RSS

Author Archives: Nikola Malovic

Web program za knjigovodstvo – tabele?

Jedan od knjigovođa sa kojim redovno razgovaram na temu knjigovodstvenih programa se odlučio prošle godine da pređe u poslovanju knjigovodstvene agencije sa DOS FoxPro aplikacije napisanu od strane lokalnog programera na web aplikaciju.

Neki od glavnih razloga iza te njegove odluke su bili:

  • Ne želim da čekam više na novu verziju aplikacije kad se menjaju zakoni i da potrošim dan instalirajući je
  • Ne želim da razmišljam o podacima – 2x sam gubio podatke i radim backup, ali mi je muka više od toga
  • Čuo sam da neka od tih web rešenja imaju besplatne verzije za fakturisanje pa mogu moji klijenti to da koriste i da ja uštedim vreme i živce oko toga.
  • Svi pričaju o tom cloud-u a ja i dalje buljim u  isti ekran već 20 godina koji je tako mali da moram i monitorsku rezoluciju da smanjim da se vidi nešto.
  • Plaća se mesečno tako da ne mogu da me prevare – ako mi se ne dopada samo odem a nije ni neki veliki novac u pitanju
  • Nije ni neki veliki novac u pitanju

S obzirom da Saop Minimax je firma sa verovatno najboljim marketinškim pristupom u Srbiji, knjigovođa je učestvovao na nekoliko tih seminara, pričao sa njihovim predstavnicima i oduševljen je uveo Minimax pre godinu dana u svoje poslovanje.

Da vas razočaram odmah, ovo nije priča o tome kako Minimax ne valja sa morem primera o problemima koje je on imao. Njegovo iskustvo sa samim Minimaxom je bilo u suštini ok, dopalo mu se što Minimax ima više izveštaja nego njegov program, dopalo mu se to što može da ga koristi sa svakom mesta gde ima internet itd.

Razlog zašto je njegova agencija odustala od Minimax-a je nešto što mu je tamo neki mudri čovek koji piše neki blog o knjigovodstvenim programima rekao pre nego što je počeo – gubitak produktivnosti.

Naime, osnovno  obeležje poslovanja knjigovodstvenih agencija u Srbiji je „Poni ekspres“ način rada  u kome knjigovođe svakog dan unose more podataka vrlo često u tabelarnom obliku. S vremenom iz odgovarajući program postiže se visok stepen produktivnosti gde često knjigovođe šamaraju numeričku tastaturu i bez gledanja u ekran i ukucavaju stotine stavki velikom brzinom.

Na žalost, to sa Minimaxom nije sasvim moguće ostvariti jer je unos više tabularnog nego tabelarnog tipa

Saop Minimax - unos racuna
Saop Minimax – unos racuna

Kao što se vidi na priloženom ekranu unosa računa odabir artikla je izdvojen u vidu padajuće liste. Pored nje se nalazi + čijim klikom odlazite sa stranice unosa računa na stranicu unosa novog artikla. 

Jednom  kad ste odabrali artikl, tu je zasebna linija gde se unose/ispravljaju podaci stavke računa vezani za taj artikl. Na kraju, treba da kliknete na dugme Sačuvaj i onda se ta nova uneta stavka pojavi u tabeli dole.

Podatke u toj tabeli takođe ne možete da ispravljate na licu mesta nego morate kliknuti na ikone za brisanje ili ispravku koji u slučaju ispravke vam učitaju podatke odabrane stavke u onaj izdvojeni red na vrhu.

Složićete se da ne deluje baš kao najefikasniji način unosa podataka, zar ne? 

Da budem iskren, ovaj nivo produktivnosti u web programima kod nas je prihvaćen od strane mnogih knjigovođa i sasvim standardan u većini programa – npr. Akord  ima slično rešenje sa izdvojenim redom na dnu za unos nove stavke tabele, ali se podaci unetih stavki u tabeli mogu direktno ispravljati što je nešto bolje rešenje sudeći po mišljenju nekoliko knjigovođa koji su probali Minimax i Akord.

