RSS

Knjigovodstvo, knjigovodstveni programi i papiri

avgust 29

Knjigovodstvo, knjigovodstveni programi i papiri

Nekoliko me je ljudi putem komentara na blogu i mailom pitalo o tome kakve veze ima ovo što ja pišem sa knjigovodstvenim programima i sugerisalo tačnije nazive: poslovni softver, poslovna aplikacija, računovodstveni program, program za robno knjigovodstvo, program za materijalno knjigovodstvo, komercijalni program, PC shop program itd… Količina pitanja se posebno povećala od momenta kad sam ja rekao da ja pravim knjigovodstveni program samo za PC servise (prodavnice računarske opreme). Nekoliko vas mi je čak vrlo iskreno reklo povodom te moje izjave:”Do ovog momenta sam te shvata za ozbiljno, ali od sad…”

Metablogovanje je nešto što ja načelno želim da izbegnem, ali pošto:

  • odgovor na ovo pitanje ima veze sa mojom poslovnom politikom
  • ima SEO momenata koje verujem interesuju moja dva čitaoca
  • moleri me evo naterali da iskopčam ADSL ruter pa nemam internet sledeća 2 sata

eto novog članka sa odgovorima na ta pitanja. Smile

Papiri?

Kada sam prešao Rubikon i odlučio da krenem da ovo radim, kao svaki pravi geek sam krenuo od odabira interent adrese (domena) za svoj projekat. Neću ovde da zalazim u to koliko je izbor domena bitan ili ne u Srbiji jer uskoro planiram da pokrenem i moj drugi blog na oblak.rs adresi koji će se baviti pitanjima elektrosnke trgovine, marketinga, prodaje itd. pa ću tamo detaljnije o tome.
Za potrebe ovog članka moraćete da mi jednostavno verujete na reč da ima smisla.

Prvo pitanje sa kojim sa se suočio je da li treba:

  • odabrati ime domena koje sadrži u sebi reči koji se uobičajeno unose kod guglanja (npr. knjigovodstveniprogrami.com) ili
  • odabrati ime koje jednoga dana može izrasti u prepoznatljiv brend.

Softver vs aplikacije vs programi

Inicijalno mi je prvi pristup izgledao logičniji tako da sam krenuo da kupujem domene koji sadrže u svom nazivu reči koje verujem da ljudi koriste kao kriterijem pretrage na internetu. Prvo pitanje je bilo da li ljudi koriste u pretrazi “poslovni softver” ili “poslovna aplikacija” ili “poslovni program”. Ovo prvo odmah odbacim jer je strana reč koju normalan čovek nije siguran kako da ukuca (“software”, “softver”, “softvare” itd. Iako mi je druga izgledala preciznije, apsolutno svi od ljudi sam kojim sam pričao su mi rekli da kod nas u Srbiji je potpuno neprirodna u normalnom životu te tako se odlučim na termin “programi” i krenem da kupujem domene:

  • knjigovodstveniprogram.rs
  • knjigovodstveniprogrami.com
  • knjigovodstvo-srbija.com
  • knjigovodstvo.eu
  • knjigovodstvo.in.rs
  • knjigovodstvosrbija.com
  • programiknjigovodstvo.com
  • programizaknjigovodstvo.com
  • programknjigovodstvo.com
  • programzaknjigovodstvo.com
  • racunovodstvo.in.rs

Da budem potpuno iskren i priznam da većina ovih sajtova (iako potpuno zapostavljeni od početka) generišu blogu na dnevnoj bazi lead-ove (lead je korisnik koji je klikom na neki baner, search result itd došao prvi put na web stranicu vašeg sajta – više o toj tematici na oblak.rs blogu) tako da je inicijalno to što sam odlučio da koristim SEO nazive domena izgledalo kao pametan izbor.

Ipak, nakon nekoliko dana sam krenuo da razmišljam malo dublje o prirodi svog posla i proizvoda i došao sam do zaključka da je odabir SEO orijentacije bio pogrešan iz dva razloga:

  • proizvod koji nudim mom korisniku nije roba široke potrošnje koju on kupuje impulsivno za dnevne potrebe već je to alat kojim on obavlja svoju primarnu poslovnu delatnost te samim “širenje mreže” nema mnogo smisla.
  • po mom ličnom iskustvu izbor knjigovodstvenog programa se vrši u Srbiji prvenstveno na bazi kredibiliteta koji se suštinski svodi na vrednost brenda, a programizaknjigovodstvo.com u tom kontekstu nema nikakvu vrednost.

Zato sam tad promenio mišljenje i odlučio se za “brend imenovanje sajta” te sam krenuo ponovo da tragam za imenom programa. Prvo sam odredio sam tri prosta kriterijuma  koje ime mora da zadovolji:

  • Ime proizvoda mora da bude kratko (jedna reč se najbolje pamti i prenosi sa usta na usta),
  • Da ima veze sa problematikom (stvara asocijaciju kod korisnika o prirodi proizvoda),
  • Da bude termin koji koristi ciljna grupa kojoj je proizvod namenjen– mikro i mala preduzeća. Pravilno odabrano ime programa po meni treba da šalje jasnu poruku o tome da je program prevashodno okrenut realnim svakodnevnim potrebama zaposlenih u malim preduzećima.

Imajući u vidu ta tri jednostavna kriterijuma, prvo sam krenuo da analiziram imena postojećih knjigovodstvenih programa što se ispostavilo kao jako zabavna aktivnost jer sam nailazio sve i svašta: programe sa nazivima iz grčke mitologije (npr. “Pantheon”),  kriptičnim skraćenicama (npr. “FIN”, “V-ENERGY", “Tehno”), ego-trip nazivanjem samog programa po firmi ili autorima  (“BlueSoft 04”, “Addacco”…), more softova (”Mihajlović soft”, “NeshaSoft”, “AB Soft”…),  izmišljene/misspelled reči (“Lidder”) – jedina pametna strategija btw, sterilni Microsoft-like nazivi (“Male Poslovne Aplikacije – IT”), ime firme + SEO kriterijum (“Ipos Knjigovodstvo”) itd..

