RSS

Author Archives: Nikola Malovic

Nije on lavčina, on je budalčina

(Opet) SAOP

Pre nekoliko dana pročitao sam članak na SAOP-ovom blogu „Pekar, lekar apotekar“ i već danima razmišljam o njemu.

Članak opisuje radni dan knjigovođe u prvom licu gde knjigovođa klijentu kuva kafu, sluša njegove probleme itd. i načelno je dobro targetovan kontent koji pokazuje knjigovođama da ih SAOP razume i pravi softver po njihovoj meri. Tehnički i marketinški još jedna lepo odrađena inicijativa SAOP-ovca koji su na žalost jedini koji se nešto trude u Srbiji oko takvih stvari.

Apsolutna je činjenica da članak opisuje realnost u životu 99% knjigovođa koju sam i sam viđao puno puta sedeći u knjigovodstvenim agencijama gde je knjigovođa i prijatelj i auto mehaničar i zabavljač i neko kod koga odete da popijete kafu na putu do banke itd itd. To je toliko raširena pojava da se knjigovođa ocenjuje po tim meta kriterijumima možda i više nego po kvalitetu priženih usluga pa tako klijenti ne menjaju knjigovođu „na kog su svikli“ čak i kad nisu zadovoljni kvalitetom knjigovodstvenih usluga.

Priče iz radionice

Ceo taj dvostrani stokholmski sindrom klijenata i knjigovođe je po meno fantastično opisan u seriji „Priče iz radionice“ gde Zoran Radmilović maestralno dočarava lik Živote automehaničara koji ima identičnu radnju gde se skupljaju njegovi klijenti po ceo dan, gde on ima lični odnos sa njima, sluša njihove probleme i ostale stvari potpuno identične slici iz SAOP-ovog bloga. Života učestvuje tako u njihovim životima, oni opravljaju svoje automobile, dangube i ne plaćaju ništa te tako Života skromno živi i radi celog života u malenoj radionici „sa dušom i pocepanim krovom“.

Preko puta njegove radionice nalazi se servis gde se naplaćuje po radnom satu, radnici nose uniforme, sa klijentima se ne šegači, postoji automatska perionica i mašine itd.

Tokom cele serije akcenat je na tome da je taj moderni server „bez duše“, Života je laf itd. ali prava realnost se otkriva na kraju tek kad Mira Banjac kaže:“Nije on lafčina, on je budalčina“ – pogledajte youtube snimak na kraju posta.

Kakve to veze ima sa knjigovođama?

Po mom skromnom mišljenju ima i te kakve veze – vreme je da i knjigovođe i klijenti shvate da personalizacija odnosa zamagljuje fokus na kvalitetu pruženih usluga koju klijent dobija, a koje su jedino stvarno bitno u tom odnosu.

Znači nema više kafenisanja, zujanja o tome šta se juče desilo u opštini, epizodi serije od juče, čekanja na Peru da časkom stavi kafu itd.
Sve su to stvari koje oduzimaju dragoceno vreme i koncentraciju knjigovođi – 50 klijenata 50 kafa, 50 epizoda serija – bolje knjigovođi da otvori kafić onda.

Nema takođe više ni „ajde javiću ti kasnije da li imaš lagera na stanju u gužvi sam“, „nismo stigli danas radimo plate ceo dan“, „nismo stigli – pao sistem u PU“ i slični odgovori kada klijent zatraži informaciju.

Kada se odnos knjigovođe i klijenta svede na profesionalni nivo iz toga profitiraju i jedan i drugi jer postaje potpuno jasna dinamika saradnje u tom sistemu.

Ovo je Srbija – to mora tako.

Pretpostavljam ovo je momentalna replika na gore izneti stav sa kojim se ja ne slažem 100%.

Šta to znači?

