RSS

Knjigovodstveni programi u oblaku

novembar 19

Prednosti i izazovi programa za knjigovodstvo u oblaku

S obzirom da je tematika poslovnih aplikacija i “cloud computing-a”” u poslednje vreme jako aktuelna, odlučio sam da i ja iznesem svoja razmišljanja na temu uloge oblaka i knjigovodstvenih programa.

dCloud

Šta je to “oblak” i što se toliko priča o njemu u poslednje vreme?

Velika većina programa za knjigovodstvo danas su tradicionalne desktop aplikacije čiji se domen integracije u većini slučajeva ostvaruje u okviru lokalne mreže kompanije uz povremene izlete širenjem te lokalne mreže između podružnica putem VPN povezivanja. Osnovni problem (u kontekstu ovog posta) sa ovim tipom programa je u tome što ne postoji jednostavan način povezivanja korisnika koji su van lokalne mreže i u tome da je set podataka centralizovan na jednom mestu, a znate i sami onaj štos u vezi važnosti backup-a podataka

Korisnici se dele na dva tipa: oni koji su izgubili podatke 
i oni koji će tek izgubiti podatke.

CloudComputingPrvenstveno kao reakcija proizvođača programa na teškoće u instaliranju i ažuriranju desktop programa klijenata, ali delimično i u želji da se ova dva navedena problema otklone nastali su web programi za knjigovodstvo kod kojih je su program za knjigovodstvo i baza podataka na udaljenom serveru proizvođača knjigovodstvenog programa kojima se pristupa putem internet pretraživača kao što je na primer Firefox ili putem internet prebacivanja na kompjuter proizvođača knjigovodstvenih programa na kome se onda izvršava program. Kao jedna od osnovnih prednosti ovog rešenja po korisnike često se navodi to da o aplikaciji i podacima brinu profesionalci koji vrše redovno održavanje rezervnih kopija podataka, staraju se o problemima itd.

Programi u oblaku su dalji korak u “profesionalizaciji” web knjigovodstvenih programa. Logika ovde je da proizvođači knjigovodstvenih programa su eksperti u svom domenu knjigovodstvenih programa, ali nisu eksperti u domenu održavanja optimalnog stanja web resursa, mrežnoj infrastrukturi, nemaju dovoljno resursa da održe optimalno i efikasno funkcionisanje sistema kada veći broj korisnika u isto vreme kreće da koristi program itd. Iz tog razloga proizvođači knjigovodstvenih programa odustaju od  imanja sopstvenih internet servera, sopstvenih baza podataka itd u korist iznajmljivanja internet mrežnih resursa firmi specijalizovanih za to.

Ti internet mrežni resursi koji se rentiraju po potrebi se popularno nazivaju oblakom.

Prednost knjigovodstvenih programa koji se koriste oblakom je dakle da se:

  • o mrežnoj internet infrastrukturi  brinu firme specijalizovane za to (Microsoft, Amazon, Google itd)
  • o knjigovodstvenom programu na toj infrastrukturi se brinu firme koje ih prave
  • korisnika zanima samo kako da koristi program bez ikakvih instalacija itd.

Oblak i knjigovodstveni programi

Na žalost, po mom ličnom mišljenju, ova idilična slika nije sasvim primenjiva u oblasti poslovnih programa, prvenstveno usled problema koje  web knjigovodstveni programi imaju, a koji se ukratko svode na to da web knjigovodstveni programi ne iskorišćavaju maksimalno potencijale korisničkog kompjutera i limitiraju time korisničku produktivnost kao i na to da je meni postojanja internet veze kao preduslova za funkcionisanje poslovne aplikacije neprihvatljiv uslov za knjigovodstvene programe.

Kao rešenje tih nedostataka ja sam odabrao arhitekturu “S+S” knjigovodstvenih programa u kome se klasičan knjigovodstveni program povezuje se bazom podataka i setom internet servisa. Suština distribuiranog knjigovodstvenog programa je u tome da se u radu korisnik uvek koristi lokalno prisutnom bazom dok program preuzima na sebe slanje i preuzimanje novih podataka sa servera u oblaku. Pored baze u oblaku, koriste se i procesorski resursi u oblaku za stvari poput integracije sa B2B portalima dobavljača itd.

Ovakav koncept je na tržištu knjigovodstvenih proizvoda relativno jedinstven tako da svaki put kad ga prezentujem nekom dobijem more pitanja od kojih se neki ponavljaju, a s obzirom da njihovi odgovori određuju moje poglede na temu ovog članka knjigovodstveni programi u oblaku rekoh da ih pribeležim

Piši Milijana ‘vako…

Najčešće postavljena pitanja u vezi programa z knjigovodstvo u oblaku

  • Šta kad nema interneta?
    Program funkcioniše normalno u meri koja garantuje nesmetan rad do uspostavljanja internet veze. Onog momenta kada internet veza se uspostavi program sam pokupi sve promene kreirane lokalno i pošalje ih serveru u oblaku bez ikakve potrebe za korisničkom intervencijom – potpuno automatizovano.
  • Šta ako instaliram program na novom računaru (kući, druga prodavnica itd)?
    Program automatski-bez intervencije korisnika nakon instalacije pošalje na taj novi kompjuter ažurnu kopiju podataka tako da ste u roku od par minuta od instalacije programa potpuno spremni za rad.
  • Da li to znači da sa podacima moje firme mogu da pristupim od kuće, sa laptopa  i da vidim u realnom vremenu promene kako se dešavaju u preduzeću?
    Apsolutno.
  • Šta ako unosim podatke na više različitih mesta (kući, prodavnica1, prodavnica2)?
    Program automatski-bez intervencije korisnika sve podatke šalje na server gde se oni slažu u bazi u oblaku. Kompletiran set podataka se zatim šalje svim stanicama tako da svi imaju sve podatke.
  • Da li to znači da sa podacima mojih nekoliko maloprodajnih objekata mogu da radim od kuće? Npr. ako unesem kući kalkulaciju, odradim nivelaciju i slično za prodavnicu 1, to će se automatski pojaviti u kompjuteru prodavnice 1?
    Upravo tako.
  • Da li moj knjigovođa može da radi sa mojim podacima iz svoje kancelarije?
    Da li moj knjigovođa može da radi sa mojim podacima bez pristupa mojoj lokalnoj mreži (VPN itd)?
    Naravno da može. Knjigovođa se poveže sa centralnom bazom na internetu, odradi svoj posao i onda taj set novih podataka se sa internet servera pošalje na bazu koja se nalazi na računaru korisnika (isto kao br. 3)
  • Da li moj knjigovođa može da radi sa mojim podacima istovremeno dok ja radim svoj posao?
    Da li moj knjigovođa može da radi sa mojim podacima dok je meni ugašen računar?
    Naravno da može. Knjigovođa radi sa njegovom lokalnom bazom, korisnik sa njegovom lokalnom bazom potpuno nezavisno, a sinhronizacioni kod njihove promene šalje i prima sa internet servera.
  • Šta ako se baza na mom lokalnom kompjuteru obriše (disk se pokvari, obrišem je greškom itd)?
    Apsolutno ništa. Program će prepoznati da nema podataka i sa internet servera će skinuti ažurni set podataka tako da za par minuta baza je ponovo tu – potpuno automatski bez intervencije korisnika.
  • Šta je sa backupom podataka baze na internetu?
    Program koristi SQL Azure internet bazu podataka koja se sama po sebi kopira u dva geografski odvojena centra: jedan je u Irskoj drugi je u Holandiji. Sem toga, oblak svakog dana radi odvojenu backup baze u Table storage skladište na oblaku koji se takođe replicira lokalno na server moje firme..
  • Šta ako se baza u oblaku ipak obriše/uništi/pokvari, a nema ni rezervnih kopija? 
    To je potpuno nemoguće, ali čisto priče radi – neka bude. Ako bi se to desilo, nema problema opet jer svako od korisnika ima jednu ili više lokalnih baza sa kojima radi. Prazna baza na oblaku bi pozvala stanice da pošalju podatke sa lokalnih stanica i na taj način bi sama sebe regenerisala za manje od sat vremena.

