RSS

Knjigovodstveni programi, Linux i Open Source

jul 19

Imaju li Linux OSS programi za knjigovodstvo ekonomskog smisla?

U komentarima mog prethodnog posta o potrebi konstantnog evaluiranja pozicije konkurencije i unapređivanja poslovanja razvila se mala diskusija o Linux-u i OSS (eng. Open Source Software) aplikacijama gde sam ja obećao da ću da iznesem u posebnom članku moje mišljenje o toj temi – evo tog članka J

Članak je možda je malo previše tehnički nastrojen za blog čija namena nije da bude o tehničkim temama, ali ipak smatram da je potrebno da iznesem ovako svoj stav o ovoj temi jer bitno utiče na implementaciju mog „savršenog“ programa za knjigovodstvo a i razlozi nisu uopšte tehničke prirode.

Da se predstavim prvo (full disclaimer)

Linux i ja

Ne tvrdim da sam bilo kakav Linux ekspert – čak naprotiv tvrdim da nisam. Zato ste vi tu 🙂 Moje zadnje bitnije iskustvo sa Linux-om je vezano za period oko 2000-te Madrake distro. Trenutno koristim Ubuntu 10.4 za testiranje Silverlight aplikacija na kojim radim i u potpunosti se slažem da je Linux u ovih 10 godina prešao ogroman put u pogledu upotrebljivosti kao desktop operativni sistem ne samo geek-ova nego i običnih ljudi. Većina aplikacija sa Windows-a su tu (Open Office, Firefox itd), a pogotovo u eri prelaska na internet cloud aplikacije kao Google Docs, izbor OS-a bi možda mogao da postane nešto sasvim opciono za svakdnevni rad. Ponavljam: nemam nikakve zamerke na Linux i smatram ga sasvim validnom alternativom Windows-u za korišćenje na PC-ju.

OSS i ja

Generalno govoreći nemam apsolutno ništa ni protiv OSS-a. U svom radu koristim more OSS alata od kojih su samo neki: Nhibernate, AutoMapper, Rhino Mocks, Mono i mnoge druge. Smatram da je postojanje OSS-a ključno za napredak MS programerske zajednice pa i samih Microsoftovih alata. Principi Alt.NET-a su mi veoma bliski i trudim se da se držim njih što više. Najbolji primer za to koliko je OSS vredan je napredak koji je učinjen u Entity Framework 4.

Licencing i ja

Absolutno ne tvrdim da sam bilo kakav eskpert u pravnoj interpreataciji uslova korišćenja koje dole navodim. Moji zaključci su bazirani na osnovu mog rezonovanja i ako neko zna da su pogrešni molim da me ispravi u komentarima i ja ću ispraviti tekst člnaka odmah.

Microsoft i ja

Ko god me zna lično zna koliki sam ja fanatični pobornik Microsoft-a. Moj primarni email je hotmail (IM takođe), koristim Bing za pretragu, Internet Explorer 8 kao default browser, Live Mesh/Sync za sinhronizaciju fajlova koje imam. .NET je programsko okruženje koje biram već 7 godina. Imam dva Win7 kompa kući, jedan na poslu. Planiram da kupim do kraja godine Windows Phone 7  telefon, novi XBOX 360 i verovatno WP7 tablet. Nemam apsolutno nikakvih problema sa negativim PR imidžom MS-a kao Dart Wader-a, jer nisam toliko naivan da kupim imidže Google kao „hippie“ i Apple „cool“ firmi. Sve su to korporacije koje imaju samo jedan cilj – maksimizacija profita. Podjednako dobre i podjednako loše. Za moj poslovni model – Microsoftov rules!

Sve je u kontekstu

Naravno da ne postoje univerzalno dobra ni univerzalno loša rešenja – sve je u kontekstu. Kontekst mog članka je program za knjigovodstvo ili neka druga poslovna aplikacija namenjena mikro preduzećima do 10 ljudi gde se održavanje sistema AOP (i kompjutera i aplikacija) obavlja od strane eksternih subjekata. Nema programera, administratora itd. Nivo poznavanja rada sa računarom je nivo normalnog čoveka koji računar doživljava „kao pametnu kasu“, a ne geek-a koji „skida patch za update verzije 173 koji je izašao pre pola sata“. Internet se koristi sporadično. Kompjuter se često koristi i za lične stvari nakon radnog vremena. Neke od tih firmi naprave samo 1-2 računa na dan. Spomen termina ERP-a izaziva samo:“ER.. šta?“. Veliki deo tih preduzeća je van Beograda (da ima i takvih – verujte mi na reč) što znači da imaju limitiran izbor dobavljača opreme i programa.

Drugim rečima: firma u kojoj rade normalni ljudi svakog dana 8 sati dnevno i kojima je kompjuter ništa više do sredstva kojim objavljaju svoju delatnost. Iskreno verujem da velika većina firmi u našoj zemlji potpada u tu kategoriju i to je tip korisnika i preduzeća koji mene lično interesuju najviše te ovaj post primarno posmatrajte u tom kontekstu.

O programima za knjigovodstvo Linux-u

Odmah da pokažem svoje karte i iznesem svoj stav:

„Podrška Linux platforme nema nikakve ekonomske logike u slučaju programa za knjigovodstvo ili bilo koje poslovne aplikacije.“

Evo i zašto:

  • Svi već imaju kompjutere sa Windows-om
    • Preduzeća koja vec imaju kompjutere

      Ja sam veliki protivnik angažmana naših državnih organa u službi interesa privatne firme i smatram da je šokantno da naša poreska policija kontroliše legalnost windowsa na računarima firmi preduzeća. Ipak, na stranu etički koncept, po mom ličnom iskustvu rezultat toga je da je većina firmi već „platila harač“ i poseduje legalni windows. Prelazak na Linux za njih nema nikakvog smisla

      Svako od nas zna bar nekolicinu klinaca iz komšiluka koji za „20 evra“ instaliraju piratski windows što verujem da pokriva ostatak većine kompjutera koji se koriste u poslovne svrhe. Ja lično ne znam ni jednog „klinca iz komšiluka“ koji instalira Linux, ali dozvoljavam da je to rezultat toga što sam dugo van Srbije i živim van Beograda. Prelazak na Linux za firme sa piratizovanim Windowsom možda ima nekog smisla „legalizacija“, ali ne prevelikog čim već sve ove godine rade sa piratskim Windows-om.

    • Preduzeća koja nemaju kompjutere

      Po onome što vidim preko ponude distributera većina novih računara dolazi u bundle-ovana sa OEM windows-om gde je cena windows-a redukovana u toj meri da se maltene stopi sa cenom tog laptop-a. S obzirom na godine akumuliranog iskustva u servisiranju windows mašina, čisto sumnjam da če prosečan serviser nuditi korisniku komp sa Linux-om iz prostog razloga što to može kasnije da mu se obije o glavu kod problema sa održavanjem itd. Pre sam sklon da verujem da je realnija od toga opcija bez OS-a u kombinaciji sa „klincem iz komšiluka“ koji instalira piratski Windows. Opet, nisam dugo u zemlji i možda se stvari promenile za to vreme drastično – javite dole u svom komentaru ako je tako.

  • Linux nije Windows

    Znam da zvuči kao dubioza, ali je po mom iskustvu jako bitna stvar da klijent shvati da iako postoje zamene neće moći da koristi: Word-a, Excell-a, Outlook-a. Nema passijansa. Klinac NEĆE moći da instalira GTA i FIFU da igra posle radnog vremena. Program koji imaju za snimanje kamerom za rad sa kasom radnje možda neće raditi sa Linux-om. Ako im to ne objasnite na potpuno transparentan način kad ih ubedjujete da prežu sa windowsa čeka vas dosta poziva i gundjanja sa druge strane telefonske žice. J

  • Povećani troškovi izrade

    Znam, vi koristite Javu i samo ćete da prekompajlirate kod imate podršku za oba sistema. Evo, neću biti NET-ovac ovde i neću da spominjem „Write Once, Debug Everywhere“ već ću vas samo pitati:“Zašto onda kompajlirate za Windows? Zašto ne samo za Linux?“ Naravno da nema smisla raditi to, te morate da podržavate dve platforme. Po meni, s obzirom da se radi o ozbiljnoj stvari programu za knjigovodstvo, koju god da tehnologiju odaberete moraćete da bar testirate nezavisno obe aplikacije. Ako tome priđete ozbiljno (a trebali bi ste) to je bar nekoliko plata QA testera itd. Sve to pod (nerealnom?) predpostavkom da nećete morati da modifikujete vaš program za različite OS-ove što dodatno podiže trosškove.

  • Povećani troškovi održavanja

    Ako vašeg klijenta ubedite da instalira Linux kako bi koristio vaš knjigovodstveni program, u stvarnosti preuzimate na sebe i održavanje tog računara. Šta pod time tačno mislim? S obzirom da po meni broj prodavnica računarske opreme – PS servisa i „klinaca iz komšiluka“ koji rade Linux je zanemarljivo mali, a vaši klijenti će neizostavno imati poteškoće u radu nevezane striktno za vašu poslovnu aplikaciju („kako da instaliram novi štampač?“, „gde se podešava landscape u open office-u“, postavlja se pitanje koga će oni da kontaktiraju za ta pitanja.

    U slučaju legalnog Windows-a date im broj tehnicke podrške Microsoft-a pa nek se „dave sa profesionalcima“. Forumi, IRC-ovi itd ne piju vodu. Normalni ljudi koriste telefon, a u slučaju Linux-a ne postoji taj broj telefona koji im možete dati koliko ja znam.

    Vi verovatno mislite da to i nije vaš problem, ali grešite. Poslovanje vašeg klijenta je vaš problem (bar ja tako gledam). To što on neće moći da odštampa list papira „20% popusta na aspirin“ da stavi na izlog učiniće ga nezodovoljnim u toj meri da em neće da vas preporuči (najbolji marketing je lični marketing), em će to nezadovoljstvo da se gomila dan za danom sve dok se ne ukaže alternativa gde nema tih problema. Drugim rečima, rezultat nerešavanja tih problema je pre ili kasnije prelazak na mainstream Win rešenje.

  • Milovanov zakon

    Ja sam krajerm 2001-e radio na Linux aplikaciji koristeći Borland Kylix 3. Ideja mi je bila da imam rešenje za oba sveta (kompajliram Delph-ijem isti source). To je bilo jako mučno iskustvo (dozvoljavam da su se za 10 godina stvari popravile) i brzina kojom je izrada knjigovodstvenog programa napredovala je bila veoma spora.
    Videvši to, moj prijatelj Milovan The Kick Ass knjigovođa me jednog dana pitao:

    „Da li tebe stvarno zanimaju klijenti koji nemaju 80 eura da plate za Windows XP Home?“.

    Efekt? Tehnički nokaut u prvoj rundi. Prosto mi nije bilo jasno kako mi ta misao nije pala na pamet kad sam počinjao rad sa Kylix-om. Nemojte da me shvatite pogrešno, ne radi se o nipodištavanju nikog ovde – svestan sam da ima ljudi kojima je 80 eura mnogo. Radi se isključivo o tome da ti ljudi ne predstavljaju moje klijente u toj meri da mi se isplati da investiram novac u stavke #3 i #4 da bi njih obuhvatio. Možemo da pričamo o principima koliko god hoćemo, ali na kraju dana se svede sve na to koliko novca potrošite i koliko zaradite. Zarada je glavni razlog našeg poslovanja. Možda brutalno, materijalistički itd zvuči, ali je bar iskreno moj stav.

    Cena Windows 7 sudeći po infromacijama koje sam našao na srpskom net-u je oko 90 eura što znači da je Milovanov zakon i danas važeći

Da zaključim deo o Linux-u ponvaljajući još jednom da Linux ko Linux nema absolutno nikakve mane, ali da usled gore navedenog jednostavno nema ekonomske opravdanosti investirati u njegovu podršku na našem tržištu u kontekstu koji sam gore naveo.

UPDATE: Odlucio sam da „komentar u crvenom“ obrišem odavde je mi nije mi namera da sa ovim postom započinjem religiozne ratove već da se fokusiram na bitne teme. Takodje, izmedju ES administratora i Linux zajednice ne moze da stoji znak jednakosti. Originalni tekst komentara je prebačen dole u komentare koga baš toliko zanima može tamo da pogleda.