Da li smo mi neka grupa retardiranih i nepismenih ljudi koji jedini ne razumeju stvari koje ceo svet radi i koje su bazirane na osnovnoj logici da meni moj knjigovođa pruži pravovremeno podatke i savete koji mi trebaju za poslovanje mog preduzeća i da ga ne ometam u tome kao što ne ometam ni advokata, lekara i ostale kod kojih ne kafenišem itd. Sve dok klijent knjigovođi ne pruži normalne uslove za rad, sam klijent je krivac što „nema lager listu evo već treći dan jer čeka da mi knjigovodja odradi“.

Problem nije u Srbiji, problem je u nama i u alatima sa kojim radimo.

Ne postoji ni jedan jedini razlog u 2016-oj da firme ne koriste računare nego da  ručno „vode evidenciju“.
Posao knjigovođe je da objasni to klijentima.

Ne postoji ni jedan jedini razlog u 2016-oj da klijent zove knjigovođu svaka dva dana telefonom da pita koliko ima na računu, ko mu šta pustio i šta ima na lageru. To je posao klijenta ne knjigovođe i kad klijent koristi aplikaciju prilagođenu njegovim potrebama (a ne knjigovodstveni program koji mu je prekompleksan i koji mu knjigovođa na silu gura) onda može u toku dana 27x da sam vidi svoje informacije. Ne postoji taj knjigovođa koga zanima više od klijenta informacije u vezi poslovanja preduzeća.

Ne postoji nijedan razlog u 2016-oj što bi vaš knjigovođa morao da bude glorifikovani daktilograf i da vam unosi kalkulacije, nivelacije, ukucava račune za gorivo, pušta virmane za platu i sl. Sama činjenica da imate preduzeće Vas definiše kao inteligentnu osobu koja je sposobna da odradi te najobičnije stvari. Posao Vašeg knjigovođe u 21-veku je da da vam prvenstveno bude poslovni savetnik koji će da vam omogući da zaradite više i potrošite manje, a ne da vam glumi vašu sekretaricu jer ste vi lenji i nikad se niste potrudili da naučite te stvari koje su kritično bitne za vaše poslovanje.

Et toi?

Kad već ovako kritikujem knjigovođe i klijente u Srbiji danas, postavlja se pitanje sa kojim pravom ja to radim i šta ču ja da uradim povodom toga?

Ukratko rečeno – dve stvari:

  • Zadnjih par meseci radimo na novim Papirima koji su usmereni ka potrebama prvenstveno nano preduzeća i koji se nadamo da završimo u sledeća 3 meseca – više detalja o ovome u narednim postovima.
  • Pružanje profesionalnih knjigovodstvenih usluga u sprezi sa Papirima koje će da pokažu kako knjigovodstvene agencije u 21-om veku treba da posluju (kao onaj moderni servis preko puta Životine radionice s početka priče) – već smo sklopili partnerske ugovore sa par partnerskih knjigovodstvenih agencija koje su voljne da pruže taj nivo profesionalnih usluga.

Sprega moderne poslovne aplikacije i knjigovodstvenih usluga je način na kojim ćemo u 2017-oj da pokažemo šta mi mislimo da je budućnost knjigovodstvene struke – čak i u Srbiji 🙂

Uskoro detaljnije o svemu ovome… 🙂

 

Posted by on 04.12.2016 in Uncategorized

2 Comments

Mobile first, cloud first

Današnji svet u kome živimo je po mom skromnom mišljenju nesumnjivo svet mobilnih aplikacija.

To možda iz Srbije i nije toliko očigledno u ovom momentu, ali po meni je ta činjenica više odraz nekog kaskanja za ostalim svetom nego dokaz koji negira novu mobilnu realnost gde smo povezani sa internetom gde god se nalazili.

Kao što smo prihvatili mobilne telefone koji su nas oslobodili kabla slušalice fiksnog telefona i dozvolili nam da budemo u kontaktu sa poslovnim okruženjem non stop tako je i prodor mobilnih aplikacija nešto što će nam omogućiti da svoju kancelariju strpamo u džep i nosimo sa sobom gde god se nalazili.