    Questions

  • Da li neko može da prisluškuje i krade moje podatke dok ih šaljem na server u oblaku?
    Prisluškivač je onemogućen time što se sva komunikacija sa serverom u oblaku obavlja preko sigurnosnog šifrovanog SSL kanala (istu zaštitu koriste naprimer eBanking portali itd)
  • Da li neko može da skine sa internet servera moje podatke?
    Da li neko može na server da pošalje pod mojim imenom lažne/pogrešne podatke?
    Ukratko – ne. Svaki rad na sistemu zahteva da se korisnik prijavi i time dobija sigurnosni kod – token koji zatim šalje sa svakim paketom kao sredstvo identifikacije pošiljaoca. Dodatne provere poput IP adrese pošiljaoca itd su takođe uključene. Ovo su samo provere o kojima mogu javno da pišem – ima ih još par dodatnih koji garantuju poverljivost podataka.
  • A šta ako ipak neko nekako uspe da skine podatke sa internet oblaka?
    To je potpuno nemoguće, ali čisto priče radi – neka bude.
    Svi podaci tipa partnera, artikala, brojeva računa itd u bazi se nalaze šifrovani tako da i kad bi neko teorijski došao do podataka ništa u njima ne bi bilo čitljivo sem gomile brojki bez ikakvih ličnih podataka u njima.
    Slična vrsta zaštite je implementirana i u lokalnoj bazi.
  • Da li neki drugi korisnik može da dešifruje moje podatke?
    Ne. Svaki korisnik programa ima posebnu šifru koja se koristi za šifrovanje njegovih podataka.
  • Šta ako korisnik izgubi/zaboravi šifru?
    Tokom instalacije programa korisnik se pita da li želi da se kopija njegove šifre sačuva bezbedno na oblaku (dodatno šifrirana i zaštićena). U slučaju da se korisnik složi sa tim, kopija šifre postoji i njemu se šalje nakon striktne provere identiteta. U slučaju da se korisnik ne složi sa tim da moja firma u oblaku čuva kopiju šifrantskog ključa, on je jedini koji ga ima te u slučaju da ga izgubi nema mu pomoći – čak ni ja ne mogu da mu dekodiram podatke. Sam program će kao preporučen način će biti da se kopija ključa čuva u oblaku.
  • Šta je sa mojim podacima ako odlučim da ne budem više korisnik programa?
    Prvo, korisnik u svakom momentu ima potpuni set podataka na svom lokalnom kompjuteru tako da mu podaci u oblaku uopšte nisu potrebni. I pored toga, korisniku se svi podaci čuvaju besplatno na serveru neograničeno vreme tako da uvek može da ih skine u stanju u kome su zamrznuti kad god poželi bez zahteva da bude aktivan korisnik. Naravno, ako korisnik eksplicitno zahteva da se njegovi podaci obrišu iz oblaka, to je takođe moguće.
  • Da li je moguće ne koristiti sinhronizaciju sa oblakom?
    U cilju pojednostavljenja korisničkog iskustva i poslovanja moje firme – ne. Ono što je bitno naglasiti ovde da iako je sinhronizacija sa oblakom neophodan uslov, ona se obavlja potpuno nevidljivo za korisnika, može se obavljati povremeno (jednom dnevno, nedeljno itd) na bilo kojoj internet vezi (dial up, wifi, adsl) tako da obavezujući atribut ovog zahteva ne bi trebao da ima bilo kakve negativne posledice po korisničko iskustvo.
  • Da li se moji podaci svih poslovnih godina nalaze u jednoj bazi na oblaku?
    Korisnici sa osnovnom korisničkom licencom sve podatke jedne godine fizički drže u istoj bazi.
    Razlog za to je da je najmanja baza na SQL Azure oblaku veličine 1 Gb i košta 10 evra mesečno njen zakup, što uz trenutno percipiranu mesečnu cenu  zakupa programa od 25 evra je očigledno preveliko opterećenje imati zasebne baze po godini. Ako bi korisnik insistirao na zasebnoj bazi po godini, to bi dodalo po 10 evra na cenu mesečnog zakupa za svaku poslovnu godinu. Po meni je to čisto bacanje para, ali je moguće. Sve ovo se naravno odnosi na to kako su podaci fizički uskladišteni u oblaku. To apsolutno nema nikakvog uticaja na rad programa gde su podaci različitih godina pojavno potpuno razdvojeni. Drugim rečima korisnik ima utisak u radu kao da su zasebne baze.
    Takođe je u planu je da korisnik, nezavisno od toga kako su podaci u oblaku uskladišteni, sam odabere kako želi da ih ima podešene u lokalu – zasebna baza po godini ili ne.
  • Da li se samo moji podaci nalaze u bazi na oblaku?
    Koliko god ja voleo Microsoft, ne volim ih toliko da im poklonim polovinu mesečne pretplate mojih korisnika tako da su podaci više korisnika sa osnovnom licencom uskladišteni fizički u istoj bazi podataka. Logika ovde je da prosečan set podataka po poslovnoj godini je reda veličine 50 Mb, te je korišćenje baze od 1 Gb za skladištenje samo tih podataka bacanje 950 Mb prostora. Tehnika pakovanja podataka više firmi u istu bazu podataka se zove sharding ili horizontalno particionisanje , a u slučaju SQL Azure database se implementira putem korišćenja SQL federacija. Tehnikalije na stranu, ono što je suštinski bitno naglasiti ovde je da iako su podaci više firmi uskladišteni fizički u jednoj bazi u oblaku to nema apsolutno nikakvog uticaja na performanse, sigurnost i pojavne aspekte funkcionisanja programa korisnika. Naravno da i ovde postoji opcija “+10 evra mesečno” ako korisnik želi da ima svoju sopstvenu bazu.
  • Da li mi je potreban administrator mreža da podesim i/ili održavam oblak rešenje?
    Ne. Samo običan kompjuter sa internet vezom preko koga se skine instalacija programa,a program posle sve sam podesi i održava.
  • Da li i korisnici unutar lokalne mreže (npr. komercijala i magacin) razmenjuju podatke putem oblaka?
    Ne. Program podržava da se korisnici unutar lokalne mreže razmenjuju podatke putem servera u toj lokalnoj mreži, a taj zajednički server sve te promene zbirno i nezavisno od korisnika sinhronizuje sa serverom na oblaku.