Većina ovih imena po meni je u suprotnosti sa mojim trećim kriterijumom, a prepuštavam vama samima da razmislite detaljnije o tome kakvu poruku oni šalju svojim imenima potencijalnim kupcima. Ja sam videvši tu raznolikost neprihvatljivih rešenja odustao od ideje traženja inspiracije u ostalim programima i okrenuo se analizi komunikacije sa stvarnim ljudima – potencijalnim korisnicima..

Pošto je program knjigovodstvene prirode krenem da razmišljam koji je to izraz koji sam čuo mnogo puta da se koristi i  dođem do dva:”Ko ti vodi knjige?” i  “Ko ti radi papire?”. S obzirom na moj kriterijum broj jedan “mora da bude 1 reč” to je rezultovalo sa dva kandidata: “papiri” i “knjige”. Od te dve reči “knjige” su otpale odmah po drugom kriterijumu jer reč stvara skroz pogrešnu asocijaciju o funkciji programa kod korisnika koji čuje prvi put njegovo ime. Papiri takođe nisu potpuno jednoznačni, ali bar ne stvaraju pogrešnu impresiju i asociraju u nekoj meri na problematiku. Ostalo je samo da testiram reč “papiri” na treći kriterijum: “Da li je u duhu ciljne grupe?”. S obzirom da sam do termina došao prisećajući se razgovora sa upravo takvim ljudima, 3 kriterijum  je zadovoljen.

Tako su domen i moj knjigovodstveni program dobili ime: papiri. Smile

Problem sa odabirom imena domena po brendu je što sam po sebi ne generiše nikakve lead-ove. Drugačije rečeno, niko neće tragajući za poslovnom aplikacijom da ukuca “papiri”. Jedan od “kapitalno efikasnih” načina da se priđe tom problemu je upotreba reči i termina koji se koriste u pretragama na samim stranicama tog domena tako da Google može da opet indeksira po tim terminima sajt. U mom slučaju to je značilo da iako sam odustao od SEO imena domena, sam opet morao da se vratim na SEO razmišljanje o rečima koje potencijalni kupci u Srbiji unose u svoj internet pretraživač tragajući za poslovnim aplikacijama.

Pre nego što podelim sa vama rezultate tog istraživanja, želim samo da vam predstavim trenutne rezultate moje odluke da “brendiram domen”. Iako sam sada na samom početku – samo par meseci postojanja sajta bez ikakvog proizvoda, letimični pogled na Google analytics otkriva ohrabrujuće rezultate u smislu da je 25% poseta mom blogu rezultat toga što su ljudi ukucali “papiri” u google pretraživaču. Naravno da je to veoma daleko od toga da se okarakteriše iole značajnim brojem posetioca i naravno da sled PR 0 ranga sajta se ne pojavljujem se u “normalnim upitima“ što iskrivljuje cifre. Ipak, sama činjenica da je određeni broj posetioca sajta zapamtio ime sajta i kasnije pretraživao po njemu je za mene veoma ohrabrujući znak da sam odabrao pravi termin u skladu sa tri gore navedena kriterijuma.

image

Da protresemo sad rezultate mojeg SEO istraživanja koji termin da koristim prilikom opisivanja svog proizvoda kako bi najbolje nadoknadio odluku da imam brend za naziv domena…

Zašto ne poslovna aplikacija?

Poslovna aplikacija je termin koji za mene lično najbolje odslikava prirodu i namenu mog programa. Na žalost, nakon nekoliko razgovora na tu temu odgovor od 100% mojih sagovornika je da “niko” kod nas u Srbiji neće da koristi "poslovna aplikacija ” već da svi koriste u svakodnevnom razgovoru za označavanje poslovnih programa u širem smislu:

  • knjigovodstveni program (savet mojih sagovornika koji su vlasnici i radnici u radnjama)
  • računovodstveni program (savet mojih stručnih prijatelja – knjigovođa/računovođa)

Zato ne koristim “poslovna aplikacija” u svojom postovima.

Zašto ne računovodstveni program?

Ovo je bio jako težak izbor, iako je na prvi pogled izgledao jako jednostavan imajući u vidu da svaki student prve godine ekonomskog (uključujuči tu i mene) zna da je računovodstvo ispravan termin, a ne knjigovodstvo.

Ja sam i pored tog ipak svesno odabrao da koristim termin knjigovodstvo, a ne računovodstvo iz sledećih razloga:

  • Implicitno definiše moju ciljnu grupu korisnika
    Vrlo je verovatno da će računovodstveni profesionalac koristiti “računovodstveni program” u pretrazi, a da će vlasnik radnje u potrazi za programom koristiti “knjigovodstveni program”.
    Ko je ciljna grupa: knjigovođe ili vlasnici mikro I malih preduzeća?
    Nakon dužeg razmišljanja na ovu temu ja sam došao do zaključka da su inicijalno preduzetnici moja primarna ciljna grupa.
  • Diverzifikacija u odnosu na velike igrače i izbegavanja SEO sukoba
    DataLab kao jedan od glavnih programa kod nas na tržištu je slovenački program, a u Sloveniji se po mom istraživanju isključivo koristi termin “računovodstvo”. Slična je priča kod drugih programa čija je ciljna grupa drugačija od moje, pa samim tim oni da bi izgledali “ozbiljni” u očima velikih firmi moraju da koriste pravilan izraz  “računovodstvo”. Samim tim, ne korišćenjem računovodstva u nazivu izbegavam SEO sukob sa delom velikih igrača.

Zato sam odlučio da inicijalno ne koristim “računovodstveni program” u svojim postovima.

Zašto ne program za komercijalu, robno i materijalno knjigovodstvo

Kad se ima u vidu ta moja primarna opredeljenost ka segmentu poslovnih korisnika, kojim je u većini slučajeva “glavna knjiga špansko selo”, logičnim se nameće zaključak: ”Njima nije potreban knjigovodstveni program već komercijalni/materijalni/robni program.”