I šta je bilo na kraju sa tim knjigovođom?

Knjigovođa sa početka ove priče je probao nekoliko meseci da koristi Minimax naleteo na opisani problem toliko puta da je odustao i vratio se svom DOS programu. Onda je proveo neko vreme testirajući Akord da bi na svoju neizmernu radost našao napokon na kraju „Biznisoft Live“ koji knjigovođama izgleda kao web program i pruža prednosti web programa, a koji u isto vreme zahvaljujući tome što se radi o desktop programu kome se pristupa preko browser-a. Trenutno se kune u Biznisoft, a videćemo kasnije – možda bude još jedan post o tome šta se desilo tamo 🙂

A Papiri?

Kao što sam ranije pisao, moderni knjigovodstveni program je multiplatformska aplikacija i treba da ima između ostalog i web aplikaciju.

Uopšteno govoreći, za hard core profesionalce verovatno da će desktop aplikacija uvek biti najbolji balans prednosti i mana jer je ta produktivnost najizraženija tako da bi se sa te tačke gledišta moglo reći da u slučaju aplikacije koja postoji na više platformi, web aplikacija može ostati ovako primitivna jer korisnici koji biraju web aplikaciju ne unose stotine stavki svakodnevno pa im to nije toliko ni bitno.

Ipak, kada je reč o tabelarnom unosu podataka, smatram da web aplikacija može da pruži rešenje koje omogućava efikasni unos tabelarnih podataka.

Dokaz za ovu moju tvrdnju su Google Docs i Microsoft Excel Online gde je tabelarni unos podataka potpuno uporediv sa desktop proizvodima.

Ok, ako je moguće što ga onda nemaju svi programi?

Iz prostog razloga što i Google i Microsoft imaju stotine ljudi koji rade samo na tim web tabelama, što košta jako puno i zahteva puno vremena. Na tržištu gde je ponuda standardizovana i ima puno korisnika kojima je ovaj unos ok, ekonomski je neisplativo za iole ozbiljnu firmu da ulaže svoja ograničena sredstva u nešto poput „excel tabela“.

Na (ne)sreću, pored ozbiljnih firmi ima i neozbiljnih hobista koji se ovim bave iz ljubavi i koji su se baš nameračili na „web tabele koje rade kao Excell“ pa ko zna šta budućnost donosi – možda i bude tako nešto u 2019-oj 🙂

 

Tags: ,

A vi, kako ‘te?

Dobar dan svima 🙂

S obzirom da imam nameru da ponovo pišem na ovom blogu u bližoj budućnosti, rekoh da prvo pojasnim ukratko priču o tome gde sam se izgubio, šta je sa tim najboljim knjigovodstvenim programom koji se pravi 100 godina itd 🙂

Au Nikolas

Zadnjih 5 godina ja radim kao menadžer u Microsoftu na proizvodu koji se zove Skajp i gde se za to vreme broj ljudi u mom timu kretao od 7-18 ljudi. Ako nikad niste bili menadžer to je prilično veliki broj ljudi koji vam oduzmu svo vreme i  energiju koju imate – mnogo više nego kad ste „samo“ programer.

Rad u Microsoftu je nešto o čemu sam ja sanjao celog života, finansijski više nego zadovoljavajući, sa prilikom da putujete po svetu (San Francisco, Paolo Alto, Mountain Veiw, Redmond, Stockholm, London…). Radite sa super pametnim ljudima na proizvodima koje koriste milioni i milioni ljudi tako da je izuzetno lako da vas taj rad potpuno obuzme i da 4 godine bukvalno prolete tako.

Ipak, ako me poznajete znate da sam prosto rečeno opsednut Papirima tako da negde pre godinu i po sam ponovo počeo da razmišljam o njima na bazi svih novih stvari koje sam naučio i video u ovom svetu koji se menja brzinom munje te krenuo opet da sljakam i da pišem blogove zasnovane na tim  novim (mobile first)  shvatanjima.

