košta para i živaca, pa je možda ova solucija za vas prihvatljiva na kraju krajeva.

Zaključak

Kao što vidite, web aplikacije nisu jedini način da knjigovođe i klijenti rade na istom setu podataka, postoje i druga dva tipa aplikacije, a čak i u slučaju vaše trenutne aplikacije moguće je „dograditi spolja“ da omogući da knjigovođe i klijenti rade na istom setu podataka i uživaju sve pogodnosit modernog knjigovodstvenog programa.

 

 

Posted by on 31.12.2015 in Uncategorized

Leave a comment

To the moon and back

Đe si bio, što si radio?

California

Poslednje dve godine za mene su bile jako zanimljive: ispunio sam svoj dečački san da dobijem @microsoft.com email adresu, po prvi put u životu sam menadžer i to u jednom momentu timu od 17-oro ljudi, radimo na Skype web klijentu, doživeo da čitam članke o svom radu na The Verge, Techcrunch, Mashable itd., bio nekoliko puta u Stockolmu, Redmondu, San Francisku i još puno drugih stvari uključujući i sasvim pristojnu finansijku priču, zimovanja, letovanja i već šta sve ide uz to.

Što je najlepše, priča i dalje traje 🙂

Cenu toga su platili ovaj moj blog, sajt Kad ce plata? i moj program za obračun plata Papiri.

Morao sam da ukinem registraciju novih probnih korisnika, da se izvinem svima koji su me kontaktirali emailom zbog toga  (a bilo je na žalost i puno onih kojima čak nisam ni stigao da odgovorim). Ovih nekoliko agencija što koriste Papire koriste ih uspešno (tu i tamo poneki bag koji ja otklonim) i evo već dve godine isplaćuju se mesečno više zarade za više od 100 firmi. Daleko od toga šta sam imao na umu, ali nije baš potpuna katstrofa – neko bar uživa u najprostijem obračunu zarada u Srbiji 🙂

I postavlja se pitanje: „Je l’ to to? Fajront?“

Iskren da budem dugo vremena sam planirao da napištem taj fajront post i da se pozdravimo, ali nisam znao kako da to uradim na pravi način pa sam tako to odugovlačio sve do ovog leta kada sam proveo par nedelja na ostrvu Kos razmišljajući između ostalog i o tome šta sa Papirima dalje.

Zaključak do koga sam došao je da je ovo što radim i dalje jako bitno za mene ne iz nekih finansijskih motiva, već zato što (koliko god to zvučalo čudno) je tematika knjigovodstvenih programa nešto što mene zaista zanima i nešto što bitno može da poboljša živote mnogo ljudi tako da nema odustajanja.

2005-a

Nekoliko puta sam na ovom blogu spominjao knjigovodstveni program Financio koji sam radio 2004-e i koji se neprekidno koristi evo i danas za vođenje poslovanja desetina firmi. Pre mesec dana, igrom slučajeva (čitaj neki ransom virus zarobio server jednog klijenta) sam morao da ga instalirao ponovo i radeći to proveo sam nekoliko dana sa njim malo ga prepravljao da radi sa SQL Server 2014 itd. Iskustvo je za mene bilo magično jer sam skroz zaboravio kako je funkcionalan i ispred svog vremena bio te godine – sama činjenica da je windows aplikacija je bila uzrok satima i satima raspravki sa klijentima koji su tada imali clipper programe, a zatim je tu jedinstvena baza koju dele knjigovodja i klijenti za robno i finansijsko, automatska integracija rada sa kasama i štampačima, automatsko zatvaranje 5-ce i 6-ce i izrada završnog računa, automatska sinhronizacija naloga za knjiženje sa kompjutera klijenata i servera knjigovođe, velikoprodaja, maloprodaja, proizvodnja, usluge – sve u jednom programu itd itd…

Pogledajte demo kalkulacije u Financiu (premojte na 3:56 gde demo počinje)

Čak i danas, 10 godina kasnije usuđujem se da kažem da je i dalje konkurentan nekim rešenjima koja su kod nas aktivna. Iskren da budem, gledajući količinu koda i šta sve program radi, nije mi jasno kako sam ja sam samcat uspeo sve to da odradim za godinu dana rada. Ko u onom vicu valjda „Šta zna dete šta je dvesta kila“

2015-a

Ovaj video gore je snimljen 2010-e godine kada sam ja počeo ponovo da se bavim „novim programom“, ali sam hteo da bude opet napredan pa sam tako krenuo da ga radim kao distribuiranu S+S aplikaciju a zatim kao web aplikaciju. Planirao sam da napravim galeriju knjigovodstvenih programa, kao neki marketplace za programe da olakšam ljudima, zatim sam planirao da napravim specijalizovan program za PC servise koji su ispostavilo se bili u odumiranju, pa sam onda prešao na deo starog programa koji se „nije jotu promenio u zadnjih 10 godina“ – obračun plata, koji se naravno u 2 godine 3x promenio iz korena pa i to od 3 meseca potrajalo 1-2 kalendarske godine itd…