Po meni ta podela na materijalno i finansijsko je veštačka podela nastala kopiranjem organizacije poslovanja iz perioda pre pojave savremenih računarskih sistema kada su sredstva AOP-a nalagala fizičko kopiranje i prekucavanje dokumenata. Kalkulacija kao ulazni dokument i knjižni nalog su jedna te ista poslovna pojava samo sagledana sa sva različita aspekta: materijalnog i finansijskog.  Račun dobavljača sadrži absolutno sve elemente potrebne za automatsko formiranje knjižnog naloga istovremeno sa kreiranjem računa.

Ta podvojenost, tako prisutna u većini  programa kod nas, rezultuje pojavom koju sam ja već jednom uporedio sa Pony Express kurirske službe, gde se “komercijlani program” koristi manje više kao poluzvanična igračka zaposlenih i kojoj je jedina “zvanična namena” da rezultuje štampanjem papira koji se onda nose knjigovođi koji ih onda ukucava u svoj “pravi” program i tek onda na osnovu prekucanih dokumenata kreće da knjiži. Da li ima smisla da knjigovođa kreira takođe u svom programu šifre artikala i pored toga što ekspert u tom domenu (vlasnik radnje) je već to odradio? Da li ima smisla da korisnik sam ručno vodi evidenciju ko mu od kupaca koliko duguje kad taj podatak se već ažurno vodi na analitičkom kontu tog kupca? Naravno da ne.

Jedan od glavnih principa izrade mog programa:
jedinstvo podataka sa segmentiranim i personalizovanim pogledima na taj jedinstveni set podataka.

Zato ne koristim komercijalni program u svojim postovima. Zato ne koristim program za robno knjigovodstvo u svojim postovima. Zato ne koristim program za materijalno poslovanje u svojim postovima.

Zašto ne PC shop program?

Pre svega niko nije znao da mi kaže zasigurno koji je naziv za prodavnicu računarske opreme koji bi neko ukucao na google-u: PC shop, PC servis, PC diskont, prodavnica računarske opreme itd. U situaciji kad postoji tolika diverzifikacija naziva, teško je osloniti svoju marketinšku kampanju na bilo koji od tih termina.

Drugi, mnogo bitniji razlog, su moji dugoročni planovi za razvoj mog proizvoda. Posao u koji sam se ja upustio ja (verujem veoma verodostojno u smislu tećine i rizika) poredim sa penjanjem na Mont Everest. To je ozbiljan poduhvat koji traje jako dugo i koji je podeljen u mnogo faza: dolazak u podnožje planine, penjanje do baznog kampa, penjanje od baze do baze da bi sve to na kraju rezultovalo osvajanjem planinskog vrha (ako preživite taj uspon uopšte)

Isto je  i sa mojim poslovnim poduhvatom: krajnji cilj je globalna dominacija i moj program na svakom stolu (potpuno očekivano od jednog Microsoft zealot-a, zar ne?), a do tog cilja ima mnogo baza i kampova koje treba dostići. Moj prvi bazni kamp u podnožju Mont Everest-a je v1 mog programa – program za PC shop-ove.

Nekoliko razloga zašto sam odabrao baš taj segment korisnika za svoju bazu:

  • nepostojanje konkurencije
    Sudeći po neformalnom istraživanju koje sam sproveo (ne znam nijedan formalan način za to te ) u Srbiji postoji oko 2600 firmi koji se bave prodajom računara što je zanemraljivo tržište za sve velike firme kod nas. Za nas “mikro firme”, i 10% od tog broja je vredan cilj.
  • specifičnost poslovanja
    U poslovanju prodavnica računarske opreme postoje razne specifičnosti (npr. tesna integracija sa jednim ili više distributera, on demand naručivanje, stikeri, reklamacije itd) koje nijedan od programa opšte namene ne tretira.
  • korisnici su IT napredni – rade sa računarima – manji troškovi korisničke podrške
  • korisnici su ravnomerno geografski distribuirani – nema gradića bez bar jednog PC shop-a što u teoriji može u budućnosti da rezultuje partnersko distributerskim odnosima
  • korisnici su potencijalno platežno sposobni – cenu programa koja je na mesečnom jednaka jednoj instalaciji Windows-a većina tih firmi mogu da prihvate.
  • radi se o segmentu tržišta sa relativno malim brojem artikla /u poređenju sa prehambrenim prodavnicama npr) gde večina artikala imaju barkodove,  koji se vrlo efikasno grupišu i agregiraju.
  • radi se o segmentu tržišta koji nije zatvoren ka novim idejama, nema problema sa isprobavanjem novih programa i zna da prepozna kvalitet.
  • radi se o segmentu koji koristi na prost način većinu dokumenata kao i preduzeća u drugim granama: tu su prijemnice, otpremnice, prosta proizvodnja bez zaliha, maloprodaja, velikoprodaja, reklamacije itd. Samim tim, program koji se koristi u PC shopovima je odlična osnova za dalji razvoj programa opšte namene

Usled gore rečenih razloga ja očekujem da proizvodnjom prve verzije mog programa koja će biti namenjena prvenstveno PC shop-ovima  ću dobiti jako dobar osnov za dalje napredovanje ka konačnom cilju čiji je bitan deo knjigovodstveni program opšte namene koji pokriva i segmente van PC shopova, te samim tim korišćenje termina limitiranih na segment PC shopova na duže staze postaje neprihvatljivo.

Zato ne korisim PC Shop program u svojim postovima.

Zašto uopšte koristiti knjigovodstveni program?

Na osnovu mog ličnog iskustva, dosta preduzetnika knjigovodstvo doživljavaju pretežno kao moranje, kao zakonsku obavezu kojoj je glavna namena samo da omogući državi da tačno izračuna iznos poreza i dopprinosa koje preduzetnik mora da plati. Pitam se koliko bi firmi i dalje plaćalo knjogovođu, kada bi se kojim slučajem ukinula zakonska obaveza za vođenjem poslovnih knjiga. Ja se ne bi iznenadio kada bi znatan broj vlasnika malih preduzeća momentalno prestao da se bavi knjigovodstvenim aspektima svog poslovanja.