O Open Source Software programima za knjigovodstvo

Za čitaoce kojima taj termin nije poznat samo kratka i laička definicija OSS-a. Da bi program bio OSS „otvorenog koda“, on mora da javno distribuira svoj izvorni programski kod, a ne samo verziju programa koja se koristi. To u praksi znači da vi teoretski možete da uzmete OSS program, prepravite ga po sopstvenoj volji i koristite ili distribuirate dalje.

Osnovna biznis ideja OSS aplikacija je da se program ne naplati (to je jedna od glavnih komparativnih prednosti kod prodaje) već da se profit ostvari putem održavanja i konsultantskih usluga.

Osnovna prednost OSS-a u svetu je to što imate pristup izvornom kodu tako da sami možete da se uverite u kvalitet izrade određenih delova programa, a takođe ako imate neki problem možete da ga otklonite. Na OSS programima rade grupe programera dobrovoljno (ili stipendirano od strane neke velike firme ako se radi o projektu od opšteg značaja – FireFox npr.) te ta kolaboracija i krospolinacija ideja i implementacije rezultuje kodom koji se uobičajno smatra kvalitetnim. Kod nas se po mom shvatanju pojam „Open Source program za knjigovostvo “ izjadnačava sa „besplatnim programom za knjigovodstvo“ što nije baš potpuno tačno, ali neka bude potpuno tačno u funkciji ovog članka. U ovom članku takođe neću se osvrtati na uobičajenu rak ranu OSS programa – dokumentaciju, već ću prihvatiti da postoji savršena dokumentacija, aktivne korisničke grupe itd…

Na osnovu gore rečenog nadam se da možete da shvatite da ja nemam ništa protiv OSS-a kao takvog, već nalik Linux-u smatram da nije ekonomski opravdan u slučaju knjigovodstvenih programa ili poslovnih aplikacija.

Besplatan ručak

Ako vam je prodajni moto (eng. „sales pitch“ ) da prodajete besplatni program onda logično možete da očekujete da ćete da privući baš taj tip korisnika – koji vole „besplatno“. To znači po meni da taj tip korisnika u najboljem slučaju ima da vas konsultuje jednom oko instalacije, a nakon toga će probati da prokljuvi sam od sebe. Ako je to rešenje vaše dobro kao što bi trebalo da bude OSS rešenje on neće da ima kvarove i moći će da ukapira sam kako da koristi program. Rezultat: prihod koji ćete da ostvarite po ovom tipu korisnika po meni bi vrlo lako mogao da bude jako nizak.

Daj 5 karte

Veliko je pitanje da li je korisnicima bitna cena programa. Da li je stvarno bitno za normalnu firmu to što će da uštedi 200 – 1000 eura za knjigovodstveni program ako se ima u vidu da se taj iznos amortizuje tokom 5 godina? Ako im je bitno da uštede taj iznos, zar mislite da će da plate sličan iznos vama za održavanje?

Panta rei

Ko god da je radio neku poslovnu aplikaciju kod nas zna da je jedina garantovana stvar: sve se menja. Menjaju se zakoni, stope itd na nivou zemlje, na nivou opština itd.
Ako vi imate aplikaciju koja je besplatna i čiji poslovni model je organizovan oko podrške i konsaltinga, onda verovatno većina tih ljudi nisu programeri jer je radni sat programera preskup za rad gde u većini vremena se obučavaju korisnici itd. U toj situaciji dolazi se do „optimalnij stajaćih kapaciteta“ što značajno limitira brzinu potrebnu da se reaguje na promene zakona. Takođe, kao što sam u članku vasa konkurencija ne spava i ako želite da opstanete na tržištu, danom kada isporučite tržištu V1 potrebno je krenuti u izradu V2 koja dodaje nove stvari i koriguje postojeće na osnovu povratnih informacija koje pristižu od korisnika. Jedini način da se ta razvojna dinamika održi je dugoročnim očuvanjem jezgra DEV tima. Ako oni rade na V2, onda vi morate da zaposlite druge ljude da rade konsulting i obuku (ne, ne verujem da isti mogu efektivno da rade oba). Eto vas sa timom značajne veličine i diskutabilnim nivom prihoda kao što sam objasnio u prethodnoj stavci.

Uslovi korišćenja

Najbitnija i potpuno nepremostiva po meni prepreka u OSS poslovnim aplikacijama.

Ono što većina ljudi poput mene ne čita nikad to su „uslovi korišćenja“. To vam je onaj dosadni EULA ekran na početku instalacije programa koji niko živi ne čita, a trebao bi jer je to ugovor između autora programa i korisnika koji jasno definiše prava i obaveze korisnika i autora. Da li je taj ugovor prikazan na ekranu ili stoji u tekstualnom fajlu u direktorijumu aplikacije (slučaj sa OSS ERP aplikacijama) nema nikakvog pravnog uticaja ‘ mora da se poštuje jer u suprotnom sudska tužba može da nastupi kao i u slučaju kršenja bilo kog drugog ugovora. Da ponovim još jednom: uslovi korišćenja su VEOMA bitni i ne smeju se zanemarivati.

Sad kad smo to nadam se razčistili da vam predočim dva interesantna primera o tome šta znači poštovanje tih uslova korišćenja za firmu koja se bavi izradom knjigovodstvenim programima.

MySQL

Kod nas u Srbiji koliko sam ja upoznat, kao prednost MySql-a od strane LAMP zajednice (u najšitrem smislu te reči) se navodi što je besplatan što ga čini logičnim izborom u poređenju sa zlim rešenjima Oracle-a, Microsoft-a i IBM-a.

Ono što se manje zna (barem ja nikad čuo da mi je to neko reako kod nas dok nisam sam pročitao) je da to zavisi od dva uslova:

  • Ako koristite MySql u neprofitne svrhe za izradu drugih besplatnih OSS aplikacija koje se distribuiraju pod GPL licencom (vise o GPL-u dole)
  • U suprotnom morate da sklopite poseban licencni ugovor sa Sun-om -> MySql vise nije besplatan

Po mom mišljenju, većina ljudi kod nas krši licencni ugovor o korišćenju. Možda se vama čini da to nije bitno, ali ako pričamo o ozbiljnom pristupu poslu gde za X godina planirate da imate hiljade i hiljade korisnika ne možete da se oslonite da niko to neće da primeti (postajete vidljivi). Po meni „neće grom u koprive“ pristup je apsolutno profesionalno neprihvatljiv.

GPL

Recimo da ste vi u drugoj grupi i da recimo radite na prevođenju postojeće OSS knjigovodstvene aplikacije i prilagođavanju našem zakonodavstvu koju nećete da naplaćujete, već planirate da ostvarite prihod podržavajući je. Recimo i da je ta OSS aplikacija koju vi prilagođavate pod GPL licencom.

Suština GPL licence za nas laike može biti objašenjena kao „korišćenje koda licenciranog GPL licencom je besplatno samo u slučaju kada se i kod koji ga koristi izda pod GPL licencom“. Izdati program pod GPL licencom znači da vaša aplikacija mora da bude otvorenog koda i da je dozvoljeno da da se koristi kao OSS od strane drugih subjekata itd.

Dva nepremostiva poslovna problema u vezi ovog pristupa ja lično vidim:

  • Nelojalna konkurencija

    Recimo da ste vi u Nišu, a ja u Ćupriji. Mojim klijentima više odgovara neko pri ruci, a imam i lična poznanstva. Ja se tako lepo zavalim u stolici i čekam da vi završite svoj rad (koji se meri mesecima i samim tim košta dosta). Jednom kad završite, skinem taj vaš kod kompajliram ga i krenem da instaliram sam po Ćupriji. A da, pošaljem vam razlednicu sa „Hvala!“

  • Recimo da sam ja velika firma poput Comtrade-a koja nema svoj program ya knjigovodstvo, ali ima znacajne distributerske kanale i dosta kapitala da uloži u podršku korisnika. Tako se oni zavale u svoje korporativne fotelje, vi radite – kad završite oni skinu kod, kompajliraju – ako treba doteraju i krenu da prodaju. A da, poslaće Vam i oni razglednicu sa „Hvala!“

Efekt GPL-a po meni je da istog momenta kad počnete da ostvarujete neki značajniji finansijski priliv novca i krenete da se širite van vaše lokalne zajednice, tu vas čeka konkurencija sa gore napisanim razglednicama, te samim tim je nemoguće je ostvariti nacionalnu/regionalnu distribuciju.

U najboljem slučaju /mada sumnjam i u to/ možete da naneste neku štetu postojećim programima za knjigovodstvo.

Zaključak

Evo čuli ste rezultat mog višednevnog razmišljanja na ovu temu. Po meni raditi knjigovodstveni softver u otvorenom kodu je ekonomski neodrživa opcija, dok je podrška za Linux operativni sistem od potuno sporedne važnosti u poređenju sa Windows podrškom. Ovaj moj zaključak uzmite u obzir imajući u obzir moj lični kontest koji sam izneo gore.

Iako sam tu odluku doneo pre 2 nedelje još uvek otpisao potpuno razvoj za Linux platformu tako da bi bio jako zahvalan ako bi neko mogao da mi pokaže da grešim u svojim tvrdnjama i ubedi da Linux podrška ima bitnu ekonomsku isplativost.

Čitamo se,

Nikola The Microsoft-ovac

 

42 responses to “Knjigovodstveni programi, Linux i Open Source

  1. Pera

    19.07.2010 at 16:58

    Pa da ti odgovorim na ovo napisano crvenim slovima.Ti nisi potencijalni korisnik linuxa,vec onaj koji bi zeleo da zaradis na njemu,i trazis da ti neko pokaze kako.E pa sve se placa,i niko ne zeli svoje poslovne ideje da prosipa tek tako.Razmisli malo o ovome.Pozdrav.

     
  2. Nikola Malovic

    19.07.2010 at 17:13

    Pero.
    hvala na komentaru…
    U pravu si ja koristim Linux samo kroz VM. Sto se tice moje pohlepne motivacije svako ko pokusava da organizuje bilo koji posao, a tvrdi da ne radi to zbog profita ili laze ili je neozbiljan u svojoj nameri. Ja sam sto se toga tice i svih stvari vezanih za moj posao potpuno iskren.

    Sto se tice otvorenosti, uzmi malo pogledaj ovaj blog pa ces videti da ja bas to radim: pricam otvoreno o stvarima koje pravim bez ikakvog skrivanja (slazem se neobicno za zlog Redmondovca). Ipak, ja ne ocekujem da mi iko prodaje svoje poslovne ideje, imam dovoljno svojih 🙂 Sve sto sam ja uradio ovde je da sam javno (i potpuno besplatno :)) sa svima podelio rezultat mog razmisljanja koji nadam se da ce ljudima koji ovo budu citali pomoci da efikasnije urede svoje poslovanje. Cak iako to ide u korist „konkurencije“ ne mari. Sto se mene tice ima posla za svih i nemam problema da diskutujem o bilo cemu.

    Ono sto ja ocekujem da neki Linux/OSS expert mi ukaze na propust u mom rezonovanju posto ni u jednoj od te dve oblasti ne smatram sebe ekspertoim.

     
  3. Nikola Malovic

    19.07.2010 at 17:56

    Evo teksta komentara u crvenom koji ‘Pera’ spominje koji sam odlucio da izbacim iz teksta da ne bude flamebate i odvlači pažnju od teme

    =================================

    Evo jos jednog argumenta zasto ja mislim da Linuks nikad nece da zazivi kod nas. Posto nisam Linux ekspert, a iznosim tvrdnje u vezi Linux aplikacija postovao sam na elite security forumu „linux aplikacije“ poziv ljudima upucenijim od mene da komentarisu na ovu temu.