Bilo je tu još pitanja, ali mislim da je i ovo verovatno već previše za članak, tako da ovde prekidam listu, a ako treba nastavićemo kroz komentare ovog članka ili putem maila.

S glavom u oblacima,
Vaš Nikola Malović

 

Tags:

24 responses to “Knjigovodstveni programi u oblaku

  1. Neđo Dolić

    19.11.2011 at 10:46

    Savršeno, e još i da poradi, pa da se reše onih 1.000.001 sitan problemčić. Teoretski to je to, još nam fale korisnici koji bi to potvrdili da to stvarno tako i radi, kod nas.

     
    • Nikola Malovic

      20.11.2011 at 12:00

      Neđo,
      priznajem – kriv po svim tačkama optužnice 🙂

      Većinu ove godine utrošio na mom dnevnom poslu na nečemu što je zahtevalo da radim 80 sati nedeljno pa sam papire bukvalno do pre nedelju dana držao na pauzi tokom cele 2011-e. Šta da se radi, život je život, sem da ne odustajem i nastavim da radim dok ne dođem do cilja.

       
      • Neđo Dolić

        20.11.2011 at 14:07

        Ma vremena nama niko (barem većina tako tvrdi) ali ovde je u pitanju sam koncept, pa i Don Kihot je imao Sančo Pansu, a Nikola????? Ali ovo smo prošli više puta pa da se ne ponavljam.

         
        • Nikola Malovic

          20.11.2011 at 14:15

          Nikola je probao sa jedno tuce programera da ih ubedi da rade sa njim/za njega. U 100% slučajeva kad čuju o čemu se radi (da nije neki Web 2.0 sajt nego hard core knjigovodstveni program) sve se svede na elgantno:“Zvuči zanimljivo, sad sam zauzet sledećih x meseci, ali ću se javiti kad budem bio slobodan.“

          Nece niko motiku 🙂

           
  2. Dragan

    19.11.2011 at 15:26

    Odlican blog, svaka cast Nikola. Ovo resenje sa vise baza podataka mi je komplikovano mislim da nije za jednog programera(procitao sam da nameravas da radis sam). Ja razvoj softvera obavljam samostalno i sve faze moram da uprostim, a ne da komplikujem neproverene arhitekture, jer ne mogu takve stvari da realizujem jer je neisplativo. Ja mislim da drzanje podataka u oblacima(i milion drugih ideja koje se pojavljuju a cesto brzo prodju), nije suština za knjigovodtvene programe koje koriste mala preduzeća tj. imam da uradim hiljadu važnijih stvari pre toga. Želim ti da napravis idealan program za knjigovodstvo tj. da ostvaris svoj san, Dragan.

     
    • Nikola Malovic

      20.11.2011 at 14:00

      Dragane,
      ja sam vec jedan program pravio 2003-e koji verujem da se uklapa u to sto se smatra neophodnim za program za knjigovodstvo tako da verujem da razumem o čemu govoriš.
      Prosle godine sam kao eksperiment za GKP snimio jedan kratki video Kalkulacija u Financio-u pa možeš da proveriš sam da li znam o čemu pričaš. Sam snimak i moja naracija su očajni, ali funkcije programa se bar vide. Milovan (knjigovođa sa kojim sam radio taj program) me ganja godinama da ga zategnem i krenem da prodajem – oblak i slično su i za njega moje zaluđivanje.

      Sve ja to razumem i znam da ste Milvoan i ti u pravu vrlo verovatno. Jedini problem je da ova moja luda glavom bi da „menja svet“, a ne da „prodaje knjigovodstvene programe“ pa nikako da posluša 🙂

      Hvala na lepim recima i ohrabrenju da nastavim – znače puno.

       
  3. Vića

    19.11.2011 at 17:20

    Odlično napisano.
    Kao što reče Neđo, još da proradi i da se proveri.
    Inače iz sve snage podržavam tvoju ideju da je potrebno napraviti program za preduzetnike, koji ima i knjigovodstveni deo, jer je većina programa za knjgovođe, koji ima i preduzetnički deo.
    Ako budeš brzo imao aplikaciju koja radi na gore opisan način, računaj da ćeš od mene imati maksimalnu podršku.
    To jeste dobitna kombinacija, koja korisnike tera da pređu na novu aplikaciju.
    Ako ikako mogu da pomognem da se to ubrza, tu sam.

     
    • Vića

      20.11.2011 at 10:07

      Evo mene ponovo, vreme je „oblačno“ pa da nastavimo o tome.
      Iz ugla siromašne Srbije, ja oblak vidim samo kao jedan centralni server, kome mogu da pristupaju čak i oni koji nemaju računar, ili ga nemaju u svim svojim objektima, što je dosta čest slučaj. Isto tako, dobija se mogućnost da se informacije sa knjigovodstvom ostvaruju onda kada je to potrebno, jer je trenutno situacija slična onoj – ima kofa, nema voda i obrnuto. Kad je knjigovođi potreban preduzetnik, on nije raspoloživ, a kad preduzetniku treba neki podatak iz knjigovodstva, onda ne može da ga dobije odmah.
      Znači, nikako tu nema ništa idealno, i svakako za ovakava način mora da seplati neka cena, ako ništa drugo, gubljenje privatnosti, i uvek strah šta se dešava tamo negde sa našim podacima, ma koliko se mi trudili da ih ubedimo da je to sve sigurno.
      Zatomi se koncept S+S, koji Nikola protežira, mnogo dopada, i još jednom, mislim da ima svetlu budućnost, ali ako bude potkrepljen aplikacijama koje na taj način rade. Ovako ostaje samo teorija.
      Zato predlažem da, ako je to moguće, bude napravljena aplikacija, koja recimo pravi pedračune, i da se ponudi kao test varijanta svima koji su zainteresovani. Tu bi imali šifarnike artikala i poslovnih partnera, koji su vrlo promenjljivi, i koji bi trebalo da su ažurni za sve koji rukuju podacima, i predračuni, koji su lokalni, i trebalo bi da mogu da se naprave i bez stalne veze sa internetom, a onda se uradi „sinhronizacija“.
      To bi bila odlična najava budućih aplikacija. Čak mislim da ne treba da postoje nikakva ograničenja, već da izrada predračuna bude „udica“ koja će privlačiti korisnike da probaju nešto konkretno.

       
      • Nikola Malovic

        20.11.2011 at 13:31

        Internet su nekad zvali „mreža svih mreža“ što je u skladu sa stavom o centralnom serveru, ali je po mom ličnom mišljenju ipak više od toga jer pruža po potrebi skalabilne resurse, distribuirani kes, internet service bus itd. Sve to ima izuzetno bitnu ulogu u mojim planovima, ali je stvarno glupo govoriti o toj budućnosti bez ikakvog konkretnog proizvoda tako da se slažem da je u ovom momentu nejgova vrednost u tome što je centralni server.