Uzrok te veoma pogrešne predstave o ulozi knjigovodstva u preduzeću koje “ne-knjigovođe” imaju je posledica neupućenosti u to da je to knjigovodstvo ništa drugo nego celo njihovo poslovanje svedeno na nivo uporedivih veličina – novca. Knjigovodstvo slično ovom ukakvom mi danas koristimo je prvi put opisano krajem 15 veka u Veneciji i nastalo je iz čisto praktičnih pobuda venecijanskih trgovaca kojima je bio potreban način da prate svoje poslovanje. Ne datira džabe sistem dugovno/potražnih duplih unosa  od 14 veka i nije se se sve to očuvalo kroz sve ove vekove u maltene identičnoj formi. , preživelo prelazak iz feudalizma u kapitalizam, ratove, industrijsku revoluciju itd.

Dobrom knjigovođi niz sukcesivnih bilansa stanja i uspeha, stanja na nekoliko ključnih konta nepogrešivo govore o stanju u kome je firma i o pravcu u kome se kreće. Po meni SVAKI preduzetnik/vlasnik malog preduzeća, kakva god da mu je stručna sprema mora da zna bar osnove knjigovodstva.

Ako moj prosečan korisnik ima odbojnost prema izrazu “knjigovodstveni program” to za mene ne da nije znak da treba da izbegavam njegovo korišćenje nego je indikator jednog od bitnih problema koji moji korisnici imaju –nerazumevanje knjigovodstva i kojima ja moram da pomognem u tom smislu. Knjigovodstvo je ništa drugo do veoma softiciran alat u rukama preduzetnika da prate poslovanje svoje firme.

Ipak, i pored toga što ja zaista verujem da “knjigovodstveni program” potpuno tačno opisuje moj program, biću ovde iskren i priznati da je to samo 1/2 razloga zašto sam odlučio da koristim upravo taj termin.

Ako se pogledaju podaci sa Google AdWords-a pretrage za sve moguće varijacije ključnih reči vezanih za domen poslovnih aplikacija

image

vidi se da najveći broj pretraga ima u sebi knjigovodstvo, knjigovodstvene programe i slično.

Taj zaključak sam dodatno proverio koristeći podatke najveće domaće PPC ad provajdera Etarget  nudi

image

image

Mislim da je struktura pretraga ka terminima sličnim knjigovodstvenim programima sasvim očigledna te s obzirom da sam gore već objasnio kako taj termin ionako već odražava moja shvatanja, moja potraga za nazivom toga što ja pravim je okončana time odlukom da  koristim termin knjigovodstveni program u opisivanju programa na kome radim.

Zaključak

Nadam se da sam ovim člankom odgovorio detaljno na večinu pitanja koja dobijam putem bloga i emaila, a to je otkud odluka da koristim termin “knjigovodstveni program” za nešto što izlazi iz uskog okvira  knjigovodstvenih programa. Moj odgovor se svodi da ja nalazim uskost tog okvira uobičajenog tumačenja pogrešnim i za mene knjigovodstveni program je u stvari jako širok program veoma sličan po značenu poslovnoj aplikaciji.

Evo i moleri se spakovali pre 15-tak minuta tako da mogu da nastavim svoj rad, te ovde završavam ovaj članak.

Tema sledećeg je meni jako bitna: kako odrediti cenu knjigovodstvenog programa? Za pisanje tog članka, potrebna mi je mala vaša pomoć, tako da ako već dosad to niste učinili, pomozite.

Čitamo se,
Nikola TheKnjigovodstveniProgram Malovic

 

Posted by on 29.08.2010 in Prodaja

12 Comments

Tags:

12 responses to “Knjigovodstvo, knjigovodstveni programi i papiri

  1. Neđo Dolić

    30.08.2010 at 15:00

    „Na osnovu mog ličnog iskustva, dosta preduzetnika knjigovodstvo doživljavaju pretežno kao moranje, kao zakonsku obavezu kojoj je glavna namena samo da omogući državi da tačno izračuna iznos poreza i dopprinosa koje preduzetnik mora da plati.“ Tu ste 100% u pravu i to je činjenica. To se nekom može svideti ili ne ali i dalje je to činjenica. Možda će (bolje je reći sigurno će) preduzetnici, pre svega mali, koji razmišljaju na ovakav način biti prinuđeni da menjaju mišljenje ili zatvaraju radnje u budućnosti, ali velika većina njih je još uvek tu, i to su, po meni, trenutno vaše potencijalne mušterije.

    Možda bi trebali napraviti analizu koliko Vaših potencijalnih korisnika trenutno koristi isti program kao i njegov računovođa, ja mislim da će te biti šokirani rezultatom. Moja je optimistička porocena da je to oko 5%. Ako nekoriste isti program šta je uzrok tome, sagledavanjem i rešavanjem uzroka koji dovode do ovog „nelogičnog“ stanja su 3/4 uspeha Vašeg, pa i svakog drugog programa za mala preduzeća i preduzetnike. Kolika je šansa da prelaskom Vašeg novog korisnika, PC servisera ili prodavca, na Vaš softver to uradi i njegov računovođa, ali i obrnuto. Koliko ja poznajem računovođe šansa da oni u novom programu rade računovodstvo za nove korisnike a u starom za stare korisnike, po meni je ravna nuli.E sad, ako je ova moja procena tačna Vaše su potencijalne mušterije nove radnje i novi računovodstveni servisi, ili stare radnje i računovodstveni servisi koji se dogovore da jednovremeno pređu na Vaš novi softver. Mislim da je na ovaj način bitno sužen broj potencijalnih korisnika.