    Odgovor? U roku od 5 minuta prebacili su mi post u forum „Cekaonica“, da bi nakon 5 minuta prebacili ga ponovo u „Advocacy“ sa kompletno ličnim komentarom administratora

    „Malko sam zasicen vec temom od pre neki dan pa me mrzi da prezivam istu slamu :)“

    Ako oni ne nalaze za shodno ni da diskutuju u vezi mojih javno iznetih stavova o Linux-u, šta tek običan čovek može da očekuje od ovih tehnoloških snobista. Jedina korist od njihovog odgovora je što sad razumem zašto odlični Ubuntu niko ne koristi – oholost i autističnost Linux zajednice prema svakom ko želi da shvati prednosti Linux-a

     
  4. KPCTA

    19.07.2010 at 18:41

    U pravu si kada kazes da Linux nema nikakvih sansi u odnosu na Windows sto se tice prakticnosti i mogucnosti, ali opet ako se neko malo vise udubi u Linux OS saznace da on sada ima ogrmne mogucnosti.
    Napomenuo si da korisnici Linux-a nece moci da koriste Word, Excel…., naprotiv, ja sam jedan mali korisnik Ubuntu 10.4 i svoj OS sam uspeo sasvim lepo da skockam i bez problema mi radi Office 2007, a takodje sam nasao resenje kako moze da se recimo koristi i Photoshop. Sto se tice sekundarnih programa, poput igrica za gubljenje vremena, ubutnu ih ima, tako da je i to pokriveno. 🙂
    Ubuntu je besplatan, a Srbija je siromasna, tako da ako bi neko resio da otvori malu firmu neku vrstu usluga koje ce pruzati korisnicima bez nekih velikih prihoda, mnogo ce mu biti lakse da pored registracije firme, kupovine fiskalne kase i ostalih neophodnih stvari, znaciti tih 80-90 evra koje ce da ustedi na kupovinu Windows-a, a neki „klinac iz kraja“ ce mu lepo doterati racunar sa Ubuntu-om koji ce mu zavrsavati sve neohodne poslove.
    Mozda u globalu nema potrebe za knjigovodstvenim programom koji ce podrzavati druge OS, ali opet, ne treba ni zanemariti skromnije korisnike kojima ce to mnogo znaciti, pa makar bila i to neka „osakacena“ verzija programa..

    Sve najbolje!

     
    • Nikola Malovic

      19.07.2010 at 19:08

      Kao sto rekoh u postu, Ubuntu je sasvim ok operativni sitem i to nije uopšte diskutabilno. Ono što jeste diskutabilno je koliko ima smisla uložiti sredstva u namenski razvoj programa za knjigovodstvo za Linux platformu. Da se ne ponavljam, moji razlozi na bazi kojih baziram skepsu o smislenosti toga su gore navedeni.
      Što se tiče siromašne Srbije, kupovinom ralinara dobije se i OEM Windows, ali da predpostavim da je tvoj kontekst firme koja koristiti neki polovan računar. Znam da će ovo zvučati grubo, ali uz sve dužno poštovanje prema toj našoj surovoj realnosti, firma koja nema pri osnivanju 9000 dinara za Windows (4000 dinara je inače starter edition Win7-a) nije neko na bazi koga ozbiljna SW firma treba da bazira svoj razvoj iz razloga koje sam gore naveo – vrlo mala platežna moć.

      Ja sam trenutno pri odluci da podržim samo Windows za V1, a kasnije ako bude tražnje da dodam Mac i Linux podršku. Da finalizujem tu odkuku čekam da vidim komentare na ovom postu 🙂

      U svakom slučaju hvala na komentaru sa stanovišta iskusnog korisnika Ubunt-a 🙂

       
  5. Aleksandar

    20.07.2010 at 00:30

    Nikola,
    zahvaljujem se na uloženom trudu i kvalitetnom tekstu. I da smo na različitim talasnim dužinama, napisao bih verovatno isto. Drago mi je, sto sam procitao tekst osobe, koja ima stav, inteligenciju, talenat i zavidnu opstu kulturu. I sto to zeli da svoje iskustvo podeli sa sirom zajednicom. I koja to ne prica teoretski, vec je kroz to „trnje“prosla.
    Kao sto sam u prethodnom komentaru napisao, nas tim je, iz vise razloga (neke sam ranije naveo, da ne elaboriram dalje), izabrao slican put.
    Da pokusam da budem konstruktivan i nikako lican postavljam nekoliko pitanja (na koja ne trazim odgovor:
    1. Zasto jedna tako talentovana osoba, smatra da je njegovo ciljano tržište, tržište mikropreduzeća,
    2. Da li u timu ima adekvatnih profesionalaca, koja poznaju oblast knjigovodstva (i finansija), a da to nije samo Mica knjigovodja (recimo),
    3. Da li mislite mozete da uplivate na trziste knjigovodstvenog softvera, kada su se pojavili u Srbiji besplatni softveri, naplacuju se samo konsultantske usluge (obuka i slicno)
    4. Zasto se „kupati u bari, u kojoj ima tako mnogo krokodila“. Moguce je napraviti mnostvo speciljalizovanih softvera (manje glavobolje).
    Za sada toliko pitanja.
    Aleksandar

     
  6. goran

    20.07.2010 at 10:23

    Nikola,
    Mislim da imaš poprilično predrasuda i da gledaš samo u jednom smeru i da ćeš verovatno tako nastaviti. Dakle, postoje rešenja OSS za knjigovodstvo ( da pojednostavim a mislim na ERP ) koja su nezavisna od platforme kao što sam već napisao. Jedno takvo je rađeno u javi i to J2EE. Moja ekipa će sa njim izaći vrlo brzo. Kod instalacije insistiraćemo na tome da server bude isključivo linux u ovom slučaju ubuntu ( puno razloga među kojima stabilnost rada, nema opasnosti od virusa, i manja verovatnoća da se neko tamo pametan poigra sa njim ). Šta će biti na klijentskoj strani zavisiće od korisnika. Mi nikome nećemo nametati bilo koji OS, mora imati samo instaliranu JRE a podršku ćemo davati korisnicima Ubuntu-a za šta imam i sertifikat izdat od ETF-a. Što se tiče cene koju plaća korisnik ili firma koja kupuje windows zaboravljaš par stvari da pored OS, mora da plati i office, ako hoće na net mora da ima i neki antivirus program ( naravno može onda da koristi i openoffice i ostale besplatne alate ali zašto onda da koristi windows kad sa instalacijom Ubuntu-a to sve već ima ?) a to sve zajedno ne košta malo… pa puta broj računara…. Što se tiče tvog iskustva na forumu i ne čudi što ti nisu odgovorili… nemoj pogrešno shvatiti ali to više nije tema… Linux radi bolje od win-a ( koristim ga od 97 aktivno ) a jedinu prednost koju trenutno ima je igre kojih ima mnogo više ali se i to menja iz meseca u mesec… Ja mislim da smo svedoci revolucije koja se trenutno dešava a zove se Open Source u svim svojim domenima… Open Source zajednica raste iz dana u dan sa brojem korisnika i sa količinom softvera kojije na raspolaganju. U ostalom u prilog tome govori i činjenica da se i velike kompanije uključujuu celu tu priču… Osnovni postulat OS zajednice je:
    Informations are free – you got to have them
    People are not – you have to pay…

     
    • Nikola Malovic

      20.07.2010 at 12:20

      Aleksandre, hvala na lepim recima – kamo srece da je samo 10% tacno 🙂
      Sto se tice
      pitanja evo mojih odgovora:

      1. Mikropreduzeca (top 3 razloga)Prvi razlog je ocena DataLab-a sa kojom se ja slazem da u Srbiji 90% preduzeca su mikro preduzeca.
      Drugi razlog je to sto mikropreduzeca generalno govoreci su segment zanemaren od strane velikih programa.
      Svi pokusavaju da im 'srezu module' i 'smanje cenu' efektivno time ih primoravajuci
      da koriste 'top za muvu na zidu'. Vise o tome sam pisao
      ovde. Po mom licnom misljenju, to mi otvara prostor da udjem u trzisnu utakmicu sa velikim firmama u tom segmentu. Nikog ne zanimaju posebno mrvice sa stola. 🙂
      Treci razlog je da mikropreduzeca su elasticnija u pogledu nepostojanja velikog broja referenci programskog resenja sto je veoma veliki problem kada se radi o potpuno novoj aplikaciji.

      2. Struktura (mog?) tima
      Bicu i ovde potpuno iskren kao i svud na blogu i reci:“Tim to sam ja.“ (Potpuno sam svestan kako sarlatanski izgledam posle ove recenice)
      Ja sam steko solidno znanje iz knjigovodstva toko 2002-e kada sam radio slicnu stvar kao sto radim i sad (takodje potpuno sam) – „program za knjigovodstvo“. Ne bi da licitiram ovde sa brojem korisnika koje sam imao tad sem da kazem da je znacajan i da pokriva razne segmente od prodavnica, butika, proizvodnih firmi, velikoprodaja itd… Moj kod se koristi i dan danas u dosta firmi, tako da sam manje vise u okvirno u toku. Za detalje imam 160.000 linija koda koje sam napisao 2002-e. 🙂
      Postoji jedna knjigovodstvena agencija u Svilajncu sa kojom saradjujem, ciji vlasnik je usudjujem se da kazem izvanredan knjigovodja i koji je moj spoljni saradnik koji mi pomaze da razresim nedoumice i da shvatim sta je bitno segmentu knjigovodstvenih agencija u njihovom svakodnevnom radu.
      Od kako sam pokrenuo ovaj blog, nekoliko ljudi ‘iz struke’ iz Srbije me kontaktiralo za strucnu saradnju sto ja oberucke prihvatam i ovde pozivam sve zainteresovane da mi se jave slobodno ako zele.
      Jos da pojasnim sto sam trenutno one-man-band. Ja sam imao ponudu od jednog USA VC-a da investira sumu sasvim dovoljnu da se organizuje poslovanje jedne prave SW firme. Cak je i zahtevano ucesce u buducem profitu bilo fer odgovarajuce. O toj ponudi sam razmisljao nekoliko dana i odlucio da je odbijem cak i po cenu da radim inicijalno sam, jer sam svestan da onda odluke o tome sta, kako i kad ne bi mogao da donosim onako kako zelim vec bi morao da uzimam u obzir i njihove stavove, a profitno iskljucivo rezonovanje smatram da bi me omelo u dostizanju mog sna – ‘savrsenog’ knjigovodstvenog programa.

      Ja sam na svojoj FB stranici okacio predavanje Adam Smith-a koje odslikava gledista slicnih mojim pa ako se ima vremena iskreno preporucujem 🙂

      3. Mislim da mogu, a evo i zasto.Sama cinjenica da ja nikad cuo za neki OSS program kod nas, a da znam more programa (od kojih neki kostaju 3000+ eura) koji imaju desetine hiljada korisnika dovoljno govori o trenutnom kvalitetu te konkurencije. Naravno, to nije univerzalna istina i naravno da verovatno ima sjajnih timova koji podrzavaju sjajne OSS programe.

      Bazirano na svom licnom iskustvu iz proslosti ja verujem da cena programa ne igra uopste znacajnu ulogu u procesu odabira poslovnih aplikacija jednog preduzeca. Cak bi se usudio da tvrdim suprotno, da ‘besplatna’ aplikacija ima da ima problema zato sto je besplatna.
      Ova moje tvrdnje je bazirana na traumatizovanosti korisnika kod nas od kojih vecina imaju losa iskustva u proslosti radeci sa ‘jeftinim programima’ a i na tome da osnivacka usteda od 250 eura (cena Panteon LT paketa) je beznacajna za poslovanje svakog prosecnog preduzece ili radnju. To je jednostavno investicija u osnovno sredstvo. Ono sto je svima bitno (pa ako treba hoce i da plate ekstra) je: 1. da nemaju problema (bugovi), 2. da program radi ono sto njima treba na nacin koji ako je moguce lici na to kako oni posluju, 3. da imaju pouzdanu i uvek dostupnu telefonsku liniju koju kad pozovu znaju da mogu da ocekuju razresenje potencijalnog problema. Drugim recima, ono sto njih zanima je stabilnost. Program i racunar su samo ‘pametne kase’ i ‘deo invenatra; koji im pomaze da rade ono bitno: ostvaruju zaradu vrseci svoju delatnost.

      4. Bara i krokodili
      Ovo pitanje zavredjuje poseban post da bi se posteno odgovorilo (zabelezio sam temu), tako da cu ovde samo ukratko „iz glave“ da odgovorim slikovito:
      – bara iako mala je „dovoljno duboka“
      – krokodili su se udebljali od laganog zivota, pa riba koja zna kako da brzo pliva ima sanse da izbegne kljove.

      Hvala na pitanjima i nadam se da sam ih odgovorio.