A onda sam u MS-u na jednom internom hackatonu odradio prototip za novi Skajp proizvod koji se dopao svima, pa sam odlučio da ga stvarno odradim sa delom svog tima čisto kao hobi projekt povrh mog redovnog posla i tako smo mi to za par nedelja odradili računajući da će to biti mali hobi tima i tako su nastali Skype Inteviews.

Tu stvari počinju da budu totalno blesave jer jedan od najvećih sajtova na netu u IT svetu je napisao članak o nama koji je CEO Microsofta video i poslao email „određenim ljudima iz firme“ i to je onda odjednom postao potpuno neočekivano stvarni proizvod.

Ne mogu da pričam ovde o detaljima, a nisu ni bitni za kontekst tako da ću reći da su intervjui veoma voljeni i traženi u celom svetu te smo morali da radimo na njima tako da je hobi postao dodatni posao i odoše još godinu-dve.

I pored svega što je stvarno strava kad smo stabilizovali stvari i organizovali rad pre par meseci, prešli smo u normalan režim rada, a moje misli i energija se ponovo vraćaju Papirima.

Ja stvarno ne znam što je to tako, definitivno nije zbog novca jer sumnjam da ikad mogu da mi pruže sličan kvalitet života. Nije ni zbog slave – realno knjigovodstveni progrma u Srbiji nije nešto o čemu ćete čitati u nekim novinama – to je više alat kao digitron koji ljudi koriste jer moraju. Nije ni o tome da imam neku podršku okoline, potpuno mi je jasno da velika većina ljudi oko mene misle da sam budala koja se zanosi nečim i troši vreme uludo umesto da uživam u životu.

Odgovor na ovo pitanje je vezan za to šta su Papiri za mene.

Pisaću o tome dosta u narednim postovima tako da ću ovde samo reći da nisu „knjigovodstveni program“ nego revolucija u poslovanju preduzeća koja će da suštinski poboljša živote hiljade i hiljade ljudi.

Znam da zvuči megalomanski i znam da je realno nemoguće da to jedan hobista programer ostvari – samo kažem ono u šta ja verujem celim svojim bićem i zašto me sve ove godine proganjaju Papiri. 

A Papiri?

Papire sam krenuo da pišem ponovo od nule po 4ti put pre 2 meseca. Radim na njima svaki slobodan moment koji imam. Odustao sam od traženja programera da rade sa mnom/za mene – žalosna istina je da niko ne želi da radi na „dosadnim knjigovodtvenim programima“ tako da guram sam kao kornjača Rade. Pošto sam ovaj put odlučio da odradim posao do kraja bez ikakvih izgovora, srezao sam ambicije i planove za prvi MVP da bude samo SPA web klijent – jedan klijent je više nego dovoljan izazov za mene samog, a kasnije u etapama planiram da dodam ostale klijente.

Ko u onom vicu o Eri i Klaudiji Sifer na pustom ostrvu, problem kad radite sami je što nemate sa kim da pričate o tom što radite tako da sam pokrenuo tehnički blog na http://building.papiri.rs  gde pišem povremeno o zanimljivim tehničkim izazovima sa kojima se srećem – više kao online notepad za sebe.

O rokovima ne bi ovaj put da ne izmalerišem, ako sve nastavi da ide kako treba neće biti u dalekoj budućnosti – videćemo.

A blog?

Imam stotine novih ideja i originalnih inovacija na polju cenovne politike, marketinga, programa itd. ali sam ovaj put odlučio da ne pišem o njima dok nemam program dostupan koji odslikava te principe. Lako je pričati o bilo čemu, ovaj put želim da stvari koje pišem budu pokrepljene delima.

To znači da na blogu do tog momenta planiram da pišem o uopštenim stvarima koje su meni izuzetno bitne jer se nalazim u sred tehnološke revolucije koju nisam siguran da svi vide na isti način kao i ja pa hoću da podelim svoja razmišljanja. Trudiću se da ne smaram (previše) – videćemo. 

I tako – eto mene, eto vas…

 

Posted by on 04.11.2018 in Uncategorized

Leave a comment

Nije on lavčina, on je budalčina

(Opet) SAOP

Pre nekoliko dana pročitao sam članak na SAOP-ovom blogu „Pekar, lekar apotekar“ i već danima razmišljam o njemu.