    Život ide obično svojim tokom i vrlo često nemari za naše viđenje stvari. Toliko je jednostavnih stvari koje bi, kao što je zbrajanje dva broja jednostavano, 1+1=2 trebalo biti jednostavno rešene i provedive, a u praksi vrlo često predstavljaju nepremostiv problem. Moja radnica može danas napraviti par, naoko sitnih i banalnih greškica, koje mene nemoraju mnogo nervirati, ali kad ode par zaptivkica, pa još par ovog i onog u minus pa moj računovođa nemože zatvoriti „papire“, a radi se o par stotina dinara vrednosti, a to je zato što je neka firma to dostavila pre par meseci pod pogrešnom šifrom,a radnik na zaprimanju robe to tada nije video, a radnik iz te firme koja nam je dostavila tu robu više tamo neradi, a i da radi prošo je obračunski period pa im to radi velike probleme… a mi imali pa prodali, a onda……

    Ali ko zna…

     
    • Nikola Malovic

      30.08.2010 at 21:46

      Nedjo,
      Upoznao sam ja knjigovodstvene agencije odlicno na svojoj kozi 2002 I tu nemam nekih velikih iluzija-slazem se da je to vrlo tezak zadatak I zato mi one nisu ni u fokusu inicijalnom iako imam dosta realnih ideja kako da pridjem tom izazovu (jedna od njih bice spomenuta u sledecem postu o cenovnoj politici knjigovodstvenih programa).

      Jedinstvo podataka koje spominjem se odnosi na implementaciju “ispod haube” I duboko verujem je jedini ispravan nacin modelovanja poovanja jedne firme. Naravno da to ne znaci da od svojih poslovnih korisnika ne mogu da ocekujem da “znaju konta”. Za “njih” ce moj knjigovodstveni program biti samo jako dobar komercijalan/robno/magacinski program. Moj program nece biti “knjigovodstveni program koji se koristi u komercijali” vec “program za komercijalu koji radi knjigovodstvo ispod haube”

      Svaki put kad spomenem “knjigovodstveni progra” imajte na umu ovaj post I procitajte (ako vam je tako lakse) “komercionalni program” jer moje shvatanje tog pojma jako odudara od uobicajenog shvatanja kod nas.

      (Otkucano sa mobilnog – moleri jos rade pa nemam net)

       
  2. Aleksandar

    30.08.2010 at 22:37

    Da ponovim, ono sto sam uneo na (ocigledno) pogresnoj strani.

    Nikola,
    svaka cast za izabrani koncept, jer je, po mom misljenju, jedini ispravan put. Citam tvoje clanke, nisam stigao da ih iskomentarisem, jer sam bio na odmoru, a onda su me stigle i dodatne obaveze. U principu, to je to. Ako neko misli da će prvo izradom dobrog knjigovodstvenog programa, kasnije razviti dobru poslovnu aplikaciju, korišćenjem iste, je na pogrešnom putu. Kao rezultat se dobije softverski Frankenštajn.

    I zato Neđo, ako pokusavas da nađes neki knjigovodstveni program, koji treba da reši tvoju poslovnu logiku, mislim da je to nemoguca misija.

    Jedino je ispravan put da se poznaju poslovni procesi za odgovarajuću delatnost ili grupu delatnosti, pocevsi od prve aktivnosti, a to je kontakt sa kupcem, kako se vrsi porudzbina/izrada ponude i sl, pa sve do kraja, ukljućujući i postprodajne aktivnosti.
    Nikola se u tom smislu opredelio za PC shopove i servise, jer tu delatnost, u smislu poznavanja poslovnih procesa, dovoljnio ili jako dobro poznaje. Vrlo ispravno.

    O tekstovima o knjigovodstvu i knjigovođama i njihovoj ulozi ne bih polemisao, jer nije tema od značaja. Milslim da tu ima nekih pogresnih tumacenja i nepreciznosti. Kao najvažnija je da se ne slažem da knjigovodstvo daje, samo po sebi, pravovremene i istinite podatke o kompaniji. Pošto se Nikola baviš KPI-ovima, znaš o čemu pričam.
    Genaralno izabrali smo vrlo sličan koncept, gotovo identičan, mi smo se opredelili da koristimo web koncept, zasnovan na MS tehnologijama. Ciljna grupa, kojoj se obracamo je donekle različita, jer mi ciljamo na srednja preduzeća, koja se bave proizvodnjom po zahtevu kupca.
    Želim ti puno uspeha.

     
    • Neđo Dolić

      02.09.2010 at 14:37

      Poštovani Aleksandre,
      Citiram „I zato Neđo, ako pokusavas da nađes neki knjigovodstveni program, koji treba da reši tvoju poslovnu logiku, mislim da je to nemoguca misija.“

      Ja (trenutno) ne tražim program koji bi rešio moju poslovnu logiku. Jednostavo tražim program u kom su dosledno i do kraja elementarno rešeni poslovi vezani za poručivanje robe (u skladu sa zadatim minimalnim i maksimalnim količinama), maržiranje i formiranje cenovnika, kao i rabati u odnosu na iste. Znači ne moja poslovna logika, nego bilo koja poslovna logika, ali dovedena do kraja, završena kao logički zaokružena celina. Naravno i bez obrazloženja da je sasvim normalno da ne može bez papira i olovke, i da pored svih podataka u računaru gomilu njih treba ponovo ukucavati, da Vam šifre dobavljača uopšte ne trebaju jer Vi ionako imate svoje, i da ciklus poruičivanja robe traje ceo dan (ili više dana) jer da bi se video neki podatak potreban za odluku od koga ili koliko da kupimo moramo kliknuti na 10 dugmića i tako par hiljada puta. Itd…

      Napomena.

      Sve ovo gore navedeno mog, a ni bilo kog drugog računovođu (čast izuzecima) ama baš uopšte ne
      zanima, osim onog pitanja „a zašto ti je marža u minusu“, i drugih njemu sličnih. Bez rešenog jednog
      jedinog navedenog problema napraviće se završni račun, i svaki drugi mogući financijski izveštaj. Kolone i redovi, kao i njihov sadržaj u gotovo svim tim izveštajima striktno su (zakonski, ali i pravilima struke) definisani, dok u komercijalnom delu gotovo da i nema zakonskih definisanja, a pravila struke malo se ili uopšte ne koriste. Tu se krpi od mila do nedraga, i naravno presudnu ulogu igra ona poznata, i za vlasnike programa definitivno neodoljiva „ta dorada u programu Vas košta toliko“.