      Ako mislite da gresim ili jednostavno drugacije, bas bih voleo da cujem to

      Nikola

       
  7. Nikola Malovic

    20.07.2010 at 11:33

    Gorane,
    i na forumu i na ovom blogu sam vise puta ponovio da ja ne tvrdim da Linux nije kvalitetan OS ili bilo sta takvo, kao ni da je OSS los. Ovo je moj prvi veci kontakt sa Linux/OSS zajednicom i moram da priznam da sam malo iznenadjen kolicinom dogmaticnosti koju vidim.
    Svaka recenica koja sadrzi Linux u nazivu je taboo tema cak i ako ne spori nista oko Linux-a. Sve gore navedeno je iskljucivo moje rezonovanje na tu temu i ja kao takvo ga ne proglasavam za neku univerzalnu istinu – samo diskutujemo, a u svakoj diskusiji ima razlicitih gledista cesto i konfrotirajucih 🙂 Nisam ja placen od strane Microsoft-a da ih sad ja tu zastupam, moj ugao je cisto iz ugla mog posla i odatle gledano Microsoft je najbolja poslovna platforma.

    Ajde, kad sam vec non stop prozivan bespotrebno oko svega toga, da probam da odgovorim na flamebate 🙂

    Ako je Linux toliko superioran zasto ne planiras samo Linux varijantu klijenta? Insistiraj na tome da klijenti izbrisu svoje Windows smece i podrzavaj samo takve klijente. Sama cinjenica da ti to verovatno ne zelis da uradis, vec planiras da podrzis „bilo koji OS“ ja dozivljavam kao implicitnu potvrdu svih mojih stavova gore o isplativosti Linux razvoja. Da ponovim jos jednom: Ja ne kazem da nema smisla razvijati za Linux klijent, vec kazem da su ekonomski efekti tog razvoja po meni verovatno minorni s obzirom na trenutno stanje kod nas. Drugim recima, Linux podrska je u tom kontekstu ‘nice to have’ a ne ‘have to’.

    Sto se tice OSS revolucije, pokreta koji raste i ostalih pamfleta koji si izneo dole, mislim da si imao malo vise OSS Kool-Aida 🙂 Kad je vec tako, zasto ti planiras da naplacujes podrsku korisnicima oss tool-a? Znam milion bitnih OSS-a koji ne naplacuju podrsku korisnicima kroz Google korisnicke grupe, forume, IRC kanale itd… Ne radis ti to sto radis zbog zajednice, nego da bi ostavario profit. OSS koristis samo zato sto je ‘besplatan’ i ocekujes da ti ostvari tako komparativnu prednost u odnosu na konkurenciju (u vezi toga nadam se da si video GPL sekciju ovog posta). Tvoji motivi i moji motivi su isti – ostvariti profit – samo su nam razliciti putevi (tvoj kroz usluge, moj kroz proizvod i usluge)

    Na kraju bi hteo da dodam da jako postujem tvoj entuzijazam. Svako ko o programima za kompjutere govori koristeci termine „revolucija“, „pokretu sirokih zajednica“ itd ima moj massive respect kao iskren i srcan pobornik svojih shvatanja.

    Sto se mene tice, svako od nas ima pravo da koncipira svoj posao onako kako zeli, a na trzistu je da odluci koji pristupi imaju vise, a koji nesto manje smisla. Ja ti najiskrenije zelim da uspes sa svojim projektom i jedva cekam da ga vidim u akciji.
    Molim te kada bude neceg javno dostupnog da se pogleda da nas obavestis putem bloga

     
  8. Kicked ass by knjigovodja

    20.07.2010 at 14:40

    Mene ne zanimaju klijenti koji imaju 80 eura za XP Home jer su u prekršaju zbog korišćenja nelicenciranog softvera. Minimum za poslovnu upotrebu što se tiče XP i Viste su Professional i Business verzija.

     
    • Nikola Malovic

      20.07.2010 at 15:01

      Postovani „Kicked ass by knjigovodja“,

      iskreno, ne vidim razloga sto bi bilo koji SKU Windowsa bio nelegalan da se koristi u poslovne svrhe, ali posto se radi u Srbiji prihvaticu i da takva nebuloza postoji u praksi i da Windows XP Home nije legalan sad. Provericu kod Microsoft-a jer i mene licno ta tematika zanima.

      Ono sto znam sigurno je da je „Windows 7 Starter Edition“ legalan za koriscenje u poslovne svrhe i da kosta negde oko 40 eura. Kad je on legalan i jace verzije su logicno legalne, pa je tako za 90 eura kod pakoma dostupan Windows 7 Home koji je oko 90 eura. U oba slucaja, kao sto sam gore naveo ti iznosi su savrseno prihvatljivi po meni za ve’inu preduzeca.

      Hvala na komentaru,
      Nikola

       
  9. Aleksandar

    20.07.2010 at 15:33

    Nikola,
    ne bih da polemisem, oko moje pretpostavke o tebi, kao i kvalitetu tvojih tekstova (za i protiv), ukljucujuci i kolega, koji se ukljucuju u komentare. Meni je tematika od velike koristi, naravno ne presudjujuci, koji je koncept bolji. Jer, svako od nas, koji nosi u sebi neku ideju, sa zeljom da je razvije, bira i odgovarajuce „naoruzanje“.
    Ovo je jedan od retkih blogova, gde nema medjusobnog prepucavanja i zucnih rasprava, verovatno zahvaljujuci moderatoru.
    Ako sam dobro razumeo (iz prethodnih tekstova) ti si negde preko bare, sa pretpostavkom da se vratis u Srbiju, sa namerom da implementiras „savrsen knjigovodstveni program“. Takodje imas i odgovarajuce iskustvo i odredjen broj korisnika, koji koriste tvoje prethodno resenje. Ovo donekle moze da negira moju postavku, koju iznosim.
    Ako pretpostavimo da si ti prodao (u nekoj perspektivi) odredjeni broj komada softvera (mozda termin zvuci ruzno), one man band postaje usko grlo u implementaciji i razvoju softvera. Taj razvoj je cesto iniciran izmenom zakonskih propisa ili unapredjenjem alata. Nadam se da razmisljas u tom pravcu. Problemi takodje nastaju, kada treba stvoriti tim, jer si ti do sada razmisljao, na nacin „ja sam tim“. Tim se ne stvara preko noci, tim treba adekvatno platiti. Dok tim ne profunkcionise moze da prodje i nekoliko godina. To pricam iz licnog iskustva. I na kraju, kao konsultantu mi najčešće nije bila ciljna grupa preduzeća, koja imaju manje od 30 zaposlenih, pa se odmah ogradjujem od saveta, koje sam davao svojim klijentima, kada sam preporucivao izbor poslovnog softvera. A to je: Nemojte uzimati softver od softverske firme, koja ima pristup „one man band“. Zasto? Zato sto softver nije proizvod/usluga, koji moze da „pokrije“ jedna osoba, ma kako bila talentovana i pametna. Jednostavno vi zavisite od JEDNOG COVEKA. Da li ta osoba ide na odmor, sluzbeni put, razboli se, itd. Ili sta ako (ne daj Boze) u odredjenom trenutku ima smrtni slucaj u porodici, ko je menja? Softver je timski rad, sto si u prethodnim tekstovima jako lepo napisao. Pozdrav svim dobronamernim ljudima. Aleksandar

     
  10. Nikola Malovic

    20.07.2010 at 15:57

    Aleksandre,
    naravno da ja ne planiram tako svoj biznis i naravno da ne tvrdim da je one-man-band iole ozbiljan pristup poslu. Da iskren budem, niti to izbor koji ja biram svojevoljno vec se vise radi o „iznudjenom potezu“. Ja radim u americkoj korporaciji kao jedan od arhitekata koji nadgleda radove timova u 3 razvojna centra na svetu i svakog dana sam svedok kako je pravilna organizacija timova, marketinga, prodaje itd neophodna za ozbiljno poslovanje firme.

    “ A klasa“ programera kod nas kosta 1500 eura/mesecno (kako mi je receno), 200-300 eura mesecno je plata (kako mi je receno) za osobu koja bi radila na podrsci korisnika itd… To je bar 3000 eura mesecno troska samo za plate (realno bi bio verovatno duplo veci u praksi) , sto je iznos koji bi ja mogao da isplatim samo spoljnim finansiranjem sto je opcija koju sam u ovoj fazi mog rada odbacio.
    Ono sto ja planiram je da do kraja godine sam isporucim „V1“ verziju programa sa limitiranim mogucnostima fokusiranim na poslovanje PC servisa, koja ce nadam se da krene da mi donosi prihode koje cu onda u potpunosti da investiram u zaposljavanju ljudi.
    Izrada celog projekta kako sam ga ja zamislio ima da traje u etapama nekoliko godina i ne odbacujem mogucnost da u tom periodu jednom kada budem imao bolju pregovaracku poziciju i potrebe za kapitalom pokrenem ponovu tu pricu.

    Potpuno ste pravilno uocili jedan od razloga ovog mog poduhvata: pokusaj povratka kuci.

    Videcemo kako ce to da ide 🙂

     
  11. Aleksandar

    20.07.2010 at 16:34

    Nikola,
    posto su tvoje kvalifikacije i kompetencije vrlo respektabilne, ne bih voleo da me pogresno razumes. Znaci, kao prvo zelim ti puno uspeha u razvoju svog koncepta i povratak u ovu zemlju. Ljudi, kao ti, su potrebni ovoj intelektualno opustosenoj zemlji.
    Ja ne poznajem slucaj, sto opet ne znaci da nije i moguc, da se razvije neki koncept u Srbiji bez ukljucivanja kljucnih ljudi. U ovom slucaju tebe, jer drugi ne postoje. Bez tvog prisustva u Srbiji, par godina, u pocetku, biznis je osudjen na propast. Najteze su prve tri godine.
    A klasa programera se vrlo tesko nalazi, o ceni ne bih da polemisem, mislim da je preniska za tu klasu, ako razgovaramo o bruto plati (ukljuceni porezi i doprinosi). Tehnicka podrska, koja iznosi 200-300 eura je izuzetno niska, ako pricamo o neto plati. To je (po mom misljenju) osoba, koja treba da uradi obuke, da objasni kako da se koriste odgovarajuce forme, da izadje na teren. Znaci treba da poznaje knjigovodstvo i tvoj softver. Ne treba razmisljati o plati (neto) koja bi bila niza do 500-600eura. Osim, ako ne zelis da cesto menjas ljude za tehnicku podrsku. Treba imati na umu, da se firme vezuju za ljude. Treba dodati i zavisne troskove. Siguran sam da sve ovo znas, ali da ne ostane nedoreceno. A mozda imas i neki adut u rukavu, koji mi sa ovih prostora ne posedujemo. Recimo da napravis idealan knjigovodstveni softver, za koji ne treba obuka:-)).
    I da, ostajem pri stavu, da tako talentovan i pametan covek treba da ima drugu ciljnu grupu i drugaciji proizvod/uslugu.
    Idem da radim, ostalo mi je mnogo posla za sutra, ne znam, kako postizes da servisiras svoje obaveze:-))).
    Pozdrav
    Aleksandar

     
  12. goran

    20.07.2010 at 23:03

    Nikola,
    Nisam ja rekao da ovo radim isključivo iz ljubavi. Moja želja je da se bavim onim što volim i da od toga živim. Poenta što nudim podršku je vrlo jasno definisana odavno: podela posla tj ne mogu se svi baviti svime sa istim uspehom, pa tako imate firme koje imaju outsource podršku za kompletan svoj informativni sistem – to rade i veliki koji bi mogli sami a to rade i mali jer nemaju dovoljno resursa. Razlog zašto je ERP sa podrškom za sve sisteme je činjenica da je MS OS dominantan. Ono što ja tvrdim je da se to polako i konstantno menja – uzmi analizu od početka 90-tih i lansiranja Linuxa u „etar“, pojavu jave i stvaranja OSS zajednica – nepobitno raste i zato tvrdim da je u toku revolucija. Pred nama je period kada će se stvari menjati i u to sam siguran. Ja sam MS koristio 15 godina i danas ga koristim u nekim situacijama sticajem okolnosti ( zato što pored toga što imam svoju firmu radim i u jednoj velikoj kompaniji koja ima OEM licencu sa MS i to plaća debelo ). Nemam preteranu želju da bilo koga ubeđujem danima u svoje stavove – praktično mogu da ga dovedem i pokažem da moja firma radi apsolutne sve i isključivo pod Linux-om pa ko voli nek izvoli. Uostalom tu je i ubuntu-rs forum koji ima popriličan broj registrovanih korisnika a vidim da se svaki dan javljaju novi što mi je drago. I ja tebi mogu da čestitam na entuzijazmu – ti sam sa knjigovodstvenim programom!? Moja ekipa ima 5 ljudi – programeri, knjigovođa i prodavac ( kao što rekoh – ne možemo svi raditi sve ) i ne radimo sve iz početka već „samo“ lokalizaciju. Uložili smo u opremu, prostor i treba nam vremena da se sa svim izborimo. Ja sam počeo sa tim pre 1,5 godine ( naravno nije sve vreme utrošeno samo na to ) i očekujem da do septembra izađemo sa rešenjem. Bojim se da pokušavaš mnogo toga da uradiš sam ali svaka čast na entuzijazmu.