Prednost je očigledna, pametni mobilni telefoni koštaju jedan dinar, internet prepaid paketi su dostupni po pristupačnim cenama – apsolutno je pristupačno rešenje dostupno čak i najmanjim nano preduzećima.

„Da, ali kako ću ja da unesem moju kalkulaciju putem mobilnog kad mi stigne kamion pun robe za prodavnicu?“

Steve Jobs je pre par godina u svom D8 intervu na slično pitanje o tome kako vidi reazliku između PC računara i tableta izneo u svom odgovoru jedno poređenje koje je mislim direktno primenjivo i na ovo pitanje.

Naime, u eri kada se većina ljudi u SAD bavila poljoprivredom i živelo van gradova, svima je bio potreban kamion jer su ga koristili za radove oko farme, transport proizvoda itd.
Kada je, usled porasta produktivnosti u poljoprivredi,  većina stanovništva migrirala u gradove, onda je taj kamion postao neoptimalan jer je previše trošio, bio težak za parkiranje i upravljanje, a nije se više ni koristio ni za prevoz robe.
Rezultat toga je da su ljudi počeli da voze automobile prilagođene novoj urbanoj stvarnosti, a kamione su i dalje vozili manji broj ljudi kojima su oni zaista trebali – farmerima.

Knjigovodstveni svet u kome živimo danas mi u Srbiji je nalik toj agrarnoj Americi sa početka 20-veka, gde svi mi moramo da teramo kamione jer koristimo iste programe koje koristi naš knjigovođa i koji imaju 823 različite opcije i 224 dugamdi  – kompleksni za korišćenje, teški za učenje i generalno ih doživljavamo kao nužno zlo koje nam oduzima vreme uludo, ali „mora se“.

U mobilnom svetu koji je današnjica u svetu, a sutrašnjica u Srbiji – knjigovođa je farmer koji vozi kamion jer mu je potreban za „radove u polju“ dok mi njihovi klijenti vozimo automobile do supermarketa i preuzmemo te iste produkte sa polica.

Knjigovođe su te koje imaju velike kompjutere sa velikim monitorima u koje gledaju 8 sati dnevno jer im je to posao. Mi smo ti koji idemo na teren, pričamo sa kupcima, pružamo usluge, prodajemo proizvode – sve stvari koje radimo van svojih kancelarija.

U modernom svetu mi koristimo naše pametne mobilne telefone sa poslovnim aplikacijama koje zadovoljavaju potrebe nano preduzeća i koje su sa nama 24 sata gde god se nalazili i šta god radili.

U modernom svetu mi se bavimo svojim poslom, a  knjigovođa svojim poslom.

Vetrenjače?

 

Posted by on 21.06.2016 in Uncategorized

Leave a comment

Nano preduzeća

Zelephant-in-the-roomvanična podela preduzeća u Srbiji poznaje četiri tipa preduzeća koja imaju sledeći broj zaposlenih :

  • mikro  do 10 zaposlenih,
  • mala  do 50 zaposlenih,
  • srednja do 250 zaposlenih,
  • velika preko 250 zaposlenih.

Ova podela  je po meni potpuno besmislena u Srbiji 2016.-e jer uopšte ne reflektuje stvarnost i kao takvu je ignorišem u potpunosti radeći na novim pivotiranim Papirima na kojima radimo (čućete kasnije detalje o tome šta i kako).

Besmislena je jer (poput slike u naslovu ovog članka) ignoriše „slona u sobi“, a to je da od 92000 preduzeća u Srbiji koja su predala završni račun, 24000  njih je sa NULA ZAPOSLENIH a 25000 njih je sa JEDNIM zaposlenim.