Članak opisuje radni dan knjigovođe u prvom licu gde knjigovođa klijentu kuva kafu, sluša njegove probleme itd. i načelno je dobro targetovan kontent koji pokazuje knjigovođama da ih SAOP razume i pravi softver po njihovoj meri. Tehnički i marketinški još jedna lepo odrađena inicijativa SAOP-ovca koji su na žalost jedini koji se nešto trude u Srbiji oko takvih stvari.

Apsolutna je činjenica da članak opisuje realnost u životu 99% knjigovođa koju sam i sam viđao puno puta sedeći u knjigovodstvenim agencijama gde je knjigovođa i prijatelj i auto mehaničar i zabavljač i neko kod koga odete da popijete kafu na putu do banke itd itd. To je toliko raširena pojava da se knjigovođa ocenjuje po tim meta kriterijumima možda i više nego po kvalitetu priženih usluga pa tako klijenti ne menjaju knjigovođu „na kog su svikli“ čak i kad nisu zadovoljni kvalitetom knjigovodstvenih usluga.

Priče iz radionice

Ceo taj dvostrani stokholmski sindrom klijenata i knjigovođe je po meno fantastično opisan u seriji „Priče iz radionice“ gde Zoran Radmilović maestralno dočarava lik Živote automehaničara koji ima identičnu radnju gde se skupljaju njegovi klijenti po ceo dan, gde on ima lični odnos sa njima, sluša njihove probleme i ostale stvari potpuno identične slici iz SAOP-ovog bloga. Života učestvuje tako u njihovim životima, oni opravljaju svoje automobile, dangube i ne plaćaju ništa te tako Života skromno živi i radi celog života u malenoj radionici „sa dušom i pocepanim krovom“.

Preko puta njegove radionice nalazi se servis gde se naplaćuje po radnom satu, radnici nose uniforme, sa klijentima se ne šegači, postoji automatska perionica i mašine itd.

Tokom cele serije akcenat je na tome da je taj moderni server „bez duše“, Života je laf itd. ali prava realnost se otkriva na kraju tek kad Mira Banjac kaže:“Nije on lafčina, on je budalčina“ – pogledajte youtube snimak na kraju posta.

Kakve to veze ima sa knjigovođama?

Po mom skromnom mišljenju ima i te kakve veze – vreme je da i knjigovođe i klijenti shvate da personalizacija odnosa zamagljuje fokus na kvalitetu pruženih usluga koju klijent dobija, a koje su jedino stvarno bitno u tom odnosu.

Znači nema više kafenisanja, zujanja o tome šta se juče desilo u opštini, epizodi serije od juče, čekanja na Peru da časkom stavi kafu itd.
Sve su to stvari koje oduzimaju dragoceno vreme i koncentraciju knjigovođi – 50 klijenata 50 kafa, 50 epizoda serija – bolje knjigovođi da otvori kafić onda.

Nema takođe više ni „ajde javiću ti kasnije da li imaš lagera na stanju u gužvi sam“, „nismo stigli danas radimo plate ceo dan“, „nismo stigli – pao sistem u PU“ i slični odgovori kada klijent zatraži informaciju.

Kada se odnos knjigovođe i klijenta svede na profesionalni nivo iz toga profitiraju i jedan i drugi jer postaje potpuno jasna dinamika saradnje u tom sistemu.

Ovo je Srbija – to mora tako.

Pretpostavljam ovo je momentalna replika na gore izneti stav sa kojim se ja ne slažem 100%.

Šta to znači?

Da li smo mi neka grupa retardiranih i nepismenih ljudi koji jedini ne razumeju stvari koje ceo svet radi i koje su bazirane na osnovnoj logici da meni moj knjigovođa pruži pravovremeno podatke i savete koji mi trebaju za poslovanje mog preduzeća i da ga ne ometam u tome kao što ne ometam ni advokata, lekara i ostale kod kojih ne kafenišem itd. Sve dok klijent knjigovođi ne pruži normalne uslove za rad, sam klijent je krivac što „nema lager listu evo već treći dan jer čeka da mi knjigovodja odradi“.