2010-e je web program bio besmislen, svaki knjigovodja s kojim sam pričao je ponavljao dve iste stvari:

  • moji podaci moraju da budu kod mene u kancelariji
  • to nije produktivno – mi unosimo puno podatak

2015-e (u velikoj meri zahvaljujući pregalačkom radu SAOP-a, web aplikacija je sasvim prihvatljiva skoro svima, stidljivo se uviđaju prednosti jedinstvene baze itd). Ako je nešto dobro u toj priči, barem ne zaostajemo s vremenom dodatno u odnosu na US, 10 godina je konstantnog zaostatka u IT svetu i dalje. Ima nade!

2025-a i ja

Šta?

Posle bitke je lako biti general i sve to izgleda očigledno gledajući unazad, ali pitanje kojim sam se ja bavio u poslednje vreme je Šta je to na čemu ja želim da radim i što verujem da će biti korišćeno i za 10 godina (kao što se i danas koristi Financio napravljen pre 10 godina.)

Tragajući za tim odgovorom ja sam u poslednjih par nedelja pitao razne knjigovodje koje poznajem dva pitanja:

  • Koji su najveći problemi u radu agencije danas?
  • Da li bi mogao da sa istim brojem zaposlenih imaš 2x/3x/4x veći broj klijenata? Zašto ne?

Odgovore  sam dobio raznorazne, ali se izdvajaju 5 glavnih problema:

  1. Kalkulacije (manualno unošenje često veće količine podataka je veliki posao
  2. Izvodi (samo iskusne knjigovođe ovo mogu da rade i to klijenta po klijenta jer treba znati na koji konto šta ide, ako je uplata kupca koji račun da se zatvori itd.)
  3. Troškovi (kasno dobiju od klijenta račune i priznanice, treba biti iskusan knjigovođa da se zna šta se kako knjiži itd)
  4. Rad sa klijentima (razgovori, primopredaja računovodstvene dokumentacije, servisni odgovori na klijentske upite „Kome da pustim, koga da zovem, koliko imam na računu“
  5. Nemogućnost proširenja tima (teško je naći dobre knjigovođe, puno vremena treba da se naviknu itd.)

 

Gledajući ovu listu jutros, napokon mi se ukazao odgovor na pitanje o kome razmišljam danima – koja je budućnost Papira.

Odgovor je jednostavan:

„Reši ova 5 problema na jednostavan i savremen način i time ćeš doći do nečega što će se koristiti i 2025-e“

Zašto?

Ok, sad kad sam objasnio šta hoću da radim, moram da odgovim i podjednako (meni bar) važno pitanje „A što hoćeš to da radiš?“

2010-e mi je motivacija bila vrlo profesionalna, želeo sam da stvorim firmu koja bi stabilno zarađivala dovoljno novaca za život moje porodice kako bi smo mogli da se vratimo u Srbiju. Jako ozbiljan razlog, koji je doveo do jako ozbiljnog mentalnog i fizičkog zalaganja (2 godine skoro sam spavao 4 sata dnevno kako bi imao više sati da uložim u rad jer imam noramalan posao preko dana) i tako se na kraju nekako sve „isposnilo“, a ja sagoreo i izgubio volju za daljim radom.

2015-e mi je motivacija potpuno drugačija. Ne interesuje me nikakva posebna zarada od programa jer novaca za normalan život već imam. Ako dođe do njih nekako usled mog rada, super. Ako ne, opet super. Bavim se ovim u svoje slobodno vreme, isključivo zato što volim ovu problematiku  i zato što verujem da je niko nije rešio do sad na produktivan i efikasan način koji ulepšava život knjigovodja i njihovih klijenata.

Svi mi provodimo trećinu našeg života radeći u svojim preduzećima često na veoma neprijatni način. Moj cilj je da učinim to prijatnijim iskustvom, koje nam ne isisa svu životnu energije tokom radnog dana nego nam ostavi dovoljno snage, vremena i volje da provedemo sa svojim porodicama, prijateljima i sebi samima.

Drugim rečima: Hobi.

Zaključak

Eto, sad znate sve o tome gde sam se izgubio i šta planiram dalje. O detaljima kako tačno ja to planiram da ostvarim i izazovima na koje ću da nalazim čitaćete detaljnije tokom 2016-e ako vas zanima.

Što se mene tiče, vreme je za tradicionalno novogodišnje gledanje Hobita i Gospodara Prstenova i razmišljanje o Papirima.

Vidimo se u 2016-oj! 🙂

 

 

Posted by on 23.12.2015 in Uncategorized

2 Comments