Drugim rečima, kao što je Miodrag opisao u svom nedavnom članku

„43% firmi u Srbiji kojima poslovne knjige vode računovodstvene agencije su firme sa 0 ili 1 zaposlenim!“

U timu sa kojim radim na Papirima mi ovaj 0/1 segment nazivamo „NANO PREDUZEĆA“ što je termin koji bi preporučio i uvaženim zakonodavcima da koriste za taj segment. 🙂

Nano preduzeća i knjigovodstveni programi

O specifičnim aspektima poslovanja nano preduzećima ću pisati u seriji članaka, ali za potrebe ovog mislim da se svi možemo složiti da su njihove potrebe minimalne – par dokumenata jednog tipa mesečno, kvartalno donesu „kutiju od cipela ispunjenu računima“ itd.

Šta im se nudi na tržištu poslovnih programa ako rešenje tih njihovih potreba?

Nude im se u većini slučajeva programska rešenja koja su kreirana dekadama dodavanjem dodatnih opcija koje su zahtevali korisnici i koji radi sve (uključujući i kuvanje kafe) i koja samim tim odbijaju te korisnike i onda dolayimo u situaciju koji je Miodrag opisao gde je značajan broj tih nano preduzeća bez poslovnog softvera.

Evo jednog primera koji ilustruje ovaj moj stav jako dobro – program Biznisoft koji apsolutno svaki knjigovođa koji ga je video obožava

 filtriranje

„Svaki izveštaj se prvo prikazuje na ekranu u posebnoj formi za izveštavanje. Kao što možete videti na ekranskim primerima, ova forma ima puno funkcija koje su korisniku na raspolaganju: navigacija po stranicama, zumiranje, pretraga teksta, štampa izveštaja, slanje izveštaja email-om kao „attachment“ (zahteva instaliran  Microsoft Outlook ili Outlook Express),  prikaz izveštaja u Adobe Acrobat Reader-u (PDF), Microsoft Excel-u (XLS) ili OpenOffice Calc-u (ODT) kao i snimanje (eksport) izveštaja u raznim formatima (PDF, XML, XLS, TXT, RTF,  HTML, BMP, JPG …). Vrlo zgodna opcija je i tzv.“prikaz izveštaja u tabeli“ gde se svi podaci sa izveštaja prikazuju u posebnim gridovima u kom slučaju su nam i opcije vezane za ove komponente a koje su prezentovane u prvom delu ovog teksta.“

Da li je program loš? Naravno da nije za knjigovođe koje se upiške od sreće kad otkriju ovaj program jer „ima sve po maloj ceni“. Naravno da nije loš ni za mala, srednja i velika preduzeća – naprotiv uvek čujem pozitivne ocene i u tim segmentima.

Ipak, mi verujemo da su rešenja ovog tipa loša za slonove iz ove priče – nano preduzeća – jer 99% stvari koje ima oni ne trebaju.

Novi Papiri na kojima radimo su laserski fokusirani na potrebe nano preduzeća 

Nano preduzeća i knjigovodstvene agencije

Kao što se ne može očekivati da jedan program podjednako dobro služi potrebama preduzeća od nula i 50 zaposlenih tako je isti problem vidljiv i u organizaciji poslovanja knjigovodstvenih agencija u Srbiji.

Kod njih se problematika nano preduzeća manifestuje na taj način da su obe strane duboko nezadovoljne jer:

  • „Šta on misli da može da nas zove svaki dan po 5 x za tih 30 evra mesečno što plaća?“ – Knjiogovođa
  • „Evo treći dan čekam da mi javite kome treba da pustim šta i da mi pošaljete lager listu – znači nema smisla“ – nano preduzetnik

Otkud toliko nezadovoljstvo?

Po našem mišljenu (ko o čemu baba o pečenju) to je rezultat neadekvatnog softvera koji ne pokriva jednostavne potrebe nano preduzeća pa iziskuje prekomereni utrošak vremena i energije knjigovođe koji nije usaglašen sa iznosem koji se dobija za tu uslugu pa je knjigovođa primoran da uslužuje zahteve nano preduzeća „kad se ima vremena“.