        Što se privatnosti tiče, samim odabirom programa neke firme da se na njemu bazira poslovna delatnost firme, uspostavlja se odnos poverenja koji korisnik ima prema proizvođaču firme. Drugim rečima, samim tim što neko odluči da koristi *moj* program u manjoj ili većojh meri mi implicitno time veruje. Ovo je samo korak dalje u tom pravcu, gde ja garantujem tajnost podataka čak i dok se nalaze na mojim serverima, a korisnik treba da mi poveruje ili ne u to. Ja lično ne očekujem veće probleme u tome pošto verujem da većini malih firmica to nije ni toliko bitno a onima kojima je bitno mislim da znam kako da im dokažem da nema razloga za strah. Jednostavnost korišćenja većine korisnika u ovom slučaju je definisala ovaj atribut programa.

        Sad o teoriji i praksi…

        Kao što sam odgovorio Neđi danas već, potpuno sam svestan da sve moje reči bez dela ne znače mnogo. To je i razlog što nisam pisao duže vreme na blogu, jer sam hteo da izbacim nešto konkretno pre nego što nastavim da pišem. Ipak, u žitovtu ne kontrolišemo sve takod a se to produžilo na mesece i pošto stvarno ne znam zasigurno kada ću doći do nečeg konkretnog, odlučio sam da krenem da pišem ponovo iz prostog razloga što mi to ubija monotoniju samostalnog rada a i naučim dosta stvari kroz dijalog sa ljudima sa bloga. Smatram da je to što sam od početka potpuno transparentan u vezi činjenice da radim sam na nečemu što nije gotovo dovoljno da svaki posetioc bloga uključi u donošenje zaključka o tome da li moja iskreno podeljena iskustva imaju smisla za njega ili ne.

        Što se tiče dokaza koncepta, sama dvosmerna sinhronizacija nije toliko težak problem, a postoje i već gotova rešenja koja nude to već odrađeno kao npr. Sql Azure Data Sync koji (iako ga ja ne koristim već imam svoj proizvod) je sasvim upotrebljivo rešenje.
        Vaša ideja o pilot „programu za predračune“ je upravo i razlog što sam ja inicijalni obim programa odlučio da svedem na program za PC servise jer je tu poslovni domen koji se modelira jednostavniji od opšteg modela. Znam:“Program za predračune je još prostiji odradi prvo njega“ – je l’ da? 🙂

        Striktno tehnički govoreći – da, ali opet smatram da nije pametno da skrećem sa putanje zbog toga prvenstveno jer ne rešava nijedan stvarni problem te samim tim nikog od korisnika ne zanima.
        Sama činjenica da sugerišete da takav program ide besplatno u promotivne svrhe govori o tome jer ako je taj proizvod nešto što nije vredno x evra mesečno čoveku koji ga koristi, da li stvarno rešava neki problem i donosi stvarnu korist korisniku?
        Ko će da formira bazu partnera,artikala itd samo da bi izdao predračun? Šta da radi sa tim predračunom? Što ne bi jednostavno iščukao to isto u Excell-u / Word-u?

        Ono što ja imam u planu, a verujem da je u duhu predložene ideje je sledeće:
        v0.5. – Sto pre izbaciti program za PC servise koji se integriše sa B2B portalima distributera: skida njihove cenovnike, naručuje robu, proveri reklamaciju itd… Već u ovoj fazi program će koristiti sinhronizaciju i oblak te se kao takav može koristiti i u svrhu provere smislenosti celog koncepta.
        v0.9 – Dodati „normalne papire“ (prijemnice-kalkulacije-ponude-predracuni-racuni-radni nalozi itd) i upotpuniti priču za PC servise pokrivajući njihov preduzetnički aspekt.
        v1.0 – Dodati knjigovodstvene elemente usmerene na poslovanje PC servisa.
        +++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
        Zaokruživanjem priče za PC servise već imam solidnu pokrivenost tipičnih dokumenata te to predstavlja solidnu osnovu za dalji razvoj.

        Ono što je verujem zanimljivo je da ja na ovo ne gledam kao na tri proizvoda ili tri verzije proizvoda, već tri faze u razvoju jednog proizvoda. Nakon završetka v1 samo kompletan program za PC servise će biti u ponudi, neće biti verzije „bez knjigovodstva“ i sl. – opet u cilju pojednostavljanja cele priče.

        I šta mislite, da li je ovaj moj plan u skladu sa vašom idejom ili ne? 🙂

         
        • Vića

          20.11.2011 at 13:45

          Ovo ide u doborm pravcu. Kad sam rekao predračun, mislio sam da korisnik ima nešto zaokruženo, a malo, na osnovu čega može da se uveri da je ceo koncept praksa, a ne samo teorija. Nisam pristalica onoga, imaš sve mesec dana, a onda ništa, jer će se retko ko rešiti da mesec dana vodi kompletno poslovanje na nečemu u šta nije potpuno siguran. A duplo poslovanje, to tek da zaboravimo. Ovako, tačno je da on to može da uradi u Excelu, možda i brže, ali ovde stiče znanja o radu na drugi način, i samopouzdanje da na to pređe bez straha. Zato sam da se ta mini varijanta, kako god se zvala (0.5 ili 0.9) zadrži i posle, za one koji treba da se upoznaju sa konceptom. A zbog knjigovođa, još će mnogo preduzetnika morati da koristi odvojene aplikacije, jer će knjigovođe biti oni koji će najkasnije preći na novine, sem ,ako ih država ne natera nekim propisima i standardima elektronskog poslovanja, u šta sumnjam, bar u skorije vreme

           
          • Nikola Malovic

            20.11.2011 at 14:33

            Cenovna politika je izuzetno bitna i kompleksna tema o cemu sam ja već ispisao celu knjigu na blogu u pokušaju da objasnim svoje stavove koji se svode na sledeće:
            – da je cenovni model optimalan samo onaj koji je u interesu i proizvođača i korisnika
            – pretplatni model bez ikakvih početnih ulaganja i ugovorom definisanog korišćenja sa pristupačnim iznosom u nivou ostalih fiksnih računa koje firma plaća mesečno.
            – da probni period u slučaju knjigovodstvenih programa bude 3 meseca.
            – nakon probnog perioda korisnik mora da placa mesecnu pretplatu, ali mu je zagarantovano da u prvih 6 meseci koriscenja u bilo kom momentu bez ikakvih uslova može da dobije svoj novac nazad
            – ako je korisnik firma u prvoj godini postojanja, godinu dana besplatnog korišćenja (sa punom korisničkom podrškom itd).
            – ako je korisnik već vlasnik programa X sa kojih je podržana migraicja – 3 meseci besplatnog korišćenja.
            – automatski import podataka iz programa X, tako da se od prvog dana novi program testoira napunjen potpunim skupom podataka.
            U najgorem slučaju, firma ima 9 meseci da isproba potpuno za džabe knjigovodstveni program, u večini slulajeva – više od godinu dana. Rizik je minimalan jer je iznos pretplate stvarno minimalan.

            Ja iskreno verujem da je ovo viš nego fer za svakog ko je iole zainteresovan i da nema potrebe za freemium ili besplatnom verzijom koje komplikuju nepotrebno celu priču.

             
    • Nikola Malovic

      20.11.2011 at 12:32

      Ja sam u prvom postu na ovom blogu ispričao kako me je iznenadilo kako niko sa kim sam pričao ne razume ogromnu konceptualnu razliku između „knjigovodstvenog programa za PC servise“ i „programa za PC servise sa knjigovodstvom“.

