Šta da kažem… Funkcioniše i svi su naviknuti na princip.
Eto, uklapa se u metod koji predlažeš.

Ps. Samo napred!

Naravno da ima logike i da bi bilo sjajno i iako sam ja tip čoveka koji uvek kaže “a što ne bi moglo” po onome što sam čuo do sad to je teško ostvarivo kako stvari stoje sad.

Mi smo na blogu na tu temu imali intenzivnu diskusiju na Knjigovodstveni programi i standardi koja bi mogla da se sažme grubo:
- programa je mnogo i svi su potpuno različiti (tehnološki, implementaciono itd itd)
- država nije zainteresovana ili nema sredstava/načina da definiše standard i propiše određene norme
- proizvođači programa su nekoliko puta pokušali da se dogovore sami oko toga bezuspešno.

Dejan je u komentarima A sad adios spomenuo neki xml format dogovoren za razmenu još na osnivačkoj skupštini Udruženja Proizvođača softvera Srbije pre više godina
tako da je to verovatno najdalje što se odmaklo u ovom smeru.

Sve u svemu, dok država ne zamahne svojom batinom sve se svodi na usamljene poduhvate dostojne Don Kihota (ja sam jedan od tih što uludo troši energiju u ovom pravcu da podrži scenario koji ste naveli importa fakture drugog programa) koje nisam optimista da će dovesti do željene opšte integracije između programa u dogledno vreme.

Teško naravno ne znači i nemoguće

Kada vam jedna firma posalje fakturu, da li postoji mogucnost da se podaci iz te fakture automatski prebace u program za izradu maloprodajnih ili veleprodajnih kalkulacija, gde bismo mi samo u kalkulaciji dodali maloprodajnu cenu, a svi ostali podaci bi se automatski preuzeli iz racuna dobavljaca, pa bi smo mi na taj nacin imali sve podatke u finansijskom i robnom knjigovodstvu (izradjenu kalkulaciju i kepu knjigu)?

Ne znam da li to ima reseno na ovaj nacin, i da li postoji uopste neka standardizacija u komunikaciji izmedju razlicitih informacionih sistema, pa verujem da je ovako neka tema dobra za diskusiju, i da tu moze puno da se uradi. Cak mozda i pravljenje nekog softverskog resenja koje bi sluzilo iskljucivo za uskladjivanja svih informacionih sistema na trzistu.
Na taj nacin bi se ustede bile jako velike.

istina da numerisanje može biti jako komplikovano, i da korisnici mogu svašta da izmišljaju. Tu nisi usamljen, tedo da ti kažem.
Evo ukratko šta ja mislim: Priča sa knjigovodstvenom agencijom X, i knjigovodstvenom agencijom Y koja ima taktiku koja ne X, mi je jako poznata. Jedino rešenje vidim u komplikovanju biznis logike programa, tj. pravljenju tabele u bazi koja definiše način ponašanja brojača.
S tim u skladu, komplikuje se i obuka, ali mislim da ako se zadržiš na nekoliko kategorija koje si gore lepo opisao, dovoljno je 15ak minuta + 2-3 primera u slikama da prosečan korisnik skapira kako se definišu brojači.
Ja bih postavio tabelu za brojače i biznis logiku prema sledećim uslovima:
1. Tip dokumenta
2. šifra objekta
3. šifra partnera
4. šifra korisnika (Mirko ima svoje fakture, a Marko svoje)
5. godina
6. mesec
7. dan
8. brojač (po bilo kojem od gornjih 7)
9. numerička maska brojača (###0 ili ######0 npr.)
10. separator između delova brojača

Mislim da si ovime obuhvatio sve situacije.

Za default bih dao mali improvement, ako se slažeš:
tip dokumenta + šifra objekta + brojač po šifri tipa dokumenta + šifri objekta.
Razlog: ako je firma kojoj se vode knjige razgranata (npr. lanac maloprodaja), ne moraš ništa da objašnjavaš korisniku kako se brojači podešavaju. Ako nema objekata, imaćeš jedno 001 ili OBG viška u sredini broja.

Bravo ovo je za 10,

Ovo izlganje ideja za kalkulaciju je namerno ogoljeno i uprošćeno da ne komplikuje primere. Jedna od dimenzija iz stvarnosti koju sam namerno tako izostavio je to da predužeće može da ima više prodajnih objekata i zasebnu cenovnu politiku za svaki od njih – naravno da se slažem da je apsolutno neophodno celu priču omogućiti po potrebi da bude definisana “po objektu”.

Što se tiče potreba za odlsaskom u drugi deo programa, to je možda stvar broj jedan koju pokušavam da iskorenim svojim programom (stvar broj 2 je neophodnost rada mišem).
Na ovom primeru logika mog programa bi mogla možda da se opiše ovako:
“Ako imam artikl X u kalkulaciji sa cenom 90, a nova cena je 100, ne ćelim da da odem na ekran Y i nadjem artikl X pa da mu tamo promenim mu cenu/maržu na 100. Ono što želim je da je prekucam u kalkulaciji, a ti cenjena šklopocijo zvana računar ukapiraj sama na osnovu mojih podešavanja da li treba da promeniš maržu u svim objektima ili samo za objekt za koji unosim kalkulaciju”.
Drugim rečima, šta god računar može sam da odradi, treba sam i da odradi to, a da se korisnik fokusira na bitne stvari kao što je npr. odluka sa kojom maržom prodavati artill X.