Novi Papiri na kojima radimo rešavaju pitanje efikasnosti i rentabilnosti računovostvenih  agencija u podržavanju poslovanja nano preduzeća 

Zaključak

Eto, čuli ste nagoveštaj čime se to mi bavimo u 2016-oj pa recite slobodno dole u komentarima da li mislite da (opet) traćimo vreme ili ne. 🙂

Da li se slažete uopšte sa našom ocenom posebnosti u zahtevima koje nad poslovnim softverom ima segment nano preduzeća? Da li im je potreban poseban softver ili ne?

 

 

Posted by on 12.05.2016 in Uncategorized

4 Comments

Pšenica

Na nedavno završenoj konferenciji eRazvoj, Miodrag Ranisavljević  je imao predavanje na temu „Poslovni softver u oblaku – stanje, trendovi, prednosti i mane“ koje možete pogledati i sami

Samo predavanje nije ispunilo u potpunosti moja velika očekivanja formirana na bazi činjenice da je Miodrag jedan od vodećih autoriteta na temu poslovnih softvera  u Srbiji i značaja teme jer se svelo suštinski na „Mikroporeduzeća pogrešno veruju da mogu da pređu na cloud rešenja bez pomoći konsultanta“.  S obzirom na to da je za predavanje na ovakvu temu bilo dodeljeno samo 30 minuta verovatno nije ni moglo mnogo bolje jer ni 60 nije dovoljno 🙂

Razlog za ovaj blog post je to što sam za predavanje saznao putem reklamnog emaila Lidder knjigovodstvene aplikacije koji se koristi citatom iz predavanja da prikaže implicitno „cloud“ u negativnom kontekstu

„Mnogo „clouda“ može doneti samo kišu, a mnogo kiše donosi poplave!“

Pošto se moji stavovi na tu temu ralikuju, rekoh da ih iznesem ovde javno kao moj doprinos veoma bitnoj diskusiji značaju i ulozi cloud poslovnih aplikacija 🙂

Formalno neslaganje

Pomenuta rečenica je po meni oblik apsurdne redukcije gde se na bazi neadekvatnih analogija izvlače zaključci i kao takva je neproduktivna u dijalogu o ulozi cloud-a, ali da se i ja poslužim njome ovde da izrazim svoje neslaganje.

„Bez kiše nema pšenice, bez koje nema hleba, a bez koga svi umiru gladni!!“

Konceptualno neslaganje

Stvari koje je Miodrag naveo u svom predavanju kao mane cloud rešenja su:

  • Prava korisnika/ponuđača
  • Integracija
  • Kompatibilnost
  • Sigurnost/Bezbednost
  • Očekivani troškovi

Sa listom se u načelu slažem, ali nisam siguran da je specifična za „cloud rešenja“ – moguće je da je većina njih sasvim primenjiva i na veliku većinu ne-cloud aplikacija.
Slažem se i sa esencijom nedostataka koja se svodi na strah korisnika od toga da njihove poslovne podatke skladišti, održava i koristi sasvim druga firma pa su u toj meri ranjivi od poremećaja u usluzi koju pruža dobavljač cloud rešenja.

To je sasvim ispravan strah od promene, ali se ispravlja reputacijom i nivomo usluga dobavljača usluga.

Koliko firmi u Srbiji ima svoj lični mail server i ne koristi gmail, office 365 ili email usluge svojih internet dobavljača? Šta je problem u tome?

Suštinsko neslaganje

Prethodna dva tipa neslaganja su ya mene lično nebitna jer se osvrću samo na neke pojavne aspekte iznetih stavova.
Ono što u bitnijoj meri doprinosi diskusiji je suštinsko pitanje

„Zašto bi iko uopšte koristio cloud rešenje?“

Ima mnogo odgovora na to pitanje od kojih je samo par njih dovoljno da kristalno jasno potvrdi neophodnost i neminovnost cloud rešenja bez obzira na to kako se definiše i implementira: integracija i ekosistem.