     
  13. Aleksandar

    21.07.2010 at 01:50

    Gorane,
    imam nekoliko pitanja, pokusacu da budem konstruktivan. Neka od pitanja sam vec postavljao prosle godine mom drugu iz gimnazije, koji dugi niz godina zivi i radi u USA, Hjuston. Postavljam slicna pitanja, jer nisam do sada dobio i adekvatne odgovore. To ne znaci da su to odgovori, koji mi ne odgovaraju, vec su jednostavno neuverljivi, meni nedovoljno jasni, tada bili. Uzimajuci u obzir da zivim u Srbiji, a ne u USA, sto znaci da su mi nepristupacne (ili jako skupe) obuke za OSS.

    Prvo pitanje.
    Nekoliko puta si pomenuo da radis lokalizaciju ERP softvera. Da li to ERP resenje sadrzi dinamicko planiranje, odnosno podrzava projektni management (definise trajanje aktivnosti, njihove medjusobne veze, vezu sa kalendarima, praćenje realizacije, analize planirano/izvrseno, nivelaciju resursa, …..), HR i asset management i sl. Zatim da li pokriva MRS (medjunarodne racunovodstvene standarde)?

    Ako to ima, svaka cast, izabrao si dobar put, koji dosta brzo donosi odgovarajuce rezultate.
    Zasto postavljam ovo pitanje, u vezi MRS.
    Iz prostog razloga sto je ERP resenje za firmu (moje misljenje), koja ima manje od 50 zaposlenih (kriterijum za srednje preduzece, koje ukljucuje MRS) nepotreban trosak, odnosno topom gadjas muvu.
    Ja zaista ne podnosim, da se koristi termin ERP za nesto sto to u stvari i nije. Jer sam se do sada vise puta sreo, u firmama, sa kojim sam saradjivao da se hvale da imaju ERP software (valjda im tako rekli oni, koji su im to i prodali), a to je najcesce klasican knjigovodstveno softver (sa manje ili vise opcija ili manje ili vise user friendly).

    Drugo pitanje.
    Kao sto sam i ranije rekao, odnosno postavio pitanje, sta se desava u slucaju da OSS ima skrivenu manu. Ko je za to odgovoran?
    Iskreno meni to nije jasno, kada je OSS u pitanju. Koliko sam ja razumeo „I svako i niko“. Posto projektujem (vise volim taj termin u odnosu na termin razvijam), sa svojim timom „neki“ poslovni software, ukoliko to ne funkcionise, samo je moja firma odgovorna. Zar ne?
    Idemo dalje. Goran i tim su lokalizovali necije resenje. I to resenje, izvede pogresan proracun i desi se manja (veca) uplata doprinosa x broj meseci x broj godina. Steta ili…..Utaja poreza. Btw, znam slucaj, kada jedan domaci, vrlo ozbiljan softver nije uzimao u obzir da treba vracati novcana sredstva drzavi, kada ih napusta (daje otkaz) pripravnik pre isticanja roka sufinansiranja poreza i doprinosa. Bila je uzbuna na najvisem nivou.

    Trece pitanje?
    Kolika je cenovna razlika iznedju OSS i resenja, koje mozemo mi ponuditi, bazirano na MS tehnologijama?
    Vrlo mala, razvojni alat je platila moja firma, ima licencirane MS programere, troskovi su moj problem. Sta moze da ponudi drugi pristup, mislim koje obuke, sertifikate i sl?
    Koliko sam platio komponente, koje koristim, odnosno njihove licence. Po mojim kriterijumima, jako malo (u odnosu na koristi), par hiljada evra. Mislimo, da i dalje ulazemo i da platimo, jer autorstvo, ljudski rad ima cenu. Bez obzira sto je to, za neke omrazeni MS.
    Ako pricamo o poslovnom resenju firma, koja se opredeli za resenje, koje mi mozemo da ponudimo treba da investira, par hiljada evra za nove licence (SQL server). Pa da uzmemo u obzir da treba da kupi jos 20 licenci za Windows (koje inace vec ima), to je jos dve hiljade evra. Ne uzimam u obzir komercijalnu cenu softwera i konsultantske usluge – obuka za primenu i slicno.
    Kao sto sam i ranije napisao, svako od nas, koji razvija svoju ideju, koristi i odgovarajuce oruzje.
    Jedan od mojih kriterijuma, prilikom izbora puta je bio da nisam dovoljno mlad, da mogu sebi da priustim drugaciji put.
    Naravno, mnogo znacajniji kriterijum je bio, kom se trzistu obracam, kakvi su mi pomocni alati na raspolaganju, rizici u poslovanju i obuka novih clanova tima.
    Pozdrav Aleksandar

     
  14. ExDatis

    21.07.2010 at 08:17

    Poslednjih pet godina razvijam multiplatformske app i od
    tog vremena iskljucivo koristim Linux(uglavnom openSuSe). Mroao bi da probas vise razlicitih(mozda i manje poznatih) distribucija pre nego sto doneses bilo kakav zakljucak. Imam i korisnike koji koriste i samo linux i kombinaciju i niko ne pravi problem. Posto sam i zaposlen kao programer, a imam mogucnost da biram, u mojoj firmi su zastupljeni i linux i MS. Mogu ti reci da se korisnici koji malo naviknu na Linux, tesko posle vracaju ns MS. Baza podataka(PostgreSQL u firmi, Firebird na drugim mestima) takodje je po linux-om, a velika je(vise miliona slogova i vise stotina tabela).S’obzirom na kvalitetne multiplatformske
    GUI biblioteke(Gtk, Qt,wx i sl.) nepa potrebe za posebnim razvojem za svaku platformu, a ima i veoma dobrih alata(Perl, Python,ObjectPascal,C,C++) mozes da biras! Nevidim neki poseban razlog za insistiranje na bilo kojoj platformi.

     
  15. goran

    21.07.2010 at 08:40

    Aleksandre,
    Prvo pitanje – odgovor je da. Ima sve to što si naveo i to je jedan od razloga što sam odabrao baš to rešenje. Ima i varijantu za B2B portalu, web prodavnicu, POS prodajno mesto, interni čet, oglasnu tablu, povezivanje sa VOIP gateway, CRM itd. Ono što je najbitnije, kako mi to volimo da kažemo, ovo u stvari nije ERP već framework za ERP – možete dograditi i ubaciti šta god vam je volja.
    Drugo pitanje – ja kao neko ko daje podršku za neki OSS preuzimam odgovornost za isti. Zbog toga i radim na njemu i testiram ga i mislim da je to jasno.
    Treće pitanje – mi ne plaćamo OS, ne plaćamo razvojni alat imamo i već napisan kod na raspolaganju – ne moramo iz početka, dakle startni troškovi su manji za nas kao firmu. Stoga, mi ne naplaćujemo licencu tj softver već samo obuku i održavanje. Cena za to će sigurno biti najniža u Srbiji jer nam treba najmanje vremena da se vrati to što smo uložili. Nismo potrošili godine rada na razvoju ERP rešenju koji to zaista iziskuje. Ovoliki ERP koliki je ovaj ne može da se uradi bez ogromne mašinerije. Iza njega stoji zajednica od, u ovom trenutku 117 registrovanih i stalno aktivnih programera širom sveta ( prošli mesec ih je bilo 109 ) i ko zna koliko ljudi širom sveta koji učestvuju u testiranju i implementaciji. S tim u vezi naši budući korisnici ne moraju da plate par hiljada € za SQL server ni 700€ za MS server kao ni za OS na klijentski računarima. Pa vi sada izračunajte u kolikoj smo prednosti cenovnoj… Znam da ste skeptični u vezi toga da niko ne stoji iza OSS ali nije baš tako… Pored toga jako loša sam iskustva imao i sa onima koji su stajali iza nekog rešenja. Ja mislim da sam doneo pravu odluku koja nije doneta za jedan dan već je trajalo 6 meseci.

     
  16. Nikola Malovic

    21.07.2010 at 09:01

    Gorane,
    zvuci savrseno – besplatan rucak 🙂 Prednost OSS-a su bas ta 110 programera koji rade „za dzabe“.

    Ipak, pored te neosporne trskovne prednosti, OSS po meni ima i manu u pogledu komercijalnih aplikacija.

    Da li mozes da odgovoris na pitanje koje sam postavio u postu: ako ti svoj rad objavis pod GPL licencom, da li mozes ‘mene’ da sprecis da ga ja ne distribuiram? Ako ne (rezultat mog proucavanja GPL) licence, kako planiras da se zastitis od nelojalne konkurencije pre nego sto izgradis trzisni brend te klijenti povezu tvoju firmu sa datim resenjem na nasim prostorima?

    Naravno, ne moras da odgovoris na pitanje ako smatras to svojim trzisnim ‘know-how’ 🙂

     
  17. Nikola Malovic

    21.07.2010 at 09:10

    Aleksandre,

    ja nisam bas 100% siguran sta se podrazumeva pod pravim ERP programima (Navision?) tako da ako bi mogao da mi posaljes imena par programa da „izgooglam bingom“ o njima, bio bih veoma zahvalan 🙂

     
  18. goran

    21.07.2010 at 11:52

    Nikola,
    U pravu si, ja ne mogu da zabranim da ti skineš taj kod koji je dostupan svima. Ono što je bitno je koliko poznaješ taj ERP da bi mogao da pružiš adekvatnu podršku? Lokalizacija se ne radi direktno na kodu, jako malo toga uopšte treba uraditi na kodu a i to je već dostupno. Moja prensot je što ja radim sa tim rešenjem već 1,5 godinu a još nisam sve savladao. Pa sad ti zamislim kad kreneš iz početka… Ako ti navedem da sam u početku kod pokušaja prve instalacije 7 dana potrošio da ga pokrenem i da podesim sve da bi to radilo kako treba… Meni se to nikada nije desilo… Naravno posle malo isčitavanja dokumentacije i malo „prakse“ ispostavilo se da sam pravio banalne greške i propuste… E a posle toga ide puno sati rada i učenja šta gde i kako. S obzirom na obimnost nemoguće ga je brzo savladati… I tu sam ja u prednosti… veruj mi u ovo se ne ulazi olako ako nećeš da se vrati kao bumerang… Ovo je posao za one koji to shvataju dovoljno ozbiljno i kakve posledice mogu da nastanu u slučaju problema…

     
  19. goran

    21.07.2010 at 11:57

    Ukucaj nešto tipa opensource ERPu pretragu i sve će ti se samo kasti…

     
  20. Nikola Malovic

    21.07.2010 at 12:07

    Gorane,
    ja se u potpunosti slazem sa tobom da ‘ja’ ne bi imao sanse protiv tebe bas zbog nagomilanog znanja i iskustva ti i tvoj tim imate.

    Ono cega se ja plasim, imajuci u vidu da pricamo o Srbiji gde svi-znaju-sve-najbolje, da ce biti lakomislenih ljudi koje ce ‘laka zarada’ da privuce da probaju to. Ne verujem da imaju ikakvu sansu da uspeju, ali mogu da stvore negativnu reputaciju proizvoda i itme nanese tebi stetu smanjenjem potraznje. Da sam ja na tvom mestuja bih to pokusao da resim na dva koloseka: a) agresivan organskim SEO (ne bi trebalo da bude pretesko da se popnes na top 10 rezultata s obzirom da se radi o srpskom jeziku te kad od njihovih klijenta prvi put dodje u nedoumicu da odmah uvidi ko je pravi ekspert), b) PPC marketing kampanje (etarget, httppool, adwords). Drugim recima, fokusirao bi se na stvaranje znaka jednakosti izmedju moje firme i tog proizvoda na nasem trzistu.