      Kakav projekat, po mom mišljenju ima budućnost i tržište.
      Šta i za koga i zašto?

      Da knjigovodstveni program, ali pre svega program sa razvijenim komercijalnim i drugim funkcijama, namenjen preduzetnicima i malim preduzećima koji svoje poslovanje vode odvojeno od agencija koje im
      pružaju računovodstvene usluge. Znači poslovna logika zaokružena u jednu smislenu celinu, prilagođenu činjenici da u malim firmama gomilu poslovnih funkcija obavlja mali broj zaposlenih. Mora biti ostvarena mogućnost jednostavne komunikacije i eksporta dokumenata ka računovođi u isti program (što je idealno, ali u prvoj fazi gotovo neizvedivo) ili u odgovarajuću elektronsku formu pogodnu za import u druge programe. Naravno moguća je i opcija da se program prvo uvede u računovodstvenu
      agenciju, a da potom njegove komercijalne i druge funkcije budu presudan faktor da se korisnici usluga računovodstvene agencije odluče za njegovu upotrebu. Moguće je postepeno uvođenje, znači na početku radi svako u svojoj varijanti baze, pa onda međusobna komunikacija i eksport podataka iz baze u bazu, pa onda zajednička baza, pa onda kako je nornmalo i kako treba.
      Program mora biti prilagodljiv gotovo svim, ili većini mogućih delatnosti za koje se oceni da su potencijalni korisnici. Većina programera na ovaj posao gleda sa strane računovođe kao korisnika, a ja kažem ajde da krenemo sa strane poslovnog korisnika. Program treba da se razvija na prilagodljivoj platformi, da u početku bude na nekoj jeftinijoj, ili po mogućnosti open source tehnologiji sa mogućnošću migracije na profesionalna rešenja. Mora omogućiti povezivanje više odvojenih lokacija firme preko mreže, ali imati opciju da procesi u određenoj meri teku i bez internet konekcije.

      Dobar program ne prodaje samo činjenica da je on stvarno dobar, preporuka zadovoljnog korisnika, ili agresivna reklama. Program nabolje prodaju zainteresovani distributeri i to, ne samo ali pre svega iz svog ličnog interesa. Njihov lični interes je naplata instalacije, implementacije i održavanja softvera, ali i prilagođavanje jednog opšteg programa sasvim specifičnim potrebama korisnika. Tu se u stvari vrti najviše novaca, i na ovaj se način najbolje prodaje dobar (ali na žalost i svaki drugi program, to sam ja najbolje iskusio na vlastitoj koži) i onaj ko na najbolji način reši ovaj problem, uskladi, uglavnom u potpunosti različite interese vlasnika licence, distributera i korisnika, uradiće dobar posao. Paralelno sa razvojem programa mora se graditi mreža distributera, sa kadrovima obučenim za prilagođavanje i mplementaciju programa u sasvim različite delatnosti korisnika. Program mora biti što više otvoren, šta god to značilo, tako da mnogi drugi imaju vlastiti interes da ga preporučuju i prodaju krajnjim korisnicima, primerice da na njega naslanjaju svoje aplikacije i slično.

      Ja sam samo korisnik programa, sa nekim vizijama (gledano sa strane poslovnog korisnika) kako bi on trebao da izgleda, imam volju i početnu infrastrukturu (firmu koja nije u blokadi, računare, zaposlene koji nemaju baš mnogo veze sa programima, ali..) i želju da kad tad pokušam da ostvarim ili sudelujem u realizaciji jednog projekta koji se može zvati i „savršen knjigovodstveni program za PC servisere“ ali i drugačije.
      Ovakv pojekat se može izvesti na različite načine ali najgrublje rečeno na par osnovnih i to:
      1. Kreneš sam sa vlastitim sredstvima znanjem i energijom, pa dokle dođeš, a oni koji dođu do kraja, tj. realiazacije znaju zašto su se patili sve te godine.
      2. Pokušaš da nađeš profesionalne investitore, koji podese ugovor tako da Vam uglavnom ne odgovara, pa se onda zarad samostalnosti odlučiš na jedan, pa još jedan kredit, a naravno zaloga su nekretnine (u prevodu – kuća), angažuješ saradnike pa kreneš u realizaciju, ako na kraju uspe super, a ako ne.
      3. Pokušaš da se udružiš, što u zemlji Srbiji uglavnom završava neslavno, ali na kraju ne boli mnogo, mislim ako neuspe.

      E nakon svih ovih godina traženja „savršenog poslovnog programa“, eto ja tražim „savršene poslovne partnere“ . Pa ako neko ima ideju ili predlog na tom tragu, tu sam.
      Danas mi je težak dan (iz nekih sasvim ličnih razloga) pa otuda ovako dugačak tekst. Obećavam, od sada samo kratko.

       
  3. Neđo Dolić

    02.09.2010 at 14:37

    Baš sam preterao.

     
    • Nikola Malovic

      02.09.2010 at 15:10

      Nedjo,
      niste preterali sto se mene tice.

      Ja sam veoma saglastan u tome sto isticete vaznost postojanja programa koji nije pravljen po po meri knjigovodja a prilagodjenog poslovnim korisnicima vec obratno. Moj cilj je da moji poslovni korisnici imaju utisak da je pravljen bas za njih, a knjigovodje kao da je pravljen bas za njih. Dva zasebna „programa“ nad istim setom podataka.

      Na zalost, vreme prolazi a ja i dalje nista konkretno da prikazem (posledica mog unapredjenja na poslu koje mi jede sve slobodno vreme dok se ne priviknem) tako da ce proci jos dosta vremena do momenta kad budem imao nesto konkretno.

      Zbog te cinjenice, evo vama i ostalim citaocima predlazem da procitaju

      Pantheon korisnicko uputstvo
      http://dl.dropbox.com/u/3698100/PA%20za%20pocetnike%20v1.0.pdf
      i pogledaju video prezentaciju Panthon paketa
      http://www.datalab.rs/index.php?id=3264

      Ja licno imam mnogo konceptualnih primedbi na Pantheon (o tome u narednim postovima) i znam da moze MNOGO bolje, ali je realno Pantheon trenutno na trzistu najkompletnije resenje sudeci po kriterijumima i zahtevima gore navedenim u vasem komentaru.