(Napomena: Video snimci koji ilustruju moje argumente su reklamni materijal cloud aplikacije zvane Xero tako da imajte to u vidu :))

Interna integracija

Moderne poslovne aplikacije su aplikacije koje omogućuju partnerski rad knjigovođa i klijenata na istom setu podataka, gde svako sa svoje strane obrađuje i tumači poslovne porocese koji su bitni njemu – klijent npr unosi račune, knjigođa knjiži obračun poreza itd. Po mom skromnom mišljenju, način implementacije toga je totalno nebitan: web, dekstop, baza na internetu.

Ako knjigodođa može da razvuče mrežni kabl do svih svojih klijentima i tako da oni i bez interneta sarađuju to je za mene validno „cloud rešenje“.

Većina programa u Srbiji su „samo“ knjigovodstveni programi koje „samo“ knjigovođe koriste, dok klijenti imaju svoje programe pa se sve to prekucava. U tako koncipiranim poslovnim aplikacijama, cloud je nebitan i pomodarstvo – slažem se sa tim, ali kao što su pre 15 godina poslovne aplikacije evoluirale od tog modela ka modernim aplikacijama u celom svetu tako će i kod nas. Ne zato što je to pomodarstvo, nego što je nešto što reflektuje stvarnost i ima realne prednosti po knjigovođu i klijente. Win-Win!

Ostali oblici internih integracija mogu da budu gde se izdvojeni prodajni objekti integriđu sa magacinima, menadžmentom, unos pozicija sa gradilišta itd. Sve to u slučaju standardnog rešenja je teško izvodivo i uglavnom rezultuje komplikovanim i skupim rešenjima dok po meni to treba da bude osnovna i besplatna karakteristika samih poslovnih programa.

B2B i B2C integracija

Kada imate set podataka i servisa, moguće je da ih iskoristite za B2B komunikaciju između preduzeća (npr. naručivanje robe od uvoznika/distributera/velikoprodaje) ili da postavite internet prodavnicu putem koje vaši kupci mogu da naručuju robu od vas u svakom momentu.

Ekosistem

Korisnički interfejs – „UI“ (html, desktop i sl.) je samo jedan način kako je podatke preduzeća moguće predstaviti za korišćenje krajnjeg korisnika.

Većina modernih cloud aplikacija danas pored toga u svojoj ponudi ima i „API“ servise koji te iste podatke predstavljaju na način koji je pogodan za korišćenje od strane drugih aplikacija.

Tako se dolazi do ekosistema aplikacija koje se integrišu sa vašom poslovnom aplikacijom i dodaju joj mogućnosti koje ona nema te na taj način vi kao korisnik cloud rešenja možete.
Drugim rečima, vi kao korisnik cloud rešenja dobijate mogućnost da svoje podatke koristite na puno dodatnih načina putem raznih aplikacija.

Korisnici Xero aplikacije imaju na raspolaganju ekosistem stotine aplikacija kojima mogu da uvećaju vrednost koju dobijaju korišćenjem Xero aplikacije.

 

 

Posted by on 16.04.2016 in Uncategorized

8 Comments

Kako integrisati knjigovođu i klijente?

Svaka knjigovodstvena agencija u svom radu vrši nekoliko funkcija: obradu podataka klijenata, pružanje savetničkih usluga itd.

Ta saradnja se na žalost u dosta slučajeva obavlja na Pony Express način gde knjigovođa i klijent imaju svoje zasebne programe i evidencije i gde se saradnja svodi na to da klijent povremeno dođe do svog knjigovođe i preda mu hrpu dokumenata koje onda knjigovođa prekucava i svodi u knjigovodstvenu formu putem programa koje on koristi.

Ovaj pristup je suštinski neefikasan i nepovoljan i po knjigovođu i po klijenta sa nekim od manifestacija:

  • Besni klijent koji zalupi telefonsku slušalicu i kaže:“Opet moram da čekam 2 sata da čujem koliko imam na računu/lageru“
  • Knjigovođa koji se krajnjim naporom volje suzdržava da ne eksplodira kada vidi klijenta koji zadnjeg dana pre isteka nekog roka donese kutiju sa „papirima što se nakupili“ + „a da, ima i ovo iz 2012-e što sam našao dok smo čistili“

Ovo je problem koji je odavno rešen i svodi se na omogućavanje klijentima i knjigovođima da rade na istom setu podataka i imaju pravrovremene informacije po svojoj meri i potrebama.