      Jedna od suštinskih odrednica ovog što radim je da pravim program koji omogućuje preduzetniku da obavi stvari koje njega interesuju na najbrži i najprostiji način, pritom ne eliminišući zahteve knjigovođe.

      Znam da sve ovo sve zvuči ko P&G reklama za pampers, ali to je najtačniji opis ovog što ja pokušavam da dostignem, a da li ću uspeti to samo vreme može da pokaže. Ja verujem da hoću 🙂

       
    • Neđo Dolić

      20.11.2011 at 14:00

      Savršena konstatacija, koliko ja znam gotovo svi programi
      okrenuti su ka knjigovođama, a ne ka preduzetnicima, pogotovo ne malim preduzetnicima. Ako i postojke takve opcije one su okrenute pre svega ka određenim službama unutar preduzeća, a ne preduzetnicima.

       
      • Vića

        20.11.2011 at 14:18

        A preduzetnicima u stvari malo treba:
        1. Koliko ima para na računu – ili koliki mu je minus, što je sve češći slučaj
        2. Koliko je imao uplata – ko mu je platio
        3. Kolike su bile uplate iz maloprodaja, ako ih ima
        4. Kome danas ili sutra treba da plati – pojedinačno i zbirno
        5. Šta i gde je stiglo od robe (materijala)
        6. Šta i od koga je naručeno
        7. Šta je traženo, a nemamo (propuštena prodaja)
        8. Kiliko je lager – zbirno, po objektima i po artiklima

        I to bi bilo to.
        Ostalo je za knjigovođe i analize

         
        • coba

          18.12.2011 at 01:41

          Vića me je oduševio. Još ne mogu da se opasuljim.
          Njegovih 8 tačaka koje precizno navode koliko malo preduzetnicima treba iz knjigovodstva ima da uđu u antologiju. Izvorno glase ovako:

          *** start ***
          A preduzetnicima u stvari malo treba:
          1. Koliko ima para na računu – ili koliki mu je minus, što je sve češći slučaj
          2. Koliko je imao uplata – ko mu je platio
          3. Kolike su bile uplate iz maloprodaja, ako ih ima
          4. Kome danas ili sutra treba da plati – pojedinačno i zbirno
          5. Šta i gde je stiglo od robe (materijala)
          6. Šta i od koga je naručeno
          7. Šta je traženo, a nemamo (propuštena prodaja)
          8. Kiliko je lager – zbirno, po objektima i po artiklima

          I to bi bilo to.
          Ostalo je za knjigovođe i analize
          ***end***

          Vića je genijalno narodskim jezikom samo u 8 tačaka opisao celo jebeno knjigovodstvo. Jedina mu je greška što misli da će posle toga nešto tajanstveno, mistično i samo knjigovođama jasno, preostati „za knjigovođe i analize“

          Mogao je komotno da napiše i sledeće:
          Moj kum ima 10000 evra. Meni od toga treba samo malo:
          1. 5000 za auto
          2. 1000 za TV
          3. 1000 za letovanje
          4. 1000 za kiriju
          5. 500 za obuću
          6. 500 za odeću
          7. 500 za hranu
          8. 500 za kafanu

          I to bi bilo to.
          Ostalo je za Kuma.

          I sada, s obzirom da je to što treba preduzetniku već definisano kao „jako malo“ podrazumeva se da treba da bude besplatno ili da jako malo košta, pa oko toga uopšte ne treba da se raspravlja. E, ono što ostane za knjigovođe i za Kuma možda treba i naplatiti.

          Kad sam kasnije malo prelistao literaturu i sajtove pronašao sam istih tih 8 tačaka, doduše sada napisanih na engleskom, nemačkom i td…, pod naslovima ERP sistemi ili CRM sistemi ili SAP sistemi i slično. A u našoj literaturi još uvek se to zove Računovodstvo i Knjigovodstvo firme. I tada mi najzad bi jasno da se u stvari Vića šali sa nama. Nema šta da radi, pa rešio da se malo našali.

           
          • Vića

            18.12.2011 at 10:11

            I mene je ovaj tvoj komentar oduševio.
            Jer ja ceo ovaj blog vidim kao filozofsko razmišljanje – „kako napraviti idealan program za knjigovodstvo“. Ili u prevodu, „kako napraviti nešto što preduzetnicima stvarno treba“ a ne ono što mislimo da im treba. Pošto smo se okrenuli malim preduzetnicima, njima stvarno to treba, i to je ono što se zove „prosto“ knjigovodstvo. Po zakonu, oni stvarno i ne moraju da vode ovo „kompleksno“ dvojno. To nije ERP, nije čak ni knjigovodstvo, već evidencije koje preduzetnici ionako vode, samo, ili ne koriste računare, ili koriste kombinacije Excel, Word, i nekih pomoćnih programa.
            A da ne treba da bude besplatno, to se svakako svi slažemo, ali da nažalost ne može da se traži nešto mnogo novca , nadam se da se i tu slažemo. A ovo sam naveo samo da se posetimo šta treba da ispadne iz ovog projekta. I da spomenem nešto što sam pročitao pre 30 godina u jednoj američkoj knjizi za informacione sisteme – „ne dozvolite da vam informacioni sistem kreira knjigovođa, jer to onda neće biti informacioni sistem, nego knjigovodstveni sistem“. E tu je Nikola 100% u pravu, zato i imamo problem ,koji on pokušava da rešava, a ja mu želim da u tome uspe.
            Vića

             
          • Nikola Malovic

            18.12.2011 at 13:26

            Ko što reče Albert Ajnstajn:““Make everything as simple as possible, but not simpler.“ i to je najveći izazov u izradi programa za knjigovodstvo. Ja sam 2003-e pokušao da napravim program igborišići knjigovodstvo i to me je iskustvo naučilo da to rezultuje na kraju izradom mog „paralelnog knjigovodstva“ što nema baš mnogo smisla.Takođe za firme koje se ne bave prostim knjigovodstvom tu je taj knjigovođa koji mora da vodi finansijsko i što se više ide u posebna rešenja to je teža integracija između privrednika i knjigovođe što obično rezultuje koja stvara mnogo problema u poslovanju korisnika.
            Sa druge strane iako potrebno knjigovodstvo je (za 99% prosečnih korisnika koje ja znam) veoma komplikovana stvar od koje beže glavom bez obzira. Kako i ne bi kad imaju „malu apoteku“, a koriste knjigovodstveni program koji se koristi u Bambiju za poslovanje 5 pogona koji proizvode Plazma kekes. Pravljenje bilo kakvog funkcionalno opšteg rešenja po mom mišljenju dovodi do toga da niko niej oduševljen posebno rešenjem, a to je
            Rešenje je (po mom ličnom mišljenju) imati obe dimenzije, ali specijalizovane i usmerene na vertikalne segmente. Znači, praviti program za PC servise, za apoteke, za prodavnice auto delova, bele tehnike itd. Koncipirati program tako da što vernije rešava svakodnevne probleme koje imaju apoteke, pc servisi, prodavnice auto delova. Što je više moguće automatizovati i „sakriti ispod tepiha“ sve vezano za knjigovodstvo.
            Krajnji rezultat je program (u ovom kontekstu):
            – za koji korisnik ima osećaj da je pravljen baš za njega, kojim vlada u potpunosti i koji mu omogućava da svoj posao radi brže, bolje i uz manje psovki 🙂
            – iz koga knjigovođa dobija sve potrebne informacije uz minimalan utrošak vremena