       
    • Aleksandar

      04.09.2010 at 01:05

      Postovani Nedjo,
      pokusacu da budem kontruktivan, da ne bi potrosili ni mnogo vremena, ni mnogo novca.
      Idi na web stranu http://www.iib.rs.
      O navedenom softveru sam cuo dosta lepih reci, iskreno nisam ga nikad video niti poznajem tim, niti sam ikada imao bilo kakve komercijalne kontakte sa navedenom firmom.
      Kao sto sam u nekom od prethodnih blogova napisao u komunikacija sa Nikolom, susretao sam se sa Pantheonom, kod svojih klijenata, program je OK, ali po meni ne prati dovoljno poslovnu logiku. Smatram da je dosta tezak za ucenje i primenu. Ovo govorim sa aspekta jednog inzenjera, sto znaci da ne moram biti u pravu. Moja logika nije i logika jednog knjigovodje. Zbog toga je i moj stav, da se od knjigovodstvenog softvera ne moze napraviti dobra poslovna aplikacija. Kao posledica prilagođavanja knjigovodstvenog softvera realnim poslovnim procesima sledi gomila dugmića, tabela, unosa i slicno, da se dobio neki rezultat. I sve je to onda zbrda zdola, kako je koji od klijenata zahtevao.
      Jedan od velikih problema u Srbiji je sto, po mom misljenju nema dobrih projektanata sopstvenih resenja. Ne radi se dobro planiranje (Plan, šta je to?), nema jakih programerskih timova, koji razvijaju sopstveno resenje, vec se uglavnom ide na „outsource“ poslove. Moja preporuka je da ne ulazis u poslove razvoja softvera, jer ti za to treba znacajan broj godina. Poznajem nekoliko srednjih preduzeca, koji su razvili sopstveno resenje, ali je cena koju placaju da moraju u svakom trenutku da imaju bar 3 programera, koji rade na održavanju i razvoju rešenja, koje polako postaje zastarelo.

       
  4. Neđo Dolić

    10.09.2010 at 11:19

    Poštovani Aleksandre, hvala Vam na preporuci. Poslao sam mejl i ljubazno su mi se javili i odgovorili na sva moja pitanja. Rešenje je razvila firma čiji sajt možete posetiti na http://www.bizniskompas.rs/sta_je_kompas. Njihovo rešenje je u poređenju sa drugim dosta skuplje (oni tvrde da je jeftinije i uspoređuju svoju cenu sa cenom Pantheona), ali i da je jeftinije meni nebi odgovaralo jer uopšte ne komunicira sa kasom, nema rešen POS. Inače kažu da je to jedno od prvih domaćih ERP rešenja, ali je moje mišljenje da se nemože zvati ERP-om rešenje koje nema POS, pa makar on bio razvijen kao odvojeno rešenje od strane neke druge firme. Inače ja trenutno koristim Bluesoft i fiskalni štampač Galeb i to funkcioniše relativno dobro, a cena je neuporediva.
    Hvala još jednom.

     
    • Aleksandar

      12.09.2010 at 18:33

      Poštovani Neđo,
      jako mi je žao, ako sam Vam preporučio nešto što Vam ne odgovara. Evo kakve su moje informacije. Ja sam neko vreme sarađivao sa firmom Keprom (www.keprom.com), koja koristi IIB softver. Ja sad ne mogu da verujem da takva firma ne koristi fiskalnu kasu, odnosno nema mogućnost plaćanja karticama. Ako sam dobro razumeo problem.
      Koliko ja znam IIB je svoju staru verziju softvera, dao nekoj softverskoj firmi (verovatno ste sa njima razgovarali) na osavremenjavanje, odnosno prelaz na MS tehnologiju. Mislim da je stara verzija koristila FoxPro alat. Ove informacije sam nalazio na sajtu IIB. Mora se znati šta i kako radi konkurencija:-)).
      E, sada drugo je pitanje ako Vam ne odgovara cena. Moje je mišljenje, generalno da „ne može i jare i pare“. Znači, neki softver je možda skuplji, ali je pitanje šta vam obezbeđuje. Ako vam omogućava da ne morate da razmišljate o nekim poslovima, ako ne morate da prepisujete podatke, ako vam ubrzava procese, ako je lak za učenje i slično, onda treba razmisliti o nabavci takvog softvera.
      I suprotno, ako vam postojeći softver u potpunosti odgovara, nastavite da ga koristite. Ja sam mislio da je kod Vas onaj prvi slučaj, pa sam i dao predlog.
      Da li su IIB-ovi softveri ERP softveri, zavisi od činjenice da li oni pokrivaju poslovanje neke kompanije ili ne?
      Ako ne pokrivaju, onda zaista nisu ERP softver za tu firmu. Ali za neku drugu mogu biti.
      O ceni IIB softvera ne bih mogao ništa da kažem. Smatram da je to softver u klasi Pantheon-a. Ali kao što sam i napisao ni jedan ni drugi ne poznajem, samo poredim tehnologije, koje se koriste i reference. I podatke, koji se mogu naći na njihovim sajtovima.
      Sve najbolje Vam želim.

       
  5. coba

    26.09.2010 at 09:13

    P R E D L O G

    VEZANO ZA:
    Analiza tržišta za softver za prodaju a la:
    PC SHOP ili Maloprodaju Računara i opreme ili maloprodaju po sistemu „naruči i dođi sutra“ dok ne pregledam kataloge i stanje zaliha kod dobavljača i nabavim ti to od dobavljača ili…

    MOJE MIŠLJENJE:
    Tvoja „skraćena“ analiza tržišta za izradu specijalizovanog računarskog programa za ovu poslovnu delatnost koju u Srbiji pretežno rade preduzetnici (95% su radnje i vode prosto knjigovodstvo – pa čak i to najčešće kod agencije za knjigovodstvo) je jedina koju sam do sada video pa nemam primedbi. Što reče jedan tvoj blog gost : i onako je kod nas sve naštimovano i lažno prikazano i služi najčešće samo za politički marketing.