Ok, to je princip koji je svima jasan, ali se postavlja pitanje kako do toga doći u praksi?

Web programi za knjigovodstvo

Ovo je rešenje koje većina ljudi danas ima na umu kad se govori o načinu da se knjigovođa poveže sa klijentom i kao rezultat toga se na našem tržištu pojavilo par rešenja u poslednjih par godina poput SAOP MinimaxBillans i par drugih.

U ovom rešenju integracija se ostvaruje na nivou same aplikacije koja je implementirana kao web sajt na javnoj internet adresi i koju knjigovođa i klijent koriste.

Prednosti ovog rešenja:

  • Knjigovođa i klijent se bave svojim poslom, a ne održavanjem računara, mređa, instalacijom programa itd
  • Nivo investicije je minimalan, nema instalacija, odrzavanja itd.
  • Radi na bilo kom uređaju i operativnom sistemu.
  • Osveživanje verzije programa se postiže jednostavno – učitavanjem web stranice.
  • Korisničku podrška za korišćenje web programa obično obavlja proizvođač web aplikacije

Mane ovog rešenja:

  • Knjigovođa i klijent moraju da veruju firmi koja izrađuje aplikaciju da će da bude stabilna, prisutna i profesionalna u pružanju usluga, čuvanju podataka itd.
  • Prelazak sa tradicionalne aplikacije na web program može da bude jako bolan jer je razlika u funkcionisanju aplikacija često drastična.
  • Nema interneta, nema poslovanja.
  • Generalno govoreći produktivnost je nešto niža u poređenju sa tradicionalnim desktop aplikacijama usled prirode interneta (svaki poziv serveru traje oređeno vreme, web tehnologije su ponekad limitirane u tome šta i kako mogu da postignu itd).

S+S rešenja

Programska rešenja ovog tipa su zasnovana na prostoj ideji da u klasičnim klijent-server aplikacijama program pristupa bazi podataka putem IP adrese (često je server sa bazom podatak izdvojen u zasebnom računaru) i često se navodi kao alternativa web progrmima.

U sledećoj, 2016-oj godini ćemo nastaviti rad na smislenim unapređenjima rada Liddera, s tim da ćemo više pažnje obratiti na SMISLENO I PRIMERENO korišćenje ONLINE servisa. Nećemo ići u ultra-modernom pravcu “sve je cloud” i “sve je online” jer nije i ne treba sve tako da bude, čak, opasno je. Podaci treba da budu “OnLine” i na “Cloudu” samo ako to ima smisla i ako to Vi želite, a inače treba da budu kod Vas na Vašim računarima, kako po Zakonu o računovodstvu, tako i po logici stvari.
Lidder Novosti (Decembar 2015)

Integracija kod ovog tipa rešenja je na nivou baze podataka i zasniva se na ideji da ta IP adresa gde se nalazi server sa bazom podataka može da bude bilo gde na internetu (ip adresa je IP adresa) i da sve ostalo funkcioniše identično kao i u slučaju tradicionalne desktop aplikacije.

Jedno takvo rešenje je rešenje firme Datalab koja na svom sajtu objašnjava prednost ovog modela nasuprot web programa

Ipak je potrebno znati, da internet pretraživači (browser) nisu operacioni sistem i stvari kao što su (e-bankarstvo, bar-kod skeneri, oblikovači ispisa) unutar internet pretraživača ne rade ili rade znatno manje u klasičnim aplikacijama. Pretraživači su namenjeni za pregled internet strana, a ne za vođenje preduzeća! To je i glavni razlog, da je PANTHEON dostupan preko interneta, ali deluje kao samostalna aplikacija – sigurno i bezbedno.