            Suma sumarum: slazem se sa obojicom i da je potrebno stvari uprostiti do nivoa normalnog čoveka, ali i da ne treba potcenjivati stvarnost

             
  4. Vića

    18.12.2011 at 10:55

    Pošto me je Coba probudio, `ajde još malo da dodamo. Pošto imam iskustvo u Informacionim sistemima od preko 25 godina, i to najviše u radu sa krajnjim korisnicima, znam koliko je teško preći sa jedne aplikacije na drugu, ili sa jednog operativnog sitema na drugi, ili sa jednog računara na drugi. Pa čak i kad su neuporedivo bolji od onog koji koristimo. To bar važi za Srbiju, možda je napolju drugačije. E onda dolazimo do toga kako „ubediti“ korisnika da pređe na novu aplikaciju, da se sa njom muči, i da je plati unapred. Zato ove varijante koje Nikola predlaže jesu dobre, jer omogućavaju korisniku, koji iz bilo kog razloga, ne nastavi da koristi program, povraćaj novca, ili bar ulaganje samo na nivou dotadašnjeg korišćenja. Zato „iznajmljivanje“ programa izgleda primamljivo. S druge strane, uvek postoji bojazan, šta ako se cena podigne na mnogo veći nivo od početnog, ili ako taj servis prestane da radi, naročito ako je sve u cloudu. Onako jednokratnom kupovinom, postoji bar privid da je to vaše, i da možete da to koristite dok želite. To u praksi i pokazuje veliki broj starih aplikacija, koje se koriste, iako više nemaju nikakvu podršku.
    E, tu je glavni problem, kako doći do kritične mase od nekoliko stotina korisnika.
    Ako je cena visoka (realna) – ne valja, teško je doći do kritičnog broja korisnika
    Ako je cena niska – ne valja, jer šta će biti kad se dođe na realnu cenu, koliko će korisnika ostati, a ako dugo ostane niska cena, nema daljeg razvoja
    Ako je besplatno – ne valja, jer nema odgovornosti i ozbiljnog pristupa
    Zato je „stepenasti“ pristup, koji Nikola predlaže, verovatno jedini koji može doneti rezultat, a tu je potrebno možda jedino „fino podešavanje“.
    1. faza – besplatno korišćenje – 1 mesec, 3, 6, 12
    2. faza – povlašćeno korišćenje – 1 mesec, 3, 6, 12
    3. faza – korišćenje uz mogućnost povrata dela novca
    4. faza – korišćenje uz mogućnost prekida, sa preuzimanjem do tada obrađenih podataka
    5. faza – dugoročno korišćenje, uz popuste za plaćanja za duži period – godina

     
    • Nikola Malovic

      18.12.2011 at 13:05

      Jedan od razloga sto se rad na Papirima toliko odužio (sem visemesecne 80-časovne radne nedelje na dnevnom poslu) su baš u tome što programsko rešenje mora te neke osobenosti da isprati od kojih ste neke spomenuli već: neophodnost rada programa bez internet veze, u slučaju prestajanja koriđćenja programa podaci moraju biti dostupni i program funkcionalan u stanju u kome su bili yadnjeg dana pretplate, davanje fer šanse korisniku da sam proveri da li je program odgovarajući za njegove potrebe, onemogućiti sistemski mogućnost prodavca da „vezuje mašnicu“ kupcu „tehnološkim reketima“ itd..
      Svi se oni svode na moje shvatanje da je samo rešenje napravljeno po meri korisnika koje on koristi zato što želi, a ne zato što mora pravi put za ostvarivanje dugotrajne „win-win“ saradnje u obostranom interesu.
      U sklopu toga je takođe i moja cenovna politika, fokusirana na „bez rizika“ i „podnošljivo“ koja će biti verovatno nešto poput ovog:
      1. tri meseca probni period – puna i besplatna korisnička podrška (pristup svim resursima kao da je stalni korisnik uključujući i direktne telefonske razgovore sa *mnom* i slično)
      2. šest meseci zaštićeni period – pretplata se plaća, ali u bilo kom momentu u tih 6 meseci dovoljno je korisnik da kaže „Neću“ i bez ikakvih uslova i pitanja dobija 100% svog uplaćenog novca nazad.

      To daje 9 meseci (a biće još opcija da se i to produži na preko godinu dana) da neko bez ikakvog rizika isproba program uz potpunu podršku sa moje strane što kombinovano sa cenom od „30 evra mesečno“ garantuje firmi bar da neće biti prevarena i opljačkana.

      Sledeći članak ide baš na ovu temu večeras verovatno pa da ne davim ovde više sa tim 🙂

       
      • coba systems tim

        18.12.2011 at 15:15

        Treba praviti razliku između knjigovodstvenog softvera čiji je zadatak da pruži zakonski propisane informacije i izveštaje i koji treba da ispuni zakonsku formu vođenja knjigovodstva firme, preduzetnika i sl., od softvera za podršku operacijama čiji je zadatak da unapredi poslovanje firme i preduzetnika oslanjajući se najvećim delom na knjigovodstvene podatke iz prethodnog softvera a i na svoje posebne podatke.

        Softver za podršku operacijama sadrži mnogo veći nivo poslovne inteligencije i on je specijalizovan za određenu delatnost a najčešće za konkretnu firmu pa se tako i pravi i integriše (implementira) u postojeću organizacionu strukturu konkretne firme.

        Knjigovodstveni softver je malo konzervativniji, mnogo opštiji, jer se može primeniti na svaku firmu, i on se ne bavi specifičnostima firme. Takođe, on je po pravilu bazni deo softvera za podršku operacijama.

        Naravno, svaki od ova dva softvera treba da se kupi posebno. U svetu se oni i prodaju posebno. Svako kupuje ono što mu treba. Da zadovolji zakon, ili da zadovolji zakon i unapredi svoje konkretno poslovanje.

        Nikola predlaže pravljenje njegovog softvera kao miksa ova dva softvera u jednoj istoj maloj (jevtinoj) aplikaciji ali tako da svaka delatnost ima svoju posebnu aplikaciju što je jedino i moguće kada se radi o softveru za podršku konkretnom poslovanju.

        Mi se zalažemo za „dvoslojni“ model: prvi sloj čisto knjigovodstvo – univerzalno i svuda primenjivo (i jevtino) i drugi sloj – sloj podrške poslovanju kao posebna nadgradnja za svakog posebnog korisnika ili delatnost (koja se posebno plaća u zavisnosti od složenosti poslovanja konkretne firme). Dakle, dve aplikacije.

        Možda će Nikolina jedna aplikacija (kako je korisnik vidi) da bude isto ovo, jer drugačije i ne može da bude. Poenta je u tome šta se nudi korisniku i šta on misli da je u finalu kupio. Najgore je kad kupi softver za knjigovodstvo a, zbog lošeg informisanja od strane prodavca (ne mislimo na Nikolu), misli da je kupio i softver za podršku operacijama, sa sve knjigovođom i programerom.