    Lično smatram da tvoj projekat ima 10 do 50 puta veće tržište. Obrazloženje.:

    U svakom gradu u Srbiji postoji po jedna dve ili više (zavisno od veličine grada) prodavnica PC opreme koja je po pravilu uvek i servis. Na svaku prodavnicu PC opreme dolazi najmanje po TRI prodavnice AUTO DELOVA. Ove maloprodaje posluju na identičan način kao i prodavnice PC opreme. Niko više nema sredstava za ulaganje u velike zalihe. Vremena su nesigurna. Svi se orjentišu na katalošku prodaju: naruči danas dobiješ sutra. Svi imaju računare (bez njih se ne može) i softver koji su dobili od raznoraznih dobavljača (i proizvođača). To su katalozi, softver za direktan uvid u zalihe dobavljača, softver za izradu porudžbrnica i direkno naručivanje od dobavljača i softver za sve ostalo u tom načinu poslovanja, koji je nevezan za bilo kakvo knjigovodstvo, a koji rešava suštinu stvari u tom poslu, odnosno donosi zaradu preduzetniku.

    PREDLOG:
    Ti baš takvu tehnologiju projektuješ i planiraš za svoj PC SHOP. Ako je pravovremeno usmeriš i na ovaj deo tržišta prvi se javljam da budem Ugovorom ovlašćeni distributer i serviser tog softvera za prostor koji dogovorimo.

    ZAKLJUČAK:
    Moje iskustvo pokazuje da PC SHOP (većina njih) kratko živi. Svaki klinac otvori svoj PC Shop i servis (svi imaju znanje za to ili bar misle da imaju), ali ga brzo i zatvori. Ti klijenti su relativno nesigurni.

    Autodelove rade stari majstori koji imaju znanje za to (najveći broj drži i auto servise) a koji su u poslu sa svojim radnjama ili preduzećima dugi niz godina i nikada ne odustaju – jer ništa drugo ne umeju da rade. Jedini problem su im PAPIRI. Kad im to pomeneš pozelene. Specijalizovani knjigovodstveni program (program po tvojoj zamisli i definiciji), koji bi služio njima a ne knjigovođi (tako oni na to gledaju), za njih ne postoji. Tržište je veliko i slobodno.

     
    • Nikola Malovic

      26.09.2010 at 11:18

      Ako bi na pitanje:“Za koga pravis ti program?“ morao da dam jedan jedini odgovor to bi bio:“Za pozelenele ljude“.

      Ja sam vec putem emaila pricao sa nekim ljudima o „v1.1“ koji ce bas biti bas to sto pricas – „V1“ prosiren na razlicite vertikale (bela tehnika, apoteke…) Auto delovi mi nisu pali na pamet ranije priznajem, ali zvuci odlicno. SIguran sam da ih ima jos tih distributivno-kataloskih specijalizovanih grana.

      Ono sto je kljucno je da u klijentskom „v1“ na kome radim nema za sad posebnog koda za PC shopove, nameran napor da bi prelaz na „v1.1“ (moram da dam ovim verzjama neka kodna imena jer se osecam ko idiot ponavljajuci non stop ovo v1 🙂 ) bio minimalan sa tehnicke strane. Ako se to ima u vidu postavlja se pitanje zasto uopste „samo PC shopovi“, sto ne odmah sve?

      Prvenstveni razlog je sto na ovome „mesecarim“ potpuno sam, sto mi limitira raspolozivo vreme. Cvrsto verujem da bolje da odradim maksimalno dobro mali segment, nego osrednje veci segment. Segment je veci jer je programiranje samo 30% rada na „vertikali“ (pisacu o tome sta je ostali 70% cim zavrsim sa cenama), tako da ima dosta posla oko toga da bi se to odradilo na nacin koji je u najboljem interesu kupca.

      VEOMA sam zainteresovan za poslovnu saradnju, a mislim da i uslovi koje trenutno imam u glavi su vise nego povoljni za partnere. Potrudicu se da ispisem u sledeca 3 dana sve sto je stalo za cenovnu politiku da bi mogao ti (i ko god bude bio zainteresovan za saradnju) da shvatite u detalje profitni model, pa ako si i tad zainteresovan za razgovor mozemo da nastavimo mailom/telefonom itd… Kg je veoma blizu mog rodnog grada – Cuprija, a planiram da do kraja godine skoknem do Srbije tako da mozemo ako treba i licno da popricamo.

      Hvala na ideji i interesovanju za saradnju!

       
  6. Neđo Dolić

    26.09.2010 at 11:17

    Poštovani Aleksandre, kao prvo izvinjavam se pošto nisam reagovao, odgovorio, na Vaš tekst od 12.09.2010. godine. Jednostavno ga nisam primetio, a čini mi se da ne radi opcija koju sam čekirao, a na osnovu koje sam trebao dobiti mejl ako bude novih komentara po ovoj temi. Nema razloga da Vam bude žao, ja Vam se zahvaljujem na preporuci. Da bi bilo jasnije radi se o tome da mi su mi iz navedene firme objasnili da oni nemaju rešen POS, tj. kasu koja bi radila direktno iz njihovog programa. Također nemaju nikoga za preporučiti ko ima to rešenje a da je kompatibilno sa njihovim ERP-om, neko rešenje navodno postoji ali oni zanjega negarantuju. Znači em je relativno skupno, em treba posebno kupiti program za kasu na kojeg nema garancije da će uopšte raditi. Morate priznati da je to malo problematično za tako, relativnmo skupo rešenje. A meni je kasa rešenje četvrtine problema. Vama hvala na preporuci. A ako Vam je navedena firma konkurencija onda Vas molim za Vaše kontakt podatke i link do Vašeg sajta, može i mejlom, možda je Vaš program rešenje za mene.

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.