Prednosti ovog rešenja:

  • Ništa se ne menja – vi i vaš klijent koristite istu aplikaciju kao i obično samo delite bazu putem interneta.
Mane ovog rešenja:
  • Radi samo na računarima gde je klijentska aplikacija instalirana
  • Usled činjenice da svi podaci putuju od vašeg računara do baze na internetu brzina rada aplikacije može da bude ograničena (posebno vidljivo u slučaju sporijeg interneta)
  • Nema interneta, nema poslovanja.

Proksi rešenje

Programska rešenja ovog tipa imaju elemente prethodna dva rešenja:

  • sičnost sa web programima je u tome što se i aplikacija i program nalaze na udaljenom računaru, rešenje radi na svim uredjajima bez potrebe za instalacijom samog programa.
  • sličnost sa desktop programima je u tome što je sama aplikacija desktop aplikacija kakvu poznajete i koristie (nije web sajt)

Na primeru Biznisoft Live aplikacije se pomenuti atributi videti jasno – u browseru se izvršava desktop aplikacija.

biznisoft-live

Prednosti ovog rešenja:

  • Koristite aplikaciju na koju ste navikli sa bilo kog računara
  • Uticaj brzine interneta na izvršavanje aplikacije je manje izražen nego kod S+S aplikacija jer podaci putuju unutar samog servera proizvođača softvera.

Mane ovog rešenja:

  • Aplikacija je suštinski desktop aplikacija i to što se izvršava u browseru u načelu izgleda jako čudno – kao Frankenštajn (moje lično mišljenje)
  • U načelu sa povećanjem broja korisnika sve je teže i teže proizvođaču aplikacije da održi nivo performansi na prihvatljivom nivou

A moj program?

Svako od ova tri rešenja podrazumeva da vi krenete da koristite jednu od tih aplikacija koje su možda gore od one koje trenutno koristite, a vaš programer nema načina da je dogradi da radi putem jednog od ova tri modela pa se postavlja pitanje

„Da li postoji neko rešenje kojim bi vi mogli da koristite program koji koristite sada a da i dalje sarađujete sa svojim klijentima?“

Odgovor je: da – putem virtualizacije ili putem remotovanja.

Virtualizaciono rešenje vam omogućuje da u načelu vaš program radi na način sličan Biznisoftu putem korišćenja Azure RemoteApp servisa koji vam omogućuje da bilo koja aplikacija radi na bilo kom uređjaju (nalik Proksi rešenju)

Remotovanje je još jednostavniji proces i svodi se veoma jednostavni princip:

  • Povežite vaš server na internet i dodelite mu javnu IP adresu
  • Vaš klijent se onda preko interneta priključi („remotuje“) na server, startuje aplikaciju tamo i radi na njoj.

Prednosti ovog rešenja:

  • Radiće sa bilo kojom aplikacijom koju trenutno koristite na način koji ste navikli uz uživanja benefita integracije sa klijentom.
  • Zahtevnost i zavisnost od interneta je minimalna moguća.
Mane ovog rešenja:
  • U slučaju da vam je potreban rad više od jednog korisnika istovremeno, potreban wam je windows server sa CAL licencama – ako želite da imate 5 istovremena korisnika treba vam 5 CAL licenci.
    Ako nemate već windows server to dodatno podiže cenu. Opet, prelazak na drugu aplikaciju košta para i živaca, pa je možda ova solucija za vas prihvatljiva na kraju krajeva.

Zaključak

Kao što vidite, web aplikacije nisu jedini način da knjigovođe i klijenti rade na istom setu podataka, postoje i druga dva tipa aplikacije, a čak i u slučaju vaše trenutne aplikacije moguće je „dograditi spolja“ da omogući da knjigovođe i klijenti rade na istom setu podataka i uživaju sve pogodnosit modernog knjigovodstvenog programa.

 

 

Posted by on 31.12.2015 in Uncategorized

Leave a comment