         
        • Nikola Malovic

          18.12.2011 at 17:01

          Moj red 🙂

          Prvo mislim da se svi slazemo u razdvojanju forme od sadržaja u smislu da to kako ko prodaje: 1 ili vise proizvoda, modula ne određjuje suštinsku razliku između „knjigovodstvenog“ i „softvera za podršku operacija“ a koja se svodi na sasvim nepobitnu različitost u potrebama korisnika ta dva softvera: knjigovođe i preduzetnika. Ipak, kao što je njihova različitost nepobitna, po meni je takođe nepobitna i činjenica da postoji određeno preklapanje tipa kalkulacija u komercijalnoj aplikaciji ima svoju finansijsku dimenziju, pregled naloga za knjiženje za fakturu 100 može da zahteva pregledanje fakture 100 itd itd.

          Imajući ta dva stava na umu ja mislim da se mi razlikujemo u tome koliki je taj presek na Venovom dijagramu između ta dve aspekta: po vama nije veliki te postoje dve zasebne celine sa malim preklopom, po meni taj presek obuhvata većinu oba kruga. Kao odraz tih različitih stavova vi zastupate stav o zasebnim aplikacijama (koji samo tržište verifikuje kao ispravno brojem rešenja sa takvim pristupom) dok ja se zaluđujem vizijom o istoj aplikaciji sa dva lica.

          Neću da pitam ništa u vezi „posebnih podataka“ kojima se unapređuje poslovanje firme a koji su van dometa finansijske aplikacije.

          Evo za vas primera konkretnog slučaja o tome kako vaš sistem funkcioniše:
          – ja sam vlasnik male firmice koja ima dve apoteke u kojima mi rade po jedan radnik recimo.
          – želim da unesem kalkulaciju (zbog lagera i diskalne kase)
          – želim da mogu da kontrolišem mateirjalno stanje i osnovne finansijske podatke: pazar, potraživanja i dugovanja, kupci van valute i sl.
          – imam knjigovodju koji mi sredjuje papirologiju i koji koristi neki svoj program X.

          Pitanja:
          1. Koji program ja kupujem od vas?
          2. Kako knjigovodja knjiži moju kalkulaciju?
          3. Kako se uplate po izvodu koje knjigovođa rasknjiži reflektuju u mom programu?

          Odgovori na pitanja nisu obavezni naravno – jednostavno ih ignorišite po potrebi – *mene* samo zanima da razumem kako se vaše rešenje sa dva zasebna programa nosi sa ovih nekoliko izazova 🙂

          U svakom slucjau hvala veliko na podeljenom iskustvu!
          Nikola

          PS:“Moram da se osvrnem na „jeftinu aplikaciju“ jer je to nešto što mi svaki put kad pročitam izmami osmeh jer u bukvalno 99% slučajeva kad pričam sa „ljudima iz struke“ svi kažu da sam lud ako po toj ceni prodajem i da ću da bankrotiram za manje od godinu dana dok u bukvalno 99% slučajeva kad pričam sa potenicajlnim korisnicima – preduzetnicima svi do jednog kad čuju 30 evra mesečno vrte glavom i kao po toj ceni nisu baš sigurni malo je prejaka. Pošto već godinama ne živim u Srbiji nemam osećaj uopšte da li su stvari toliko loše kod nas, ali pošto moram da odaberem jednu cenu odlučio sam da krenem sa niskom pa po mogućstvu da je podižem. „

           
          • coba

            19.12.2011 at 02:34

            Neobavezni Odgovori
            na Nikolina pitanja:
            Koji program trgovac na malo (apoteka) kupuje od mene ?

            1. Vlasnik firme (radnja ili preduzeće svejedno) koja ima dve apoteke (dva maloprodajna objekta) kupuje – koristi jedan osnovni program za knjigovodstvo koji radi lokalno u jednom računaru. Taj program kao osnovne operacije ima robno knjigovodstvo sa ulaznim, internim i izlaznim fakturama (kalkulacije, nivelacije, interni računi i fakture), ima finansijsko knjigovodstvo (za radnju – knjigu prihoda i rashoda ili za preduzeće – glavnu knjigu) i ima analitiku kupaca i dobavljača. To je knjigovodstveni program za trgovinu (maloprodaju) koji se može primeniti u svakoj trgovini na malo (apoteka, prodaja bele tehnike, prodaja prehrane…) pa je zato program opšte namene.

            Cenovna politika = taj program košta 160 EUR u trajno vlasništvo (bez ikakvih daljih plaćanja sledećih 100 godina), pa ne stoji Nikolina primedba da sam njegov program od 30 EUR mesečno nazvao „Jevtina Aplikacija“. To je itekako skupa aplikacija u odnosu na moju aplikaciju.

            2. Vlasnik nabavi robu (lekove), dobije fakturu dobavljača, Na osnovu fakture unese kalkulaciju u program (upiše dobavljača u registar dobavljača i upiše artikle u registar artikala).

            3.Uneta kalkulacija automatski se (na zahtev vlasnika) proknjiži u robno i finansijsko knjigovodstvo, i na dobavljače, čime se u robnom knjigovodstvu dobiju (ažuriraju) zalihe količinski i po vrednosti, a u finansijskom knjigovodstvu se formiraju dnevnik knjiženja, nalog knjiženja i konto kartice sa kontima: maloprodajne vrednosti zaliha, iznosa ukalkulisanog PDV i iznosa prethodnog PDV, ukalkulisane razlike u ceni i iznosa dugovanja dobavljaču.

            4. Kalkulaciju može uraditi na jedan od objekata (pošto nema magacin veleprodaje) pa posle toga može internim računom deo lekova iz tog objekta preneti u drugi objekat. Interni račun se takođe automatski knjiži istom tehnikom kao i kalkulacija a kako je opisano u tački 3, ali naravno sa drugačijim rezulatom. Mogu se raditi i dve kalkulacije na osnovu jedne fakture, jedna za jedan objekat a druga za drugi objekat, ali je elegantniji prethodni način.

            5. Na kraju radnog dana iz fiskalne kase svakog objekta dobija se izveštaj o prodaji po artiklima. Taj izveštaj se upiše u program kao dokument: izlazna faktura ili dnevni pazar ili izveštaj o prodaji za svaki objekat posebno, već kako ko hoće, ali je važno da se formirao dokument koji se takođe automatski knjiži kao i kalkulacija na način opisan u tački 3. čime se ažuriraju zalihe (izlaz), zatim se formiraju konta prihoda, nabavne vrednosti robe, realizovanog PDV, realizovane razlike u ceni, i ostala, a takođe se na kontu kupca zadužuje kupac ili blagajna za pazar.