Problem nije u Srbiji, problem je u nama i u alatima sa kojim radimo.

Ne postoji ni jedan jedini razlog u 2016-oj da firme ne koriste računare nego da  ručno „vode evidenciju“.
Posao knjigovođe je da objasni to klijentima.

Ne postoji ni jedan jedini razlog u 2016-oj da klijent zove knjigovođu svaka dva dana telefonom da pita koliko ima na računu, ko mu šta pustio i šta ima na lageru. To je posao klijenta ne knjigovođe i kad klijent koristi aplikaciju prilagođenu njegovim potrebama (a ne knjigovodstveni program koji mu je prekompleksan i koji mu knjigovođa na silu gura) onda može u toku dana 27x da sam vidi svoje informacije. Ne postoji taj knjigovođa koga zanima više od klijenta informacije u vezi poslovanja preduzeća.

Ne postoji nijedan razlog u 2016-oj što bi vaš knjigovođa morao da bude glorifikovani daktilograf i da vam unosi kalkulacije, nivelacije, ukucava račune za gorivo, pušta virmane za platu i sl. Sama činjenica da imate preduzeće Vas definiše kao inteligentnu osobu koja je sposobna da odradi te najobičnije stvari. Posao Vašeg knjigovođe u 21-veku je da da vam prvenstveno bude poslovni savetnik koji će da vam omogući da zaradite više i potrošite manje, a ne da vam glumi vašu sekretaricu jer ste vi lenji i nikad se niste potrudili da naučite te stvari koje su kritično bitne za vaše poslovanje.

Et toi?

Kad već ovako kritikujem knjigovođe i klijente u Srbiji danas, postavlja se pitanje sa kojim pravom ja to radim i šta ču ja da uradim povodom toga?

Ukratko rečeno – dve stvari:

  • Zadnjih par meseci radimo na novim Papirima koji su usmereni ka potrebama prvenstveno nano preduzeća i koji se nadamo da završimo u sledeća 3 meseca – više detalja o ovome u narednim postovima.
  • Pružanje profesionalnih knjigovodstvenih usluga u sprezi sa Papirima koje će da pokažu kako knjigovodstvene agencije u 21-om veku treba da posluju (kao onaj moderni servis preko puta Životine radionice s početka priče) – već smo sklopili partnerske ugovore sa par partnerskih knjigovodstvenih agencija koje su voljne da pruže taj nivo profesionalnih usluga.

Sprega moderne poslovne aplikacije i knjigovodstvenih usluga je način na kojim ćemo u 2017-oj da pokažemo šta mi mislimo da je budućnost knjigovodstvene struke – čak i u Srbiji 🙂

Uskoro detaljnije o svemu ovome… 🙂

 

Posted by on 04.12.2016 in Uncategorized

2 Comments

Mobile first, cloud first

Današnji svet u kome živimo je po mom skromnom mišljenju nesumnjivo svet mobilnih aplikacija.

To možda iz Srbije i nije toliko očigledno u ovom momentu, ali po meni je ta činjenica više odraz nekog kaskanja za ostalim svetom nego dokaz koji negira novu mobilnu realnost gde smo povezani sa internetom gde god se nalazili.

Kao što smo prihvatili mobilne telefone koji su nas oslobodili kabla slušalice fiksnog telefona i dozvolili nam da budemo u kontaktu sa poslovnim okruženjem non stop tako je i prodor mobilnih aplikacija nešto što će nam omogućiti da svoju kancelariju strpamo u džep i nosimo sa sobom gde god se nalazili.

Prednost je očigledna, pametni mobilni telefoni koštaju jedan dinar, internet prepaid paketi su dostupni po pristupačnim cenama – apsolutno je pristupačno rešenje dostupno čak i najmanjim nano preduzećima.