    Iskren i dobronameran savet, ne zameri ako ti zvuci besmislen 🙂

     
  21. goran

    21.07.2010 at 13:27

    Nije besmislen ali mislim da time ne bih rešio problem koji si naveo. Imao sam ideju da formiramo zajednicu i da se dobijaju sertifikati ko to uopšte može da radi i da je izdaje zajednica uz pomoć osnivača celog projekta kako bi izbegli negativnu kampanju zbog lakomislenih likova. To će na našem sajtu i biti jedna od tema da potencijalni korisnici vode računa sa kim rade. Generalno ovo oko zajednice će uzeti mnogo energije koju u ovom trenutku nemam na raspolaganju. Jedna od stvari koju trenutno radim je da ne pominjem ime, dok ne napravim par ozbiljnijih instalacija, kao što si možda primetio – apsolutno se ne plašim konkurencije jer treba dosta rada i truda uložiti u znanje, već samo zbog potencijalne negativne kampanje koju ovaj ERP apsolutno neopravdano može imati zbog početničkih grešaka. Nije toliki problem instalirati sistem i pustiti u rad koliki problem je adaptirati ga prema korisniku dati mu dobru obuku i podršku a to ne shvata ogromna većina. Bez ove dve poslednje stavke možete imati šta god kad to ne završava posao korisniku – i onda sve pada u vodu. Juče sam razgovarao u jednoj firmi gde je uveden SAP ali su strašno nezadovoljni jer ih implementator nije ispoštovao. Ne gajim ni iluziju d apre ili kasnije neće još neko naleteti na isto – internet je čudo! i toga sam svestan. Razmislili smo o svim segmentima i radimo na tome – ima dosta posla.

     
  22. Aleksandar

    21.07.2010 at 17:02

    Nikola, Gorane,
    evo i mene uskoro.
    Pisem komentar.
    Pozdrav

     
  23. Aleksandar

    21.07.2010 at 18:31

    Gorane,
    jako mi se dopala tvoja recenica. „Moja želja je da se bavim onim što volim i da od toga živim.“
    Ja je dopunjujem. „I da nemam velih sekiracija, oko toga, kao i da se stvari odvijaju po planu.“ To bi mogla da bude neka moja definicija srecce.
    Gde bi bila moja sekiracija?
    Vidi ovako, ulozio si ogroman rad, verovatno i novac, u nesto sto nije tvoje autorsko delo. Hajde, da pretpostavimo da moze biti i neko zlonameran, koji zeli da ponisti pozitivne efekte, tvog pristupa.
    Ili, kada si krenuo sa implementacijom OSS razvio trziste, ulozio u marketing, pojavi se „Baja“ sa 50000 eura i kupi tvog najbitnijeg coveka. Da li mozes da se zastitis od toga? Ja svojim pristupom mogu.
    Mogu da stavim svoj trademark, kada budem smatrao da je to opravdano. Clanovi OSS verovatno smatraju da je to sebicno. Verovatno oni zive od vazduha, clanovi su hipi komune i sl. Poenta price je da su se oni tamo nakacili na fondove, koji finansiraju projektovanje i razvoj OSS. I mogu (ako zele) da zavrnu slavinu. Bar ja tako rezonujem, ispravi me, ako sam pogresio. Da li ih neko moze spreciti da nekom prodaju OSS, koji ti koristis?
    Generalno, na ovaj deo price sam zaboravio, sada sam se setio price, kada me je moj drug iz Hjustona, ubedjivao, kako je OSS sjajna stvar. Kao sto sam napisao svako od nas bira put, za koji misli da je najbolji.
    Takodje, prestao sam da razmisljam o OSS, pre vise od godinu dana, neke stvari su mozda sada postale jasnije, svet, oko nas, nije statican.
    Imam jedno pitanje: Da li poznajes neku banku, koja koristi OSS? Moj prijatelj iz Hjustona, bavi se bankarskim softverom, naravno koristi MS tehnologije i iz sve snage pljuje po njima. U slobodno vreme, razvija nesto, koristeci OSS. Ja sam ga zamolio, posto imam nekog klijenta, u oblasti turizma, pa hajde, ako ima vremena i zelje da spojimo lepo i korisno i da primenimo OSS, posto to kod njega (USA), vec sve ima. Do danas mi se nije javio. Naravno, ovo nije prica o OSS, vec o mom drugu iz Hjustona.

    Nikola, Gorane
    ne postoji univerzalno ERP resenje (bar ja tako mislim). Sustina je cime se firma bavi. Ako se firma bavi knjigovodstvom, onda je knjigovodstveni softver, za njih ERP resenje. Zasto? Iz prostog razloga, sto im regulise, odnosno pokriva, njihovu osnovnu delatnost. E, sad, ako ta knjigovodstvena firma ima neka vozila (jer izlazi na teren) i zeli da ta vozila uvede su „sistem“ i da prati troskove po vozilu, registracije i slicno, a to nije moguce, onda to nije ERP resenje za njih. Slicno je, ako zelimo da pratimo ljudske resurse, pa treba da radimo obracun plata, putne troskove, prekovremeni rad, isplatu zarada, bonuse, isplatu dividendi, itd, a to ne mozemo, to onda nije ERP resenje za tu knjigovodstvenu firmu. Po meni jako dobru definiciju ERP-a imas na wikipedii. Da li je Navision ERP? Moze biti, kao i Pantheon, kao sto sam rekao, ali zavisi od delatnosti firme. Pri tome, komentarisem, kao osoba, koja je videla, ali nije koristila iste. Upoznavanje sa Navicionom i Pantheon je to na nivou citanja reklamne dokumentacije i sl.
    Za ono trziste, kome se ja obracam, integracija Navisiona i MS Projecta, bi verovatno dala vrlo mocno ERP resenje.
    Koliko ja znam, a znam dosta slabo (price mog kuma, rukovodilac projekata za primenu SAP resenja, sirom sveta, sada je 2 godine u Srbiji), mislim da je u toj oblasti (prilagodjavanja resenja odgovarajucim grupama delatnosti), najbolji SAP. Ali kao sto napisa Goran, znam firme, koje su se vrlo opekle o isti, jer nisu bile pripremljene za takvo resenje. Stoga, ja smatram da sam u prednosti. Imam dugogodisnje konsultantsko iskustvo, sjajne i uspesne prijatelje u svetu, vrata mnogih firmi u Srbiji su vec otvorena. Ustede, koje cu im svojim pristupom doneti, ce im se isplatiti za par meseci. Da ne preteram i da ne bude prepotentno, cena uopste nece biti odlucujuca.
    Moja deviza je sledeca, koja je u stvari engleska:
    „Nisam dovoljno bogat, da kupujem jeftine stvari“.
    Pozdrav

     
  24. goran

    21.07.2010 at 20:29

    Uh , Aleksandre,
    Odosmo negde… nisam siguran gde… Vi ;vrsto ostaje pri svom stavu ja takođe… ali ja sam bio 15 godina MS korisnik i napustio sam ga, poslednje 3,5 godine pratim paralelno OSS zajednicu i MS … ako uzmete kao što sam već naveo period od pre 20 godina i danas imate konstantan rast OSS zajednice u raznim oblicima. Pored toga pozivate se na pojedinačne primere koji nisu merilo i z akoje nikad nisam čuo da su se desili.. ne kažem da su nemogući… Oprostite na ovom komentaru ali zaista ne vidim rezon u primerima koje ste naveli…

     
  25. Nikola Malovic

    21.07.2010 at 21:06

    Ko sto rekose kod Bajdenove posete:“Slozili smo se da se ne slazemo“ 🙂

    Po meni iako izgleda kao da pricamo o tehnologiji, pricamo o dva razlicita poslovna modela koji oba imaju slabosti i prednosti. Na nama je da svojim znanjem, strascu i umenjem organizujemo svoje poslovanje da minimizujemo prve a istaknemo druge, a konacan sud o tome koliko smo uspesni ili ne uvek na kraju ostaje na trzistu da presudi.

    Ono sto je bitno je da je konkurencija na trzistu fragmentirana (malo velikih igraca) tako da ima jos uvek prostora „za sve nas koji hocemo i umemo“.

    Jedva cekam da za nekoliko meseci vidimo konkretne proizvode rezultate naseg rada sa kojim ce mozda lakse biti diskutovati o prednostima i manama jednog ili drugog modela.
    Naravno, ako do tad ne postanemo „ljuta konkurencija“ i prestanemo da diskutujemo 🙂 🙂

     
  26. Aleksandar

    21.07.2010 at 22:57

    Gorane,
    nije mi uopste zelja, da ostajem crvst pri svom stavu. I ti i ja, kao i Nikola smo, jos ranije doneli neke poslovne odluke i, kao sto rece Nikola, izabrali odgovarajuci poslovni model. Ja sam ga doneo, mozda i povrsno i nedovoljno tehnicki utemeljeno. Kao sto sam i napomenuo, a mozda i nisam, meni je nejasan ili nerazumljiv pravni aspekt OSS. Takodje i ne verujem, u altruizam zapadne civilizacije.
    Znaci, moj risk management je bio odlucujuci u izboru puta.
    Drago mi je da razmenim stavove sa ljudima, koji su kvalitetni, inteligentni i posveceni poslu, kojim se bave.

    Nikola,
    za ovih par meseci, sto ti napisa, nije dovoljno da se odradi bilo koja ozbilnjija implementacija. Ja sam potpuno uveren da svako od nas moze sebi da obezbedi odgovarajuci segment trzista, jer uvek je lakse popeti se na vrh, nego tu i ostati. Tako da o uspesnosti nekog resenja mozemo pricati za jedno 3-5 godina. Naravno zelim ti sto brzi povratak u Srbiju:-))

     
  27. feniks

    09.08.2010 at 23:24

    mene zanima gde mogu da se kupe ti windowsi od 4000 din?
    čak i mikropreduzeća imaju više od 2 računara a za takvu
    firmu ne dolazi u obzir home verzija win-a, dakle ako je xP
    u pitanju onda profesional koje je koštao oko 150 eur-a.
    Hoću da kažem, da i mikropreduzeća imaju po nekoliko
    računara x sve to 150 eur-a za win, pa npr. plus ms office
    paket i plus knjigovodstveni softver tako da to uopšte nije
    zanemarljiv novac ako je samo 5 ljudi u preduzeću.
    Tako da treba da zanimaju sve softverske kuće takve firme
    jer skupi se to, malo po malo i ode na par hiljada eur-a po mašini.
    I na kraju jedna kontradiktornost, nisam za linux a ms platforma
    je mnogo skupa za preduzeća od 5-10 ljudi.

     
  28. Bane

    15.09.2010 at 17:03

    Na zalost ovaj clanak je cisti Microsoft fundamentalizam i velika vecina navoda po zakonima logike nema nikakvu vrednost. (iz netacnog sledi bilo sta, je li tako?)

    Kad sam vec dao komentar da dam i obrazlozenje:
    Na ovaj blog sam slucajno naleteo trazeci nesto po google.com iz oblasti kojom se ja bavim vec 20 godina. Poslednjih 10 godina prakticno sve vreme paralelno radim na razvoju i implementaciji poslovnih (ERP) resenja za Linux (Java, Oracle, PostgreSQL, Firebird) tako i za Windows (.NET, SQL SERVER, MS Dynamics). Posedujem Oracle,Linux,Microsoft SQL i NAV sertifikate. Trenutno pripremam MCITP ispit za Business Intelligence Developer Toliko o backgroundu. Obzirom da imam razlicite kategorije korisnika i filozofiju „best of both worlds“ smatram da imam daleko bolji „pregled igre“ od autora ovog clanka. Za male firme (o kojima je ovde rec) TCO je najmanji sa Linux resenjima, za srednje sa Windows-om a za velike kombinacija Enterprise Linux i Windows resenja.
    Osim toga od kada je izmisljen remote terminalski i virtuelni nacin rada vecina ovih pitanja su postala u velikoj meri irelevantna za „obicne ljude“.

    Napomena: U TCO ne ubrajam troskove hardvera jer je on u svakom slucaju jednak, a troskovi softverskog odrzavanja (sistemskog i aplikativnog) se odnose iskljucivo na remote internet pristup. Ne radim sa korisnicima koji nemaju minimalno ADSL pa makar imali samo jednog zaposlenog.

     
    • Nikola Malovic

      15.09.2010 at 17:21

      Bane,
      Cuo sam dosta izraza do sad, ali izraz „Microsoft fundametalizam“ jos nisam – bravo!