            6. Ovim je knjigovodstvo zatvoreno. Sređene su zalihe, stvorena je obaveza i oročena je za plaćanje dobavljaču, stvorena je obaveza i oročena je za plaćanje kupca ili ulaz pazara u blagajnu i na račun banke, stvorena je obaveza za plaćanje PDV a ujedno je evidentiran i već plaćeni PDV i tako dalje, a sve je to u vidu podataka registrovano u knjigovodstvu – u programu. Ostaje samo da se generišu potrebni pregledi, izveštaji, statistike i analize. Takođe, ostaje da se proknjiže u finansijsko knjigovodstvo uplate dobavljaču (kada se dese) i uplate kupaca (kada se dese) a one će leći na ista konta na kojima su formirane i obaveze za te uplate. Što se Vlasnika tiče može i da ne plati dobavljaču, a što se kupca tiče može i da ne plati vlasniku, a knjigovodstvo do sada opisano biće i bez toga tačno.

            7. Dakle, od mene Vlasnik kupuje osnovni program za knjigovodstvo i dobija sve ovo što je navedeno u tačkama od 1 do 6. Iz toga dobija samo one štampane dokumente (ili njihove preglede na ekranu) koji su propisani Zakonom o knjigovodstvu ili Pravilnikom o vođenju poslovnih knjiga po principu prostog knjigovodstva: Robno Materijalno finansijsku karticu svakog artikla i popis zaliha iz robnog knjigovodstva, knjigu prihoda i rashoda, kartice (račune) dobavljača i kupaca, popis dužnika kupaca, popis dugovanja dobavljačima i sve dokumente vezane za glavnu knjigu (dnevnik, nalog, konto, zaključni list…). Dakle, puna kapa i više nego dovoljno da se zadovolji i zakon i Vlasnik.

            8. Šta ostaje ? Analize i izveštaji odnosno informacije koje nisu propisane kao obavezne, ali su neophodne za upravljanje firmom i za donošenje dobrih poslovnih odluka. Neke od tih izveštaja lepo je u prethodnom tekstu sistematizovao Vića u njegovih 8 tačaka:
            1. Koliko ima para na računu – ili koliki mu je minus, što je sve češći slučaj
            2. Koliko je imao uplata – ko mu je platio
            3. Kolike su bile uplate iz maloprodaja, ako ih ima
            4. Kome danas ili sutra treba da plati – pojedinačno i zbirno
            5. Šta i gde je stiglo od robe (materijala)
            6. Šta i od koga je naručeno
            7. Šta je traženo, a nemamo (propuštena prodaja)
            8. Kiliko je lager – zbirno, po objektima i po artiklima
            Postoje i mnogi drugi izveštaji koji Viću nisu zanimali, ali su neophodni u drugim specifičnim delatnostima: u proizvodnja i prodaji sopstvenih proizvoda, u prodaji usluga, u ugostiteljstvu, u velikim veleprodajama (obrt zaliha, isticanje rokova robi, analiza dobijenog i datog rabata, poređenje cena po dobavljačima, rang lista kupaca, rang lista najprodavanijih artikala i slično).
            Ceo ovaj deo iz tačke 8. Vlasnik će od mene moći uvek da naruči prema svom projektu i prema svom viđenju, i prema svojoj potrebi. Ovaj deo možemo nazvati kako hoćemo, a mi ga nazvasmo „Softver za podršku operacijama“. Takođe, rekosmo da je naše mišljenje da je bolje da ovaj deo bude posebna aplikacija koja koristi istu bazu podataka, ali
            je kupuje samo onaj kome treba. Ova aplikacija može da koristi i „Posebne podatke“ kao što su kursne liste, kamatne stope zatezne kamate, podatke knjigovodstva iz proteklih završenih godina, kao i druge podatke nepostojeće u bazi podataka za osnovno knjigovodstvo, a koji se formiraju iz ove aplikacije. Za sada tako procenjujemo naše srpsko tržište i njegove potrebe. Ko zna šta će na dalje biti (kad uđemo u Evropu ili u Mongoliju).

            9. Što se tiče onog knjigovođe koji na nekom svom programu vodi knjigovodstvo za ovog Vlasnika o kome ja do sada pišem, u našoj verziji viđenja poslovanja Vlasnika tako nešto ne postoji ili je pak nebitno. Na kraju, ako postoji, taj knjigovođa može da dođe dva puta nedeljno kod vlasnika, koji je opisanim unosom kalkulacija, internih računa i faktura pazara, a možda i izvoda, završio potpuno sam kompletan knjigovodstveni posao. Može da dođe da prokontroliše ceo posao, proveri PDV i da ponudi svoj stručni konsalting o tome da li firma ide „na gore“ ili „na dole“ i šta bi trebalo preduzeti. Kod radnji koje vode prosto knjigovodstvo ovo bi trebalo da bude pravilo.

             
          • Nikola Malovic

            19.12.2011 at 09:11

            Hvala na iscrpnom odgovoru – mislim da sam sad shvatio (i ostali koji čitaju ovo) šta i kako radi vaš knjigovodstveni program i deluje kao veoma zaokruženo programsko rešenje koje zadovoljava zakonom propisane obaveze koje vlasnik preduzeća ima. Koristeći vašu terminologiju mogu da opišem moj program na kome radim kao programprvenstveno orijentisan na „Vićinu listu“, koji se u drugom planu bavi knjigovodstvenim aspektom. Drugim rečima moj program (na način koji ja gledam) mu dođe ko neki bosanski lonac gde su pragmatično izmešane sve stvari koje se tiču svakodnevnog rada malog preduzetnika. Apsolutno ne tvrdim da je to bolje, pametnije itd (verovatno da nije) samo se koristim primerom da pokušam da sažmem razliku u našim pogledima šta poslovna aplikacija treba da bude. Tržište je jedini merodavan sudija po tom pitanju. 🙂

            Pretpostavljam da pored knjigovodstvenog programa u ponudi imate i vaš softver za podršku operacijama koji se bavi stvarima iz tačke 8 te time dajete korisniku izbor da odabere u kojoj meri mu je potrebna programska podrška?

            Ja ne tvrdim ja da je moj program jeftin, to je samo nešto što mi dosta ljudi iznose kao svoje mišljenje. Da budem potpuno iskreno ja i ne želim da tako bude percipiran jer je to po mom iskustvu loše za prodaju programa za knjigovodstvo. Ove moje gore navedene cene ja lično smatram „pristojnim“, a kao što rekoh ne živim duže u Srbiji pa prihvatam da su prevelike ili premale – korigovaću verovatno jednom kad krenem da prodajem program i vidim realno stanje.
            Ono što je meni ovde zanimljivo je vaša informacija o ceni programa od 160 evra za trajno vlasništvo nad programom mene iznenadila jer tako povoljan program nisam primetio do sad pa sma otišao na vaš sajt i tamo pronašao podatke

            „…Cena kupovine softvera je 1999 €..“

            kao i

            „Cena godišnjeg najma odnosno godišnje licence je 300 €…“

            što je drastično drugačije pa počinjem da verujem da sam našao pogrešan web sajt.

            U svakom slučaju u ime svih nas na blogu – hvala na detaljnom pregledu upotrebnog scenarija vaše aplikacije. Siguran sam da će biti dosta ljudi koji će u tome prepoznati savršenu aplikaciju po svojoj meri

            ISPRAVKA: Gledajući detaljnije po sajtu našao sam da je program za maloprodaju dostupan po ceni od 160 evra – baš kao što ste i rekli.

             

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.