„Da, ali kako ću ja da unesem moju kalkulaciju putem mobilnog kad mi stigne kamion pun robe za prodavnicu?“

Steve Jobs je pre par godina u svom D8 intervu na slično pitanje o tome kako vidi reazliku između PC računara i tableta izneo u svom odgovoru jedno poređenje koje je mislim direktno primenjivo i na ovo pitanje.

Naime, u eri kada se većina ljudi u SAD bavila poljoprivredom i živelo van gradova, svima je bio potreban kamion jer su ga koristili za radove oko farme, transport proizvoda itd.
Kada je, usled porasta produktivnosti u poljoprivredi,  većina stanovništva migrirala u gradove, onda je taj kamion postao neoptimalan jer je previše trošio, bio težak za parkiranje i upravljanje, a nije se više ni koristio ni za prevoz robe.
Rezultat toga je da su ljudi počeli da voze automobile prilagođene novoj urbanoj stvarnosti, a kamione su i dalje vozili manji broj ljudi kojima su oni zaista trebali – farmerima.

Knjigovodstveni svet u kome živimo danas mi u Srbiji je nalik toj agrarnoj Americi sa početka 20-veka, gde svi mi moramo da teramo kamione jer koristimo iste programe koje koristi naš knjigovođa i koji imaju 823 različite opcije i 224 dugamdi  – kompleksni za korišćenje, teški za učenje i generalno ih doživljavamo kao nužno zlo koje nam oduzima vreme uludo, ali „mora se“.

U mobilnom svetu koji je današnjica u svetu, a sutrašnjica u Srbiji – knjigovođa je farmer koji vozi kamion jer mu je potreban za „radove u polju“ dok mi njihovi klijenti vozimo automobile do supermarketa i preuzmemo te iste produkte sa polica.

Knjigovođe su te koje imaju velike kompjutere sa velikim monitorima u koje gledaju 8 sati dnevno jer im je to posao. Mi smo ti koji idemo na teren, pričamo sa kupcima, pružamo usluge, prodajemo proizvode – sve stvari koje radimo van svojih kancelarija.

U modernom svetu mi koristimo naše pametne mobilne telefone sa poslovnim aplikacijama koje zadovoljavaju potrebe nano preduzeća i koje su sa nama 24 sata gde god se nalazili i šta god radili.

U modernom svetu mi se bavimo svojim poslom, a  knjigovođa svojim poslom.

Vetrenjače?

 

Posted by on 21.06.2016 in Uncategorized

Leave a comment

Nano preduzeća

Zelephant-in-the-roomvanična podela preduzeća u Srbiji poznaje četiri tipa preduzeća koja imaju sledeći broj zaposlenih :

  • mikro  do 10 zaposlenih,
  • mala  do 50 zaposlenih,
  • srednja do 250 zaposlenih,
  • velika preko 250 zaposlenih.

Ova podela  je po meni potpuno besmislena u Srbiji 2016.-e jer uopšte ne reflektuje stvarnost i kao takvu je ignorišem u potpunosti radeći na novim pivotiranim Papirima na kojima radimo (čućete kasnije detalje o tome šta i kako).

Besmislena je jer (poput slike u naslovu ovog članka) ignoriše „slona u sobi“, a to je da od 92000 preduzeća u Srbiji koja su predala završni račun, 24000  njih je sa NULA ZAPOSLENIH a 25000 njih je sa JEDNIM zaposlenim.

Drugim rečima, kao što je Miodrag opisao u svom nedavnom članku

„43% firmi u Srbiji kojima poslovne knjige vode računovodstvene agencije su firme sa 0 ili 1 zaposlenim!“

U timu sa kojim radim na Papirima mi ovaj 0/1 segment nazivamo „NANO PREDUZEĆA“ što je termin koji bi preporučio i uvaženim zakonodavcima da koriste za taj segment. 🙂

Nano preduzeća i knjigovodstveni programi

O specifičnim aspektima poslovanja nano preduzećima ću pisati u seriji članaka, ali za potrebe ovog mislim da se svi možemo složiti da su njihove potrebe minimalne – par dokumenata jednog tipa mesečno, kvartalno donesu „kutiju od cipela ispunjenu računima“ itd.