      Vi i ja smo ocigledno sretali razlicita mala preduzeca (btw, sta je to za vas malo preduzece?), jer onima sa kojima sam ja saradjivao terminalsko remotovanje, citrix i virtuelizacija su potpuno nepoznati termini.

      Lepo je to sto tako taksativno navodite da je za male firme TCO linux baziranih resenja manji od windowsa bez ikakvog obrazlozenja i detalja da potkrepite tu tvrdnju. Valjda treba ta lista titula koju posedujete da nas impresionira u tolikoj meri da vam verujem na rec. Ajde poverovacu vam – imate i MS titule sto nas na mi bezumni MS dronovi/fundametalisti ne mozemo da prenebegnemo.
      Takodje, ja sam na ovom postu potpuno transparentno naveo svoj background, ko sam i na cemu radim. Ajde i vi lepo navedite imena tih ERP poslovnih resenja na kojima radite vec 20 godina, malo detalja za koga ste to radili i ko to koristi tako da ja i ostali citaoci ovog posta mozemo da se edukujemo oko toga kako se ERP softver implementira profesionalno? Ja bih vam licno bio veoma zahavalan na tome.

      Ako ne, slobodno opalite jos jedan komentar sa nekim flejmerskim definicijama mojih stavova i mene. hartija trpi sve, a ja ne dozivljavam licno to uospte 🙂

      PS:“Bas lepo sto koristite Windows operativni sistem da citate ovaj post. Najbolji je zar ne? :D“

       
  29. Bane

    15.09.2010 at 21:24

    Kao sto sam rekao slucajno sam zalutao i nisam mogao da odolim da ne prokomentarisem jer ne volim ovakva jednostrana teoretisanja gde po mojoj subjetkivnoj proceni neko prica o necemu na osnovu minornog ili mozda nikakvog prakticnog iskustva.
    Ne bih dalje ulazio u polemiku obzirom na hronican nedostatak vremena ali cu se potruditi da odgovorim na ono sto ste ne zahteva previse vremena:
    Za srpske uslove mala preduzeca su ona koja imaju jednocifren broj zaposlenih, srednja dvocifren a velika trocifren i vise. To je uglavnom tako mada ne mora uvek da bude linearno kod nekih specificnih bransi.
    Titule sam naveo ne u cilju da vas impresioniram nego da argumentujem kako imam izbalansiran pristup izmedju dva okruzenja ali ste vi to pogresno protumacili.
    TCO sam naveo iz prakse jer sam cesto u situaciji da periodicno moram klijentima opravdavati troskove sta ga je i koliko kostalo tokom godine. Evo jednog primera iz prakse: za samo jedno masovno (svi ili vecina racunara) ostecenje operativnog sistema usled napada virusa naplacujem kao 3-6 meseci redovnih usluga. Sto je najinteresantnije te „ekskluzivne usluge“ klijenti najbrze placaju. Nadam se da je sada jasno odakle takav podatak o TCO, Ima nesto sto ne ulazi direktno u TCO a sto je klijentu najskuplje – kada mu sistem stoji a potreban mu je.odmah. Linux ima jeftinih i efikasnih resenja pogodnih za male klijente za to za razliku od Windowsa koji je puno fleksibilniji u srednjim grupama gde imate neki Windows SBS ili STD server koji se moze bolje kontrolisati nego obicni racunari i koji putem remote konekcija (cak i sa Linuxa uz pomoc rdp klijenta) mogu lako i brzo nadomestiti ispad nekog od racunara. Velike sisteme necu spominjati iz 2 razloga: to je izvan vaseg interesa i takve elaboracije obicno skupo naplacujem,
    Kada sam spominjao remote konekcije nisam mislio na Citrix koji puno koristim ali ne kod malih klijenata (ne nemam sertifikat za Citrix iako je to jedan od najbolje placenih sertifikata) vec na obicne rdp,xterm, ssh i slicne konekcije. Sto se tice virtuelnih masina pa njihova funkcija je upravo da se snizi cena hardvera (indirektno i TCO) sto se odnosi na sve pa i na male firme. Npr.Imate racunar sa Linuxom ali taj korisnik ima neki specijalni program koji radi samo pod Windowsom i umesto da kupuje dodatni racunar vi mu stavite virtuelnu masinu. Ili imate Windows na klijentovom racunaru a program za fakturisanje vam radi samo pod Linuxom i ne radi u terminal modu. Ili imate staru i novu verziju programa koji ne rade na istom operativnom sistemu a isti korisnik treba da ih upotrebljava. Kada imate hitnu situaciju da li vam je brze da iskopirate snimljenu vm sa cd-a ili da instalirate sve programe u radno vreme klijenta i time ga npr. onesposobite dodatna 2h? Pa sve su to svakodnevne stvari cak i u malim firmama, a ako vasi klijenti to ne koriste onda je to vasa krivica jer se niste potrudili da im ponudite takva resenja.
    Za kraj bih rekao zasto sam ovo kvalifikovao kao „fundamentalizam“ sto je prejaka rec ali odslikava sustinu da je od cele racunarske industrije jedino u Microsoftovom interesu da se uporno potura pitanje operativnog sistema kao kljucno poslovno pitanje sto je potpuni nonsens i anahronizam. Prva firma koja u Srbiji bude napravila pravu cloud verziju poslovnih programa za male firme zaradice veliki novac. Sta mislite zasto?

    p.s. Molim vas da mi se jos jednom zahvalite na koriscenju operativnog sistema samo prvo proverite koji je ovog puta. Meni operativni sistem sluzi samo kao loader za programe sa kojima svakodnevno radim i obzirom da 80% vremena radim remote na drugim racunarima veoma cete me retko zateci na racunaru i operatinom sistemu sa kojeg sam vam poslao prethodnu poruku.

     
    • Nikola Malovic

      15.09.2010 at 23:03

      Bane,
      jedini razlog sto sam ja tako reagovao je sto ste vi tako nastupili prvi prema meni u svom komentaru. Posto u ovom kmentaru ne nastupate sa tim nipodistavajucim stavom, ja vam se izvinjavam za prethodni post i sa zadovoljstvom vam odgovaram sa svim duznim postovanjem. Unapred se izvinjavam na duzini ovog odgovora, ali moram detaljno da vam odgovorim.

      Sto se tice vaseg slucajnog dolaska na sajt i potrebe da komenatrisete ocigledno jedonstrano misljenje ja vam se zaista zahvaljujem na tome. U vremenu kada smo svi prezauzeti napisati komentar oduzima dragoceno vreme. Sto se tice jednostranosti mog misljenja, ja ne znam sta tu da vam kazem sem da nije jednostrano ja bi verovatno morao da potrazim pomoc psihijatra zbog zacetka sizofrenije 🙂 Salu na stranu, ja sam dosta vremena proveo vagajuci razlicite pristupe i na bazi mog razmisljanja (dozvoljavam pogresnog) izneo svoj stav koji naravno da je jednostran i lican. Ja sam to cak i naglasio u tekstu clanka potpuno otvoreno bez i trunke pokusaja da se ja predstavim kao *objektivan*. Moje razmisljanje je vezano za odabir konkretne platforme i samim tim konkretne poslovne strategije, a ne za izradu nekog akademskog rada gde bi ja trebao da bez iznosenja licnog suda ukazem duzno postovanje svim stranama podjednako ih reprezentujuci. Ponavljam: ja ne tvrdim da nije jednostrano, samo tvrdim da je tacno bazirano na mom licnom iskustvu i razmisljanju.

      Sto se virusa tice, Windows 7 masina sa default podesavanjima: auto azuriranje zakrpa, ukljucenim ugradjenim firewall-om i besplatan security essentials paket je sistem podjednako bezbedan kao i Linux. vasa iskustva su verovatno vezana za pojavu koju i ja redovno vidjam: windows XP iz 2002-e bez service packova, sa iskuljucenim ili nikakvim firewall-om, sa krekovanim antivirusnim paketom cije definicije nisu azurirane mesecima i internet explorer 6. Potpuno se slazem da je takva tipicna konfiguracija nevolja koja samo ceka da se dogodi neizostavno.Ipak, diskutovati o TCO Linuxa i Windows platformi koristeci kao glavni argumen cenu ciscenja od virusa je po meni malo neozbiljno i previse uproscava veoma kompleksno pitanje. Za mreze malih preduzeca (do 10 zaposlenih) server je nepotreban, tako da vam i argument cene serverske licence kao faktor viseg TCO-a u tom segmentu ne pije vodu.
      Sto se tice remotovanja na server putem nekog servera aplikacija kao sto je Cytrix itd, po meni licno je praksa iz kraja 90-tih koja u eri modernih web i distribuiranih aplikacija, integracija web servisa, resursa u oblaku itd moze bude samo ad hoc nuzno zlo suboptimalno za korisnika iz mnogo razloga – ali to nije ovde uopste tema.

      Sto se tice virtuelizacije serverske ili klijentske, ona dolazi po ceni odredjenog smanjenja performansi i postavlja zahtev za hardwerom koji vecina korisnika malih preduzeca mozda i ne moze da priusti (da bi to trebalo da radi). Po mom licnom misljenju, u najboljem je interesu korisnika da mu se omoguci da dobije maksimalne performanse iz svoje masine, a ne da trpi penale zbog nacina na koji mi implemetiramo svoja softverska resenja. Necu ni da spominjem kako je za more njih instlacija VM aplikacije dodavanje image fajla, boot virtuelne masine, prelazak iz jedne u druge van njihovih mogucnosti.

      Implementacija cloud aplikacija nema mnogo veze sa tim virtuelnim masinama (koja je cinjenicno infrastruktura cloud servera) osim ako vipod cloud computingom nemate na umu nesto poput amazon EC2 usluge gde se korisnik remotuje na svoju instancu sto po meni licno nema nikakve veze sa SaaS postulatom cloud computinga. To je samo vituelna masina hostovana kod neke druge kompanije na kojoj se izvrsava obicna desktop aplikacija – nista vise. Za taj implementacioni model vecina ogranicenja navedenih u mom postu o manama web programa je aktuelan (zakonodavstvo, nedostupnost interneta, skaliranje, TCO itd ) + neke od mana klasicnih desktop aplikacija (distribucija, update itd).
      Ja u svom radu imam set servisa i procesa koji se izvrsavaju u Microsoft Azure oblaku (znam dosta uspesnih implementacija sa Google Apps engine-om takodje) koje vrse funkciju punog SaaS sistema koji interaguje interno izmedju sebe i eksterno sa pojedinim klijentskim sistemima. Ako vas uopste zanima, moj pogled na arhitekturu cloud aplikacija, jedan njen deo sam prezentovao u clanku o S+S distribuiranim aplikacijama.

      Sto se tice slucaja kada klijent mora da ceka vise sati usled zastoja sistema, apsolutno se slazem da je to nacelno neprihvatljivo. Nije mi jasno kako ubacivanje novog image fajla resava problem (sta se onda pokvarilo – OS?), ali i da se slozim da moze to da pomogne to je ipak samo jedan od nacina resavanja problema korisnika. Ja nisma pobornik web poslovnih aplikacija, ali ako njih uzmete za primer sama njihova priroda automatski eleminise bilo koje od problema koje vi morate da resavate menjanjem image fajla.

      Ako ste vi uvereni u trzisni uspeh pristupa ERP sistema koji se izvrsavaju u virtuelizovanim klijentskim sistemima, kad vec imate toliki nivo akumuliranog ekspertskog znanja u oblasti ERP aplikacija (20 godina), zasto se vi ne upustite u proces izrade te aplikacije i zaradite milionske iznose?