Sto se tice atributa artikala bice svi navedeni naravno dostupni, sa tim da kada korisnik prvi put startuje program vidi minimalni set kolona, a onda po sopstvenoj zelji odabere iz liste kolona kolone koje zeli da doda prikazu kalkulacije. Razlog za ovo je sto je vecini malih firmica verujem bitan “samo bar kod i naziv” tako da osnovno korisnicko iskustvo treba organizovati oko toga uz mogucnost podesavanja naorednih korisnika.

Hvala za (kao i uvek) izuzetno korisne sugestije!

Dali ste predvideli mogućnost da se kroz realizaciju ulazne kalkulacije omogući definisanje buduće podrazumevane marže uz artikal (promena stare) u odgovarajućem magacinu, a ne da se za to mora ići u neki drugi prozor programa. Ovde se odma nameće pitanje dali bi u nekim slučajevima trebalo opciono omogućiti da se ta marža primenjuje samo na dotični magacin, za koji se radi ulazna kalkulacija, na sve magacine (cenovnike) ili samo odabrane. Tu se sada pojavljuje i problem prava pristupa pojedinim opcijama, ali to je neko drugo pitanje.
Ovde bi unapred trebalo predvideti neke situacije koje mogu da komplikuju život u budućnosti ako se ne predvide na vreme. To je problem kada se primenjuje različita marža u različitim maloprodajnim objektima, ili organizacionim jedinicama (maloprodaja, servis, veleprodaja, repromaterijal-proizvodnja itd).
Druga stvar je kada se nešto kupuje kao set, a prodaje i maržira kao komad.
Bitno je i koji će podaci da stoje na prijemnici kako bi se prijem robe mogao obaviti na adekvatan naćin, kao što su naša šifra, šifra dobavljača, šifra proizvođača, bar kod, eventualni opis artikla, a možda i mogućnost da se doda slika kako bi se artikal mogao i vizuelno prepoznati. Ovo zadnje samo kao opcija, iako se u mnogim delatnostima i malim firmama i danas najviše primenjuje ta odokativna metoda.

Ovo su neke stvari koje su mi na blic pale na pamet, bez dubokog uživljavanja u problem.

Da pojasnim ukratko sta mislim pod tim…

Kao sto sam vise puta na blogu pisao ja sam se u ovaj poduhvat upustio prvenstveno vodjen idejom da na trzistu ima sasvim dovoljno “ERP resenja”, ali da nema “programa za nas ostale” u smislu jednostavnog resenja fokusiranog na minimalno neophodni set opcija sa primarnim fokusom na resavanju realno postojeceg problema korisnika na nacin koji “minimizira njegovo sedenje ispred kompjutera”.

Nacin na koji se ja (sporo ko kornjaca priznajem) krecem ka tom cilju je da se trudim da se fokusiram na uske veritkale (“PC servis”) koje imaju svoje usko specificne probleme oko kojih se velikim firmama kod nas uopste ne isplati da trose vreme jer je velicina poitencijalnog trzista jako mala. Ne radim ovo ni zbog ega, “programiram za platu” evo vec 15 godina i sasvim sam zadovoljan time sto sam “zlatni prosek”, a znam more ljudi koji su mnogo bolji.

Meni je sve to nebitno jer zaista ovo ne radim zbog para (99.99% aktivnosti u ovom polju mi nece doneti ni pola novca koje zaradjujem trenutno mesecno) vec radim prvenstveno zato sto su “male poslovne aplikacije za nas ostale” nesto sto mene licno veoma interesuje, da ne kazem to mi je strast koja me potpuno preokupira. Ne znam ni sam zasto, ali je tako -prosto ne mogu da izbijem razmisljanja na ovu temu iz svoje glave.

Samo ove nekoliko stvari sto sam ovde naveo su dovoljne da odbiju svaku iole ozbiljniju firmu (da ne pricam o stranim korporacijama sa kojim pregovaras) jer prosto receno ja nisam “ozbiljan igrac” nego mu vise dodjem “zaljubljenik u igru”.

Eto, skroz iskreno i licno odgovorio sto je adresant pogresan.
100% sam siguran sam da ce biti ljudi koji ce procitati tvoj predlog i momentalno te kontaktirati jer zvuci zaista odlicno i jedva cekam da vidim rezultate te saradnje.

Slazem se isto i da sto se tice vremena, ko zeli da evidentira vreme utroseno na izradu racunara treba da moze to da uradi, ali po mom misljenju to treba da bude opciono ono “stoji sa strane”. Prost razlog za to je u tome sto ja verujem da ozbiljniji PC shopovi (sa vise zaposlenih gde je to bitno) vec imaju ozbiljan SW (npr. Pantheon ) te realno njih ovo sto ja radim i ne zanima te je glupo da taksiram procesom male korisnike cije probleme ja pokusavam da resim.

Suma sumarum: slazem se sve