Šta im se nudi na tržištu poslovnih programa ako rešenje tih njihovih potreba?

Nude im se u većini slučajeva programska rešenja koja su kreirana dekadama dodavanjem dodatnih opcija koje su zahtevali korisnici i koji radi sve (uključujući i kuvanje kafe) i koja samim tim odbijaju te korisnike i onda dolayimo u situaciju koji je Miodrag opisao gde je značajan broj tih nano preduzeća bez poslovnog softvera.

Evo jednog primera koji ilustruje ovaj moj stav jako dobro – program Biznisoft koji apsolutno svaki knjigovođa koji ga je video obožava

 filtriranje

„Svaki izveštaj se prvo prikazuje na ekranu u posebnoj formi za izveštavanje. Kao što možete videti na ekranskim primerima, ova forma ima puno funkcija koje su korisniku na raspolaganju: navigacija po stranicama, zumiranje, pretraga teksta, štampa izveštaja, slanje izveštaja email-om kao „attachment“ (zahteva instaliran  Microsoft Outlook ili Outlook Express),  prikaz izveštaja u Adobe Acrobat Reader-u (PDF), Microsoft Excel-u (XLS) ili OpenOffice Calc-u (ODT) kao i snimanje (eksport) izveštaja u raznim formatima (PDF, XML, XLS, TXT, RTF,  HTML, BMP, JPG …). Vrlo zgodna opcija je i tzv.“prikaz izveštaja u tabeli“ gde se svi podaci sa izveštaja prikazuju u posebnim gridovima u kom slučaju su nam i opcije vezane za ove komponente a koje su prezentovane u prvom delu ovog teksta.“

Da li je program loš? Naravno da nije za knjigovođe koje se upiške od sreće kad otkriju ovaj program jer „ima sve po maloj ceni“. Naravno da nije loš ni za mala, srednja i velika preduzeća – naprotiv uvek čujem pozitivne ocene i u tim segmentima.

Ipak, mi verujemo da su rešenja ovog tipa loša za slonove iz ove priče – nano preduzeća – jer 99% stvari koje ima oni ne trebaju.

Novi Papiri na kojima radimo su laserski fokusirani na potrebe nano preduzeća 

Nano preduzeća i knjigovodstvene agencije

Kao što se ne može očekivati da jedan program podjednako dobro služi potrebama preduzeća od nula i 50 zaposlenih tako je isti problem vidljiv i u organizaciji poslovanja knjigovodstvenih agencija u Srbiji.

Kod njih se problematika nano preduzeća manifestuje na taj način da su obe strane duboko nezadovoljne jer:

  • „Šta on misli da može da nas zove svaki dan po 5 x za tih 30 evra mesečno što plaća?“ – Knjiogovođa
  • „Evo treći dan čekam da mi javite kome treba da pustim šta i da mi pošaljete lager listu – znači nema smisla“ – nano preduzetnik

Otkud toliko nezadovoljstvo?

Po našem mišljenu (ko o čemu baba o pečenju) to je rezultat neadekvatnog softvera koji ne pokriva jednostavne potrebe nano preduzeća pa iziskuje prekomereni utrošak vremena i energije knjigovođe koji nije usaglašen sa iznosem koji se dobija za tu uslugu pa je knjigovođa primoran da uslužuje zahteve nano preduzeća „kad se ima vremena“.

Novi Papiri na kojima radimo rešavaju pitanje efikasnosti i rentabilnosti računovostvenih  agencija u podržavanju poslovanja nano preduzeća 

Zaključak

Eto, čuli ste nagoveštaj čime se to mi bavimo u 2016-oj pa recite slobodno dole u komentarima da li mislite da (opet) traćimo vreme ili ne. 🙂

Da li se slažete uopšte sa našom ocenom posebnosti u zahtevima koje nad poslovnim softverom ima segment nano preduzeća? Da li im je potreban poseban softver ili ne?

 

 

Posted by on 12.05.2016 in Uncategorized

4 Comments