      Zahvaljujem vam na komentarima i podeljenom iskustvu sa citaocima ovih komentara,
      Nikola

      ps:“Zahvalio sam vam se na koriscenju XP-a vise da karikiram vase tituliranje mene kao Microsoft fundametaliste. Ja jesam pobornik Microsoft tehnologija, ali to je posledica mog izbora, a ne zaslepljenosti. 2002-e sam ja radio Kylix/Linux aplikacije, koristio Borlandoe alate i Javu. Jednostavno sam tokom svih ovih godina shvatio da za mene licno kao profesionalca koji zivi od programiranja, trenutni nivo i brzina razvoja Microsoftovih tehnologija kombinovana sa neverovatnim obiljem materijala za ucenje je najbolji izbor. Ja ne tvrdim da je to generalno dobar izbor za sve, samo kazem da sam ja kao profesionalac odabrao da se specijaliziram u tom domenu. Za razliku od mora ljudi koji dolaze iz svet otovrenog koda, slobodnih operativnih sistema itd. ja nikad nikog van MS sveta nisam okarakterisao kao neznalicu, fundametalistu, zaslepljenog, zaglupljenog itd. Eto, to je pozadina moje pohvale za koriscenje Windows XP-a.
      Evo kad ste me vec zamolili, da vas pohvalim sad sto koristite linux na tom racunaru na koji ste se remotovali da objavite odgovor na moj odgovor vama. Linux je odlican operativni sistem bez ikakve sumnje :)“

       
  30. goran

    24.10.2010 at 04:03

    Da ne pravim veliki uvod u ovu priču ili drugim rečima baljezgariju.
    Da li ima smisla koristiti Linux u poslovnom svetu.Ima i te kako.Gospodine Nikola,vas je ili neko platio ili ste stvarno neobavešteni o Linux disribucijama i njihovom korištenju u knjigovodstvu.Ja sam živi primer i moja firma koja koristi samo Linux distroe i primenjujem knjigovodstveni program za navedenu platformu već petu godinu.Knjigovođa nema nikakav negativan stav čak i on koristi Ubuntu kao alternativu.
    Linux distroi su jednostavniji i stabilniji,sistem nikada nije pao i naravno niko i negra igrice na poslu.Da napomenem ,zaposleno je osam osoba.Tri štampača,faks,kopir aparat su povezani i niko ih nije naknadno instalirao kako vi tvrdite.Sam pronađe drajvere.Znači nije pitreban CD da bi se instalirao neki hardver ili softver.
    Kažete da Linuxi nepodržavaju Open ofis(Word,exel..)opet netačno.
    Održavanje Linux distroa je nepotrebno jer je nepotrebno naknadno nešto „ubaciti“.Sam se ažurira.
    Instalacija je lagana i jednostavna,za petnaest minuta se inastalira program a vi probajte da Windows instalirate za ovo vreme i bez raznih naknadnih CD-ova odn.softvera.
    Ujedno da napomenem,ljudi koji koriste Linux ili UNIX distro,nisu pokvareni kao ovi iz Windiwsa.Niko vam neće ukrasti GPL jer ko hoće daće vam besplatno ili će ga zaštititi .
    Niko vas neće ubeđivati ako ste sami ubeđeni da je Linux mrtav.Opet ste pogrešili ,itekeko je živ i za nekoliko godina prenjačit će nad Windovsom.Pročitajte malo neki IT časopis.Odite u Nemačku i pogledajte malo koji se OS razvija .Pogledajte na našimm Tehničkim fakultetima šta se koristi.Koje servere koriste na matematičkom,Elektrotehničkom ,mašinskom fakultetu.Jedino u SAD-u pokušavaju da ubiju UNIX i LINUX,jer je Microsoft ubedio predsednika Obamu da Linux šteti njihovoj zemlhji i da Alkaida stoji iza Linuxa.
    Jednostavno nemam reči koliko Vi ništa neznate o ovome.Verovatno ste za ovakav Vaš natpis dobili 20 US dolara i značku Microsofta.
    U nadi da će te se otrezniti,i da nećete pisati budalaštine

     
    • Nikola Malovic

      24.10.2010 at 09:43

      Gospodine Gorane,
      niko me nista nije platio niti imam bilo kakvog kontakta sa Microsoftom sem toga sto evo vec 10+ godina profesionalno i privatno koristim njihove proizvode.
      Sto se tice znacki Microsofta od 20 US dolara – ni to nisam dobio. Ako neko dobija značke to ste izgleda vi linuksaši jer ste svi uniformno puni toliko mržnje prema svemu što nije linux.
      Što se vašeg komentara tiče – ne znam koliko ima smisla da odgovaram na komentar koji u običnoj temi da li ima poslovnog smisla razvijati poslovne aplikacije za mikropreduzeća u Srbiji se poziva na obamu, al kaidu, obamu, neke teorije zavere, servere fakulteta itd…
      Ipak evo da ispostujem vase vreme provedeno u pisanju komentara pa da odgovorim
      1. Ako ste čitali moj blog post koji pljujete videli ste veoma jasno izrečenu misao da ja protiv Linuxa nemam ništa i ne tvrdim da je lošiji operativni sistem za servere i krajnje korisnike.
      2. Ako ste čitali moj blog post koji pljujete videli ste da ja diskutujem ovu temu samo u kontekstu toga da s obzirom na zanemarljivo malu tržišnu penetraciju koju Linux ima kod krajnjih korisnika (koliko god to vama Linux-ašima smetalo da čujete tu istinu) i na potencijalno povećane troškove razvoja, održavanja i tehničke podrške.
      3. Ako ste čitali moj blog post koji pljujete videli ste da ja NIGDE nisam rekao da Linux ne podržava Open Office te to što mi pripisujete je neistina.

      3. Što se GPL licence tiče, „niko neće ukrasti program jer su ljudi u Linux svetu pošteni“ je toliko višestruko naivan komentar da mi je izmamio zaista iskren osmeh na licu.
      4. Iako nemam nameru da se raspravljam ovde o Linux-u (ima nas koji se profesionalno bavimo ovim poslom pa nemamo vremena za ostrašćeno komentarisanje na postove koje ili nismo pročitali ili nismo razumeli), tvrdnja da već nekoliko godina prednjači za Windows-om je još jedan osmeh na mome licu. Naš narod to kaže valjda „Što je babi milo to joj se i snilo“
      5. Što se Nemaca tiče oni su specifična zemlja gde država mandatorno određuje šta se radi, a privredni i naučni subjekti posle samo to prate. Tako su na primer prokopali Berlin pre 10 godina postavljajući optičke kablove za ISDN internet umesto (ko ostatak sveta) šire ADSL. Zar vi stvarno mislite da Obama može da odredi bilo kom fakultetu ili firmi u USA koji OS će da koriste? Još jedan osmeh za ovo

      Sem mnogo baljezganja, vredjanja, busanja u grudi jedino što je zajedničko svim komentarima koje sam do sad pročitao je da nijedan nije opovrgo moje mišljenje koje sam postavio na svom blogu potpuno transparentno potpisan punim imenom i prezimenom – pojava izgleda ne tako česta u Linux svetu. Ja zaista nemam ništa protiv Linuxa, samo delim sa zajednicom moja razmišljanja na temu razvoja za Linux platformu. Ne tvrdim da je to univerzalna istina (kao vi Linukaši što SVI tvrdite za svoje stavove) već ostavljam čitaocima da sami izvagaju i donesu krajnji zaključak, a sve to u nadi da će neko u budućnosti ččitajući ovu diskusiju moći da donese pravilan zaključak.

      Ako bi ste bili ljubazni da u to ime podelite sa citaocima ime te linux knjigovodstvene aplikacije koju koristite 5 godina, bio bih vam zahvalan I ja I nekoliko linux programera za koje ja znam da rade na istom. Ja licno nikad cuo.

      Hvala na ulepšanom jutru,
      Nikola

       
  31. coba

    26.10.2010 at 23:10

    Godinama razmišljam da iz ličnog zadovoljstva, zajedno sa dva svoja drugara, napravim makar jednu malu knjigovodstvenu aplikaciju (na primer: kalkulacija Cene) pod Linuxom (u Javi ili Python-u). Baš godinama. To znači da mi je stvarno stalo do toga. A bilo bi to, nešto kao nova avantura u tajnom i zamršenom svetu programiranja, nešto novo i lepo što bi me nadahnulo. Otkrivanje novih horizonata i mogućnosti. Pripremio sam sve alatke, projekat odavno imam razrađen pod Windowsom. Kad sednemo u kafanu i malo popijemo, ja i moji ortaci, stalno dogovaramo datum početka programiranja. Ali, još uvek nismo počeli !

    Šta mislite zašto ?
    Treba iz civilizacije otići na Himalaje, na Tibet. Tamo prebiva grupa monaha koji znaju tajne, zanimljivi su i mistični. Oni verovatno Astralno pomažu ovom svetu, ali obični ljudi i mala i velika privreda nemaju još uvek uvida u to. To je Linux zajednica u Srbiji. Oni se bave svojim ličnim usavršavanjem koje drže u tajnosti. Ne verujem da ni učenike imaju , kao svaki pošten manastir. Malo vremena i volje imaju da naprave nešto konkretno za tržište knjigovodstvenih programa. To ne shvataju kao svojevrsnu vežbu, demonstraciju i exibiciju voljenog Linuxa-a već kao nižerazredni posao za koji se nikada nema vremena. A na kraju postoji i veliki rizik da se to nekome proda (a o poklonu ne žele da mnogo razmišljaju).

    Dakle, sa kim da se konsultujemo, ako nešto pođe po zlu ? A izrada bilo kakve profi knjigovodstvene aplikacije je veliki i zamoran posao. Posle toga ide testiranje ispravljanje bagova (koje korisnici odmah pronađu) zatim održavanje, pa dogradnja i ostalo. Nema to veze sa kratkotrajnim manastirskim uživancijama u hakerisanju tipa: evo pronašao sam kako će MS Word da mi radi na Linuxu. Ja nemam vremena da takve stvari pronalazim. Word mora da radi na Windowsu po default-u (i Word i onaj Ekser i ne sme da stane) inače me korisnici napustiše u roku od pet dana.

    A od 1001 firme koje u Srbiji proizvode softver za knjigovodstvo, prodaju ga, iznajmljuju ga, uvaljuju ga, podvaljuju ga, i vrše ostale gadne rabote, ona zadnja jedna od 1001 reklamira svoj softver pod Linux-om. Odemo mi na sajt a ono ispadne da čovek tek počinje sa projektom izrade softvera ali pre 5 godina, a sada mu sajt i ne radi.

    Možda smo negde pogrešili. Polako nam se gasi nada da ćemo ući u avanturu Linux knjigovodstva pa pokušavamo da proverimo priču anketirajući korisnike našeg softvera za knjigovodstvo. To su ovde u Srbiji malo stariji muškarci i žene knjigovođe – do pre neku godinu knjigovođe po velikim, sada propalim, društvenim firmama. Odrasli su na Cobol i Clipper programima i mukotrpno su zadnjih nekoliko godina prelazili na Windows GUI knjigovodstvo, na Word i Ekser (ovo mi se mnogo sviđa – kako su ga neke krstile). Zar sada opet nešto drugo. Zamalo da nam se anketa završi batinama. Jedva ih ubedismo da nemamo nameru da im menjamo program – samo se raspitujemo.

    Tako se to završilo. E, da smo zaludni, da ne mora da se programiše pod Windowsom i sprema nova verzija za 2011, kako bi sa uživanjem malo prebirali po Linux-u. Svi se slažemo da je bolji od Windowsa, da je on Budućnost, da je sa Javom nezamenljiv, da je On Tibetansko čudo. Ali od nečega mora i da se živi. Moj sin se po ceo dan bavi Linux-om ali hrani se kod mene, ja ga izdržavam i spava do 13 sati. Još koju godinu, a onda će da pređe na Windows. Oteraćemo ga sa Tibeta.

    Moguće je da strašno grešim. Ali ni to nije loše. Dobro je za vas, a dobro je i za mene. Čuo sam negde da Bog voli grešnike kad mu dođu gore. naravno, ako se na vreme pokaju i priznaju da su grešili.

     
    • Rikard

      28.06.2011 at 13:02

      Crtica iz susjedstva
      Ovih dana prebacili smo kompletno poslovanje na linux (Mint) koji je uspješno zamjenio Windowse 2000 i XP. Ostao je samo jedan stroj sa windowsima XP radi softvera za carinska skladišta (Vjerojatno će i on otići na linux stroj kroz CrosssOver Office).
      Godinama nam je standard Openoffice (sada Libre Office). Inače MS Office (kome to treba) uredno radi na Linuxu (Opet Crossover Office od CodeWeavera, košta smješnih 40USD)
      Razlog zbog kojeg smo prešli na Linux je pravna nesigurnost nas kao krajnjeg korisnika. Napr. kupiš računalo sa OEM softverom i nakon nekog vremena promjeniš komponentu ili više njih (uslijed tekućeg održavanja) tehnički više ti ne vrijedi licenca. Sa linuxom prvi put slobodno dišemo. LP

       
  32. coba

    26.10.2010 at 23:28

    evo jedne linux adrese
    http://www.linkon.rs

     

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.